Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СОНЕТ 30 САМОЋА 31 ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ 32 ПОРЕД ВОДЕ 33 КРАЈ МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 СЛУШАЊЕ 37 ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ 38 ДАЛМАЦИЈА 39 НОЋНИ СТИХОВИ 40 ЈУТРЕЊИ СОНЕТ 41 ЗВЕЗДЕ 42 ЉУБАВ 43 МЕСЕЧИНА 44 ВЕЧЕРЊЕ 45 ЈУТАРЊЕ
А полазак када запеваше звона, И кад мирно ковчег подигоше бледи, Тада, као у сну, осмехну се она. ДАЛМАЦИЈА Из Сплита Са капеле једне, са старог врхунца, Полагано звони. Све је мирно тако.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
развођем између слива реке Дунава и Јадранског мора: то су, са југа на север, Бока Которска и Скадарска крајина, цела Далмација, Кварнерско или Хрватско приморје, тршћански карст и карсна Крањска, Истра и јадранска острва.
Наполеон је укинуо Млетачку републику 1797. год., али је Кампоформијским уговором Далмација постала аустријска. Дубровачка република и Пољица су били остали независни, и Дубровник се знатно обогатио за време
Године 1807. је Наполеон укинуо републику Пољица а 1808. и Дубровачку. Године 1809. је Далмација, коју су заузели Французи, била део Илирске краљевине.
слојева је најзначајнији етнички преображај, који је почевши од средине XИX века извршен код Јужних Словена. Далмација је у ствари само приморски део динарског залеђа.
Због ових многобројних веза Далмација се користила драгоценим искуствима. Изгледа да су овај шири интелектуални хоризонт и пример талијанског ризорђимента
људи у Далмацији умеју да цене велику услугу коју је талијанска цивилизација учинила њиховој земљи: они схватају да Далмација треба у будућности да буде природни посредник између Југославије и те цивилизације. Нарочите психичке особине.
Нарочите психичке особине. — Мада је приморска Далмација сиромашна и по својој земљорадњи и по сточарству, ипак живот у њој није тако тежак као у Загори или у Херцеговини.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша. — Ја мним ђе и Далмација! — објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун. — Одмах иза дубровачког је далмација, ђе је ходио и стрико драго,
— пита Маркиша. — Ја мним ђе и Далмација! — објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун. — Одмах иза дубровачког је далмација, ђе је ходио и стрико драго, кад’но наши пођоше с Русима на Корчулу! Далмацију од Лике дијели планина Велебит.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године, за време илирског покрета, била је од великог утицаја на стварање нове хрватске књижевности. Далмација је Хрватској била блиска, по прошлости, географски, вером, и азбуком, и »дубровчанисање« илирских писаца било је
За православне Србе XВИИИ века у јужној Угарској млетачка Далмација била је далеко, а верска преграда била је тада већа но икада.
преполовљена; у Босни и Херцеговини влада тама и варварство; Црна Гора је у сталним борбама са Турцима и Арбанасима; Далмација, под Млетачком Републиком, преплављена талијанством, живи својим оделитим животом.
просвѣштения, »србско-далматинског алманаха« 1836, потом хрватски код католика, са покретањем Зоре далматінѕке, 1844. Далмација, која је дотле живела засебним културним и књижевним животом, окреће се главној маси народној, Загребу, Новом Саду и
Он засебно говори о приликама у којима се српски народ, а нарочито Далмација, налази; истиче потребу народне просвете, праве хришћанске културе, етичкога васпитања, верске сношљивости, вере у
Он саветује шта све треба учинити те да се запуштена Далмација дигне на висину на којој је некада била и да српски народ заузме у Словенству и међу народима оно место које му
ЈОВАН СУНДЕЧИЋ У половини XИX века и Далмација се пробудила за књижевни живот, и далматински писци јављају се и у српској и хрватској књижевности.
СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША ЖИВОТ. — Поред ранијих песника, Матије Бана, Меда Пуцића и Јована Сундечића, Далмација даје и једног приповедача, Стјепана Митрова Љубишу. Љубиша се родио 29. фебруара 1824, у Будви, у Боки Которској.
ИВО ЋИПИКО Рођен 1869. у Каштел-Новоме код Трогира у Далмацији,* Иво Ћипико продужује онај низ приповедача који је Далмација дала српској књижевности.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И само име Далмација пољуби ми се, аки би пречувствовао у срцу да ћу ту неколико весели[х] и спокојни[х] провести година.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ 119 XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ 141 БАКОЊА ФРА-БРНЕ ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ І СВЕТА ЛОЗА Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста
“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин?... Ја вама кажа: Далмација има педешет иљад ајдук!... Ту нима римедијо (лијека), него вишала, вишала и вишала!...
Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан „женско уво“ гдје им дође фратар каквога нема Далмација! А шта ће бити кад га виде изблиза и кад га чују како пјева! Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни, Далмација, Босна — све то земље Срба, Ту је и Хрватска: свуд спомени славни Чувају се тајно место српског грба.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Мітт. ауѕ В. у. Н., 7, 1901, 695—696. ЈАБЛАН Паппел (популуѕ пyрамідаліѕ). Јаблан. У Пољици (Далмација) ј. се узима за мај: он бива 1.
— »Три годишта је љутика за Богом пристајала, да ју прими међу луке« (Шулек, јужна Далмација). Код Поповаца уочи Благовести набере се а.