Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он мора доћи, мислила сам. Поноћ је... Ја видим из далека једну тавну сенку, после чујем како опаклија шушти. Он је! И ја бих хтела да уђем у кућу, али не могу...
Ништа друго него гостољубиви домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен и угошћен, а по тим мрким планинама шетао сам се баш као наша господа по парковима, с том само разликом што
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Врана му једе живо магаре, а он се смеје. А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”. Наравоученије Неке су ствари саме по себи тако смешне да и невесео мора им
76 Јарац и бик и лав Бик упази из далека лава страховита, уплаши се, побегне и сакрије се у туђу појату. Домаћи јарац узме га терати, претећи му с рогови.
” 103 Ловац и древосечац Ловац, здраво вооружен, хођаше по гори за ловом. Упази из далека древосечца, и за показати му се да је јуначина, упита га зна ли гди коју пештеру гди лавови стоје.
” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!” „Паса!
у његовој кући и авлији жене и девојке певају, и њихове пјесне излазе им из сред срца; а богате фамилије, кад их из далека гледаш, неописано и непоњатно ти се чини њихово благополучије, а кад близо дођеш и внутрењаја срца њихова познаш, гди
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова. СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла
СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из далека, Тада као птица из свог гнезда мека, Све од маховине и од морске траве, Прхне моја душа.
Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива. Опет ноћ без мира. И сад из далека, Вечерњега звона кад се чује јека, Помињем те с болном сузом што се рони.
Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека? Не води ништа у те краје! Све дубља и црња је река. Да најзад с чистог захватим врела! Да спојим извор и ушће!
СТВАРАЊЕ Нису те гласници огласили мени, Нити чух кораке твоје из далека; И не знам кад беше већ минута нека Кад се мој дух напи твоје светле сени.
самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима им сунце другог краја.
Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа.
КОПЉАНИЦИ Стоји тутањ коњских оклопа и звека Панцира. Већ подне пада на врхунце. Цар гледа, још врве, страшни из далека — Сваки у свом штиту носи једно сунце.
Пролазе заставе путишта далека; Сутра ће да севну сабље отроване... Но легија где ће најпосле да стане? На сваком раскршћу по један краљ чека.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о! Ја сам ти из далека, од туђе земље, из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са
је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем, па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују из далека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: »Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја
Вид’о сам само једаред још један такав, и то на цимеру једног дентиста... виси као цимер, да се из далека види! »Ха, ха, ха, смеје се екселенција. Та где сте га само нашли?
Памти све и једна и друга, и мада се тужи на слаб вид, ипак зато једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута. Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.
Африка
Не усуђујем се проверити, једним простим покретом, у кога је. Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке. Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та кућа је била на ониској хумци, а окречена бело, тако да се видела са далека. У њу су били узидани и плави, калаисани, турски, пенџери.
Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на ком је опадало жуто лишће. Тако га се сећао.
Тако га се сећао. У сновима, међутим, не јавља се само далека прошлост, него је са њом, често, помешана, и недавна садашњост, оно што је јуче било.
Чуо је како се, кроз зид, дечји плач, стишава. Тишина је, после, надвладала и лавеж паса, који се чуо, напољу, са далека. Заспао је био тако, седећи, а кад се трже, леже на постељу, обучен, у чизмама. Ујутру су га пробудила деца.
У зеленилу, испод ониских брда, тиха, далека од света. Није никад намеравао да у Токај дође, а знао је да се у њу неће враћати, кад одатле оде.
Забленула су се била и два хусара. Глас људски је одјекивао у тој крчевини, надалеко, и са далека. Један од слугу Трифунових примети, у зеленилу, изнад друма, коњаника, а ваљда познаде Павла.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Услед ове мешавине и додира настало је пословењавање Аромуна. Словени су се од њих научили на далека сточарска кретања, од њих су примили тип села, печалбу, исто тако и неке делове женске ношње.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Од свију страна долазе купци и продавци. Из каквих земаља ту људи нема. Од силних шатра, кола, из далека мислио би да је какав велики логор. Робе свакојаке, све на избор.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.
Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући се, тако да је из далека, из кола, откуда га је Комесар, са својим кирасирима, посматрао, изгледао као неки велики цвет, сад бео, сад рујан,
Ето, помисли, довољно је одселити се, па да све што остављаш, буде као да није било. Загледан у далека брда, иза којих се опет помаљало Сунце, осети како на њему заблиста сребро.
