Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Има ту људи и из далеких села: Гружана, Темнићана, па, богами, и чаршинлије, познавајући гостопримство мирнога сељака, нису пропустили да тога
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Такова љубов не ограничује се само онима који у њихово време живу, него се распрострањује и до оних далеких родова људи који ћеду на хиљаде година по њима живити.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Певале су јој, јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва, да јој могу по цео дан певати о Тузи.
Африка
Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују. Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао.
обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи животиње не виде као они парови далеких звезда, већ се састају увек у једну једину.
Црњански, Милош - Сеобе 2
није била подводна – била је већ давно измерена велика површина земљишта, за народ, који је Команда досељавала, из далеких земаља Немецке, из Лотарингије и Рајнланда. Сав тај народ био је у плавим капутима.
као што су били чудновати и калуђери, са којима је Трандафил неке чрезвичајне послове имао, а који су му долазили, из далеких, балканских, земаља, често, у кућу.
А у даљини се појавише планински врхови, и сувати, на којима је све било празно. Иза далеких врхова било је само небо. Чудан је био тај осећај да пут у Росију иде све више у висину.
То је дакле крај, у који су, одрпани, стигли, они који су били, крвави, допрли, до далеких земаља, које се зову Прованса и Ешпања?
Оно што су памтили, било је чуђење да Петар, цар, и његови потомци, могу, тако, да доведу, кога хоће, из далеких земаља, да њихове снове у камену оствари.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задруга нестаје потпуно као и слава. Људи се ретко сећају својих далеких предака; свако носи име свога оца. Најзад ће проматрач запазити поред неких особина заједничких свима Јужним
Нема славе са њеним дивним, топлим, обичајима. Бугарин се не сећа својих далеких предака и не пада му на ум да их спомиње. Етничка стапања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У широким, зеленим пољима, у тишини далеких земљаних опкопа, назирао је зид на који је хтео, још пре но што Сунце гране, да се урликом баци.
Свуд као да се ширила тишина, за сумраком. Ускоро се замагли тама у логору, прашина зави све, сем врхова воћњака далеких, и Исакович се смири. Празно је дакле било, пред њим, занавек, и узалудно, за њим, све што беше прошло.
која је корачала око ње, све брже, у којој је, по десет пута, угледала и свог мужа, страховитог, главатог и крвавог. Далеких градова, по чијим је стрмим улицама, сва задихана, трчала са мужем, док су на њих, а нарочито на њу, сви пуцали; не
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и није чудо кад се зна да ови тролејбуси повезују два тако различита дела града, носећи на својим блатобранима земљу далеких периферијских башти.
– рече жена. Наставио је да окреће педале и тако стигао чак до оних далеких година када је живот тек био пред њим и обећавао чуда. Онда се истуширао и легао покрај жене.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дете могло да уочи и дослути; у описима тих послова има увек и оне омамљујуће измаглице што се само при оживљавању далеких успомена јавља. Оно што доиста знамо, научили смо ко зна кад, нехотично.
Чак и онда када схватимо да у свету чудеса нема, да су закони битисања свуда једни и исти, зов тих далеких, нестварних пространстава не престаје да нас испуњава милином и тескобом.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Базеном плива лепојка нека, глатка и жива, весела ока. То ти је фока. Она је кћерка далеких страна, скривених маглом, ледом и тајном, тамо јој друштво на санти прави господин пингвин у фраку сјајном.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам свако здравље и весеље носи.
ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља. Од шкрипе точкова колских.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
БОЛЕСНИ ПЕСНИК Нисам човек, крв ми је млака само роса далеких румених облака. Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим.
Није давно да су и овде тек запажене прве маске црначких чаробњака и врачева, и кипови идола са тих далеких острва. Свакако обојица, као сви Јевреји уметници, више су људи разума и укуса него бахичног заноса, који ствара.
Ја сам прешао преко њега, високо, из међу дубоке воде, далеких брда, и бескрајног неба, лак и прозрачан и миран, први пут у животу.
Дошао сам да легнем и ту, да се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Старац се прочуо као свет човек, велики праведник и чудотворац. Још док је био у пустињи, све је из далеких крајева долазио к њему на поуку и благослов. Једанпут га народ из Рима позва да им дође у престолни град за епископа.
њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна... Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких, пустих села. Тај ћув нас подсети, невесело, На детињство, на родно село.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тако сваког дана Део мог живота копни као груда, Одвоји се, крене пут далеких страна, Незнано ни зашто, ни како, ни куда.
она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века!
тужну, свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене са мрачнога зида, На почађелој и старинској плочи, Сијају сада, тужна
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Доносе их редом с далеких равница Оборене мачем, у борби и лому. Носила се нижу. Препланула лица, Наши пали борци враћају се дому.
