Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Све сам то ушила у једно мало ћилимче, како ћу лакше на мојим слабим леђима носити. Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је тужно завијала, подвијеног репа, и склањала се под ноге онога, кога је, верно, у далек свет, пратила. Сасвим је другаче, међутим, путовао транспорт из Мошорина.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од поноћи, али далек. Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује се једнако, у близини, под сном.
Провидан, просијан месечином, он је био тако далек од свега тога што се, те ноћи, у његовом селу догађало, да га је и жена, у свом самртничком страху и мислима, само
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и Гранаде у којој цветају гранате; чини им се да она има глас баш за оне ствари у капији, а тај глас је умањен и далек, смештен на површину титраве мембране, па им Империо Аргентина личи на царицу патуљака, коју човек, ако има мало
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
њих у своју стварност и своју чобанску самоћу и спријатељио се с Децом, малим створењима, која су имала свој свијет, далек и различит од онога код људи. Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота.
Видело се да му је добар део тога што излажем далек и туђ. Слушајући ме, тражио је тачку у којој би ми пришао. Збуњивала га је моја непристојност према светињама које се
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
их на уму, нарочито Молијера (његов Тврдица подсећа, по замисли, на Молијерова Тврдицу, као што Покондирена тиква је далек одјек Молијерова Пучанина као властелина).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Далек ли си, путе пусти, Али зором“... Тако рече, Сунце зађе, приспе вече. XX Али зором — ох та зора Грдно л' ће му за
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чини се да је осјетила далек пут без скорог повратка. Остала је на једној окуци, неодлучна, тужна, и канда мало постиђена због те нехотичне издаје .
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ханаан је једно гробље, твоја мајка јадно робље!” тако далек збори глас. А чује ли тог поздрава, тог поздрава смртних страва, израиљском роду глава? — Самсон спава.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће. Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже. Пасторала: стока, паства. Шуми Црква дрвенаста.
У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми. О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми.
Ти облик мој си - далек садржај ми, вретено ласте, које у ме спреде, с планине бедра, мирис јечма, креде. Расточи, Ткаљо, узбуђења нар ми:
Расточи, Ткаљо, узбуђења нар ми: да с Твојих спојки пијем босиоке и сланог уља капљице и локве. Ти облик мој си - далек садржај ми.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут. На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа,
ИИИ Пролазе дани, трепери љето, срећни су Пијевац и његов друг, док једног јутра и Мачак, ето, спреми се у лов у далек луг. Крећући на пут озбиљно рече: „Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!“ Весељак Пијевац!
АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА, ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут. Зима им дојади јака и сила Симе дјечака.
Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!“ И једног зимског дана, док се пахуље множе, на далек пођоше пут слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут.
А свет је, знате, богат и красан, шарену има чалму, Север му красе сребрне јеле, на Југу има палму. Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста.
Зар не знаш, Тошо, изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије.“ То чича рече, обори главу, води га Санак на далек пут, над њим, у тами, под самим кровом, ћути, савијен, од врбе прут.
За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош белу крену. —На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог Вука!
“ ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ По кући хука и бука, понекад сине прут, спремамо деда-Симу, иде на далек пут. А деда-Сима, корака крута, двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право мени, до самог
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја.
Ти имаш стрељача поглед прав и нем. Ти и плач претвараш као дажд у шарене дуге, а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем. А кад дође час, да ми се срце старо стиша, Твој ће багрем пасти на ме као киша.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРАСТАВАЦ Из влажне баште, код Сталаћа, Краставац, попут пужа голаћа, На далек пут је кренуо, али Врежа, припета на обали, Не даде му у свет да оде: Оста, заувек крај хладне воде Беличаст
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
жучном, Процвили страшном песмом без мотива; О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја,
Светлосни вали свега ме засуше, И блудим... Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже! ...Пода мном свет је, с иронијом гледан, Са много блата и са својом злобом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дан за даном, а иза дана дан. — Ни шака дана ни врећа година. — Боље је икад него никад. — Није толико далек дан, да брзо не дође. — Кратак је дан, али је дуго годиште. — Нико не зна што носи дан, што ли ноћ.
6. Све једно друго поједе Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу,
села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима,
зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се вујо с вучићима.
Те поједе лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се медо с медићима, Те поједе вуја с вучићима,
с медићима, Те поједе вуја с вучићима, Вујо лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се рисо с рисићима, Те поједе меда с медићима,
меда с медићима, Медо вуја с вучићима, Вујо лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се тигро с тигрићима, Те поједе риса с рисићима,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ал тек им оста ко у дубу чвор Пусти Арагон, испечен, сав у рупама. А мислили су да ће далек југ И та нестварна земља, имена шарена, Одшкринути бар начас страшни круг. А враћају се с мишљу да је свет арена.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече дечак једнога дана, а отац осети како му се језа, као ледена вода, слива низ кичму. — Далек је пут до њега! — покуша да одврати дечака, но овај није био од оних који одустају. — Желео бих да видим светионик!
— Где је та звезда? — дечак се наже ка Мерсаду, али овај одмахну главом. — Не могу ти то рећи! — шапну озбиљно. — Далек је пут до ње, време ми је да пођем, али ево ти моја кошуљица и све што зажелиш биће ти испуњено, ако није бесмислено
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не знајући ни сам зашто, приступи ивици градског потпорног зида Акрополе. Ту се, преко његове горње ограде, отварао далек видик до Пиреја и Саламине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поглед јој је био далек и замишљен. Нисам успијевао да привучем њену пажњу, и на моје упорно зивкање одзивала се далеким, слијепим гласом.
И човјек који им се до јуче чинио незанимљив и баналан, дошао им је одједном далек и непознат. Загонетка ни до данас није ријешена. Енигма је остала енигма.
Но одатле па до кретње која навлачи јорган далек је пут. А на том путу порушен је један мостић: управ на мјесту гдје би та слијепа тежња морала да пређе у покрет руке.
Али с познатога лица већ постепено нестаје његова личност. Ако закратко отвори очи, то је начас опет он. Један далек, неприсутан он, један он већ сав у крилу нестајања, али ипак он. Но чим је поново спустио вјеђе, опет је све збрисано.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као сунце, и ја спокојно ћу ићи, Равнодушан, далек за све што се збива: Глас до јуче познат не може ме стићи У ћутању новом које ме покрива.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сирота Лекса, увек злослута Лекса, Лекса је некако на мушки начин била позвана да ради за неки безлични идеал, за неки далек циљ, била створена да се жртвује за нешто јуначко. Али таква каква, касно се родила у гнезду Влаовићâ.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
изреку ти пресуду, па макар она гласила и на двадесет година, тек ти знаш рок и догледаш крај својој невољи, ма колико далек он био.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Брзо! Не опраштај се! Тежак и далек је пут пред нама. Скочи мала брбљивица на репић Зрачку и путовање опет поче. Облаци су заједно с ветром летели на
Шта је могао дечак до да крене к Високим Планинама. Тежак и далек је био пут, гадна и упорна глад. — Млад си, ради! — говорено му је чим би заискао кору хлеба.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Окреће леђа месечини.) Ох, ова месечина! (Врача, размештајући зрна): »Постеља му празна, пут далек и крвав«! (Пренеражена одгурне сито): Не, Господе! Не крв! Молим ти се, Господе!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Вјетар је мрсио лако По твоме њедру влас, А за тобом је стизô Грличин топли глас. И док је тонуло сунце За далек гребен плави, Ја видјех у златном класју Гдје друго сунце се јави: У ноћи очију твојих Ти си ми носила дан; На
9 На крил'ма песме ове На далек хајдемо пут, На жале Гангесове, Где дивни ја знадем кут. Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су му слуге гологлаве; што су врани коњи по ливади без седала и без покроваца, пуштени су да се понапасу, спремају се далек̓ путовати; бубњи били, пак су и престали; вијали се алаји барјаци, дуну вјетар од Фрушке планине, па барјаке земљи
се хајдук бјеше уморио, те распучи диван-кабаницу (засјаше се токе на прсима), узе бацат камена с рамена, те Турету далек’ одбацио; но говори Хајкуна ђевојка: „Зло ви било, Турци Лијевњани! Ово није босанска делија, већ је ово Даничићу Виде!
хајдуци, убојни јунаци, што замећу по крајини кавгу измеђ’ цара и измеђ’ краљева; да идемо да сретемо Турке, да се далек’ с њима побијемо, ђе је свему св’јету на видику!