Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек доцније православни Срби су почели поступно упознавати се са далматинском књижевношћу. Јевта Поповић, 1826, издао је Сузе Радмилове од Влаха Минчетића, а 1827, рђаво и скроз некритично,
и 1839, а Матија Бан, у Подунавци 1844, упознају православне Србе са далматинском књижевношху. 1847. Вук Караџих је наглашавао »да би било вриједно нашијем словима наштампати сва дјела дубровачкијех и
« Тек у најновије доба почело се и код православних Срба бавити далматинском књижевношћу, али само у облику специјалних научних истраживања.
Потпуно самоук, он се самостално развијао. 1843. био је општински секретар у Будви, од 1861. посланик на далматинском сабору у Задру, коме је једно време био председник, затим посланик у бечком парламенту.
Он је припадао оном далматинском нараштају који је имао да ослободи Далмацију од апсолутне превласти талијанске културе. У то доба сва култура је била
Црњански, Милош - Лирика Итаке
гледали некуд, Сећате ли се рибара, старих, израђених, претргнутих, како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
000 ф.“ „Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835). Кад је принцип пропа, одија је с осталом господом далматинском к свитлој круни бечкој ради покорења далмације ћесару, како биху послате депутације од све Далмације.