Употреба речи дам у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад ми коминџија чисти комин ујутру и у њему пева, радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у општеству.

С.: Мени цекин! Зар сам ја Марко слепац? К.: Марку слепцу кад ја газету дам, он ми вели: Хвала, и да бог поможе, а теби и с цекином срамотан се чиним! С.

„Овцо моја,” — рече јој Јупитер — „То иначе престати не може разве да ти какво нибуд средство дам с којим ћеш ти твоје злочинце од себе одбијати.

На пример, да ти дам уста и очи једовите, и како задахнеш или погледаш на кога, да га отрујеш.” — „Ух! Не говори то, Јупитеру!

Уста и очи једовите! Ко би то рад имати? Зар 'оћеш да сам гора од змије?” „Кад ти се не допада, да ти дам зле зубе и нокте као у лава.” „И то је зло, нећу. Дај ми што друго.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије. Кнезови оду на конак, а митрополит Методије узјаше на коња, те ти у град везиру, и каже му

одвојили, и он је мене свуда, а ја њега заступао), и рекнем повелително: „Одвојте дакле моји̓ сто вепрова, хоћу да дам за џебану”.

а немам дивита, напишем полицу да Хаџи-Бајићи исплате триста талира Живковићу; па онда пренесем преко Саве и дам Стевану Живковићу, а он мени џебану. Доста барута и олова беше прилично, и два џака готови̓ фишека.

Трнавац, и обрадује се кад види да смо ми нашли извор и човека који ће нам добављати џебану, и ја она два џака фишека дам Радоју, те он то однесе у њи̓ову војску, а оно барута однесем у Шабац, да тамо куршуме лијемо и вијемо фишеке и с

Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо. Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном Ђорђу даду, и тако ја опет дођем у Шабац.

И тако определимо Протића Јову да плаћа и води рачун, а како нестане, ја извадим те по 20 дуката дам му, и опет тако. Дођемо у Букарест 14. септембра (1804. године) на конак.

године опет мени дође у руке овако разрушено. Зато га веће никуда не дам из наше куће, и ви га чувајте, ако је овако разрушено, нека се знаде да је и оно трпило страданије.

— Миленко: „Јуз изун! — сто изуна — и да је сам Карађорђе и Гушанац, ја овуда не дам проћи”. Веће је мрак, наше војске дође доста. Турци се заноћише.

А Афизу преко Пожаревачке проћи не дам”. — Турци: ,,Миленко! У тебе је мало војске, а у Афиза силна је војска, он ће и на зор прођи”.

— Миленко: „Може преко моје и моји̓ војника мртви̓ глава; али док један жив траје, проћи му овуд не дам. А Бог праведној страни помаже. Таки и последњи одговор и селам однесите Афизу. Више нема разговора!

да и̓ питамо, како могу чете преко ваљевске преводити, и да им покажемо да сам ја сад господар ваљевске, и да не дам народа газити.” И тако ти оду на збег. (Не знам је ли ту Карађорђе десио се; а можда је очô руку видати.

И оно оружје секвестирато да даду”. — Император: „Е, да дам вама пушке, да пуцате на Турке.” — „Не да пуцамо, но да се бранимо док нас Ваше Величество са прочим сајузницима

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам... Што си пуштао стоку у штету? — Нека, нека, газда-Рако!... Платићеш ти то мени! — рече Сима као претећи.

Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан... Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре... Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!...

»Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд! Дам му облигацију... — Их, Радане, забога! Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.

« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде.

« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!

— Е много је петнаест. Станоје ти плаћа десет. — Оно јес'; али не могу ни ја све под један ајлук. — Да дам ја теби дванаест дуката. — Мало је, газда, богами. Ако 'оћеш за петнаест, ето... — Много је, Срејо — уплете се Видак.

— Све је тако. Ама газда-Милунова кућа је велика; ту ћу ја имати двапут више посла него у другога. — Да ти дам тринаест — повиси мало Милун. — Не могу, газда-Милуне, вере ми! Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре.

А кад оно — он 'оће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. — Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? — А јакако! И то је записано у оном несретном уговору.

Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: — Не дам! — Шта, шта! Не даш? — Не дам! — Бре, даћеш, синко, голи, бели! — Видећемо...

Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: — Не дам! — Шта, шта! Не даш? — Не дам! — Бре, даћеш, синко, голи, бели! — Видећемо... — одговори Среја, па се окрете да пође.

— Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи. Уговор је на свом месту. — Па што не ради пас по њему? — А знам ли ја! Неће — ето што.

— Хм! двадсет и пет! Не се прави будала... Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам. — А осамнаест? — Аја! — учини Тиосав и подиже торбу да упрти. — Стани, море, станиде! Ти дам дваест 'оћеш?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Морам, нано! Овде није моје место!... Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!... А ја се жив не дам свезати!... Збогом! Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...

Он није лопов!... И ја ти кажем: не зови га лоповом! — Ти претиш? — Не претим. Али он није лопов!... Ја то не дам никоме рећи! Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац. Ни мрднула није...

— Па јесу ли тамо? — Сад их нема ниједног... Али тамо су!... Они су прикривени. Ја дам главу ако нису прикривени! — А гдје? — У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... — Ти си будала!...

Још ће ми и Ивана вратити!” — Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!... Па му дође у главу да призове Милоша Севића. И учини му се да ће то моћи... Удари длан о длан.

Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте. То ти не дам!... А сад... Збогом! Па му окретоше обојица леђа и одоше. Иван зинуо од чуда...

Научи ме, као бога те молим!... — Да те научим?... Али како?... Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш! То бих рекао ја, а ти... — Молим те, попо!... — Не пресецај ми реч!... Ти то не смеш рећи!...

— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... Алекса јекну: — Ама ја не дам њу, упамти ти!... Она је мени све! Од њеног бога и ја имам бога!...

Од њеног бога и ја имам бога!... Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... Ја је не дам! Очи су му севале као муње... — Чујеш, Милошу, подај девојку!... — Па... добро! — рече Милош. — Дајеш?

— говорио је старац. Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. — Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!... Натраг! Одлази!... Или, ходи овамо. И докопа га за руку да га увуче у кућу.

,. А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена... Ја не дам!... Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... Па стаде ходати тамо-амо...

— Немој, тако ти... — Умукни! Зар си мислио да сам се смилостивио?... Зар си мислио да се ја дам преварити?... Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...

гледа, некако, као дете!... — Доиста... — Нана ми се свакад смеје, али ме не грди... Ја сваком наденем име... И не дам ниједно заклати!... Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам. Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и

Молићемо се богу, па радити. — Као поштени људи! — Ниси ти неки туњез, као што има људи. Не дам ја самих твојих руку за сав капитал Параносов, па да је још онолики! — Па ћемо опет стећи кућу!

Шта ти је учинио Вилип? — Е, а хоће да узме Аноку! — Па? Нека узме! — Е, ал' ја не дам! Он поскочи мало напред и хтеде се дићи, али леђима беше сасвим пријатно суседство од бурета, и она се упорно вратише

Ђеда опет истим гласом и мирним лицем наставља: — Ја нећу то, док сам ја жив! Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија... Чујем да ти ове жене (он брадом показа пут кухине)...

Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глави. — Ал' ја то не дам! Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу. И ево нећу више, ја сад...

У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. — Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи. Мене је покојна заклела да га чувам и пазим. — Да узмемо Иконију!

Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа. Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. — да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум?

— Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду. — Штета би — вели владика — била отргнути дијете од школе.

Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст. Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Не дам му, боме; ено му мишева, па нек их хвата!« рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му

’Ајд’ затвори...доста је...накупиће се комарци опет... — ’Оћу, мâмо. — Да ниси озебла, ’рâно? ’Оћеш да ти дам моју »шлофкалу«? — Фала, мамо!

— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај. — Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.

да дâ њену Јулу негде на страну у кућу, у лêр, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: »Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш,

— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују. — А, до тога неће доћи — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!... Таман! Макар одн’о ђаво ланац два. — Дакле има неке надежде? — А како је, наопако, не би било?!

Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу, а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њи’ к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је. — Е, то је лепо од тебе, лепо!

— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази... — ’Ајд’ баш да ти дам — смеје се Тинкуца, и даје му фићок ракије и он га искапи намах.

— Ајнпренсупе! ’Оћех ајнпренсупе! — викала је гђа Перса, мешајући варјачом запршку. — Арсеникума да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... Она протиница пре мене!... Испред носа да ми се измакне!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Моје је. Клисарица ми је дала. А она, мамећи га себи да га избије, претила му је изнутра: — Оди, оди да ти дам твоје... — Ох леле! Ох леле! — Узмицао би Таја уплашен и обилазио око улаза. И тако целе ноћи дреждао.

Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Хитам да вам одговор дам. Ви ћете ми допустити да се с вама у послу ваше женидбе као трговац разговарам. Ја сам о вама распитао.

то је знак да нема васпитања, а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да се још презирати дам — не, то бити неће! Зато, збогом, нећу овде ни минут остати. Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе.

Африка

и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).

(двеста педесет франака за црног сељанина је огромна свота), враћам им их, решен у себи да им ујутру пре поласка дам баш и своту коју желе. Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила.

Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко цвеће пада

Одмах затим прилази ми неки старац и тражи десет франака. — 3ашто? — Да ме сликаш! — Али зашто да ти дам десет франака, ако те сликам? — Да бих био задовољан! — Следује му такође да је глуп, ружан и ругобан.

Настају брзи, узбуђени преговори. Могу да га сликам, могу да га сликам, али да најпре дам један франак. Ја му га добацујем у руке, а он га хвата, стеже и љуби. Апарат одапиње. у трећу ћелију само провирујем.

Тамо је боље! Тамо има једна што је врло лепа! Ако већ хоћу да дам новаца онда би они волели тамо!“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама. Гледа као животиња искоса.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Што ћу да му дам? Ово кажи: „Немој мене, господар!“ Ово опет виче: „Немој мене, ја сум лапа!“ Шкиљи мали, нећим да вас продам, оћим да

Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?“ Откуд ћим да дам кад си нема? Морамо да пропаднимо свију. МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити.

Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!) Господар нотариус, ево да си убиим да дам два форинта на то проклето шпитал.

ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца! Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро! Ви нисте такав човек да ћете се затезати. Нека млађи најпре, па ћете ви, као стар, полагано за њима.

Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар. Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим. Да узмим боље на Јуца!... Аферим, Јања! На Јуца?

ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку. Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате. Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а

Како-тако, променио сум. Е, сад дођи други, оћи цванцики што има мати божија. Ајде, да им дам. Пет крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим.

Него сум нестрећа. Оћим да пропадним. Хуј, господин нотариус, зашто нећете да тражите пустаљије? да вам дам... то је вашу дужност! МИШИЋ: Ја не могу веровати да су вас могли тако преварити: та ви сте Грк! ЈАЊА: Грк?

ПЕТАР: Па плати ми, де, како знаш! Ја сам задовољан. ЈАЊА: О, чекај угурсуз, идим да ти дам на магистрату, да ти обеси, знајш? ПЕТАР: Добро, бар да знам код кога сам служио! ЈАЊА: Оћиш да ми вучиш штрикла?

МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта. МИШИЋ: Оставите се ви тога. ЈАЊА: Ево да си убиим, да вам дам један дукат. МИШИЋ: Не Могу ја то чинити.

МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта. МИШИЋ: Оставите се ви тога. ЈАЊА: Ево да си убиим, да вам дам један дукат. МИШИЋ: Не Могу ја то чинити. ЈАЊА: Господин нотариус, ја сум немеш! МИШИЋ: Ово је ствар криминална.

Ајдете, кир Јања, у варошку кућу. ЈАЊА: О, талас его! Ајде да вам дам ове фалишне банке за миразу. МИШИЋ: да ја одговарам? ЈАЊА: Ама, ви сте човеку учену. (Извади банке, па му трпа у џеп.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ „Тако дакле? Они неће да буду паори, неће да ору, и копају, они би сви да просе апшит? Е па лепо, чекајте да вам ја дам апшит.“ Док је то сиктао кроз зубе, Гарсули се био окренуо, да још једном погледа на утрину, где је био полк оставио.

Нека се с њим носи! А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати! Старац је затим извадио кесу, па га позва: Оди деди да ти дам пара! И даде му неколико турских парица. А он је био мало стао, па га гледа, да ли је добар, као онај други.

Можда ће и она наћи своју срећу. Ниси ти једини лепотан на свету! Ја сам ти је, каже, дао, али сам се преварио. Не дам своје дете белом медведу. Москалу!

Теодосије - ЖИТИЈА

и побожна побожно приступивши рече му: — Свети Божји богољупче, Бог Ми заповеди и његова Богомати Евергетида да теби дам оно што су Ми ОНИ заповедили.

Све, дакле, што волиш да молиш од мене, није ти забрањено, сине мој, рекавши, а престани да ме присиљаваш да дам оно што ми није лако дати, јер ме и патријарх и велможе и сав град у томе спречавају.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

За њим појури и Крушкотрес урлајући: — Чекај да ти ја измјерим јаку за вратом! Стани да ти дам шарени торбак! Тако су, праћени невидљивим репом вјетра, Брко и Крушкотрес пројурили крај мачка и Шарова и изгубили

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

господине, и кад год вам затребам, ја вам стојим на расположењу, било да што напишем, било да вам какав користан савет дам. СПАСОЈЕ: Хвала! ЂАКОВИЋ: Не желим више да вас узнемиравам. Збогом, господине! СПАСОЈЕ: Збогом! ЂАКОВИЋ (оде).

Гледала сам у две-три радње сервис за двадесет четири особе; то бих желела да јој дам као свадбени поклон, ал' боље би било да сама учини избор. СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја.

ШВАРЦ: Верујем, господине, али је ствар ипак врло незгодна. СПАСОЈЕ: Хоћете ли да вам телефонску везу дам са господином Ђурићем, нек вам он лично објасни. ШВАРЦ: Хвала, верујем... само...

(Трпа хитно у џеп.) Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства. Не дам вам натраг овај докуменат, по цену главе вам га не дам! СПАСОЈЕ: Не тражим вам га, чувајте га, требаће вам.

) Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства. Не дам вам натраг овај докуменат, по цену главе вам га не дам! СПАСОЈЕ: Не тражим вам га, чувајте га, требаће вам.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Зар ја баш све морам да дам? Зашто се увек све од мене тражи? Људи моји, шта ви мислите да је мој џеп? Шта мислите?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити. Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика.

— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. — Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.

Молер дође и понесе сав нужан материјал. Господар Софра позва га на доручак. — Но сад, кажи ми, Чамчо, како да се дам малати? Кад сам потукао те лопове, имао сам на себи обичан јанкл. Хоћу ли се у њему? — Нипошто. У долами!

Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. — Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. Шта си ме пробудио, Чамчо?

