Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град?
Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен. — Даклен, овуда су ушли! — Како су могли изврнути гвожђа? — Не видите како? — вели фра-Тетка.
— Даклен, опет сујма мора пасти на Стипана! — вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор. — А јест, душе ми, све ка
ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не ћутим да се тежина одзива у зглобовима! Даклен, видиш да је ствар неразумљива! А њему ће Тетка: — Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.
И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде. Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!
Дакленка, нека буде његова воља! Али, нас двојица не можемо више заједно. Даклен, или тражите сами премештај, или ћу васја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.
Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке. — Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.