су мирно, не знајући куда, Прешли преко поља, кланаца и гора, И орлове наше проносили свуда Од прагова својих до далеких мора. Побијена децо наше земље здраве!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда и на вјеки вјека!
В. Илић XЦВИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних, далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема; И само час по час зајечи шарена дола Он шкрипе точкова колских.
тужну, свечану, и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шалу светлост своју, Те човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога зида, На почађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна
њоме пламти Ускршња зора, А на њој црква, к'о златна гора, У руменоме сјају се купа; И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна. Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!
дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара, болна, полагана, Убогих, мутних, штурих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
потражња мисаоне и осјећајне машине за догађајном материјом коју ће она прерадити и испрести, намиривала се увозом из далеких крајева.
кроз жељезне вагоне-цистерне, кроз црна гумена цријева сипљивих пумпа, док се најзад не би смирило у подрумима далеких маглених градова.
Препади невјерних Арапа, левантинске подвале трговаца старинама, уједи отровница, завијање далеких хијена у ноћи, мистериозни микроби и бесмртно клијава пшеница у миленијским гробницама.
И породични портрети одбијали су бешћутношћу страних и далеких лица, којима додуше добро познајемо црте, али онако разумски и равнодушно, као што познамо углове трокута и бридове
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа далеких обала.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сунце подиже воду из Океана, а ветрови је носе до далеких крајева где остаје у стању изузетно деликатне равнотеже. Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где год
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и најважнији слуга српског сељака, а нај више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на сеоска гувна, када дође време жетви.
Ћипико, Иво - Приповетке
А на снежним висовима далеких планина последњи сунчеви зраци сјаје бледом, леденом светлошћу. Заробљени Арнаут, везаних руку позади црвеним широким
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Она неопходна унутарња напетост која у поезији настаје спрезањем далеких и супротних слика и смислова, оно непоновљиво догађање (а не изношење) поетских значења на основу кога препознајемо
у људској култури, што му омогућује да кондензује и очува нека човекова духовна искуства и вредности из, каткад, врло далеких епоха.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Поветарци, уздисаји — Они се не деле; На сусрет им лете тице И црне и беле. На мору ћеш увек видет’ Далеких бродова — Исто тако плове нâди Морем њених снова.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
прстију будим је због речи које пеку грло волим је ушима треба ићи до краја света и наћи росу на трави будим је због далеких ствари које личе на ове овде због људи који без чела и имена пролазе улицом због анонимних речи тргова будим је због
а два и два су један кад падне последња ноћ за оне који су се утопили у водама вечитог сна као што умре сунце удну далеких пејзажа закопано за оне чије су речи никле из земље ко лек и буна нека погну главе далеки сунцокрети ЈУГОСЛАВИЈА Ево
Краков, Станислав - КРИЛА
својим нажуљеним плећима, сем тешке ратне спреме, Вукли су и сву топлоту јулског дана, коју су неке дуге крстарице из далеких тропских вода донеле као страшну источњачку болест.
Пилоти су радили све брже, а језа је трчала испод кожом постављенога одела. Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку. Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују. Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао.
обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи животиње не виде као они парови далеких звезда, већ се састају увек у једну једину.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
власти која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима, потрже мирне становнике из далеких покрајина и шаље их на касапницу. А погледај овога старога Черкеза. Он је дивљачан, суров, крвожедан, грабљив.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И нижу се гробови, мали и велики, женски и мушки. Страхота погледати! Нагрнули оголели просјаци и блентови из далеких села; пуно их гробље.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена дола Од шкрипе точкова колских.
1889. (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу.
1889. НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ На цветној обали морској, становник далеких гора, Ја слушам потмули ропот Јегејског сињега мора. Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни.
Ту гнездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. 1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни ћарлија ветар.
С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори. С далеких обала нилских и древних јапанских страна К Бенари стизаху лађе и мноштво каравана.
То беше Бен—Касим главом... Кô путник с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна сета Над спомеником мрачних,
Бујни ветри, што се носе Са далеких сурих страна, Лепршају њене косе И скутове сарафана. Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом саопштити, будућа судбина Земље, Сунца и далеких светова.“ - „А шта пише у тој књизи о судбини нас, појединаца?“ - „Ништа, драга пријатељице!
Па ипак су астрономски инструменти, са те мале стазице Земљине, измерили отстојања тих далеких звезда. Ми их називамо, сада разумемо зашто, некретницама. То је име давно застарело.
он је населио та небеска тела душама својих умрлих пријатеља и познаника, да се са њима, поразговара и дозна тајне тих далеких светова.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Испод ливада влажних, и свежих црних кора, Ове руке оживе преображењем у звезде, И пробијају се кроз земљу у правцу далеких мора; Измеђ вулкана и неба руке умрлог језде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих врло далеких предака. И да је то доиста био нужан услов и за нашу епску поезију најјасније се види из тога што се она касније, у