Иначе, да вам дам доказ како бих вас рад за зета имати, ако сте готови прећи у католичку веру — онда радо ћу вам дати моју кћер, и

— Ја сам већ са Јуцом свршио. — Није могуће? — Питајте. И сад ћу се опростити, да вам времена на то дам. Клањам се, збогом! Шамика оде, а госпођа Соколовићка као громом ударена, не зна шта да мисли.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« и казаће још његовој жени: »Опрости, не могу да ти дам руку, полагала сам кравама, јој, види ме каква сам!« а жена ће казати: »Ма, ништа, ништа, само ви радите!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Мним да ако он не плати главом, биће велика погибија. — Дакле, мичеш га на душу? — Мичем! — Е, а ја не дам своје војнике, јер би се, због истог разлога, и по другим племенима угледали на вас, а то не може бити!

— рече Јанко за себе, па запита гласно: — Шта бих ја поклонио Анђи? Имам при себи осам цекина; да јој дам четири! — Много је то, чôче, и њекако није у реду да јој поклањаш само аспре!

— О, бог с нама! — рече кнез. — А што мени снаха ријечи о томе не проговори, него ено баш навалила да дам Милицу у Приморје!? — То и ја не разумијем! — А што мислиш, сумња ли се што Крстиња о томе? — То не, занаго, не!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Јеси ли имао у џепу осам цвандика, гди су ти новци? МУЖ: Видиш, млого си ми донела, па треба да ти дам рачуна. ЖЕНА: Мислиш не знам ја куд ти тумараш! Па онда човек је срдит, човек има посла, само да га не питам!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Одмах потом, телефонира Радовић. „Да ти честитам, и да даднеш изјаву за Студио Б!” дам изјаву. Поново, Радовић: „Волео бих да и ја теби чешће телефонирам, али, некако ми незгодно... Ово је државни телефон..

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Е, па, рођаче, баш ми је мило. Велим, боље своме да дам паре него неком туђину. Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе.

? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по.

Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. Е, не дам, прико, ја, па то ти је. Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаест... — Ама, остави се, Јово...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје! Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.

И он га доне из Јерусалима; Па ко год носи ове амајлије, Ни топ, ни пушка, ни сабља не бије; И закле мене да не дам другоме, Већ само милом суђенику своме. О, узми, узми ово од менека, Та ја то чува само за тебека!

4. Једна бака виде муку, Мудра беше, мудро поче, Истрже му штап из руку, Још повика: „Не дам, чоче, Не дам тужна лонац' груват, Та у што ћу пасуљ куват?“ ИИИ ПЕСМА 1. Горе, песмо лакокрила!

4. Једна бака виде муку, Мудра беше, мудро поче, Истрже му штап из руку, Још повика: „Не дам, чоче, Не дам тужна лонац' груват, Та у што ћу пасуљ куват?“ ИИИ ПЕСМА 1. Горе, песмо лакокрила!

зеленка се лати, Већ га оштро бакрачлијом вати, Већ ти глени љубе несретнице, Она скочи зеку за вођице: „Не дам, не дам!“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну.

се лати, Већ га оштро бакрачлијом вати, Већ ти глени љубе несретнице, Она скочи зеку за вођице: „Не дам, не дам!“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну.

Упустише свога господара; Али викну бесни Радивоје: „Ао Цвето, ао сунце моје, Кад не можеш сјати оку моме, Та не дам те, богме, ни другоме!“ Крочи, скочи, већ до Цвете стиже, Већ јој мача изнад главе диже... Ао Боже и Богородице!...

“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће. Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне своје. Над извором густ лад он прави; „Збогом, место, вода вели, моје!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Па ...па ...па да вам дам ево свог Василија умјесто краве. Јак је, млад, мого би топ вући, а камоли неће митраљез.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао?

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.

свога оца: Ако ми не пошаље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.

Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо.

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: — Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу. А он му одговори: — Нећу је продати нипошто.

Онда цар змијињи рече чобану: — Шта ћеш да ти дам зато што си ми сина избавио? Чобан одговори: — Ништа друго нећу него да ми даш немушти језик.

Чобан одговори: — Ништа друго нећу него да ми даш немушти језик. А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш ти би одмах умро; него ишти друго штогод хоћеш, даћу ти.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Јуче си псовао што не шијем. МАКСИМ: Да га враг носи и с твојим послом и с твојим редом! СОФИЈА: Оћеш да дам другоме да шије? МАКСИМ: Дабогме! Код вас две, да плаћам јошт. СОФИЈА: Тако и ја кажем.

Ама за најмању пару морам да јој дам рачуна. О, сачувај те, боже, с таквом женом живити! МАКСИМ: Опет мислим, да је моја гора.

3. НИКОЛА, ПРЕЂАШЊИ НИКОЛА: Маго, море, деца тамо мртва гладна. МАГА: Ето, шта ћу да им дам? НИКОЛА: Начини им штогод. Зар оћеш да им ја кувам? МАГА: Па дала сам им ето леба. Шта ћу друго?

Бог зна, ваљда ништа и не вреди. ДОКТОР: То ти кажеш. ИСАЈЛО: Ево да вам ја дам мој разум, кад вам је баш тако од потребе. ДОКТОР: Твој разум не може мој заменити.

Зато навали да се Ваша књига, о којој нема сумње, за документ узме, и да се ја под суд дам.“ ДОКТОР: Тако му треба; зашто је непоштен.

ДОКТОР: Нека себи припише. ШАЉИВАЦ: Ја би опет молио за тог бједног човека. ДОКТОР: Нема му помоћи. Моју славу не дам ја тако лако из руку. ШАЉИВАЦ: Али, је л’ то писмо баш из Париза? ДОКТОР: Ко би о томе сумњао?

— Него, кјерко, осуше ми се уста од муке. Дај ми неко слатко. ЉУБА: Чекај, мајка, да ти дам нешто, што ниси никада јела. — Вучко! 7. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево Вучко. ЉУБА: Да донесеш гефроренес.

СТАНИЈА: Казала ми је. Зато су се и договарали. НЕША: Ја мислим да је дам. Момак је добар, има лепу службу, што ћу више. Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо.

То ће суд извидити. СЕЉАК: Знаш шта је, дијете! Да се ми оставимо суда и кавге; него ево да ја теби дам три дуката, па иди збогом. ЈАКОВ: За све? То не може бити. СЕЉАК: Зар ти је то мало?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио.

Чисто би волила да га никада не вратим. МИТА: Пак сад шта мислиш? АЛЕКСА: да изварам прстен од ови, пак да га дам Батићу. МИТА: То ће рећи: гди си био, нигди; шта си радио, ништа. АЛЕКСА: О, глупоумне! То није тако.

АЛЕКСА: Јесте ли ви чули, немојте ви у присуствију моме тако што говорити; јер, разумете ли, ја вас таки дам затворити! МАРИЈА: Затворити? Јошт је то остало што ми учинити можеш.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи мало, сада си сам, пуна је торба да ти је дам.“ „Пшеница! Ура!

зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна је торба да ти је дам, изиђи мало, сада си сам.“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком.

Реците само шта бисте хтели, вашу бих жељу одмах да знам. У какву земљу да вас поведем? Тражите само, све ћу да дам.“ Жућа и мачак поспано трепћу, велики ловци, малена деца.

“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам, врати ми, магло, гусака седам! . . .“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Не пристајемо на споразум! ТАНАСИЈЕ: Сваки ће да брани своје! АГАТОН: Е, онда вам не дам ништа! СВИ (гневно): Ко не да? Ко си ти? АГАТОН (шчепа столицу): Не приближуј се! ПРОКА: Он хоће да се бије!

