Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Иначе је л. лек од далка (вода у којој је л кувана, ЖСС, 284); семенке самељу и пију у води они који не могу да мокре (Г3М, б, 1894, 801).
Такође је лек од падавице (корен), од далка и жутице (лишће), за чишћење (бобице, ГЗМ, 1892, 137). Магичним начином се с помоћу б.
падавице, пасјег уједа, ћелавости (ГЗМ, 4, 144), за ране и красте (ЗНЖОЈС, 9, 49; 19, 171), од мицине (ЗНЖОЈС, 9, 47), далка (ЗНЖОЈС, 14, 95). Он је и саставни део мелема кад је коме »отекло око срца« (ГЗМ, 20, 1908, 347).
, 12. Од г. се плаше и њиме се терају и други зли демони. Ту су у првом реду демони болести. Кад је неко болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је иначе зборно место за зле душе што изазивају болести), и ту демону болести
Ко болује од далка, провлачи се испод о. жила (СЕЗ, 17, 542), или притисну о. петом, заокруже дрветом оно што је о. захватио, па исти о.
смола је лек од зубобоље (ГЗМ, б, 802), струготине од т. чутуре лек од далка (ЖСС, 283). Испод гране дивље т. провлаче се нероткиње, да би зачеле (СЕЗ, 19, 84). В. Бугојно — Штовање трешње.