Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А ту били већ дошли и они храбри ̓ајдуци: Дамјан и Григорије браћа Недићи из Осјечне, Ђорђе из Остружња и из Кутишице Дамјан. (Они су сви после на Чокешини изгинули.
А ту били већ дошли и они храбри ̓ајдуци: Дамјан и Григорије браћа Недићи из Осјечне, Ђорђе из Остружња и из Кутишице Дамјан. (Они су сви после на Чокешини изгинули.) Фебруара 25. оставим две врећице тј.
И то ћете Ивелићево писмо наћи у мојим ̓артијама, а владичино је изгубљено.) Дамјан једнако салетио: „Хајде!” — Ја му кажем да без војске нећу ићи.
Турци одбијају, наши наваљују. Ту је између прочи̓ погинуо наш храбри барјактар Дамјан Миленковић из Кутишице. (Тога смо Дамјана ја и стриц Јаков јоште 1804.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града. Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој Гори.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
има их у Пешти, Новом Саду, Земуну и Београду. Неки од њих били су издавачи, као Јосиф Миловук у Пешти, Дамјан Каулици у Новом Саду, Гаврило Ковачевић у Земуну, Глигорије Возаровић у Београду.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци, заштитници марве, људи сумњиве вјероисповјести, али пријеко потребни
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вуку је ову приповетку био послао Дамјан Груборовић, српски свештеник из Хрватске. 53. ВУК И КОЗА: Прибележио је Вук Ст.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПРЕВАРА ЗА ПРЕВАРУ ВЕСЕЛА ИГРА У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: ДАМЈАН КУЗМАН ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.) КУЗМАН (сам држи једну кесу у руци): Новац је као жена.
Ти би нам најбоље казала, како доктори лече, од чега је гдикоји муж умро. (Одлази.) ПОЗОРИЈЕ 2. ДАМЈАН (ступа) Шта је мој комша онако подозрително изгледао? Или је што ујагмио, или друго што на срцу има?
(Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало. — Долази, али му се као не иде.
— Долази, али му се као не иде. Јамачно нико није, него он: само да га оћу уловити. ПОЗОРИЈЕ 4. ДАМЈАН И КУЗМАН ДАМЈАН (за себе): Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод? КУЗМАН (за себе): Како крије очи!
— Долази, али му се као не иде. Јамачно нико није, него он: само да га оћу уловити. ПОЗОРИЈЕ 4. ДАМЈАН И КУЗМАН ДАМЈАН (за себе): Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод? КУЗМАН (за себе): Како крије очи!
Та, фала богу, ако се нећемо ми састајати и разговарати, да ко ће? ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига. Човек ваља да не избива из посла, ако оће да завреди што деци.
Шта мислиш? Знаш, од баште никакве вајде нема, само деца трче и кваре. ДАМЈАН: О бога ти, комшо, како те не мрзи у посао без нужде бацати се, а знаш каква је невоља с посленицима.
КУЗМАН: Та знаш, нашло се нешто мало новца, пак не знам како да потрошим. ДАМЈАН: Ја би ти рекао, да се ти тога манеш. Па кад ти буде могућно, а ти поквари сву кућу, па начини изнова.
ли оно друго закопати, што ми је у сандуку, или да оставим тако, бар ако на једној страни пропадне, нек остане друго. ДАМЈАН: А гди ти је, комшо, више: што је закопано или што је у сандуку?
Пак свакојако размишљавам. Велим, по путу сам, кућа сама, богзна шта се може догодити. ДАМЈАН: Е, комшо, кад је тако, боље је да закопаш; и ја сам ти сам то исто учинио.
КУЗМАН: То и јест, али с друге стране кад помислим, људи смо смртни, да ми се изненада што догоди. ДАМЈАН: Е, фала богу, канда смо само ми на свету. А друго, има и добри пријатеља.
КУЗМАН: Фала, комшо, на твом пријатељству; али, опет, не желим да ми место покажеш. Знаш, новац је ђаво. ДАМЈАН: Иди, молим те, сад ћу ја о теби, или ти о мени сумњати. Ако се нећемо ми, као комше, пазити, да ко ће?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Лисица се осветила вуку) дао ми је написану Г. Дамјан Груборовић, свештеник из Хрватске из села Љубине (на сухој међи у ІІ банској регементи); 15.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То је као кад би се казало да Св. Кузман смета Св. Дамјану. Вас двојица сте Кузман и Дамјан у математици. — Добро, за математику. Али има друго.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм путовати; пак он жали свога господара што га није на себи донио“.
Шајновић Дамњан су — по једном мишљењу — уједно сливени Ђурђев војвода Шахин (пореклом Турчин) и Дубровчанин Дамјан Жуњевић, Ђурђев дипломата. Иштван и Геција су историјски неодређене личности.