Јакшић, Ђура - ПРОЗА
у другој глад; у првој гонисмо насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . .
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Наравоученије Од зла и пакосна, а јоште кад је јачи, најбоље далеко стајати. 90 Човек велеречив Ови дође с далеког путовања у свој вилајет, па не може да се наисказује гди ти он није био, шта ли ти није видио!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Небо пепељасто. И копно и вода Кô да ноћас дишу неким чудним болом, Тиха туга веје са далеког свода... А сто срца ноћас куцају у мени, И цело ми биће буди се и диже Часом некој звезди, а час каквој жени.
НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама.
Африка
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али, поред клупе, имао је један бор из далеког света, ко зна са ког континента. Таквог бора није било у Срему. Имао је неки румени цвет, као коврџе, дугих коса, а
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Шестога дана долази зима, с леденог Пола путник се прима, стигао дечак и од Ескима. „Шаљемо дете весела ока с далеког рта Медвеђег Бока. Поздраве прими племена Фока.
КРУПЕ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из мог села, тихог и далеког, кад сусретох тебе изненада. Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ни дете моје, дакле, не силази са неког, пречистог и предивног, нежног, света, далеког у коме се невидљиво у видљиво мења, недокучивом, свезнајућом слашћу рођења!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Онда Бог, да би показао царево ништавило и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео у својој башти.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МАЧКА На рубу шуме: црна мачка. Ах, та упорност посматрачка! Да ли је заспала? Или се сећа Оног далеког, мутног столећа О којем, у сате несувисле, Мачке, у природи, воле да мисле?...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
МУТНА ИМПРЕСИЈА Данас, драга моја, пољем пада слана, И хоре се звона из далеког града, А равницом црном шири се и влада, Мутна атмосфера задушничких дана. Данас, драга моја, пољем пада слана.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер ми увијамо шеретски и глупо Поворку мисли, надања далеког, Сву љубав, чежњу, надахнуће скупо У форме простог пријатељства неког.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је и тескобе иза уједначених светлости, на непостојећим ивицама, па ипак је било добро: од тог је неба допирала сен далеког ишчезавања и слутња спокоја.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би
Мир, тишина смрти... Али испод мора, Често к'о да чујем глас далеког хора, Тајанственог, страшног, у дугој тишини. То се буде гробља под широком водом! Почиње опело...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ластавица, у најфинијој лакоћи грације, мазно, радосно, лако, трепери у оном божанском зраку пуном тајнога чара, пуном далеког, финог брујања што из саме дубине неба доноси ону идеалну жеђ за узвишеним, за највишим животом и поезијом, за
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Светлост звезда, топот волова који пасу и слабачки јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се управљали тих мрачних летњих ноћи при чувању нашег
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
воде (то је чиста архетипска слика умирања, смрти), искрсава безимена „она” - лик везан за дубоко покопану љубав из далеког детињства.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1916) СЕЈАЧИ Кô луталице које клетве прате, С далеког југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате! Охоли, мада без рода и крова, Чекамо смели своја гробља
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Имао је осећања за чари далеког и туђег, привлачиле су га развалине које говоре о давним временима, обрађивао је древне легенде с разних меридијана
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На њима богате робе с далеког долазе Понта, Из бујне Провансе, Смирне и тиха Хелеспонта. Топовске чељусти страшне на море зијају грозно, Ту
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нова теорија атома одредила је и главне особине тог далеког елемента. Но погледајте онамо! Видите ли онај мали плавичасти прстен који изгледа као колут светлећег дима?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јевреји између Далеког истока и Грчке, у светлости културно-философијске историје, једва сам то и напамет научио — коме то треба, питам те!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, зашто због њега постати слеп за све остало? Зашто до смрти стајати на једном месту веран заклетви некаквог далеког претка? Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не