Матавуљ, Симо - УСКОК
По његовијем пространијем хладовинама, што се из далека виде као црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не
Милићевић, Вук - Беспуће
кадикад заигра нешто растргано у њему, нешто се болно потресе; зачује један сухи, пјесковити смијех који долази из далека и који звечи разбијено и чудно. А дани пролазе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Очи јој вељау Да менека чека, И да је у страу За мене далека. И сузе је лило Драго у самоћи: „О ти вишња сило, Кад ћеш ми помоћи!
“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле двора Рајка Жеравице.
Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека, Мајка, сеја за тебе се боје, Јер си самац оставио своје — Но љуто се млада заговори, Ваљало је да сам већ на
Ал' опет стаде, опет прислушкује, Упути с' друму — да ли што чује? И богме јесте, ено из далека Чује се друмом и топот и јека.
Умаче л' му кака срећа? 90. И од града јоште бруји Као море из далека, Као котô када струји, Тако с' чује; али нека, Веће и то поста тише, А на небу звезда више. 91.
Та њиова силна јека Носи нешто из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из недара; Ал' са чега и са
Гледај ону мутну облачину Како с' вије небу низ пучину. Већ се чује бура из далека, Већ се чује грома амо јека, Већ су овде муње и громови, Већ ка земљи вију се растови.
Тице поју, а врело жубори: „Одмори се!“ као да говори. Милета се бацио у траву, На десницу наслонио главу; Из далека звони клепетуша, Дивно звони, ал' он је не слуша, Од лова му тело мало трудно, Ал' одмора срце није жудно.
“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде. „Морам дома, мајка мене чека. Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле дворе Рајка Жеравице.
Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека; Мајка, сеја за тебе се боје, Јер си самац оставио своје...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За подозривог Пантелију не зна се јесу ли сумњивији путници који стижу отуд преко планине, из далека, или су гори ови с друге стране, из околних села, међу којима се увијек нађе велики број познатих и полупознатих људи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
бије, у главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ и тако и учине и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна па из далека повиче: — Стани, царевићу, нијеси утекао!
— Што се год назове твоје, бранићеш док те траје; лајаћеш на сваку опасност чим је осјетиш, а осјећаћеш је свакад из далека; нећеш имати ни сна ни одмора; нећеш никад ни доручати ни довечерати. И све то чинићеш више за другога него за себе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Откуда сте ви? ПУТНИК: Ја сам из далека и, управо да кажем, обитатељ света, јер непрестано по свету путујем. ДОКТОР: По свету?
Ја сам од благородне фамилије, и из далека. Отац ми је врло строг био и зато се. наши поступци нису никако сложити могли.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЛАСТА: Јесени ево, пољима руди, а мене немир у зору буди, сањам све чешће обале Југа, далека мора, летења дуга. Зашто ме мори у јесен туга? КРАВА: Шаљу нам јесен добри богови, куд око бациш — сена стогови.
“ Ускоро, ево, с далека пута, из Кине шаљу дечака жута, из малог села Три-Змаја-Љута. Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили.
А она јок, као да ме чика. — Помози бог, снао, кажем ја. „Бог ти помогао... А отклен си?“ — пита она мене. — из далека — велим јој ја и прилазим све ближе. — А, овај... је л ти се свиђамо, онако на око?
За овом шареном војском ишли су старци и жене, тражећи своје синове. Родитељски нагон гонио их је из далека, данима су путовали, носећи мало преобуке и хране за своју децу.
А сутра, по дану, чим видиш команданта из далека, онда дигни руку, покажи му правац и онда настави касом до мене. Кретали смо се сеоским путем и коњи су нам се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник. Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност
слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно... Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад?
шта је било и приклоним главу на оно што ме чека; на цео један крај са ког се вино слило и смех, и дивна бестидност, далека. И, тако, без мора, прелићу живот наш, зорама Фрушких гора.
Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу девојке, њином притоком, Она то већ, из далека, колена пребија! Први пут изговорих: Сербиа.
А, чини ми се, једна једина, таква, блиста кап, над песком пустиња, и тла, над земљом, далека. Заиста, зрак сам само?
Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми се јављали у
За она далека острва, где се догађа оно што смо, можда, ми учинили. Изгубио сам страх од смрти. Везе за околину. Као у некој лудој
А над зеленим пољима, бео повез жена, које се враћају у села, лебди по мраку, као далека, мала једра. Лица су сва у комадима. Носеви, вилице, чела су четвороугласти, и црни. А очи мокре на дану, и увек мутне.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Буни ме што је исти језик, али помислим да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
сећа да га је негде чуо и можда чак и прочитао, али с којим народом и догађајем стоји у свези — то није у стању ни из далека да одреди. Све му је то магловито као заборављени сан... А Византија... Јустинијан... шта то би?... А сан?...
шта вам је ?... — Пиротски!... Зар није искочио... смрвљен? Као одговор на то питање зачу се из далека тутњава воза, која се приближаваше све више...
Толики народ око ње, а она је тако усамљена, тако далека од тога народа. Дође јој да врисне. »Ах, кад би ме тета повела! ... Па нека њега много воли... више од мене.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
хладило, и уз оно ноћно, издвојеније и јаче жуборење реке, клапарање воденицà, а више њихних глава једнолико, као из далека, шуштање топола, њиховог густог, сочног лишћа.
то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са матером долазила, још била неиспрошена (онда је све из далека чисто заобилазе, дивећи се њеној лепоти), већ да ће је сад сасвим друкчије гледати. Као да је никада нису виделе.
Али Софка је знала како нико не гледа у те чочеке, него сви одмах овамо, право на њу упиру погледе и, пропињући се из далека, труде се да је што боље виде, и да све на њој до ситница запазе.
И када видесмо како он сам дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби. Отада нико није смео ни да мрдне за њим. И, сад... ето... тако!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЗА ПРИЈАТЕЉЕ Није то, мислим, будућност далека Када ће проћи сав немир, ругоба Живота земног, а ми рећи: нека! Пред сенком смрти и дверима гроба.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ИИИ Свети Ђурађ јездијаше на своме бјелцу пут нашијех страна. Прољетни светац, видо је из далека големијех сметовâ по дубодолинама и заладинама, али је и назирао присоје заодјевене младом травицом.
Да их је ко из далека гледао, не би могао разазнати бјеху ли људи или планинска звјерад. На вршини стадоше. Под њима, друга страна бријега,
Много је требало да их умири и развесели, али је он то постигао пријатним и вјештим говором. Почео је из далека наводити, како су га зли људи озлогласили у селу, да је он тобож вјештац и којешта друго, а у истини да је он пријатељ
Како напријед све то лаганије, чисто је из далека изгледало као да броје стопе. Ђакон погледну Владику, који је једнако замишљен сједио, обрнутом главом на другу
У наздравици је поменуо старо пријатељство и напоменуо како ће се и даље уздржати. А, као из далека, нешто те би се могло разумјети како би се боље свезало то пријатељство.
„Како би било“, помисли он, „да се ја баш с њом поразговорим? Да је онако из далека, ама из далека, да почнем! Постидјеће се, па...и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком.
„Како би било“, помисли он, „да се ја баш с њом поразговорим? Да је онако из далека, ама из далека, да почнем! Постидјеће се, па...и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да ми зетови у помоћ дођу,“ па се одмах дигне и опет се врати оној пећини, ђе Баш-Челик држаше жену његову, и кад из далека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: „Бога ти, зар ти је тако омрзнуло
„још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо“ и тако и учине и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна па из далека повиче: „Стани, царевићу, нијеси утекао!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Уљеземо. А кад сватовом кажемо да смо поиздалека, „Хее, срића,” викне кум, „кад на овако весеље из далека гости долазе!” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се.
Свуда се они добри људи радују видити кога из далека да истим језиком беседи. Ко год има довољно хлеба у дому, радује се да му ко на ручак и вечеру дође.
Ова школа [х]рани 30 ученика, а из тако далека места да сте петорица дошли, ја би[х] вас радо примио.” Учини ми се као да неко божество из њега говори.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта то може бити? — Није ништа, и јест велика ствар, како узмеш — рече Тетка смијући се. — Дошâ је један сељак из далека, чак из ти страна испод Велебита. Богат човик. Можеш замислити записује двадесет миса!