Једанпут тако затребало ми је три-четири хиљаде динара. И замислите, он мени каже: не дам! ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Овај... знаш, бој се бије, како да ти кажем... „срцетом“, а не поткованим цокулама. Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата.

— Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас известио за повратак... — Не дам никоме ништа! — развика се командир.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Јок, вели она. Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. Не дам ти, каже она, па да си још толики... и држи, бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.

Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности. — Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља. А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Јелисавета, ти си мушкарац, а не жена! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја покушавам да дам све од себе, али не вреди! СОФИЈА: Кад би унела макар минимум концентрације!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам. И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени.

Кад бих могао целој словенској души, свој нашој такозваној „рођености за патњу“, да дам једну једину инјекцију латинизма – али да не добијем Арцибашевљево прасе. У ту сврху треба основати Групу...

Не могу да нађем у свему томе никакав смисао. Међутим, то не значи да желим да дам неки нарочити смисао томе да сам ушао у литературу.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ако је то истина, онда најпосле нико неће ни долазити да купује од мене хлеба... Баш му не дам!... — И љутито окрете главу од њега. Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. — Е добро, добро, али без јастука не дам. — Тако ви је то код нас адет. Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.

стадоше се кикотати сви. — Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи...

повикаше многи не знајући у чему је ствар. — Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем!

Говорило се да су обојица већ чинили покушаје код Мирчића и да су им проводаџије одбијене једним истим речима: »Не дам ја моје дете, да аргатује без нужде. Нек стекне, синак, па нек тражи онда...

— Не знам ја за то... њива је моја и не дам ником да приђе ту. Излази, чича! Викну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици.

— Зар ти тако, чича Петре! — грмну глас иза њега. А? Зар ти заборави што ти ја пролетос рекох: да не дам никоме своје њиве? Чича Пера се усправи.

Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја. Нашао си да превариш стара човека, али мене нећеш, хеј...

— Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу... не дам, ја. Нашао си да превариш стара човека, али мене нећеш, хеј...

— Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!.. и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу...

за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!... Ето, то ви је! Прочиташе се сведоџбе једног архимандрита и неколико калуђера, који једногласно сведоче,

само да ми мучи децу... Па још тражи да је оставим и за нову годину. Е, снашо, ниси погодила! То не дам. Ја хоћу с мојом децом да дочекам ново лето.« »Ха, шта је ово — десет минута прошло, а београдског воза нема ?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш! Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп? ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста?

ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш! Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп? ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет...

На шта па она рачуна! Па зар, бре, дајем паре, па дајем намештај, па дајем девојку; па сад још и целу фамилију да му дам? МАРИНА: Не кажем то, пријатељу, ал' овде је реч о искрености. Да смо ми знали да ви хоћете да будете посланик...

) А то је, је ли, извесно да ће Ивковић добити већину? ДАНИЦА: Могу, ако хоћете, и написмено да вам дам. СПИРА: Знаш, ја мислим... СПИРИНИЦА: Немој ништа да мислиш, него иди па гласај!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не држи га земља, нигде не може да се скраси. — А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика.

А ја то не дам! — Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје. И зар си нас зато сазв’о?! — Зато, јакако! Зар је то ситница?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

из поносне Црне Горе Ти идеали од рођења у срцу горе, За правду бих дао живота седам (Ал овај, први, низашта не дам!)” „Веровах у лепше земно устројство, За праведнији се борих живот, У којем ће предност имати чојство.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ти стари лисци уметници беху Да свој осећај представе врлином, А лепши изглед даду своме греху. Ниједном Грку ја не дам преда се! Ти љубавници с лажним ореолом, И што се увек лажним перјем красе, Мањи су од нас и срцем и болом.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ПОП МИЋО УЗИМЉЕ ПИСМО, ДУГО ГА ГЛЕДА И ПОЧИЊЕ ЧИТАТИ: ПОП МИЋО (чита) . . . ум . . . дам . . . ам . . . . . . би . . . ну . . . но . . . . . . на . . . ша . . . ра . . .

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Моје силе младе Живе животом старог робијаша, Не желе живот промене и бола. Али зар им ни ја не дам мира више? Склоњене од беде сред мртвога дола, Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Отишао је да сô сије!“ одговори Ђеклић, весео, превесео. „Наједио се што не дам Стану за сина му!“ одговори сердар, отежући сваку ту ријеч, и гледајући значајно Јоки у очи. „Е, фала ти!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом јатагану, говорећи: „Ако је цар дао, ја не дам“. Њешто њешто изјело и од њешта кости остале.

да раде, онда се дигну те туже и онога субашу; а кад их запита онај коме су се тужили: „Каквога ћете сад да вам дам?“ они му одговоре: „Дај нам онога првога!“ Кад ли се прије потурчи, кад ли чалму стече?

Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!

3 Грлица је просо брала, К њој доходи друго грле: — „Дај ми, грло, једно зрно!“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала!

Окрену се жаба-баба, Па говори раку—баку: — „Ид’ отале, раче-баче, Не дам теби моје кћери, Да је водиш раку брату!

Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо

ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја

ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја

ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да, А ја

маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да, А ја срећу, па у врећу, Преко прага — па у кућу.

жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да, А ја срећу, па у врећу, Преко прага — па у кућу. 2. Било га, па није Испаде ми мрвица!

Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.“ Везир се врати, те каже цару, шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.

Онда цар змијињи рече чобану: „Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?” Чобан одговори: „Ништа друго не ћу, него да ми даш немушти језик.

” Чобан одговори: „Ништа друго не ћу, него да ми даш немушти језик.” А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго штагод хоћеш даћу ти.

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: „Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу.” А он му одговори: „Не ћу је продати ни по што.

” Кад он то чује, рече му: „Остани, брате, у нас, ето до нашега крсног имена нема три дана; па ако буде истина, да ти дам јабуку.” Он остане онде до крснога имена.

анђео се начини калуђер, па дође рано ујутру и затече их сву тројицу код куће, па им рече: „Хајдете за мном да вам дам бољу храну.” Они пођу за њим без речи.

немам ни ја колико ми треба, а да дам вама.” Па их почне тући, а вашка стане дречати, а кад лав дреку чује долети, па шчепа девојку, и сву растргне.

” Говедар каже опет: „Е, ако не зна никаква заната, ја му не дам своје кћери.” Везир се врати, те каже цару шта говори говедар. Сад постане чудо још веће.

“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам. Како ћу је дати, кад не знам шта си и од куда си ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао

“ Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас | да се води.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?

“ Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас | да се води.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?

“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре наше.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Ако учлањавају и такве вашке, ко што си ти, брзо ће да им прекапи славина! МИЛЕ: Не дам ја да се провоцирам са сваким! АНЂЕЛКО: Има кењаца што трпе сваку увреду!

ГОСПАВА: Мрзе ме зато што желе да се курвају, а немају петљу за курвање, и што не дам да ме поваљују шоње! МИЛЕ: На кога ти то циљаш? Ја сам у БАСК-у подизо тегове и растезо федере преко груди!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Уноси се бесно у владику; гледа га широко, очајно, упиње се да га он разуме): Е сад, бива ли да то дрвце одсечем, дам, вежем га за сучку? Бива ли? Кажи де!...

И без ајлука, само од тебе бакшиша што добијем па би било доста. ВАСКА Па зар ти све то чуваш што ти ја дам? МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам.

Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти! ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно):

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

имаде нешто усиљена и лукава; но са свим тим, познавајући моју невиност и не видећи ништа чеса би се плашити могао, дам себи дрзновеније и, и сам насмијавајући се, кажем сву истину.

од пута, које од прошасте ноћи неспавања, крепко заспи; а ја се попнем на једну унку, и почнем гледати к Семартону. Дам се мало помало у мисли; једна идеја и мисал почне разбуђивати, подстрекавати и на памет доводити друге.

„Зашто не би[х],” одговори он, „у друштву се много лепше путује него самим. Дам му нешто новаца те оде у Ириг и купи ми доламу плаветну и чакшире и црвене [х]ајдучке опанке, пак сутрадан рано,

Платим капетану за превоз, а он зовне човека с барком, којему наместо две газете што би ме на брег изнео, дам му двадесет с уговором да се постара наћи ми квартир гди се [и]талијански говори.

Корабаљ наполак празан. Погодимо се с капетаном за три цекина да ме одвезе у Венецију. Кад дам ова три, остају ми јоште само пет. У Венецији потреба стајати на лазарету 21 дан; ту се троши.

„Шта? Ми отићи, док си ти онде! Нипошто.” Обештам се и дам руку. Пролазећи, пођем на Косово поздравити попа Аврама Симића с фамилијом, које с великом радостију нађем све у

Наместо десет пара по погодби, дам моме баркаруолу, што ме је тако лепо довезао, тридесет. Уљезем; нађем ту великог некаква прелата пољскога, који имаду

Ништа ти не дам потрошити до Галаца и до Јаша, само да ми помажеш с овим људма беседише.” Овај је млађега свога попа с откупљени

Овде се преобучем у светске грешне хаљине, ка’ и остали људи человеческога чина, дам се записати у каталог университета и пођем слушати философију, естетику и натуралну теологију у славнејшега у

господину Брајткопфу једно писмо из Шклова на ме, у којему господин Стратинович налаже ми од стране генерала Зорича да дам на знање гди се на[х]одим. Немедлено отпишем да ћу овде чекати друштва с којима поћи у Шклов.

У Бечу, октобра 1785. Ово писмо напишем у једну недељу по ручку с намеренијем да га сутрадан на пошту дам, кад ето ти два моја ученика дођу звати ме да идем с њима у предградија проходати се.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Зашто не пустите мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... — Добро! Добро! Ајте сад! — А мој добри, мој липи вра-Брне!

Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком. — За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш! — Ма, дакле, ти си ришћанин? — проговори најзад Брне. У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.

смртно заљубија, ти си се све до сад отимâ, ти си јутрос дошâ да ми кажеш да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Пристајеш? — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта уста? — Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава. — Не дам. Котите децу као зечеве, а после их други храни. — Неко коти децу, а неко дукате.

“ — А коју ћеш кућу и њиву да му даш? — Дотле је мој. Мени је толико доста. Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика. — И зато се ти мучиш?

Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због твоје политике... Не дам! — Ђорђе повиси глас и окрену лице оцу. Аћим стаде уз прозор: кроз ледено грање црне се јасенови.

Тражиће имање. Свађа је само изговор. Бездушник. Одавно си ти појео свој део. Ја сам ово зарадио. Ништа ти не дам! Ђорђе претури бокал са вином. Софра као заклана; цури црно вино на његов опанак.

Ти ми ниси донела мираз па да имаш право да се испречиш пред мојим братом и кажеш: „Ја не дам!“ Ништа ми ниси донела, дошла си гола као леска, кошуљу ниси имала...

— Добро, Ђорђе, дај му све, немам право. Ти си мушко. — Све да му дам?... Па све ћу му и дати! Морам све да му дам. Ти ћеш да растуриш на браћу и слуге! — Зашто да растурим?...

— Добро, Ђорђе, дај му све, немам право. Ти си мушко. — Све да му дам?... Па све ћу му и дати! Морам све да му дам. Ти ћеш да растуриш на браћу и слуге! — Зашто да растурим?... — шапну она и устаде.

— Све ћу Вукашину да дам, све! Теби у инат. Нека господа проћердају моју муку. Вукашин ће појести моје имање. Појешће ме. И гроб. И он...

Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање. Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина.

— Не пристајем. Паре ти не дам, а ти поведи парницу за своју очевину. Није братски... Нисам заслужио... — Ђорђе једва говори, узбуђен, уплашен.

Туђе дете да ми роди? Лажног сина да имам? Толино дете да зовем „сине“, моје презиме да носи, кућу, имање, све да му дам... Па кад остари и изнемогне, Толина крв да му се свети, да га злоставља, мучи. И удељује хлеб и дуван. Чашу ракије.

Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина... Наследника да ми родиш. Што ти је незгодно? Не дам ништа Вукашину. А Тола је јак и све га жене хоће. Досад је све мушку деду имао. И ти ћеш родити мушко.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми,

рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми, какво Име да ти дам!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

спис „Механички проблеми“, он се задовољно насмеши: „Е, то сам тражио, јер не могу започету расправу да довршим и да дам из руке пре но што се не уверим да ми Стагиранин није претрчао преко пута“. Он поче пажљиво да чита тај спис.

Он ме зачуђено погледа и хоће да ми противуречи, но ја му не дам да дође до речи: „Знате, ја сам у Бечу студирао математику, физику, па унеколико, и хемију.

Приближио сам се острву Сене, најстаријем делу вароши, обележеном величанственом старом катедралом Нотр дам. Сат мог прадеде казује ми да је пола једанаест; време је да потражим Кивијеа.

„Онда ћемо се лако разумети. Грађевине које сте данас видели различите су, свака од њих има свој нарочити стил, Нотр дам и Сент-Шапел су готске, Сентесташ припада раној ренесанси, Лувр и Туилерије високој ренесанси, Инвалидски дом бароку;

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Нема ништа јаче од човека, тврд је као камен: и ране и тифус, један па други, и сто несрећа и опет се не дам, стојим, живим, ево ме.“ Напићемо се, богами. Она ствар мора да је изравната.

Управо, он би хтео да чита, али он не чита, кида се. — Друже, чујеш, друже, да ти дам један практичан савет. Али нећеш, брате, да слушаш. Ево шта: удри бригу на весеље, мисли на оно, знаш.

“ Сећаш ли се?... Пита се човек, него шта! Нема ту само: дај живот. Хоћу да ми кажеш зашто да ти га дам, јест, зашто да ти га дам, чиме си ме то задужила, ти бездушна отаџбино?

Пита се човек, него шта! Нема ту само: дај живот. Хоћу да ми кажеш зашто да ти га дам, јест, зашто да ти га дам, чиме си ме то задужила, ти бездушна отаџбино?

Он треба да се заснива не на осећању изазваном застрашавањем (не дам више да ме плаше Богом), на једном вештачком осећању страха, него на оном природном и свесном осећању дужности.

црвић, очајно пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра

пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке,

— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. — Колико даш, де? — Шта да дам?... Знам да не можеш. — Хоће да се кладе! Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци.

— моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је. Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. — Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз. Још се није ни запурењачио...

Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота. Али се опет не дам тако лако!... А она?... Баш ми је и то велика невоља!... — А, Ново ? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим.

Све једно. А жао ми Мата! ... Шта да чиним са њим? Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако. Па сад... то је и тражио!...

помало. — Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката. Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. — То је, вала, право...

»Зна да ћу ноћас да раздам новац... Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ... Убио би ме без речи. Боље да му дам сад«. — Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. — Па...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог да му те овце продаш, ако хоћеш. — Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао круха, — рече старац.

Онда цар змијињи рече чобану: — Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио? Чобан одговори: — Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик.

Чобан одговори: — Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик. А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћy је дати, кад не знам шта си и откуда си? Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао

Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити; прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: — Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу. А он му одговори: — Нећу је продати нипошто.

Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Немам снаге да се борим са временом, Да одбраним, да сачувам, не дам своје, Него гледам чега имам, шта је било: И све више, ништа више није моје.

Унапред вам кажем, с етикетом многом — А већ руци не дам да вас ишта вређа — Везаћу подвезу чим пред вашом ногом Пресавио будем колена и леђа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Никада нисам платио ту цену. Напротив, ја сам сазревао размишљајући. Покушавајући да дам тачан редослед својих активности које ће бити представљене серијом чланака уз помоћ уредника ”Елецтрицал

инспектор вратио и рекао ми: “Владин службеник (Региерунгсратх) Функе (Функе) је врло искључив и ја се не усуђујем да дам налог да се сијалица постави на одређено место без његове изричите сагласности.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

и моћна личност која ми је то саопштила, предложила ми је даје можда најбоља ствар за решење настале ситуације да дам оставку.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Попусти оних двадесет хелера, замоли га сузним очима, да одем с осталима. Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

речи: (1) Нагнута над географском картом (2) Србије после (3) Косова Мајка (4) Југовића затвара шаком очи љуби Дам (5) Јановој (6) Да не би гледале („Ал су била и тежа времена“) И мада у Матићевој поезији налазимо право обиље

Нисам спреман да о свему томе дам своје мишљење. Знам одвећ мало да бих могао судити о тако општим стварима. Поменуо бих само две појединости које,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Забога, мајка, шта ће ти шест стотина? ЖИВКА: Како шта ће ми? Толика фамилија, па морам сваком да дам за успомену и, иначе, потрошиће се то за три године. Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени? ЧЕДА: Ништа?.

НИНКОВИЋ: Опет ја. ЖИВКА: Па, како то... ви то онако редом? НИНКОВИЋ: Чим кабинет да оставку, и ја дам оставку. ЖИВКА: А ви сте само док је особа на влади? НИНКОВИЋ: Па да, госпођо!

Па, рецимо, ја знам већ све начине да вас врло брзо компромитујем; па онда ја знам толико ствар да развијем и да јој дам једну нарочиту форму, ин форм спесиал3, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са

да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку. Уосталом, можете се распитати о мени, па ћете, у то сам уверен, добити само најповољније информације.

(Љуби јој руке и сви се дижу.) ЖИВКА (сети се): Чекај да вам дам моје визиткарте за успомену. (Узме са стола кутију и дели сваком редом.) Ево, ево... па то, онако, за успомену.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Гробље је. А на гробљу човек најлакше разговара са собом. И на месечини и на ведру дану. Стари сам ја опет крвник. Не дам се лако. Ето, гледам одавде низ разбој, ређам своје доживљаје, помињем турске грехове.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И питао сам Бога, Треба л’ што да му дам, Јер имам блага многа, Броја му не знам сам... Негда је тако било, Друкчије него сад: И свет је био млађи, И ја

Побратиму Бранковоме! Ма да ј’ Ђуро живот провô У науке збиљском храму, Ал’ најлепши зрачак Божји Не дам збрисат’ с живота му. Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала.

ВИИ Штука са реном, Ја са мојом женом. Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље. Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован. ЈОВАН: Него?

) ФЕМА: Не парле француз! ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски. ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски.

РУЖИЧИЋ: Несмислене, да ми јошт платите, да вас у стихови опишем. ФЕМА: Ја моју кћер не дам. РУЖИЧИЋ: Бићете преврашчени у блато као Лицијанци. САРА: Ха, ха, ха!

Петровић, Растко - АФРИКА

и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).

(двеста педесет франака за црног сељанина је огромна свота), враћам им их, решен у себи да им ујутру пре поласка дам баш и своту коју желе. Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила.

Зовем их да им дам поклоне и оне прилазе стидљиве, тихе, спуштених трепавица, повијених главица, са накитом које као тешко цвеће пада

Одмах затим прилази ми неки старац и тражи десет франака. — 3ашто? — Да ме сликаш! — Али зашто да ти дам десет франака, ако те сликам? — Да бих био задовољан! — Следује му такође да је глуп, ружан и ругобан.

Настају брзи, узбуђени преговори. Могу да га сликам, могу да га сликам, али да најпре дам један франак. Ја му га добацујем у руке, а он га хвата, стеже и љуби. Апарат одапиње. у трећу ћелију само провирујем.

Тамо је боље! Тамо има једна што је врло лепа! Ако већ хоћу да дам новаца онда би они волели тамо!“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама. Гледа као животиња искоса.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана.

То не дам, бабо!... А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати. Кажи му јасно: да зуба немаш, П’ ако

Не дам је паши, чу ли, Турчине!... ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш! Јер тупа памет мозга лабавог Једва ће пету

Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице! Спасо!... На страну шарке! Ни кући мојој не дам окове! Нек’ пршти ремек црног Цигана, Рђаве браве, шарке, јексери!... Ха, тако... (Разбије врата и улази у кућу.

ПРВИ ТУРЧИН: Моја је глава! Ја ћу је мојим ножем срубити! ДРУГИ ТУРЧИН: Не дам је теби. Од мене ће је паша тражити! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Даље одавде, сви!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Однесем писмо ђенералу, но Комаров ме предусрете и хтеде да ми узме писмо. Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита шта је.

А мене опет потпр'о Комапов: »дајте коња«, па »дајте коња!« — Али откуда, забога, да вам га дам, кад коња нигде нема? — Ал' ви га нађите... ма где! ма како!

« »На челу тешки облак, На уснам' тешки смех, У смеху црну клетву, У клетви црњи грех.« Али ја се још не дам освојити; ја још нећу, не могу поверовати да горе на врху српскога друштва седи такво чудовиште које ће из просте

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XВИИ Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво

рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.

Пољупци се боје, Да их ко не чује, — Ја својима не дам, Да брзо прохује. Драго моје, драго, Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад нас

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Објашњавао сам команданту како се сада даљина не цени одока, већ помоћу прецизних даљинара. — Не дам ја марјаша за те ваше справе, откада ми онај хаубичар удари у ров па ми које поби, које рани, једанаесторицу...

Граната излете и труну у бугарске ровове, као да је тамо треснуо гром. Коста се насмеја. — Шта велиш?... Не дам ја ове моје прангије за све твоје брдске топове. Ћиу-зврц, ћиу-зврц!... Кингири мингири.

Лука се прави да га не чује, али још оштрије наређује Исајлу. — Затворићеш и кафу, и шећер, и све што је моје. Не дам више ни богу Саваоту... Разумеш ли? Онда је узео столичицу, сео по страни и узео француску граматику.

— Доказ љубави!... Како, на који начин? Покушао сам одмах да њеном питању, а и своме одговору, дам шаљив тон. Али је Арлета мислила својом логиком. — Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?...

— Отишла је њему да му да доказ своје љубави... Сами сте рекли. Драгиша... Цхéри... слушајте, и ја хоћу да вам дам доказ своје љубави. Водите ме себи, водите — она завуче руку испод мога шињела и стеже ми груди.

Тако ја хоћу, хоћу. Драгиша, схéгі, примите ме. Ја сама хоћу да вам дам доказ своје љубави. Хоћу! Заустио сам... Али ми сену кроз главу: да ли је она свесна у чему се састоји тај доказ

Арлета ме дохватила за руку, повела у страну и тихо добацила: — Дакле, сутра, доћи ћу да ти дам доказ своје љубави. Сутра, бићу твоја мала женица. Ау ревоир! Драгиша је оборио главу и заћутао.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева.

За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева.

Врт ја не градим, Цв'јеће не садим, Нит' је пролећа, Да им дам цв'јећа Китицу. Ха! Знам сад, што ћу: Писати хоћу Дјеци малену Л'јепу, шарену Књижицу. 1810.

Ин на града развалин’ Те објамем, син планин! Дам ти роко, љуб’ јунак, Храбри корењак. Сем рода словенскега, Кај је „слава”, знам; В срцу ми до „славнега” Дивји

1953. Ево да, како би рекао Вук, дам рачуна у чему су те измене, и откуда је до њих дошло. У првоме издању било је укупно 73 песме; сада их је 118.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Сад има каде мржњу гојити, Изрицат тајно — јавно викати: „Нећу и не дам своје синове! Нећу штампару! Нећу дуждеве! Венецијанске нећу дарове!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако! Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити.

Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако! Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад!

Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако! Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад!

— Зар не да? — викну Симеун кад ме угледа правни' шака. — Не да. Каже: „Да те посло'о мутесарип бањалучки, не дам!“ — Даће! — загрми Партенија.

Ја се држим реда и закона! Да сам ћио радити преко закона, ја би њега сам у шуми убио. Знам закон, па преко закона не дам ни свом рођеном оцу!...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Дете једно од киле меса па га чекаш девет месеци, а ти би хтео да ти твога грмаља из Трбушнице дам за три дана. Ти мислиш правда – то је тако, узбере се као зрела крушка.

БОКА: То што пише! КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет. Теби, видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не

Али не марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави! Дедер, читај, бога ти, господине Вићо, јер изгледа да сад тек наилази оно што је главно.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

4 Поглед је — пијем, И пјанећ све ме, чудно свему себе дам. Поглед је — бдијем. И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Немам их више. Једно имам. И што да се и оно мучи, пати? Када није за женидбу, што се женио? Не дам. Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: — Бог, мори! Бог Господ! Бог!

Ништа му не дадох. А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! И диже се.

Ћипико, Иво - Пауци

Платићеш, Вељу ти!... — Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не дам.. Боље дати адвокатима... Оперушаше нас до бога!... Порубај ме! — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем!

—Хоће, вала, таман у бездан! — рече као за се Раде. — Али неће што је намислио— трже се. — Неће, бога ми! Не дам земље из руку до велике невоље... Не дам је, па макар је крвљу морао откупити! Није она моја... дјетиња је!

— Али неће што је намислио— трже се. — Неће, бога ми! Не дам земље из руку до велике невоље... Не дам је, па макар је крвљу морао откупити! Није она моја... дјетиња је! — и показа кретом главе на старијега. — Да, дјетиња!

—Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. —Веле варошани... —Видећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!... Не дам је до бога ! —Пусти, Раде, синко! Што слушаш туђе људе?— умијеша се стара.

—Веле варошани... —Видећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!... Не дам је до бога ! —Пусти, Раде, синко! Што слушаш туђе људе?— умијеша се стара.

Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша' из врага да се наји наши труди?!” гунђаше он и носијаше рибу у град.

не увиђајућ' да срћу у пропаст. Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!

— љутио се трговац. — Ето, све сте изили... Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге! Без пинез не дам ни своме оцу... — Јемате правицу! — Претргну га Рого. — Зач ти петљаш, кад нису твоји посли?

— Залуду је свима. Не дам ништа! Кад се буде радило, даћу... — Фала богу, кад на моје труде не могу наћ' ни шаку муке!

— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа!

— и очито сневесели се. — Узми, молим те! — навали он, силно потресен. —Узми, друго немам што да ти дам. А дајем ти за нашу љубав, не за друго!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Потребно је да Вам дам претходна објашњења о просторима које ћемо прелетати, и да Вас упознам са законима који онде владају.

Не знадох једампут један на изуст, него морадох увек мало да промислим, па да дам свој одговор који је, истина, увек био тачан.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Врт ја не градим цвјеће да садим: нит је прол'ећа, да им дам цвјећа китицу. Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ја га дочекујем, намештам му постељу, изувам, а он одједном почне као да пита мене, као да му ја дам савет: »Лепа ли је, Стано?« — »Лепа је, газдо!« ,одговарам ја. — »Да је узмем, Стано?« — »Узми је, газда!« — велим.

Зовем га да га питам кад пада, кад треба трогодишњи парастос у покој душе да дам. ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери! За то га зови, питај.

МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем... и да јој га ја, рођени отац, дам у руке. (Нагиње се ка дворишту и виче): Димитрије. ДИМИТРИЈЕ (из дворишта): Сад, газда!

МЛАДЕН (изван себе од срамоте и беснила): А, дакле, ти си га и волела... није он тебе на силу, изненада? Сада не дам отров! Сада ћу ја, твој отац, да те убијем, посред груди, које је он опоганио. Улази Мирон.

Удариће те, умртвиће те! ТАШАНА (одгурне Јована): Иди ти, иди! (Прилази Парапути): Нећеш изгорети, нећеш. Ја не дам. Не бој ми се! (Понизно сагиње пред њим главу): И ако, ево, удри ме, биј ме! али само не бој се ти!

али само не бој се ти! Ја сам, ја, твоја Ташана. И ја не дам, ја те чувам! ПАРАПУТА (смирује се, клеца, хоће да падне). ТАШАНА (придржава га да не падне, Јовану): Дај воде!

ТАШАНА (придржава га и клекнувши полаже у свој скут): Тако, сад лези, одмори се, и не бој ми се ти... не бој! Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

се вас троје једног дана против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер сте ви овде домаћини, а ја опет не дам себи сувише близу никоме... Немој да плачеш; ја се радујем што ћу имати своју кућу, а Тодор, видиш, води ме радо.

Почео је поиздаље, мало га је срамота не само да опет тражи, него да тражи више но иначе. — Даћу вам, што да не дам. Није новац за то да се закопа. И, право да вам признам, не знам на шта би га трошила. И немам на шта да га трошим.

— планем вам ја, господине претседниче. — То нећу дати ја! Не трпим попове, ни ваше ни наше! Неће Лука у попове, не дам, и крај...

Знам да ће бити човек, и нека буде, зато сам га и узела. Али нећу да буде бољи од нашег детета! Не дам! Не дам му више српску пару, ако и то мора бити!...

Знам да ће бити човек, и нека буде, зато сам га и узела. Али нећу да буде бољи од нашег детета! Не дам! Не дам му више српску пару, ако и то мора бити!...

— Јесте, кривуда у њему нешто, али је још млад, а Нола још има снаге да се с њим понесе. Не дам да га Шваба осрамоти и да и мене осрамоти, разумете ли!... Погледајте их кад заједно иду.

Јеси приметила: жене се исплачу, а после слатко заспе... Не дај се! И не дам те ни ја... Бриге моје су све веће, сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Да, да, не гледај ме.

Али где био да био, вас заборавити нећу. Први свој рад ја у себи вама посвећујем. Трудићу се да дам боље и више. Будите задовољни, човека сте створили, а то је више него да сте га родили.

” — Мој историчар је фина глава, Павле. Не дам га за сву ову Бачку, и још и за Банат. — Али слушај, Бранко, није ту у питању само Рибарић; ја бих рекао да и код мене

Ја сам, на тугу моју, преживео и оца и сина и унуке, али можда и срећом, да не дам да се узнемирује побратим мој Марко, и добротвори моји у његовој деци...

Не може Мирко ове недеље ништа радити, има болове, ја не дам да ради — загледа се „ћорава Ната” у муштерију, да зна коме говори.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Доста, ја дам себи одсећи уши, и тек сад приметим каква је лудост кад земљедеља завиди војнику, овај трговцу, трговац художнику,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Једанпут се нађемо после школе и пођемо заједно кући. Ја јој дам једну кифлу, коју сам јој сваког петка куповао, јер сам четвртком после подне зарађивао на крајцарицама бар толико да

„Али, господине, — додао је он узбуђен — не дам се ја демантовати; не могу ја дозволити да будем тако олако демантован.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!... Подне је давно превалило. Сунце облива зрацима својим планинске врхове, који блеште на овоме децембарском дану.

Нешто ме је гушило. Онај завика: — Не дам... не дам се! — управи стакласте очи некуд горе, и руке подиже изнад главе као да се од нечега брани.

Нешто ме је гушило. Онај завика: — Не дам... не дам се! — управи стакласте очи некуд горе, и руке подиже изнад главе као да се од нечега брани.

Командант пешачког пука са Пожарске Косе тражио је у помоћ хитно једну брдску батерију. — Одакле да ти дам, кад су ми све батерије уведене у борбу? — говорио је потпуковник Петар.

Страхота, пакао... смрт! Али, жив се не дам. Извукао сам револвер. У последњем часу сену ми мисао: можда бих у продужетку ове јаруге могао наћи какав излаз.

учинили смо све што се може. И радићемо још и даље... Ако нам је, најзад, тако суђено... Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8.

Тада се баш укрцавао неки црначки батаљон... А ја тонем. Али ја се ипак не дам. Напрежем онај задњи крајичак свести да бих схватио свој однос према околним предметима. Стиже најзад и тај наш воз.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ако ми ти не помогнеш, ко ће? — пригрли мајка дете чији је живот смрт стезала леденом руком. — Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли. Ко би пристао на подвиг при коме се ништа не добија, а живот губи? А опет?

— моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се. »Овде је глава у питању. Дам ли им мараме — претвориће ме у камен!« Стисну он мараме свом снагом, а већ види: не могу му ништа!

— Гле, силеџије! — рече стена кад извор јурну да кроз њу пут пробије. — 3ар ниси могао замолити да ти сама дам пролаз? — Откада сила бога моли? — грохотом се насмеја извор и шикну кроз стену.

— Не дам је! Не дам! — викало је дете, својим телом бранећи птицу, све док сељак с мотком није устукнуо. Људи од запрепашћења

— Не дам је! Не дам! — викало је дете, својим телом бранећи птицу, све док сељак с мотком није устукнуо. Људи од запрепашћења нису могли

— Ја сам ту столицу за своју жену направио! — одговарао је. — Не дам! — Онда је отмите! — наредио је богаташ. — Орах је из моје шуме. Моја је и столица!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата, да ти дам дуката. Изгоре ме, Шано, мори, твоја лепотиња, Твоја лепотиња, твоја красотиња, — Ох леле, леле, изгорех за тебе.

Немој да ме... СТОЈАН (упада): — лажеш! Ах не лажем те, Кошто! Све бих ти дао. А и сада, ево, све да ти дам! (Вади сахат, кесу, ћилибарску муштиклу.) На! КОШТАНА (одбијајући): А не, не! Нећу то од тебе! Нећу од тебе новаца!

Нећу то од тебе! Нећу од тебе новаца! (Са свога врата одвезује низу од дуката и даје му.) Ево ја... ја ћу теби да дам. СТОЈАН (грцајући): Уста ми дај! (Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не!

— не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам. (Разјарено): Нећу више за њу да чујем! Одмах! САЛЧЕ (ђипи пренеражена, пада пред Арсу): Не то, газдо...

Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив!

Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

сиђеш са ибриком Да захватиш воде, да ти зграбим руке, Пригрлим те себи у своје клобуке, И да тебе, драга, више не дам ником. На душеку трава и мојих смарагда, Као нимфа моја, да почиваш свагда, И да нико не зна твоје место где је.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Што ми ђеце иштеш деветоро, да ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат, — не дам ђеце водит у Косово, макар шћери нигда не видио! Мио зете, дели-Страхин-бане, рашта си се тако раздертио?

Бољом ћу те оженити љубом, с тобом хоћу ладно пити вино, пријатељи бити довијека; а не дам ти ђецу у Косово“. Плану бане како огањ живи, у иједу и тој муци љутој не шће викнут ни призвати слугу, за сеиза ни

Не дам вашу сестру похарчити, — без вас бих је могао стопити, ал' ћу стопит сву тазбину моју, немам с киме ладно пити вино; но

“ Рече њојзи Краљевићу Марко: „Посестримо, Туркињо ђевојко, док је мене и на мене главе, не дам тебе црном Арапину!

добро, боље бит не може: ја испроси лепоту девојку, осташе ми на друму сватови, дошао сам, донô свадбарину, да дам благо, да водим девојку, да ми нико на пута не стане; кажи мени што је свадбарине?

господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ни једнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ни

ти добра не дам ни једнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ни једнога“.

Јеси л' чуо, да ли запамтио да је била проја за шеницу? Да ли Маџар за Маћедонију? Да ли Србин за Ердељ-Крајину? Не дам саме Кајице војводе за четири на крајини бана: за Немеша, бана вршачкога, за Гецију, бана тителскога, за Иштвана, бана

бана сланкаменска, и за Петра, бана варадинског, све од Вршца па до Варадина, за сву земљу и четири бана; за то не дам војводе Кајице, а камоли остали војвода!

Беседи им војевода Јанко: „Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево!“ Кад то рече војевода Јанко, расрде се Кучевкиње младе, Кучевкиње и

Свега ћу ти дара поклонити, већ ја не дам цигле до три марве: не дам с главе тастове челенке, са рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит

Свега ћу ти дара поклонити, већ ја не дам цигле до три марве: не дам с главе тастове челенке, са рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит мојој земљи дивној, нек

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Сузе му навиру на очи и читав предио пред њим почиње да трепери и растапа се. — Не дам да ме на правди бију. Крићу се у Гају, тамо гдје је некад била колиба из које си се ти борио.

— Држи је, тетка Стевка. Луњина тетка пограби дјевојчицу за руку, али се она и даље отимала и цичала: — Не дам, нећеш га ухватити! Николицу је мати већ била скопала у шаке иако се он отимао и уједао.

— накостријеши се Николетина и набра своје густе обрве. — Имаш право, не дам свог унука, свог Стрикана! — сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице! — повика малишанова матер.

— Имаш право, не дам свог унука, свог Стрикана! — сад се побуни и дјед Алекса. — Не дам ни ја свог Николице! — повика малишанова матер. — Нијесам ја ово одгајила зато да га штокакви пијанци бију.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Такожде и наших брених озлати, да не будут брена! Обешта Христос: Аз дам вам уста кому какова: теби Златоусте, жених вас злати истино даде златна уста. Златога учитеља злати ученик, златослов.

Него опет воду лепшу јој указује. »Ко год, рече, пије од ове воде пак изнова жедни, а од те воде којуно ја имам и дам напити се, тај никад више ни у век неће ожеднити него удиљ ће у њему самом извирати, те из њега потоком истицати.

Да вам добрим грађаном и Христовим проћу врага и греха војиштаном дам на глас, и укажем како би се сачували и од душмана душевних одбранили.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један милион, или једну добру кишу за нашег сељака?“...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности