Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с њиме арамбаше: до два брата, два Недића млада: Димитрије и с њим Глигорије; треће бјеше Дамњан Кутишанац, а четврто Дамњановић Панто. Сва четири јесу једнолика: једног раста, а једног погледа; једне ћуди, а једне помисли.
па се послушаше, сви шарене пушке потпрашише, па Недићи напријед пођоше, а за њима Дамњан Кутишанац, за Дамњаном Дамњановић Панто, а за Пантом дружина остала. Чича Јаков на ђогату јаше, голу сабљу у рукама носи, иде виђет: побит како ће се.
Земљи паде Дамњановић Панто, земљи паде, пушци огањ даде, Пантелија уби у ордији из Брчкога Глибан-барјактара; и он паде, ни ногом не маче.
Погибоше два Недића млада, и погибе Дамњановић Панто, — погуби га Дервиш од Зворника: Дервиш-ага Панту долећео, удари га сабљом изненада, уједном му одсијече