— викну Маша не мичући се с мјеста, па додаде: — Једну кафу, али добру, чујеш! А ви уморни, господине? Путујете из далека? У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо. СУНЦУ КРАЈ ЈЕ Били смо далеко, ал најдаље — не.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се к њој и загњурио главу у њена недра, па се припио и угрчио у њено тело, а она му се подала, опуштена, туђа и далека, чврсто стежући рукама даске кревета. Онда је рекао: „Купићу манастиру звоно...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Убрзо се толико прочу да су луди из далека долазили да виде и купе њен вез. Могле су да живе удобно, готово срећно. И можда би тако и било да се једнога дана, на
— Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека. Али чим је неколико њих угледало репате рогоње, странци су у широком луку почели да обилазе унесрећени град.
Док би птица крилом махнула, нестаде их. Више их нико није видео. Али путници из далека причају да на обали мора у кући од камена живи Златокоса се дечаком и мужем на чијој је капи извезена црвена жаба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека... Док месечина насмејана сија, И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована. М.
Бићу, мила, цео К'о у дечјој бајци путник из далека Промрз'о од студи, и од снега бео. Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор.
У свој својој помпи, к'о царица нека, Свесна своје моћи, поносна и хола, К'о дочаран санак времена далека, Стала је по среди нашег тмурног кола.
Треба л' да рађаш, зашто се бринеш? Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера... Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
главна мушка улога, а метнуо сам преда се једну у бојама репродуковану слику Грекову на којој се Толедо види из далека. Тако се уживљујем у она давна времена и усуђујем се да се, одевен као какав ломбардиски трговац пренесем овамо.
“, рече му опат. „Истина, часни је ускршњи пост, али, видиш, добих мила госта, ученог младог човека, који нам дође са далека севера“. „Онда га, боме, морамо честито почастити!“, одговори одлучно калуђер. „И ја мислим, драги мој Марко.
управник ватиканске библиотеке био је начисто да пред њим стоји образован младић, жедан науке, који се потрудио из далека да овде упозна блага грчке науке, нагомилана у библиотеци. И то га веома обрадова.
Тек што беше крочио на улицу, чу како се са торња оближње цркве Светог Јована труби на узбуну, разабра из далека тутњаву и пуцњаву из пушака. Он ослухну и пође онамо одакле је та пуцњава долазила, ка реци Лаби.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим морао сам се уклонити са прозора јер ми из далека допреше звуци посмртног марша, који ме поново бацише у тугу, изазвану сад погребом неког официра; и гледати у крст
А шта се о њима говори? Шта сваки дан читамо? Шта пишу патриотски песници што из далека друге туткају у смрт? Пишу: да су они хтели умрети, да онима ништа слађе није било него умрети. Је ли да је то лаж?
Колико би пута друмом ка школи угледао из далека каквог старијег човека, који му иде у сусрет и кога је хтео поздравити, рећи му добар дан као и остала деца, и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
XXВИИ На белом хлебу!... Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
СПОМЕНИК Са очију мојих сан лагано иде, И душа се буди. И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!
ваша тешка мој је био живот, К'о рука каква болесна и мека, Он пада на вас и спрема ваш ћивот Где је и моја будућност далека.
Наједном заста. Месец беше тајно Обиш'о таму и стада далека Облака црних; к'о ропац очајно Усклик се оте: “Она мене чека!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био сам принуђен да испод своје постеље подмећем гумене јастуке да бих се бар мало одморио. Заглушујућа бука из далека и изблиза наличила ми је на нејасно изговорене речи, које би ме препале да нисам био у стању да их рашчланим на њихове
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног луталице.
Она нам више није далека. Она је у нашим срцима јер сте нам је донели овамо. Она је нова земља на мојој земљописној карти и Нови свет у мом
Она нам више није далека. Она је у нашим срцима јер сте нам је донели овамо. Она је нова земља на мојој земљописној карти и Нови свет у мом
Она нам више није далека. Она је у нашим срцима јер сте нам је донели овамо. Она је нова земља на мојој земљописној карти и нови свет у мом
Ћипико, Иво - Приповетке
—Одакле си? — упита је неко од њих. —Из далека, чак из Загоре. —Па си овде дошла? —Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо.
Из далека, из Леванта, бјаше он, најмилији јој, „старовирске” вјере, црномањаст, мрка погледа. Тешко је по суву ходао и био је не
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
слику орахове дворане, која у огледалском одсликавању тече као река, и отицање песама кроз сопствену душу у поља далека. Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река.
И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор [...]. Поља нису удаљена само просторно него и временски.
ка оваквоме двосмерном превођењу с лица на наличје; тако нам, у ствари, и постаје разговетно и лице и наличје. Далека и заборављена човекова искуства, оне духовне вредности које је он уграђивао у свој модел културе, Попа готово на
И као што су песници у таквим тренуцима способни да сажму врло далека и дуго стицана песничка искуства, да у стваралачкоме магновању „обнове“ цео еволутивни круг, тако и ови врло ретки
би, разуме се, требало ближе испитивати конкретне поступке којима се Попа служи кад у природнојезичкоме медију враћа далека сећања и далека човекова искуства упоређујући их и узајамно пројектујући са данашњим, нашим духовним искуствима.
требало ближе испитивати конкретне поступке којима се Попа служи кад у природнојезичкоме медију враћа далека сећања и далека човекова искуства упоређујући их и узајамно пројектујући са данашњим, нашим духовним искуствима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
човека не само да збуњује, него га плаши простор ако је уређен према два међусобно искључива начела, и уз то оба њему далека, туђа.
И као што се на почетку песничка утопија пројектује у далека југоисточна острва Суматру и Цејлон, тако се на крају пројектује у далеку северну, митску Хипербореју.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1884. ХУКА... ТРЕСКА... Хука... треска... звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’!
“ Ту фарисеј дукат баци, Ал’ не што је срца мека, Већ га тако диже, спушта Да свак види из далека. Удовица сиротица Један новчић спушта ти’о, А можда је (ко би знао) Последњи јој новац био; Радо ј’ дала мален
“ Ретко, ал’ не зато што та земља нема Још много и много оваких оцева, Већ што је далека од ваших отрова Па не рађа често онаких синова. »Стармали« 1884.
Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко! Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка
Краков, Станислав - КРИЛА
Васељена је била пуна црвених бакцила. Када су Цигани престали са Марсељезом, и настала тренутна тишина, чула се далека грмљава топова, можда чак тамо са Вардара. Више планине се небо на махове отварало и палило ћутљивим муњама.
Над њима је било лишће липа и сјај солунског неба, невидљиве ласте и једна далека залутала песма. Ваљда каквог пијаног морнара. Под људима је шкрипао шљунак алеје. Лежали су сви мирни и чекали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не усуђујем се проверити, једним простим покретом, у кога је. Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке. Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Останите! — нареди им командир. Још као дете читао сам негде како се спроводе тешки осуђеници на нека далека острва. Трпали су их у мрачне кабине бродова стиснуте једне уз друге. Та представа веза се наједном за ову стварност.
Иако су изложене ватри непријатељских батерија, ипак, далека је то позадина. Не бије их у главу мерзер, не слушају звизак куршума и не плаше се изненађења из бугарских ровова.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји. Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, мислиш ли, можда, постоји Лепота Далека и чудна, непојамна ником? Блудећи је тражиш стазама живота, Очајно је кличеш својом грубом виком, А вретено своје
(1917) НЕРАНЏИН ЦВЕТ О, неранџин цвете мирисни и бели, И ми смо женици стигли из далека. Царске твоје ките судба нам додели, Јер невеста жудно на жалу нас чека. О, неранџин цвете, окити нам чела!
дана Нимфа топла, мека, Даде му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан оркан и сунчане зраке.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Типска структура бајке о одласку главног јунака у далека пространства, где треба да изврши "неизвршиве" задатке, објективизује се у сиже о српском граничару који, да би се
Ћипико, Иво - Пауци
Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика.
очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.
Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к'о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... Уто поче да сипа блага кишица.
Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића. Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског
! — шану дјевојка. И наста тајац. Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. — Биће брзо подне...
Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме
Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по
” Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету. А успомене из дјетиња доба јављају се из далека... И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јер поново и поново, једна далека плава гора раскрилиће своје тајанство само да би ме ранила горком истином: ни на њој ништа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У мору кандила сјајних блиста се свештена река... Са лађа, с обала, с кула из близа и далека Шарени фењери светле и рујне машале с њима, А са жртвених места дижу се стубови дима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам каткад, на крилима своје уобразиље предузимао далека лутовања у бескрајну васиону или у древну прошлост да бих својим рођеним очима сагледао изблиза оно што је наука
који сам скренуо пажњу учесника конгреса на све те напретке науке, а код њих свију нашао разумевање које нисам ни из далека очекивао.
Тај рукавац Дравин само је незнатно ужи но главни ток те реке. Зато мислим, да је Миланко дошао врло из далека, кад је пребродио реке поред којих је Стара Драва изазвала толико презирање наше прабабе.
Тај знак, виђен из далека. привукао ме је мађиском снагом овамо. Ноћас је пао први снег и покрио својом чистом белином њиве и пашњаке, али се у
Окаменотина тог амонита изгледа, из далека, као дискос за бацање познате Миронове класичне скулптуре, али када се загледате боље, Ви ћете се задивити вештачким,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека. И сузе је лило Драго у самоћи: „О ти вишња сило, Кад ћеш ми помоћи!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Је ли овде неки хан, механа, или каква — Боже ме прости! — црква? (Слуша. Чује се из далека, али јако звоњење звона.) Зар већ звона? већ вечерње, већ да се иде на гробље?!
Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак. Испред њих играјући момак Коста који их је звао. Чује се из далека песма: Истамбол да чика рир кете налва, Кете налва гитилер, вај, кокона!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бледа, мршава, с јаком косом црвеног металног сјаја, изгледала је као далека нека туђинка, и све је човек очекивао да ће проговорити језиком који нико не разуме.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
другој десетици нашли одговарајући брачни пар и једино нас је доводио у забуну прота, који се због мантије није из далека разликовао много од своје жене, те су нам изгледали као две нуле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Сада, баш пред твој долазак, одиграо се један догађај, ето, овде на друму, чија је историја далека, још из Ћуприје. Напомињем ти узгред, да видиш само психологију и праведљивост нашега народа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже. Док расцветане кости белином сијају снега.
ловац из средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава,
неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као звезда из далека, и све оно што треба да се настави чека да је прво угњавим песницама, па... Нема више љубави за човечност, већ дахтање.
воћно твоје труљење и пад; Уз тајну тела кад загризосмо у океан, Тај плод детињства којим нам сазре сан, И кога далека глад одбаци у наше крило.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није могао да одреди. Бежале су у бескрај кресте таласа: како је танка, како је далека била обала! Већ су му и врхови планина нестајали из очију, кад се риба окрете, и рече: — Чврсто се држи и не плаши
Није долазио. Можда због глади која је била честа гошћа, а можда и због воде коју су становници Пешчаре из далека, на леђима, доносили, јер нигде докле је око сезало није било ни извора, ни бунара.
Хоп, хоп! Цуп, цуп! Ухвати се око столице коло мишева. Плашљиво, из далека њушили су у почетку мишићи нову гошћу, а онда се један малецки залете и угризе столицу за ногу.
Али, његова Звезда не дође. Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На Загорју сустиже сватове. Литају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?“ Милош им се из далека каже, кô што су га браћа научила. Лијепо га свати дочекаше: „Добро дошô, млађано Бугарче! Нек је један више у дружини!
прву ударила, на бусију Куне Хасан-аге; говори јој Куна Хасан-ага: „А, бора ти, млада сератлијо, откуд идеш тако из далека? Нијеси ли од Лијевна града? Ја виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?
Кад то чуше до два серашћера: Ножин-ага и с њим Дервиш-ага, од појаса сабље повадише, из далека Турке повратише, и на силу Турке наћераше: „Јала, кардаш, јуриш на душмана! У душмана нестало џебане“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Најлепша поза у срезу За сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За Ђуру сластичара Ради на точењу бозе Па јој и није до позе За сликање БЕГУНЦИ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар крпом да отрем.
Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна путника из твога студенца напој. Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје.
него свога брата у добру гледати, којано и на његово господство примаче се од злобне му браће: видеше Јосифа из далека где им на жетву носи ручак. И здоговорише се међу се да га убију.
Дође Христос до тога градића Сихара. Уморан бијаше с далека пута путујући му, те седе на бунару мало отпочинути. Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне.
Рече ми; наврх башче, на највиши беден градски горе да излезем, надање где се види, добро изгледати кога из далека видео бих јер иде до града, куда ли! Одох ја и стадох на високом брду, свуд ми по заказу на пусулу гладећи.