Африка
Торањ који се види иза два брега торањ је гувернаторове палате. Дале се продужава дакар, космополитско пристаниште на обалама Африке. „Не, ово није још ваш први додир са Африком.
Дале се продужава дакар, космополитско пристаниште на обалама Африке. „Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.
„Дакар није Африка!“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представниц
Не, Дакар није још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене
Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.
Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста. Лађе се крећу по пристаништу, као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу
17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора. Све је у белим испарењима.
тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар. Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу.
Они су обучени у широке плаве бубуе, који су ми се толико били допали при моме првом проласку кроз Дакар, а који, и уистини, добро пристају уз боје њиних тела.
ОКОВАНИ ЛУДАЦИ КОД РАБАТА И ВЕСЕЛЕ ЖЕНЕ САЛЕА. ПОВРАТАК Океан! Спустио ме је понова у Дакар један фантастични воз који се два дана и две ноћи, претоварен најшаренијим црнцима, провлачи кроз голе пределе од
Са острва Гореа, гувернаторат је прешао најпре у Св. Луј, а потом у Дакар. Горе је лагано умрло. Данас је на њему једна школа, једна болница, једно утврђење и неколико рибара.
Петровић, Растко - АФРИКА
Торањ који се види иза два брега торањ је гувернаторове палате. Дале се продужава дакар, космополитско пристаниште на обалама Африке. „Не, ово није још ваш први додир са Африком.
Дале се продужава дакар, космополитско пристаниште на обалама Африке. „Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.
„Дакар није Африка!“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представниц
Не, Дакар није још Африка, није сасвим, није никако за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене
Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.
Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста. Лађе се крећу по пристаништу, као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу
17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора. Све је у белим испарењима.
тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар. Могао сам и остати у њему, пити хладне аперитиве, јести неку врсту француске кујне и спавати у бифеу.
Они су обучени у широке плаве бубуе, који су ми се толико били допали при моме првом проласку кроз Дакар, а који, и уистини, добро пристају уз боје њиних тела.
ОКОВАНИ ЛУДАЦИ КОД РАБАТА И ВЕСЕЛЕ ЖЕНЕ САЛЕА. ПОВРАТАК Океан! Спустио ме је понова у Дакар један фантастични воз који се два дана и две ноћи, претоварен најшаренијим црнцима, провлачи кроз голе пределе од
Са острва Гореа, гувернаторат је прешао најпре у Св. Луј, а потом у Дакар. Горе је лагано умрло. Данас је на њему једна школа, једна болница, једно утврђење и неколико рибара.