Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних неколико усамљених кућа, на оном далеком планинском превоју, пао?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тако се, ето, један наш Банаћанин у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа. Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Реке је видео бистре као сузе људске. Цер му се јави у далеком плаветнилу. Виде булке! А пошто је био оставио ноћу отворена вратанца, која су водила, иза ормана у соби, на доксат,
Он је у Бечу читао једну, немецку, књигу, у којој је описан живот на једном далеком острву, у океану. Тамо се жене и парови одређују већ у детињству, и заједно расту. Како је то невино и лепо!
Зна и он, лично, госпожу Трандафилку. Он је са њом, као и са госпожом Евдокијом, у неком далеком сродству. Само није сад неки Бркич у питању.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и православне, тако да они плачу од жалости док их вешају, немајући коме да се моле и коме да препоруче своје, у далеком завичају.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Са свецима и краљима ја сам у сродству, о мом пореклу из књига староставних владар на далеком двору и летописац у манастиру чита.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Није се, дакле, чудити што је писац овакве биографије уснио сан о неком далеком острву, где човек сам самцат проводи свој живот, голим рукама отимајући од природе оно што му по праву рођења припада,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
кога се увелико јавља сентиментална разнеженост и пасторалност с краја XВИИИ века, али који, пишући на туђем језику, далеком народу, није дао што је по својим способностима могао дати. АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ Рођен је у Руми, у Срему, 20.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
НАДРИЛЕКАР ЈОЦА Под капом облачја меком, под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Борба је била очајна. Око једнога ћувика тукло се на живот и смрт. Кажу да он доминира над далеком позадином непријатељском. Освојише га пешаци.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу... Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока....
Црњански, Милош - Лирика Итаке
се клекне од вртоглавице, погнуо сам главу од овог силног гвожђа испод себе горостасног и огромног као брда, пред оном далеком, тешком, модром пругом што је текла око видика, и где је свему било крај.
Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном, тврд, уздигнут као штит. Ти певаш ведро, са грмљавом далеком, и ткаш у столећа, са муњама, и своју нит. У Теби нема моје људске туге. Ти имаш стрељача поглед прав и нем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
трес — трес... Изгледаше му као да га нека не видљива, ну пријатна сила обгрли, па му прича о далеком, давно заборављеном детињству, и чини му се да је некада, још док га миловаху ветрови са Рудника, Маљена и Медведника,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тад плану усне видика, затрепте ко златна струна; Цео се пожар разгори на једном далеком крову. — Сунце, гле, разбацује коруге од лимуна, И то је оно што људи после пурпуром зову.
Кад не би било маме и тате Да нас на сваком кораку прате! Пријатељу, хајде, стисни петљу И пођи у сусрет далеком светлу Ка којем воз цело столеће Дању и ноћу, стално, полеће.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онде гди сам се мислио у највећем недоуменију у животу мојем наћи, непознан у далеком месту, језика не знајући, без новаца, ту сам најблагополучнији био.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Прелетела летом врх менека Половина половине века, А ја лежим у далеком крају, у туђини, туђем завичају. Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
поред своје палате, ботаничку башту, засади у њој прву урмину палму и опева је у једној песми, пуној болне чежње за далеком својом праотаџбином“. „Владавине Абдерахмана ИИИ и његовог сина Хакама ИИ биле су прво златно доба државе Омајада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Здраво! Здраво! Здраво!“ „Живеле сестре Словенкиње, чуварке наше на далеком северу па сви ово громко прихватише и за Јаћимом се поведоше, те он, ето, сасвим неочекивано и као против своје воље,
где је, на божју вересију, па нека све носи ко хоће, а он само да се некако извуче и спасе, ма где, бестрага било, у далеком свету, или бар у Шапцу или Београду, коме га је одувек вукло нешто нејасно, и страшно јако, и нарочито, и незадржано.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
нешто што продире до дна и разголићава, а оне саме остајале непроницљиве, правећи нам знану и вољену особу изненадно далеком и загонетно туђом. Могао сам да дуго и ненаситно гледам у њих.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћу један пример. Све донедавно о Настасијевићу се писало као о потпуно усамљеном песнику, далеком од књижевних промена које су се у нашој књижевности десила двадесетих година.
као о потпуно усамљеном песнику, далеком од књижевних промена које су се у нашој књижевности десила двадесетих година. Далеком и од модернога, урбаног света, а готово искључиво везаном за рурални.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу. Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом. У Солуну му се већ товаре огромне количине вуне и получињене призренске коже.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А баш у тај мах сунце утону на далеком западу иза српских планина. Бојно поље још це замало искрило и трептало, обасјано малаксалим зракама утонулога сунца,
Ћипико, Иво - Пауци
Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива... Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ОВИДИЈЕ На суром далеком Понту где борје столетно краси Томитске пределе мрачне, у земљи магле и снега, Публије замишљен седи.
1891. РЕАЛИСТА Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком, И та бедна амфибија волела се с праљом неком. С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
зато Вам само дозвољавам да, Вашом миришљавом ажурном марамицом, пошаљете поздрав нашим претходницима, који су по далеком свету лутали, као и ми што чинимо. То су били велики морепловци, крсташи и Аргонаути. Благо њима!
У том далеком будућем добу када ће живот на Земљи почети да се гаси, он ће постајати све бујнији на Венери. Зато сам и могао да моје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела. Звезде ишчезавају губећи се у далеком тамном своду. На истоку, изнад врхова планинских, појави се беличаста трака.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Таласи би се ваљали, дани би текли. Море би догнало боцу до острва и принцеза би знала: негде у далеком свету један дечак мисли на њу... Да је на врху страшне планине послао би јој глас по орлу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Изнемажу им руке. Док се мало и не поодморе да пак буду фрешки ка нови млади и јаки момци и могу се на далеком путовању добро дајандисати с дурањем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер