Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
дај ми га... Устаћу! дуго гледа румену детињу главицу, па клону у осмеху: не личи на њега, одлази њеним дамарима у мутљаг сна. У јабучару из све снаге свира Тола.
Влажна и топла, сувише му је мала за његову нежност. Никад, никад више, шапуће дамарима, клонуло, без трунчице снаге. — Сад му је боље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могао сам отићи, али нешто ме је ту приковало. Ваљда потмули бол што ми се грчио у грудима. Увреда се разлетела по дамарима, осећао сам трнце усваком делићу тела. Што год сам се више уздржавао да останем прибран и миран, све сам више дрхтао.
Ишчикује ме. Мами. Осетим тупи бол у дну трбуха, лаку шугаву грозницу по дамарима. Опет ћу морати око њега обилазити не бих ли нашао неку стазицу.
Излежавају се моји расни момци на сувој трави, влажним очима колају по звезданом небу, ослушкују шум у својим дамарима, зрикавце и сенице, блејање оваца и комешање крава недалеко одатле у Тору.
не буде, и док он доле буде пљескао рукама по води не би ли испливао на обалу, њени ће се луди, голицави трептаји у дамарима стишати. Све ће бити спасено. Али како нејака женска рука да се избори са тим жилавим, кракатим чорбуљарем?