Употреба речи данас у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да

„Људи смо“, рече мајстор, „данас сам учинио ја теби, сутра ћеш ти мени... Збогом, брат-Обраде!...“ Отац и тетка се ућуташе.

„Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...

“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...“ „Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање.

И данас се питам: зашто ли га привезују? Да ли да се њиме сузе убришу? Ил’, можда, зато да њиме бол привијемо? Моје су сузе тек

тако за пуну трпезу: не знаш чије је лице руменије, чије ли је око веселије; а твој ће отац задовољно рећи: — Маро! Данас је Божић, Маро!... Па гледај да ми што лепо отпеваш. Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!...

Данас је Божић, Маро!... Па гледај да ми што лепо отпеваш. Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца.

Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!...

Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих

„Имате ли хлеба, Маро?“ пита тетку, а она му жалостивим гласом одговара: „Богме, Марко, данас смо ја и моја Грлица последњи залогај поделиле!...“ После се окрете мени и питаше ме: „Јеси ли гладна, Грлице?...

„За то се не брини, побратиме, мајка неће ни знати: Стана је псе отпратила на салаш, а очух јој се данас добро нацевчио, неће осетити, па да му пола куће однесемо, а некмоли што друго“.

— Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па гле шта се света у манастирској порти стекло!... Шта ће тај силан свет, па још под оружјем?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Обрадович| Предисловије о баснах Сви народи на свету имали су, и до данас имаду, у великом почтенију морална поученија која се дају у баснам.

На кога се највише људи туже него на комшије и на пријатеље! Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже. Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање и будалаштину.

„Видим да си ти умно и паметно, и да се умеш добро одговарати”, рече му курјак. „Но залуду, све ти то данас преда мном неће помоћи.” Скочи на њега и прождере га.

Али може помислити ко: што ће данас изеденом јагњету помоћи ако сутра курјаку кожу здеру? Јагњету ништа, њему је свеједно: та га курјак изео та човек,

Онда је то у Жидова општи обичај био, како год и данас. А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ

Нипошто! Ја сам неправедан који од њега изискујем што он не може или му не пристоји. Данас сам ти учинио добро, а сутра си ми неблагодаран, но у такој вешти гди правда и чест изискује да си ми неблагодаран, —

Да су млоге неразумне, за лепоту своју, од самих древњејших времена пропале и до данас страдају, томе се није толико чудити.

Пита их: далеко ли мисле. Кажу му ове све што су чуле. „Видиш да сте луде, праве кокошке без мома! Које икада до данас чуо да ће лисица што добпо казати кокошкама?

Тада им се пошље худра која их начне хватати и прождирати. Од тога времена жабе мирују и до данас, и свако вече се совјетују, но кад се го|д совјетују, све говоре а ниједна не слуша, много говоре а ништа не творе, и

пришивамо, и што њему није ни на ум пало, то смо ми кадри измислити, а сами смо себи чисти и непорочни колик' да смо данас од мајке рођени. А да кад смо таки, зашто се ово говори? За милу дечицу и за непорочну и безлобну јуност!

Совјетује нас басна да се за свако наше нужно дело за времена спремамо. Оно што ваља да буде данас, не отлажимо на сутра: „О την ευκαιρίαν των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ко благовременство вешти

о предузимању којего нибуд дела, прво ваља размотрити је ли то возможно, и ако јест, не отлагати; што год мора бити данас, то је сутра у невреме.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени снегом - Хоће ли нам ико помоћи данас ако Бога зна - Море устајмо зграбимо ово вила ово пушака и ово дреновака и не огледајмо се лево-десно не

Зрнима грожђа кљука папагаје! Као да није до јуче мењао трице за кучине, кучине за трице, данас би мењао распоред планета! Откако је на главу ставио круну, то више није онај исти човек!

Зашто се ми, који му јуче не бисмо допустили ни да нам чизму пољуби, данас јагмимо да га пољубимо у краљевски прстен? 4. Како смо се тако брзо, тако лако, одрекли свега у шта смо веровали?

КВАНТАШКА ПИЈАЦА Што је јуче коштало 20 динара, данас кошта 20 хиљада! А сутра ће 20 милиона! Неће проћи ни 20 минута, а тих ће се 20 милиона попети на 20 милијарди!

А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди! Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино

А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди! Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено!

Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено! Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака! да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака!

да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти милион, не би на води забелело ни перце!

да сам јуче имао милијарду, мого сам да питам пошто је Ваљево! А данас питам колко кошта зеље! Нема меса, а неће бити ни зеља, ни жишке у пећи, ни петље на игли!

веровао и писао Катул; у овом веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у листове светих књига, чија су слова светлела кроз тмуше, рибари на пијаци увијају скуше!

А данас је кнежев кажипрст уперен у фирму „Југоекспорт“, у којој се продају шешири, кошуље и конфекцијска одела! Јул 2000.

паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да се сутра с мишевима дели!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793. године па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај није учињен а да ја штогод не знам, или да нисам и собом

” а срицао сам овако: буке-рци-бр, виде-рци-вр, глагоље-рци-гр итд. Од оно доба до данас јошт нигде нисам видио онаквог буквара.

ја: „Овако се навезао Колумб са својом дружином на сиње море, да нађе Америку и упознаје са Европом; а ми се навозимо данас на тихи Дунав да нађемо Росију за коју ништа не знамо где је, но само што смо у песни чули да је има, и да Србију

А ето господара, сутра ћемо одавде поћи; пошли би данас, али не можемо да волове одма искупимо који ће топове вући. Ја сам њему казао да ви код себе имате војске, но нису

руком, дође Хаџи-Мелентије и Теодосије, почнемо сви говорити колико смо боље знали, да га устанимо; и он одобри, бар данас да се задржи, да чујемо за нашу војску, која је пред Хаџи-бегом, како стоји. Тако престаде спремање.

” Брже обалише чадор. Ја опет покупим оно моје друштво и дођемо молити, од сваке руке доказивати да за њега није данас путовање, бар док наша војска горе учини пробу на Хаџи-бегу итд., и одобри.

Пошљем хабер капетану Миловану и Ђорђу Крстивојевићу, да су Турци на конаку на Ушћу и да ће данас или сутра на Забрежје, а од Београда и сами виде димове, докле су Турци дошли.

Живан каже: „Неме Турака, него Карађорђеви момци отераше буљубашу Мањеницу. Данас њега, а сутра ће мене, да пизму покаје.

све кнезове наше и браћу, које су Турци исекли и погубили, и да скинемо у име Бога јарам који Србин од Косова вуче до данас.

” — Живан: „Де-те ви, господару, ручајте; ја данас постим понедељник.” — „Ха, ха, ха! Којекуда, по души те, зато ̓оће Хаџи-бег да попали сиротињу, јер ви постите

ручам, и с њим одем у секретара Даниловског препоручити се; он сказал: дело је ваше у графа Неселроде, там̓ појдите. Данас писао сам архимандриту Мелентију, Молеру и Гаји [Николајевићу] и јавио да сам срећно овде дошао пословати: и како

Худелист, јоште данас по одлазећем њи̓овом куриру у Стамбол у име императорово јелчији аустријском писати да би султан, као њихов пријатељ,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву. Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. — Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова... Сутра ћемо! — Ама потра је најпреча, Стеване...

Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће.

— Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју! Што бијеш онако ђаке? Прођох данас онуда, а оно врисак, врисак — рекох, нико не оста жив! — Треба ошинути обешењаке. Хтедоше да ми поморе онолику живину.

Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: — Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. — Комесијално... Знам ја то!

— рече један. — Дабогда да и ти читав останеш. — Мучно, богами!... Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. — Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати?

— Нема, ја — нестало је оног берићета. Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. — Јес̓, богме, господине! — потврђују остали. — Нема ти данас ни берићета — ништа!

— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали. — Нема ти данас ни берићета — ништа! Изопачио се и овај свет. Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...

А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!... Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију

— Ја, богме, не може боље бити... Алал вам вера и вашем дочеку! Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену. — Само не знамо, како капетан. Да ли је њему било по вољи?

Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план. — Није до данас. Ово је тек први пут. Други су долазили чешће — одговори један.

дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.

— Та нек није само мука узалуд! — рече момче. — Море, ту баш није узалуд! А која ти је то капа данас? — Ово је четврта, газда! — Четврта! Па ви сте, богами онда добро пазарили! — Теее!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...

кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...

Таква је Мачва данас. Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!... Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата

То су одељење звали „кућа”. Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. Било је и бољих кућа. То беху куће задружних породица.

Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа. У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба,

Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. Данас је то село велико и ушорено. Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.

Па какви родитељи опака и деца. И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче... Некад је, заиста, то морало лепо бити,

Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна. Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.

Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села. Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна;

Сад играј!...” И у његовој се души нешто закува... Нешто чудно, али страшно... Нешто што он, до данас, никад не осети... 5.

Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све.

Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Јесмо ли као у исконске сате Налик на твоје обличје и данас? Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те. Мој дух човеков откуд је и шта је?

Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас. На песку мога врта, Разливен сав у злату, По сунчаноме сату Један зрак с неба блуди: И равнодушно црта Пут

Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно знадне За лепу смрт у сјању. КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан

МРАВИ Све путем који води слави, Кренуше као војске мрака. Биће се данас као лави У ноћи туђег мравињака. Учиниће га општим гробом, Свуд оставивши смрт и сенке; Понеће своје мртве собом,

ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.

СЛАВА Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа хилендарска; Царица под круном као ореолом.

Ова иста поља што крв једних зали, Уродиће другим причешћем и хлебом; И траг ових истих што су данас пали, Видеће се сутра како светле небом.

Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и

За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест

И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици. А данас сва румена од крви детиње, Течеш у море песме и мит о царима: Заједно стрељаху овде људе и светиње, Траг су брисали

Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара! Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно

Или се то мени само тако чинило? Да видим: — Море, шта ти је данас? Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га

Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!... Хај, хај, како су ваши стари бегенисавали девојке, а како се ви данас — заљубљујете! Сви ви, сви!...

Мајка га ухвати за руку: — Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије и два три корита, а данас, хвала богу, пуна кућа! Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине.

долази чак с позиције на лађу, с тешком муком измољавајући допуштење од команданта, јер му се све чињаше да га данас неће преварити слутња. Али ево баш у овај пар учини му се да ни сама лађа неће више доћи.

Али његова подјела имања оста. И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов.

— Шта се то, побогу, толико учи? — Науке — рече владика. — А шта ће то њој? — Како шта ће, оче? Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу.

Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео. — Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био. Ја сам заборавио да вам кажем. — Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена.

Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ. Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми. Опет ми се ређаше слике.

Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Данас је управо две године дана како је Ана умрла. Шта се није од то доба променило! Ја сам постао сасвим други.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Од то доба веле да су му дали надимак Поп Кеса, па га и данас још увек тако зову кад он није ту, иако је он давно и давно други човек.

Оженили су се из истога места у коме данас попују. Поп Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.

Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама. И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.

Сахат је давнашњи. Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали. А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.

А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи. Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај боже.

— Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через петка. — Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку.

Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку. И данас је још тако, а камоли пре толико година кад још није било ни »зонентарифе« ни железнице ни других саобраћајних

Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило. Мила кишбиров и Нóва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци, јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.

дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност. Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо,

! Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли? А, бога ми, данас, данас... — Е, тек штогођ! А шта ти себе сравњаваш са шњим? Његова конштрукција и твоја — и бијаше!

! Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли? А, бога ми, данас, данас... — Е, тек штогођ! А шта ти себе сравњаваш са шњим? Његова конштрукција и твоја — и бијаше!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, то сам хтео да докучим. Баш вам хвала. Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту” да инсталирамо? — Мени ће мило бити, ма одма’. Сад се помешају и други.

Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара. После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити. Сад гледај посао. За женскима дође Гледић И чика-Гавра у исту собу.

— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе. — Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.

Она каже да хоће, а и Чекмеџијић то исто каже. — Дакле, ако неће противно бити, а оно да буде одма’ данас прстен, — рече Гледић. — Може бити, само молим, рад сам и ја са Љубом једну реч насамо прословити. — С драге воље.

— Изволите, ми смо готови. — Дакле, јесте л’ задовољни? — Јесмо. — Дакле, да буде данас прстен? — Нека буде. — А венчање? — Ја мислим, може бити до четири недеље, — рече чика-Гавра.

Мица разглашује на све стране да ћу изгубити процес! Но, то би лепо било! Шта смо до данас све том фишкалу дали, а Мица прети да морам затворена бити ма један дан.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

бегао од кројача, крио се од обућара, обилазио дуванџију, а још данас клањаће се они мени сви кад крај њих будем пролазио, ти мали ситни и ништавни људи, који се тако боје рата и који још

Ниси ти још био у мојој кожи... Ја не знам, право да ти кажем. Ја се упињем, напрежем, трудим... и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја... Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти.

Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши. Његова мајка и данас пере суботом ноге његовом оцу. Турско одвратно ропство и понижавање жене спроводи се у целој кући и сваки њен корак

Јер шта је то победа, и може ли је данас бити? А ми пијемо у логорима за срећне резултате, играмо бесно, делимо ордење, заводимо један другом жене, претимо и

Само што о томе не вреди данас говорити, а што се тиче њега ја се надам и верујем да ће време све излечити. Мени немојте ништа захваљивати, јер сам

Он застаде и читаше расејано: данас... запливали у раскоши, у сраму, у блуду... они... данас... те црне тичурине реакције, пљачкаши, изелице, грабљивци...

Он застаде и читаше расејано: данас... запливали у раскоши, у сраму, у блуду... они... данас... те црне тичурине реакције, пљачкаши, изелице, грабљивци... милиони гладнога народа радника... наш зној...

Наједном он се журно усправи, искези и појури кући. „Данас, сутра, сместа... Дајте реч Алексију Јуришићу... чујмо... чујмо... чујмо... Другови... господо... чујмо... чујмо...

Дајте реч Алексију Јуришићу... чујмо... чујмо... чујмо... Другови... господо... чујмо... чујмо... чујмо... Данас... те црне тичурине реакције... милиони... чујмо... чујмо... чујмо... милиони гладнога народа... чујмо... чујмо...

Африка

Док говори, осећам како јесенашње назебе, и све назебе од рођења до данас, ово сунце извлачи из мене. Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим

Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до данас: 8 дец. полазак из Марсеља, 6 часова увече.

двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији. Данас сам ја у односу са црнима скоро исто толико друга раса колико и ви.

уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу. Данас они јасно разликују белца од албиноса, и док једног сматрају за савршенство лепоте, другога презиру због његове

као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже куд која. Људи се смеју.

(Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија, најмршавија,

овог лишћа ново које се тек развија, бледозелене боје, а све то давало је утисак, и изблиза чак, великих букета цвећа. Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци

Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави,

Више од једног века као да су хришћани и муслимани и несвесно трошили огроман труд да их сасвим покваре и упропасте. Данас црнац са Сенегала представља чудо размажености, неваспитања и самоуверења.

Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала. Данас, пишу ми, цео свет пуши, дечаци од седам година пуше!

Са острва Гореа, гувернаторат је прешао најпре у Св. Луј, а потом у Дакар. Горе је лагано умрло. Данас је на њему једна школа, једна болница, једно утврђење и неколико рибара.

у којима је чувано робље, и чији су прозори са решеткама гледали право на далеку пучину, пуни су прашине и паучине. Данас је Горе пусто, зарђало и дивно у азуру; једини споменик, ако човек не рачуна гробове белаца, који су са лудим сновима

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

довела, ви јошт нисте запитали треба ли ми штогод, и како живим. У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим. Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи!

Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је прилика објавити вам да су мене прелести ваше преумилно обузеле, и да би будушче шчастије моје несносно било, кад

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули се био сместио и сео до Енгелсхофена, и рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео, пре тридесет и пет година.

“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава. „Данас ћу делити дупли профунт, и, за сваки швадрон, буре вина.

без икаквог знака беса, али гласом у којем је било трагова суза: „Онај Темишвар, који сам ја био створио, Ви сте, данас, успели да уназадите за сто година. Ми смо сад тамо, где смо са Србима били пре Лудвига Баденшкога. Честитам.

је набасала на отровну траву, свакако, то је ствар природна, случајна, али зашто је природа изабрала да убије, данас, баш тог прекрасног пастува, а сви су коњи били на тој истој трави?

Као веселог човека. Био је тако весео у кругу своје фамилије. А данас? Никад га неће видети онаквог, какав је био јуче. Сретног у кругу своје фамилије. Никада.

А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да. Што се журиш, Петро? Данас нећеш ићи, нека се дете забави са децом, док не заборави обискивати о теби. Тако остадоше још један дан.

А она му се приби уз груди, мољакајући да само данас не креће потере, а сутра може колико оће. Ко те види, нака? Смилуј се! Зар ти пандур над женама?

Не мож јој данас најамити јургета. И госпожа мати јој мора бити при апититу! Доброћудна, госпожица Бергхамер била је сретна што не мора

љупку, па хтеде, без размишљања, да викне, да је зовне по имену, као да су изишли на једна врата, јуче, а срели се данас, као да је јуче било. Био је потрчао натраг да обуче своју куртку.

Питала га је, гласно, где је цео дан био. Чекала га је и тражила, каже, а била је изгубила наду да ће га видети данас. Хтела је да оде, кад га је, случајно, угледала, пролазећи, како се бели у мраку.

Текла Божич му весело довикну да зна да је очекивао матер, али, ето, добио је ћерку. Она зна, каже, да је он требао данас да дође у њихову кућу, зна – иако јој то мати није рекла – па је дотрчала да му каже да не долази.

Неће њега Божич, лично, него ће Јоан наћи неког Влахуцана, који ће Павлу смрсити конце, у мраку. Све до данас, он, Зимински, имао је једну наду, да ће њену сестру удати, за Павла. Нема више ту наду.

Теодосије - ЖИТИЈА

услиши данас и нас грешне слуге своје што ти се моле. Дај нам, по твојој доброти, да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити

И да би се уверили, говораху к старцу: — Христа ради, оче, реци нам, да ли је овај младић доиста твој ученик, јер данас неко преславно знамење на њему видесмо?

И са велике цркве скиде камене плоче и њу покри оловом, као што се види и до данас. Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда, рече: — Ако Бог који гледа на ме погледа и да ми да видим овде

А он рече њима: — Шта радите плачући те ми слабите душу? Чули сте данас писмо сина мојега где ме се одриче ако не пођем за њим, да ме неће видети за живота.

свога служитеља, и пошто ћеш прославити оца мојега — и ја ћу се с њим због њега у теби прославити и сви који су дошли данас твоју милост на нама видевши тебе ће прославити, и нас ће познати да смо и ми твоје верне слуге, који се уздамо у тебе

Јер ево, отац наш који је пре мало времена био с нама, и који је духом отишао ка Господу, опет је данас духовно дошао к нама и молитвама од нас не одступа.

Јуче он, сабирајући трпезу страних и наших, предлагаше и примајући чашћаваше, а данас је примљен у Авраамове станове, и пошто је чинио што и он, с њим се и радује.

Јуче нам он смерношћу главу преклањаше, а данас ми клањајући се целивамо свети његов гроб. Јуче нам је чашу с љубављу црпао, а данас миром светих својих моштију

Јуче нам је чашу с љубављу црпао, а данас миром светих својих моштију помазујући освештава и чудима задивљује. Колико је добар Бог Израиљев правима срцем, који

и сва остала добра оца нашега узиђоше у сећање пред Бога, и према добрима примио је добра од њега, као што видите ово данас како га пред свима вама прослави Бог и дивним учини чудесима дивним, не само да од светих моштију из гроба миро точи,

беше довео из грчке земље, и сам с њима пребивајући учаше их да украсе цркву по вољи његовој, тако да се и до данас ваистину види црква украшена у свему; једнога дана изишавши — нађе човека раслабљена рукама и ногама и свима удима

Тако и кроз ове свете данас од Господа догодило се чудо пред очима нашим, велим — преко преподобног оца нашег Симеона и господина брата мојега

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Утолико се пре могу осетити утицаји етничког састава код Јужних Словена, који су цивилизацијом мање преиначени и још и данас изложени разним етничким стапањима.

и чакавски дијалекат и сматрало се да штокавски дијалекат карактерише Србе, а да је чакавски својствен Хрватима; данас се зна да се Срби не могу оделити од Хрвата на тај начин. Има становништва које говори штокавски и назива се Хрватима.

Услед миграција Срби и Хрвати су се тако измешали и једни у друге тако уплели да је данас немогућно оделити их, чак и са географског гледишта.

У многим се областима још и данас осећају психички остаци ранијих времена: рајинске особине, менталитет хајдука, навике племенског живота, итд.

Али су задруге биле а и данас су још најмногобројније у областима динарског типа. Међу задругама има такође различитих облика који се одликују

По њима је утврђен тип јужнословенске задруге. Међу самим динарским задругама биле су а и данас су најбоље организоване задруге у Србији, нарочито код старинаца (оних од пре великих миграција), у којима су најбоље

У Србији су се тек око 1876. године почеле распадати задруге, а у Босни и Херцеговини око 1880. Али су оне и данас многобројне у динарској области, само их је мање него инокосних породица.

Отуда је потекло рационалније искоришћавање земљишта: данас се јасно разликују области земљорадње, повртарства и виноградарства.

Серија преображаја се извршила безмало на овај начин. Најпре су се лугови и шуме све више крчили и они данас покривају тек петину Шумадије; затим су ишчезле многе баруштине које су биле по долинским равнима, нарочито у густим

Покушајмо да покажемо какав је садашњи менталитет Шумадинаца. Главне психичке особине. — Оно што данас нарочито пада у очи у карактеру Шумадинаца јесте нешто јако, смело, велика активност и здрави живци.

Прва је реч турско-источњачког порекла и она се једино данас употребљава. Реч поносници је имала исти смисао у неким српским средњовековним споменицима.

Али каравани, који су ишли попречним путевима, унели су склоност за трговином и из ових проходних земаља излазе данас најбољи јужнословенски трговци. Од неког времена Ере се све више баве и земљорадњом.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Зашто ми сам скаче у уста? Ни ја не скачем у уста ономе зликовцу и буволовцу Жући, па ми је кожа све до данас здрава и читава. Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?

се оросила читава ледина пред млином, било је уздаха да су шумјеле све околне врбе и јеле, толико причања да о томе и данас брбљају свраке и врапци.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

КАД УВЕЧЕ ДОТЕРА КОЛА У ГАРАЖУ КОЛЕГЕ О ЊЕМУ ПРИЧАЈУ СВЕ НАЈ, НАЈ, АЛИ МУ ЈЕ НАЈДРАЖЕ КАДА КАЖУ: — Е ДАНАС СИ ВОЗИО КАО ПРАВИ ЗМАЈ!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Верујте, то је код вас, као што вам рекох, умор живаца, разочарење и носталгија. Слушајте, Аљоша, ослобађам вас данас рада, па и сутра; одморите се! АЉОША (одбијајући): Ах!

ПАВЛЕ: Послушајте ме ипак, Аљоша! АЉОША: Ја њој писал. ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од

Хоћете ли да ме послушате бар данас? (Пружи му руку.) АЉОША (погледа га у очи и безвољно му даје руку). ПАВЛЕ: Тако, тако!

РИНА (нестрпљиво): Да, само сада не, данас не; имам преча посла, заједничких брига које се тичу и вас. СПАСОЈЕ: Мене? РИНА: Ви нисте ништа чули?

НОВАКОВИЋ: Господине, ваша бивша жена преудала се легално за мене и ми данас живимо у једном срећном браку. Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се

СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи? АНТА: Доћи ће још данас пре подне. СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем? АНТА: Боже, сачувај.

) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне. СПАСОЈЕ: Добро, па уврати. АНТА: Хоћу: збогом, госпођице Агнија!

АГНИЈА: А на венчану хаљину треба за времена мислити. Данас има тако много тих модних журнала да је врло тешко одлучити се. Па онда материјал!

НОВАКОВИЋ: Не заборављам, само... СПАСОЈЕ: Е, кад не заборављате, а ви будите стрпљиви. Ја данас, на пример, имам важан разговор са једним врло меродавним господином. У његову се помоћ ја врло много надам.

СПАСОЈЕ: Оно што може да се извуче па да падне кућа? ЂУРИЋ: Не брините; сад смо на коњу. Свршићемо и то: дођите још данас к мени! Ја морам само до Министарства; хоћу очима да видим министарске потписе.

Ја морам само до Министарства; хоћу очима да видим министарске потписе. Дођите још данас, смислићу већ ја дотле, или, боље рећи, ја већ имам известан план; не брините! Збогом! (Оде.) СПАСОЈЕ: Збогом!

АНТА: Па шта? СПАСОЈЕ: Па то, узео ми две хиљаде динара прекјуче, а види данас шта ми пише. (Вади писмо из џепа.) Слушај шта ми пише одјутрос. (Чита.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми. Станика је шугава ако у уторак не скува сарму.

- рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна писма. То је за филмове и бапце типа Меланије.

- Је ли то било оно због чега си ме данас на скели зауставила? - упитао сам, а она се окренула мени и уштинула ме. - Да то ниси био ти који је мене зауставио?

Полако сам почињао да га препознајем. Био је то шум моје сопствене крви непомирљив и очајан. - Ја сам данас избачен са часа, Рашида - рекох, а она одговори да зна. - Бацио си неку књигу, тако нешто?

до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да говоримо о ономе што ће данас бити за ручак, на пример. - Мислио сам да си на часу! - рекох. - И јесам био на часу, Слободане.

Бароница је тада била још дете. Данас је луда жена којој ништа није потребно сем сунца. Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо!

и њиховим јунацима које су побили на овај или онај начин, а онда се сетих оца и галванизиране жабе због које он данас предаје историју књижевности и проклиње професорске тарифне правилнике.

Тимотије ме је изненађено посматрао. - А, то си ти! - рекао је на крају. - Заборавио сам да је данас твој ред! - додао је.

Понекад сам волео да прелиставам те књиге. Било је лудачких забележака у њима. „Соња, данас сам те чекао! Зашто ниси дошла?

” - стајало је на последњој страни уџбеника за француски, да би нешто касније прешло у нестрпљиво: „Чекаћу те данас у шест, знаш где, дођи.” Ко је била та Соња нисам успео да сазнам.

Скупио сам пецаљке, стрпао у џеп комад хлеба и пошао ка вратима. - Мислим да ћу данас бити на пецању! - рекао сам. - Он мисли! - рекла је Станика - Питај га где је био ноћас?

Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности. Она се прва тргла. - Желим да данас дођеш кући на ручак! - рекла је а ја упитао којој кући и у том питању било је нешто чега није требало да буде.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор. Шта ти деца раде? — Сви су здрави. Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.

— Сви су здрави. Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују. Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. — Зар ће Пера остати у трговини?

Но још једно: морам ли онда доћи обучен у парадно? — Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. — Дакле, сад смо готови. Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. Легну спавати.

господара Софре: Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота. Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. А шта је са Пером?

— Шта? — Да ми будете довече гости, на киселу чорбу и ладно печење. — Куд би опет данас ишли? Зар синоћ није било доста? — Учини ми, Софро, по вољи, нећеш се кајати.

јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. — Па што сте га мени дали? — Да вас уверим какву ми хасну данас чините. Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.

Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.

Шамика мисли се. — Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. — Стоји л’ партија? — Стоји.

— Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. — Је ли тајна? Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати. — Али једаред можеш у твом животу мене ради тајну сачувати.

— То је друга ствар. Шамика неће никада. Изрече, а држи у руци чашу вина. Скупи лице, очи сузе. — Није још данас. — Мани се, нема ништа од тога, Шамика се неће нигда оженити. — Суза му кану. — Сад је свет такав.

У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. — Мани се сад тог разговора. Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати. Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу.

Старцима је вино мало у мозак ушло. — Па видиш, Софро, право каже Чамча: данас јесмо, сутра нисмо. Кад умремо, свему је крај. — Није ми жао умрети, Јово, не бојим се смрти.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Одабран да замени полковника, знао је да ће га овде учинити потполковником пука и било му је стало да данас све добро прође.

Пошто није знао намере фелдмаршал‑лајтнанта, живео је и спремао војнике од данас до сутра, тако да су га кишовите ноћи стизале без опреме, а дуга логоровања без шатора и преобуке.

При крају лета, у страшној запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата неће вратити.

Онај што се клањао код коца, био је јеромонах Пантелејмон, који беше тек недавно дошао из Сербие. Данас је била седма годишњица како му целу породицу, у бекству, на очиглед његов, набише на колац, па је помахнитао.

смејао, да му се Беренклау увек ругао, да га је Комесар, у Печују, и сад, при повратку, добро опаучио и да ће га и данас маркиз Гвадањи сецати, смејући се грохотом кораку и поретку, заокрету и трчању његовог Славонско‑подунавског полка.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

тврде како се Вељко родио ноћу и то у кошуљици — детињем мјесту! (...) овакво рођење сматрало се онда (а и данас) као неки особити догађај; па о томе нико није смео причати, да Турци не би дознали и дете погубили.

У Дечанској Хрисовуљи налази се чак 48 личних имена изведених од придевске основе „добар“, од којих су многа данас заборављена, као на пример: Добробуд, Доброгост, Доброхвал, Добретко итд.

⁹⁶ Од придева „мио“, односно од основе „мил“, у Дечанској Хрисовуљи изведено је 45 личних имена, а многа од њих су и данас веома распрострањена, попут: Милан, Милена, Миленко, Миљана, Милован, Милојица, Милота, Милош итд.

Ово веровање је и данас очувано у многих народа, па и у нашем. Најстарији записи о овом необичном веровању нађени су у сумерским текстовима

⁴ Захваљујући радовима Симе Тројановића, данас се зна о јавном оглашавању момаштва једним необичним, невербалним поступком, односно симболичким предметом —

Од највеће је важности идентификација са родитељем, учење по родитељском узору. Данас још увек трају дискусије о релативној важности наслеђа и средине за психички развој.

са пупо знања и озбиљности анализирати и „одгонетати“ загонетке које у себи скривају остатке једног давно постојећег а данас ишчезлог митског система, односно једног древног модела света и човека у њему.

И данас се заклињање врши на свечан, ритуалан начин: на посебном месту (код огњишта, на међи, раскрсници, у суду итд.

„Морална власт што је имају родитељи над децом веома је силна. Она је јака у Србији и до данашњег дана. И данас се чује: ја сам те родио (родила) и отхранио — ја сам твој господар“, пише Светозар Марковић 1872. године.

³² Тачно је, међутим, да су данас групе вршњака много развијеније и више структурисане него у традицијским друштвима, али не би се могло рећи да су оне

³⁶ После деценијама дуге паузе, код нас се под руководством Ивана Ивића данас ради на систематском прикупљању, обради и психолошкој анализи наших традицијских дечјих игара у оквиру међународних

Све ово до сада речено указује на огроман педагошки, социјализацијски и психолошки потенцијал скривен у данас умногоме заборављаним народним дечјим играма, који још увек није како ваља искоришћен.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

горке, далеко од родног потока и села; за изгинуле у свету поворке однекуд из Леђена, из Цариграда, којима се мајка и данас нада, за гробља оних које су цареви у незнане земље слали да гину, за војничка гробља у час вечерњи, за њихову

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И он се тражи — тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио, заустављао се, подизао

на усамљеним салашима, на гробљима без пратње, сви они које смо оставили без цигарета и разгледница, сви они који нам данас говоре ви када се сретнемо, сви они што никада нису ништа тражили од нас, него само давали. Сви они се траже.

Деца победе. Они невољени су после хтели да се реванширају, да покажу како данас вешто играју и како се више ничим не могу збунити, али време игранки било је већ далеко иза њих и све је било узалуд.

Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле Калпиш турира машину...« У то млађе камено доба технике уђе у моду и скакање падобраном.

И данас ми се чини да нема поетичнијег апарата од те картонске кутије за ципеле у којој се налазио мали калем намотан светлуцав

А, ипак, сањали смо Европу! Концем педесетих година младост још није била изузетна привилегија као данас; њен терор наступиће тек касније, кад и ми постанемо средовечна ђубрад.

а последњих година не примећујем да се деца по парковима играју те дивне игре, некада тако омиљене у мојој земљи. Данас деца имају толико ствари за игру!

и нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од најнесрећнијих европских градова, ограђен белим конопцима и таблама које упозоравају

У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило. Читао сам негде да се у најскупљим швајцарским клиникама уображени болесници лече додиривањем.

Сви смо им, дакле, завидели и сви знали њихова стална места у Кинотеци — два седишта топла од нежности. Данас старе филмове приказују на телевизији и ја се помало осећам као да сам покраден.

Сећате ли се те трулежи и расутих утроба које је исповраћала ноћ? Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет.

И данас, док се возите према мору, утврђујете да је та прескупа играчка, то скупоцено море стигло прекасно да било шта спере, и

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на

? То није хвала! Да није било мене и другијех као мене, и вас и другијех кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена заповиједати владика црногорски а не ћесар, и ми ћасмо бити што смо вазда били. — Никада!

Људи знатни из разних нација, чија су имена већином данас у историју, бјеху им изблиза познати, те помињаху: владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава Петровића, брата

Рако прихвати: — Дај боже! Е ми није мило гледати само бијелу капицу на Ловћену, кâ лани и ономлани и ове године до данас, но ми га је мило видјети цијела у бијело обучена на Божић; тадај ми се чини као да благосиља!

Тек кад стигоше на почетак поља његушког и кад стадоше, Крцун испали малу пушку и викну: — Благо мени данас и довјека, е по анђелу прорекох чудо једно! Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо!

су наши стари овамо ускочили била су само два братства, Ераковићи и Рајчевићи, народ од два брата, од Ерака и Рајича. Данас има: Петровићâ, Поповићâ, Кустудијâ, Радоњићâ, Жутковићâ. Владика је од Петровића.

И ђеца су их сјекла! Знаш, Јанко, да је синовац владичин, Јоко Перов, посјекао двојицу тијех ускогаћа, па му данас у племену зато не дају мира, но га задијевају!...

— А млад и згодан бјеше, те ми га је и данас жао — рече Ћоро без смијеха, искрено. У тај мах разврже се оро, те сви младићи посједаше иза старијих, а женскадија

И, по свој прилици, то смо скупо платили, јер Саво Марков и данас каже да нам зато цареви не дадоше Приморје! — Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља

— Свршила, ја!... Ево овако, сад ћерај до горе, заковчавај... — И неће бити друге службе данас? — На што друга?! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза.

— А-ну обиди се још једном с њим, па да он тебе удара како он хоће! — рече Крцун. — То нећемо — рече Јанко. — За данас је доста. Лабуд, може бити, право има!

Јанко опази гдје се Гојача и Милица одвојише у угао. Крцун, сједнув до Јанка, пришапта му: — Овако ти ми радимо! Данас ћемо оглодати Мргуда, сутра попа, па мене, па све редом, осим Стијепа Мркова, који се не би могао ни омрсити да се сви

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави. ЖЕНА: Шта ћемо данас куавти? МУЖ: Кувај што оћеш. ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

кратковека повест, код нас и у свету, сва је у робовању педагогији; на њеном почетку стоји тежња ка поучавању; па и данас, и ствараоци и тумачи, најрадије је тако схватају.

Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи. — Данас, као и пре два века, пореци силе и власти одбацују Русоове ставове, и у пракси иду супротним путем.

Не треба се чудити што је дело, у оном тренутку, изазвало буру негодовања: циљ сваке службене педагогије, и данас, јесте подучавање реду и послушности, а не слободи.

Робинсон Крусо, Чича-Томина колиба, Доживљаји Тома Сојера и многа слична дела данас се сматрају искључиво дечјим књигама, иако нису била намењена превасходно деци.

Андерсен данас припада подједнако италијанској и скандинавској деци. Има, међутим, много ваљаних писаца које овакве, поједностављене

То што се данас, и код нас, рецимо, назива дечјом песмом — површни описи и незлобиве игре речима — најчешће је неважно и крајње

, и на те се строфе данас нико не обазире. Осредње песништво Милете Јакшића ( 1869- 1935), незанимљиво чак и у односу на његове срећније

Осредње песништво Милете Јакшића ( 1869- 1935), незанимљиво чак и у односу на његове срећније тренутке, данас, у још слабијој верзији, васкрсава под именом дечје поезије, и препоручује се као изворна лирска визија доступна деци.

ИВ Треба, укратко, указати на неке основне разлике између модерне песме уопште, и дечје песме. Данас, више него икада, писање стихова своди се на велику опкладу опстанка у свету: космичка драма и драма поезије у нашој

Сентименталност, заноси и дубоке сете, велике страсти, свемоћ имагинације, хумор и фабула данас су, у поезији, елементи лошијег укуса и духовне неопрезности. Само дечја песма није пристала на ово осиромашење.

(Кад је реч о захтевности: велика поезија, од Дантеа до данас, увек је у сваком погледу високо циљала; претенциозност убија само осредње и слабе ствараоце.

Једино дечја песма на ово питање данас одговара потврдно. У дечјим песмама, Змај је наиван и простодушан у добром смислу речи; у многим озбиљним његовим

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: И ја сам тако казао. ЛЕПРШИЋ: Дакле, нико неће са мном? СМРДИЋ: А шта је вајде данас да метнемо, сутра ће га скинути. ШЕРБУЛИЋ: Барјак нек се вије засада у Граници, гди су сви солдати.

Немци су били против нас. НАНЧИКА: Па шта ћемо радити? ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити. НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сâм. (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

века, од писаца који чине спону између старе српске средњовековне калуђерске писмености и нове књижевности, па све до данас, до најновијих писаца, до оних који још пишу и развијају се.

Међу осталим тешкоћама да поменем само главне: и до данас ми немамо потпуну српску библиографију и поуздан биографски речник српских писаца.

године до данас. Ова књига је, углавном, резултат мога дванаестогодишњега наставничког, научног и књижевног рада. Библиографија је

Пуштајући ову књигу у свет, ја не мислим ни да је она дефинитивна ни без својих недостатака. Оно што се материјално данас зна о српским писцима, углавном, налази се у њој; како мени изгледа развој српске књижевности и какви ми се чине

Оно што сам ја могао дати, поготову оно што се данас уопште могло дати, налази се у овој књизи. Београд, јануара 1914.

дела и болесне црквене романтике, све је то било више писменост но књижевност у правом смислу речи, и ако се данас броји у књижевност то је у недостатку чега другог, и зато што је то тако досада примљено.

Његова историја остала је и до данас у рукопису, који се чува у Митрополијској библиотеци,12 али је ипак била врло позната и употребљавана у српском народу

борби за православље било врло корисно, али те његове прераде, врло често и прости преводи, обредне књиге и уџбеници, данас имају интереса само за оне који изучавају историју православне српске цркве у XВИИИ веку.

Као писац и као човек, Доситеј Обрадовић је једна од најлепших и најразвијенијих личности које је цела наша раса и до данас дала. ИИ. ЊЕГОВЕ ИДЕЈЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИ УТИЦАЈИ.

И све то објашњава што се он тако радо читао, као што се и још данас даде читати. Тиме, као и основним добродушним и интимним тоном, он опомиње на Љубомора П.

И сву ту нову, праву књижевност, која је остала и која се развила у ово што данас српски народ има, почео је он радити на народном и живом језику, одбацивши мртви туђински и скрпљени црквени језик,

године, када су се опет почеле ширити рационалистичке идеје, српски духови су се стали враћати Доситеју Обрадовићу. И данас српски духови деле се на два велика дела: на оне којима је родоначелник Доситеј Обрадовић са његовим широким

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас, једнако пијуцка из њега. Стога је још из ранога детињства постао песимиста.

Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају.

Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају.

— вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.

и добре печенице нико у вароши нема, јер он сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на мраз обесио, и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.

ракијом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер данас наравно да није мислио никуда из куће излазити као добар хришћанин. Полаженик седе и стаде правити цигару.

— Побратиме — виче полаженик — побратиме, немаш, бре, бољег пријатеља од мене! А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код господина начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо. Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо.

Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј. Кају, да ми се у року од данас за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.

— Па и ако сам. Што кажу, извадио сам дијаманат из блата. Јова је задовољан био с њом, и увек је хвалио. Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља: — Добра кућаница, то ти, прико више вреди него ова пуна соба дуката.

Дало му се на жао ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило. Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити!

Да је свршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био! Сети се дописа које је некада писао и оних ласкавих одговора уредништва, и просто осети да је вредео нешто.

Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић. Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

? Ох путањо, земљо мени света, Којом она синоћке прошета, Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако лепо данас окитила, Зар ти неси то просула цвеће Да по њему моје злато шеће?

Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија. Сијај, наде,

Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија. Сијај, наде, у ноћи сунашце, Сијај,

нестало већ давна, Све покрила она нојца тавна, Небеса су свуд звездица пуна, Ал' месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном жели Са другови да се провесели.

Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло, ко ће ту да дрема?

Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани!

Ао свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио, Само, само, да још мрети није, Ал' већ нека, кад инако није. Данас-сутра час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут, Моје тело под земљицу вргнут.

Буре неста — ноћ је — ведро — тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се помоли — А наш јунак

За освету вријеме је дошло, Данас, Мусто, на тебе је реда. А ви, браћо, сад се одморите, Прегледајте и све наредите: Прах, олово и пушке и ноже, Па

њезин бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не

Већ је давно када ово бјеше. Од онијех што тај бојак бише Данас ваљда ни костију нема, Па опет се прича и спомиње Како, брате, да јуче бијаше.

Бездан носи име поносито: „Гроб хајдуков“, тако њега зову. И дан данас кад туд Турци мину, Сјећају се Милуна хајдука, И дршће им срце у њедрима, Па се моле својему пророку, Да се такав

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез.

— Шта има право? — Па нек опроба. Камо среће да сам и ја некад тако радио, можда би ми друге тице данас пјевале. — Ма шта тице, шта ...Ти се већ напио ко мој весели Ниџо. — Јок, побратиме тмурно дочека старац.

Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати. Дјед стукну од цртежа поднесена под нос и врекну: — С тијем данас у моју кућу не увраћај. Тражи себи конак гдје год знаш. — Добро, Раде, добро.

се, богами, кад коју више потегне, она ме напопасти корити како је у своје вријеме могла да се уда за лугара и да данас буде госпоја лугаруша па да је види бог: увијек пуна боца уз кревет, а у орману начет пршут.

Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту? Свака су чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун

Одакле? Из оне скровите вртаче гдје су, заједнички, оставили дјетињство. Оставили, а ево га ни до данас пребољели нијесу.

), откотрљао сам се у свијет као презрео орах-коштуњавац (онај коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша понешто из остављене ризнице утишана поткровља.

Како ли ће га тек тај данас дочекати! Ипак, хоћеш-нећеш, морало се једном и крај Рожљике наићи, кад његова кућа чучи у бусији крај самога пута.

— А овај ти земан, данас, не ваља, је ли? — припитује политички комесар Михаило, осјећајући потребу да интервенише на ову сељакову примједбу о

Чекај, да вас видим данас на Врбасу, кад сте толики јунаци, мацоње једне дезертерске! — Види га, како зна лијепо ружити, чисто човјеку мило

и забринуту матер која дође да види има ли гласа од њезина сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује ожалошћена дједа коме је унук без питања одмаглио у бригаду, па се, рђа, и не јавља.

стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком је данас писмо стигло. Ево, ово је све за наше село. Има ту и новина и радио-вијести ...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А он у њих ко у рој мува! Оставиле су, вала, димије по трњацима! ХУСО: Данас отеро, сутра ће по њих сам да шаље сеизе, да зове на кафу и ратлук. Знам ја Хасанагу. СУЉО: Плашим се да не знаш.

Мени дете од сисе отржу, знаш ли то, мој брате, мој Пинторовићу? Хасанага ми ноћас узео дете, а ти би данас да ме удајеш! Кад пре? Те мудрости вам нема ни у лудилу! Кад све то може, што не би могло и сунце у џезву?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ти, стара, ћути. А ти пољуби дете, па да крећемо! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хајде, кћери. Данас нам нема другог разговора До залудног... (Јусуф излази) Видиш да не вреди, па не вреди.

Овако нећеш ваљати ни себи, ни Богу, ни људима. Треба мало да се притрпиш. Време је највећи лекар. Данас ми изгледаш мирнија. ХАСАНАГИНИЦА: У ово доба дана, светлост ми изгледа као нека милост...

Кадију си вратио кући, ко дечка! Још си му се подсмевао за леђима! Одакле си га данас ископо? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ископо? Шта хоћеш тиме да кажеш? Како то мислиш: ископо? Како се то изражаваш?

Они не пазе да се о бога не огреше, него да се о везира не огреше! Зар они не виде да су везири од данас до сутра? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Погледај како се одједном стамнило! ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

са овлажених каменова, а одозго из циганске махале једва допире зурла, која танко пишти и чује се далеко, далеко... Данас била недеља, а мене једва отргли са свадбе. Комшија Трајко жени сина првенца. Кућа му одмах до наше.

не прекоревши ме, већ довела кући, чак и заклањајући ме, да ме не би ко спазио и видео како сам је саму оставио чак и данас, на овај „благ дан“.

Одједном се окрете Аритону. — Да ли зна да сам болан? — Како да не! Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто. Чини ми се сô. И говорили смо о теби. Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

са Ромеом у вечит загрљај, однес'те поздрав творцу своме тај! И ти, ругобе јеже одабран, глостерски кнеже, данас одигран, владару свом принеси поздраве; — јер чудан светац Вилија је наш у рају свом и паклен трпи враж!

док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна. Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако је српска народна поезија од саме своје појаве у књижевности па све до данас, читав век и по, имала атмосферу погодну за опстанак и довољан број добрих вртара за неговање рода.

Народна приповетка није за нас данас вредна првенствено због фолклорних елемената које носи у себи; па ни због археолошких остатака као сведочанстава за

Све су то елементи које не треба ни потцењивати ни одбацивати, али елементи који данас стоје у другом плану. На првом месту свакако се налази књижевна вредност њихова.

На овом месту ваља нам учинити једну ограду. Све народне приче, записане и прикупљене од Вука до данас, нису разуме се истог квалитета, нити се све могу назвати народним.

Овај други аутор често је био чак и важнији. То нам најбоље потврђује пример В. С. Караџића. Све што је он записао и данас је, с малим изузетком, најквалитетније у овом роду, а без икаква изузетка то је најбоље обављени посао.

Веће редакторске интервенције, сем оних које захтева данас уобичајени правопис и прелом слога, нисмо вршили, јер ова Антологија нема никакве школско-педагошке задаће која би то

та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси. Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје,

себе: — Знамо одиста да неће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће бог и срећа данас помоћи. Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем.

Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо.

Ако су живи, и данас им је добро. АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од памтивека није

младог дивљег јарца, па викне Милошу: — Милошу, чувај боље свога Дивоњу, јер ако га ја ухватим нећеш га више видјети. Данас ми је пшеницу опасао.

Гдје ти је Дивоња? Данас ми је пшеницу опасао. Кажи му нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако ми дојача, нека му буде сва моја

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго? МАГА: Богами, нисам ништа. Ето, мрзило ме ићи на пијацу. МАКСИМ: То је жена; а не да растури кућу.

Доста, аљину јој нећу купити. СОФИЈА: А оно ћу јој купити ја. МАКСИМ: Море, јеси ли ти полудила данас? СОФИЈА: То заиста нисам; али, као газдарица од куће, треба да се за кућу и бринем. Ајде, Лепосава.

Ајде, Лепосава. МАКСИМ (стане пред њом): Куда ћеш? СОФИЈА: Да купим девојки аљину. МАКСИМ: То неће бити данас! СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде.

СОФИЈА: Молим те, Светозаре, оће ли се искати сведочанство и од мужева? СВЕТОЗАР: Како ће се у томе поступити, данас се решава. СОФИЈА: Требало би и мужеве упитати. Ево мој би Макса баш истину казао. МАКСИМ: То би заиста.

СОФИЈА: Опет ти није нешто по ћуди. МАКСИМ: Бре да није овај дан, дао би ти, те се не би никад сетила бала. Али за данас нек те и то прође. СОФИЈА: Та ја и не могу добити награду.

КУМ: Тамо од понедељника мислим у име бога. МАКСИМ: Јошт ти није тако зло, кад можеш одлагати. КУМ: Већ данас свакојако не би, јер знате ли шта је ново? Наредили су, да се изда награда, за коју се осведочи, да је најбоља жена.

— Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас. НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка. МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора

Баш добро, вратила се. 5. МАГА, И ПРЕЂАШЊИ МАГА: Ето, заборавила сам, да те питам. НИКОЛА: Мани се свега, Маго, данас се раздаје награда доброј жени. Иди брзо, те се обуци, може пасти на тебе коцка. МАГА: Е, морам, ето, да купам дете.

СОФИЈА: Ја сам обучена. МАКСИМ: Како се ниси нацифрале? СОФИЈА: Зашто, данас није празник. КУМ: Али се данас даје награда доброј жени. СОФИЈА: Пак?

СОФИЈА: Ја сам обучена. МАКСИМ: Како се ниси нацифрале? СОФИЈА: Зашто, данас није празник. КУМ: Али се данас даје награда доброј жени. СОФИЈА: Пак? КУМ: Данас је прописано да се свака лепо обуче.

СОФИЈА: Зашто, данас није празник. КУМ: Али се данас даје награда доброј жени. СОФИЈА: Пак? КУМ: Данас је прописано да се свака лепо обуче. СОФИЈА: Праве само комендије са женама. МАКСИМ: Видите, ова је тек од они прави.

МАКСИМ: Види се, како ревнујеш кући. 7. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Ја вас често посећујем, али данас по дужности, јер је женски празник. МАКСИМ: Само гледајте да им умножите празнике, и онако мало тумарају.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Сипа.) ПЕЛА: Добро је, добро је, Персо, само кад се има... Персо, би ли се ја могла данас мало на каруца извести? ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне?

по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може бити, милостивом господину. Данас први пут чу и ја од ње лепу реч. ПЕРСИДА: Бре, да видиш како је са мном поступала, као да сам јој сестра.

Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове? Ето, како нема мужа код куће, све је наопако.

СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. (Напије се ракије, пак се потом стресе.) СРЕТА: Је л’ да је боље него кафа? Пак ћеш данас опрати и собу. СУЛТАНА (ђипи): Шта?

А гле, мал нисам заборавио. Пело, данас цеј даје бал. Гледај да се мало налицкаш, да ми правиш параду. СУЛТАНА: Шта, ја на бал са слепицама?

СУЛТАНА: Шта, ја на бал са слепицама? СРЕТА: Ту ће бити и снаш Анђа. Данас пере капу. Знаш, неће бити прави бал, него наше друштво.

СУЛТАНА: Нипошто, волим овде погинути него да се смеје свет од мене. СРЕТА: Море жено, шта је теби данас? СУЛТАНА: На бал, ја, која сам некада на бароне преко рамена гледала, сад с чизмашима да играм?

СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили. СУЛТАНА (пође.) СРЕТА: Куда ћеш? СУЛТАНА: Да радим. СРЕТА: Тако! Ти знаш да данас морају чизме бити готове. (Извади бурмушицу и шмрка.) Оћеш и ти мало? СУЛТАНА: Ја се гадим од бурмута.

СРЕТА: Оћеш да те вежем? СУЛТАНА: Јао, помозите ми, забога! Трифићу, нећу више таква бити! СРЕТА: Пело, данас морају бити чизме господину готове. СУЛТАНА: Јао, тешко си га мени, нико не мари више за мном.

Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити. ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

моме завичају, који стварам Пораз по пораз, сад почиње лето; Болесне кавге пламињају светом — Век плод је, јуче зрео, данас кваран. А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Замаче иза ћошка... Требало је да понесе џемпер! Наћи ће она већ неког да је загреје... Језик прегризо! Што? Данас деца брзо сазревају... Моја је, богами, још право дете... Видећеш ти једног дана своје дете...

Унутра, наравно, носе спаваћицу; на срећу, данас су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се палидрвца не морају избацити

Буде ми некако лакше, схватате? — И где то уопште данас човек има прилике да се извиче? Нигде. Модерно је шапутати или говорити у пола гласа.

узимам огледалце, пред којим се често бријао мој матори, и почнем да се посматрам: — Кретену један кажем сама себи — данас ти је рођендан ... — Па шта онда? — одговарам. — Без везе. — Нико те није чак ни интервјуисао!

), али вас упозоравам да ме подсетите на то шта сам данас рекла и да ми кажете, као бога вас молим, да то више нисам ја, већ нека веома сигурна и однегована дама којој не треба

Наша млада уметница уврштена је већ у најважније стручне публикације. Иза ње стоји обимна библиографија, а њено име данас се може пронаћи, не само у Телефонском именику за град Београд и за читаву Југославију, већ и у ексклузивном списку

Време је да и ми примамо прве животне шљаге, и то од кога — од бабица! После толико шамара, заиста сам и данас благо запањена откуд нас толико у Београду кад смо већ у првој рунди изгубиле меч техничким нокаутом?

силних пепељара које испадају са оног трицикла (одувек смо у фамилији обожавали да мажњавамо којекуда пепељаре, па данас вероватно имамо најбогатију збирку ових предмета у североисточном делу земље), поред зимских капута који извирују на

Свет нас, наравски, посматра као прворазредну сензацију. „Само данас у вашем граду — луда фамилија са Алијом и бебом на трициклу!

Онај ветеран успут изгрди и мог маторог, тврдећи да је „ово што се данас пише најобичније ђубре“, а да је још увек наша најбоља књига „Српска трилогија“ покојног Стевана Јаковљевића.

Опраштајући се од нас, рече да ипак неће написати писмо новинама, као што је намеравао, шта се све данас чини од одликовања људи који су пешачили за ову земљу од Ђаковице до Крфа, а затим провили на линији Марсељ-Тулон, на

Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Седне.) Ја увек желим на овом мом путешествију са Сербима наипаче благороднима упознати се, и данас се зјело радујем да сам то шчастије получио.

И ко ће противу судбнне? данас би срећним себе цјенио, кад би искусио да ме искрено љубите. Ви сте мене стрелом ујазвили, коју никакови балзам

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И данас Мачак унутра живи. Видимо уз њ све нова лица: ловци на гласу, синови млади, четири снахе, старица Цица, шеснаестор

Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема. Диву је Брки скувао

И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом.

„То ти је Килиманџаро, кунем се главом и шапом!“ повика мали лав од среће блистав сав . . . Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври, понекад сретнеш, кажу, чудне звијерчице три.

Са мало речи, без много буке, скувај ми данас чорбу од штуке!“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком.

Нада ми блиста, весели трачак, баш ће ми данас платити мачак!“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!

Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас. А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети

ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом.

“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца. Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку.

) и на зиду, близу куће њене, запис'о сам „Бранко воли Зору . . . И данас ме увијек боли душа, кад се гдјегод јави крекетуша.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Најпре се обзнанило у мени оно што је данас наслов књиге: Људи говоре. Говоре ствари просте, безначајне, али зато баш претоварене оним што је живот људи и

— Сигурно... Замислите, ја сам данас код вас, на вашем острву, које је јединствено у својој простоти и лепоти. Ничега на њему нема што би ми било туђе или

Жена и деца ће вас чекати. — Не верујем да је могуће. Да нисам подузео занат, још бих и могао. Овако данас треба наловити рибу за ручак, и сутра за вечеру итд.

— О, ја сам сасвим задовољан са њима. Али морам признати и пред Пипом да је то данас тако ретко. Ја сам можда једини који је задовољан са синовима.

Насмешио се одмах, пошто ми је малочас узео новине. — Мислим да сте савршено у праву. Ја сам видео данас на једном језеру неког младог рибара... Али ми одједном би досадно да настављам мисао.

— О, тај је преживео гадан тренутак. Сви смо мислили да му нема живота. — Био је болестан? — Данас се први пут мало дигао из постеље. Имао је полмоните (запаљење); четрдесет и седам гради („сиц!“).

“). Доктор није више ништа могао, и да му мајка није извукла крв, данас га више не би било. — Долазимо баш сад од њега. Прозире се сав као цвет.

Сећате ме се? — Како не! Провели сте ноћ на Острву. — Кажу ми да вам је Пипо био болестан. — Долазим од њега. Данас је ипак мало устао. — Тата, он је и данас тражио меса а Лоња му је дала.

— Кажу ми да вам је Пипо био болестан. — Долазим од њега. Данас је ипак мало устао. — Тата, он је и данас тражио меса а Лоња му је дала. Зашто чине то, кад је доктор дозволио само супу?

Нисте много ослабили, Пипо, само изгледате као девојка. За десет дана ћете опет бити снажни. — Данас сам први пут устао и нарочито су ми се ноге осушиле.

— Добру ноћ, млади господине. Друго посело под капијом; чујем пролазећи: — Сина? — Не, она би желела да буде кћи. Данас је почела да трпи. — Добро вече. Вечерас треба да буде месеца? Још не излази! — Изићи ће на оној страни.

Ускоро само они што су као он биће на овом језеру. Ниједан од нас; баш ниједан! Нигде у свету ниједан од оних што су данас. Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Пет столећа већ се бори Мрачно ропство и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код олтара, Искупљене браћа дивна, Које гони судба

Ту данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из снажних груди Гонећи мршава стада. Пусто почива Тул

Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно! Мир ва пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из снажних груди, Гонећи мршава стада.

Све што данас духом дише То молитве шаље сад; Са молитвом поздравља га Роб и госа, стар и млад. Ал' кога ће небо чути, То зависи и

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

часа и нови часовник и древни оквир на рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје

Ко ће ту саборима да одоли јуче данас ил у веке видим један сабор уз двери иза којих се спремају многомирисна јела четири стотине њих гладних други се

не чини на месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја јесам Антихрист демон трула муња али сам

коб не у мени ја сам хтео да вас поведем на сигурну страну уз мале жртве мени разуме се бог не може ништа ни данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Као да га није ни било. ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне! Данас јесмо, сутра нисмо. ВИДА: Шта ћеш; такав је закон божји, пријатељ-Проко, па не бива друкче! ПРОКА: Не бива, боме!

Што кажу, ето, пре седам дана био је ту, овде, у кући... а данас?... СИМКА: А данас, ето, одржасмо му седмодневни парастос.

Што кажу, ето, пре седам дана био је ту, овде, у кући... а данас?... СИМКА: А данас, ето, одржасмо му седмодневни парастос.

ВИДА: Истина, кад већ помену парастос, баш право да вам кажем, није лепо што је данас само један свештеник служио. Имало је ваљда одакле да се плати, а покојник је толико заслужио?

Па он да је ваљао, ваљао би најпре себи, а не би пао под стечај. ТАНАСИЈЕ (буни се): Па шта ако сам пао?! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја? ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео.

ТЕТКА: Јесте! ДАНИЦА: А тата? ТЕТКА: Он је давно, врло давно умро. Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет.

АДВОКАТ: Питајте? АГАТОН: Сазнаћу сутра, је л' те, па то не мења ствар хоћу ли сазнати данас или сутра, ал', знате, ја сам тако радознао, не могу да издржим до сутра. АДВОКАТ: Шта то?

ТАНАСИЈЕ: Па неће ваљда туђин да га обара? МИЋА: И ја мислим да ми не треба да оклевамо, него још данас да уложимо жалбу и да отпочнемо парницу. ПРОКА: Чекајте, људи, док дође Агатон.

ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо. ПРОКА: Па знаш како је: друкче је било јуче, а друкче данас. ТАНАСИЈЕ: Не видим зашто: покојник какав је био јуче такав је и данас.

ТАНАСИЈЕ: Не видим зашто: покојник какав је био јуче такав је и данас. ПРОКА: Јесте, не кажем да није, ал' јуче смо ми били друкчи!

И тако из дана у дан, док му не досади па дође и зацвили: аман! Тад му даш парче хартије па он лепо напише: „До данас сам припадао тој и тој партији, а од данас...” и човек да'не душом.

Тад му даш парче хартије па он лепо напише: „До данас сам припадао тој и тој партији, а од данас...” и човек да'не душом. Ето, тако сам ја обрлаћавао, али не могу тако њу, ову девојку.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Њу је више занимало како ће ми униформа стајати. Причала ми је да је данас видела неке моје другове и да лепо изгледају.

— Одите унутра! — рече им значајним гласом. — Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем!

Сви ти људи, сабијени у строју, слушају данас већ други пут речи: преки суд, стрељање... и њихове мисли, ма како разноврсним токовима стремиле, каналишу се у

Причају о зверствима Мађара над нејаким светом, што код људи изазива гнушање и притајену жељу за осветом. Данас је наређено да трубе више не свирају. Непријатељ је близу.

Наиђе и командир једне коњичке батерије који се жали да су му данас заробљена два топа. — Ама мучно је кад је коњица испред тебе — каже он нашем командиру.

Јанкуљ се још промешкољи и више за себе, али гласно изговори: — Где ли онај пронађе купус данас?! ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ Била је поноћ када су нас пробудили.

— У реду... Него стани... Јесте ли требовали пушку за онога, што му је данас преби граната? — Позајмили смо од командира треће чете. Тамо је један погинуо.

А од њих се ништа више и не тражи, него да погину. Да ли ће то бити данас или сутра, за то се много не брину. Чудио сам се само како је било могуће да им се по овој равници толико приближе, и

А када дође зора, укопали се и ми и они до гуше, па нико да макне. И где се ко затекао тада, ту је и данас. Време је споро одмицало. Чучимо у земуници, очекујући тренутак када ће нам одлетети у ваздух оне греде над главом.

— Знамо, господине капетане — вели Александар — али ко се надао. Данас смо дошли, били смо уморни, непријатељ се још није ни појавио, а ми одступамо. — Знам, знам све ја то.

После тридесет дана одступања и толико ноћног бдења, почев од најудаљенијег кутка Мачве до села Даросаве, лежимо данас при благом јесењем сунцу на једној заобљеној узвишици и чекамо — напад непријатеља, или даље одступање...

Када изиђоше војници, командир нам објасни: — Дакле, господо, данас у девет часова отпочеће наша офанзива на целом фронту. У заповести се излаже наше наступање.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.

ИИИ Учитељица се журно приближаваше школи. Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало. Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.

Море, славан је живот, слатко је живети !...« — Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду. Збиља, како иде ? Данас сте почели. — Љутила сам се много. Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.

Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри. Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада,

и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место. Само тихи, лагани уздаси по кадшто одају његово немо присуство.

А оно гле!... Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад. Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.

— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се. — Ради, не знам што већ не излази. Писар скочи и утрча у школу.

Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем... Нема више никакве зараде. Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга. Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.

— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити? Гојко никога не помену, али се знало о ком говори. — Не зна, братићу, ништа не зна.

она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном! И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима..

настави ћата, министри су весели, нико и не сања о промени. — Јок, одсече председник. Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...

Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас. Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари. Синоћ мало несвестице, и то није ништа...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.

“ — “Како што је, плахи змаје? Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке в’јенце носе, В’јенце носе, мајке диче, А ја јадна мајке желим.

Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје. Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу. — 33.

А ово ти данас у најбољи!“ 82. Лепо ти је под ноћ погледати Где девојка седи код девера, Испод венца младожењу гледи!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек! ЈЕЛИСАВЕТА: Нећеш ти да ме учиш шта да радим! СОФИЈА: Јелисавета!

ДАРА: Као кад? ТОМАНИЈА: Као сад, кад си викала на глумце! ДАРА: Како и да не вичем! Данас приређивати позоришне представе — то је равно отвореној сарадњи с окупатором!

ГИНА: Тај је пре рата горе у Сињевцу, да извините, силово козе! ВАСИЛИЈЕ: И то је данас постало власт! ГИНА: Неће да се смилује ником! Ни младом, ни старом, ни болесном! Неће да се смилује ни за паре!

ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да пливам? СОФИЈА: Не памтим кад сам се осећала тако дивно, као данас! (Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА (идући за њом): Сад, кад си се искупала, и исунчала, и кад се осећаш тако дивно, могла би

СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет. СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде! ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту!

Има неко ко воли и да пошећери... ЈЕЛИСАВЕТА: А где је данас шећер! СИМКА: Видим, имали сте пробу. ВАСИЛИЈЕ: Морали смо још једном да прођемо сцену између грофа и Амалије, ту

ВАСИЛИЈЕ: За представу. Вама смо резервисали бесплатну улазницу! СИМКА: Немам ја времена данас за позориште! А није ни ред. Треба и Гини да се нађем при руци. Видите шта их је снашло? ВАСИЛИЈЕ: Тај њихов син...

Да их зовнем, или ћете да уђете? ГИНА: Јеси ти чувар у затвору? МИЛУН: Зашто питаш? ГИНА: Мени је данас ухапшен син! БЛАГОЈЕ: Њој је ухапшен син! А мени није? ГИНА: Зове се Секула! Секула Бабић! МИЛУН: Онај атентатор?

ЈЕЛИСАВЕТА: Могли бисмо да пређемо у Босну! Да играмо у Вишеграду и Горажду... ВАСИЛИЈЕ: Теже је Србину данас у Босни, него гуји у процепу! ЈЕЛИСАВЕТА: А зар мислиш да му је овде лакше?

ВАСИЛИЈЕ: Не знам. Сатом сам платио преноћиште у Пожеги. ЈЕЛИСАВЕТА: Она ме тиква данас тако простругала, да сам сад гладнија него да нисам јела!

ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећни Филип! СОФИЈА: Зна ли се где је сахрањен? СИМКА: Вероватно негде у Крчагову. Данас све бацају у масовне гробнице, полију кречом и утабају! СОФИЈА: Значи, никад му неће пронаћи гроб!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно.

Његова намера, тим песмама, била је тада родољубива, политичка, анархична. Интенција, са штампањем тих песама данас, само је литерарна. Тројанске и микенске алузије у тим стиховима биле су хотимичне.

Тројанске и микенске алузије у тим стиховима биле су хотимичне. Песник сматра, и данас, Одисеју за највећу поему човечанства, а ПОВРАТАК ИЗ РАТА за најтужнији доживљај човека.

У другој строфи диже се бура. У трећој плове на пучини само олупине брода. Данас ми се чини да би то било доста. До смрти свога оца, до петог разреда гимназије, био сам осредњи ђак.

био је дотерао чак до места у генералштабу, па се после испоставило да је био шпијунчина, за Аустрију. Ја мислим, данас, да се тај пуковник био и од мене препао.

Келнери су је тако добили. Тако им је рекао наш прота, преко телефона. Противно ономе што се данас мисли, та вест није изазвала никакву констернацију, ни међу нама, ни Бечлијама, и музика је у Бечу до вечери свирала.

Затим сам, при ускакању у руски ров, ударен кундаком по носу (ја и данас мислим, случајно), у гужви која је настала при разоружању.

Све су то зрна песка у мору патње нашег народа. А сем тога, и да сам о томе рекао више, нико ми данас не би веровао. Хтео сам само да кажем да ову песму, ове патетичне стихове, нисам исисао из прста.

Из оне наше лепе песме: Тавна поћи, коју је, тако, певала моја мати. Ја и данас мислим да сам имао право. А да акценти, као што Вук каже, не треба да се штампају за читаоца.

Ни та ми се нада није испунила. Овај епилог био је написан, и штампан, као и пролог, у Лирици Итаке. Као што се данас може видети, то је било свесно одрицање од улоге неког нашег Фрајлиграта, у Београду.

Они који не могу да дишу изван предратне, уметничке, атмосфере, прилазе јој узалуд. Свуд се данас осећа да су хиљаде и хиљаде прошле крај лешина, рушевина, и обишле свет и вратиле се дома, тражећи мисли, законе и

Прадеда, деда, отац, и ја, сви смо ту изгубили веру. И данас, кад је то престало, видим да је свеједно говори ли се гласно или уморно.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено... Хоћу, данас, да створим човека — биће разумно, биће које ће славити моје име на земљи, као што га ви на небу славите...

“ рече. Дрма се, пуца Храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона... ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ Данас је прошла покрај мене...

Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева... Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце... Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла.

Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце... Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље...

Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!... Да је жива, данас би је везала, а она би ми дала поклон... Ко ће њу сад везати?... Анђели?...

Да је жива, данас би је везала, а она би ми дала поклон... Ко ће њу сад везати?... Анђели?... Они ће маму да вежу данас а мама ће се сетити мене па ће плакати... Зашто нисам и ја тамо?... (Стреса се од зиме.) Зима...

А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

А ти ваљда ниси ни знао да је данас још и свечаност? — заврши питањем обратив се мени. — Нисам. — Чудновато! — рече он мало увређен, поћута, па ће рећи:

мало увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама

— Тако је, али то је морало бити; па опет ће зато данас-сутра већ стићи толике депутације из свих крајева Страдије и честитати министру председнику на тако мудром и тактичном

Ми у кабинету помажемо један другог да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила. Ето, видите, данас ми је министар просвете послао један свој распис да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у

Он се одобровољи и исприча ми како Анути, једно ратоборно племе, упада с југа у њихову земљу и чини грдне зулуме. — Данас је стигла вест — продужи он говор — да су ноћас потукли многе породице, попалили многе домове и запленили многу стоку!

То је, бар за данас, главни њен задатак. Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари; али, главно је да ми парадирамо по

— Јест, — прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона. — Допире ли Страдија до мора? — Засад не. — Па нашто онда тај закон?

У име пет стотина потписа (потпис једног трговца).” Или изјаве, обично овакве: „До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада

” Или изјаве, обично овакве: „До данас сам био приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље, и како је садашњи кабинет једини у

је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе болим путем и оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се

”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема. Некипут да се испреврћемо од смеја. И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. — Па шта је било с њим?

Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”. Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану. Он се бори, бори, па малакса...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Досади нам крвник! Зар он један да гази толики народ по свом ћефу. Данас ћемо сигурно наићи на њега. Па пазите: за Деспића двеста, а за Маџара — сто!...

Потера је свршена; људи се разилазе... ПРОПАСТ Данас је Пера устао веома рано. Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му

Један отрча на крај вароши, да каже Петру ковачу да не клепа данас мотике. Одмах затим појавише се сва три сеоска писара на коњима. Одоше у срез на разне стране.

За њима изађоше практиканти и одоше у кафану. Од њих дознасмо да је у канцеларији остао сâм капетан и да је, за данас, тамо приступ свакоме забрањен, осим каквог изванредног случаја. Цела варош заустави дах.

Не можеш им дати џевапа, ни одговорити им на свако питање. Те зашто ово, те како оно, па најзад и то: зашто данас капетаница није узимала боранију од баштована, кад она редовно сваке среде кува боранију. Е деде сад одговорите!

Он поче неки општи говор о писарима, па после пређе на наше среске, и помену како су се морали данас знојити. После се већ напомену како је господин Бурмаз морао радити сâм у канцеларији, како није могао изићи у подне,

Кажем ти... 'нако... све кратко и оштро. — Кад ли ће изаћи у новинама? — Хм... поче капетан да се мисли: — данас сам предао, сутра полази, прекосутра стиже... изаћи ће у суботу или недељу. Тако му вели закон.

— Јесам, брате, па не могу да се начудим. Оно се ником досад није десило. — Како ником, болан! Па чиме ти се пуне данас новине него 'наком грдњом! Али чекај још малко. Довече ће стићи новине, па да видиш и капетанову исправку.

Видим да сте ви доиста човек из XИX века и да вам све мора бити чудновато, што опазите код нас. Данас је, мој господине, цела наша земљина кугла у другом стању.

Ви сте га избацивали из највишег просветног завода, а ми данас, за све што ћете видети, имамо да благодаримо само његовом колосалном уму и челичној вољи.

Скочих с постеље, обукох се и одох лекару... И ево ме. Ко је мислио да ћу се после оноликих јучерашњих мука данас овако весео враћати од Преосвећенога!... Та ја ћу сутра добити епитрахиљ и добру шумску парохију.

»Еј луда Јуло, нема од тога ништа, но гледајдер ти овога калфа Васу код Перића, тај је скуцкао подоста у свој џеп, па данас сутра биће свој госа, а временом може бити бољи и од самог Перића.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

А не знам ни шта ће ми оне саксије у ходнику, унеће их Младен још данас у кујну. ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца. Извол'те!

ЈЕВРЕМ (подозриво): Не знам ни ја. ЈОВИЦА: Јер ту треба наћи човека, али таквог да му се не вуче реп. А где ти је данас такав? Ето, на пример, мислио сам нешто и на тебе... ЈЕВРЕМ (престрави се).

То може сваког да постигне. Не зна се шта носи дан а шта носи ноћ. Ето, на пример, данас си здрав и читав, а сутра осванеш пред судом због дефицита.

СПИРИНИЦА: Теби никад није време. СПИРА: Па није, дабоме! СПИРИНИЦА: Да ниси ти такав: те није ти данас време, те није сутра, све би друкчије било. Него такав си за свашта! ЈЕВРЕМ: Де, добро, шта хоћете да ми кажете?

ЈЕВРЕМ: Кој'? СРЕТА: И да га чујеш шта пише! (Развија једне новине и чита.) „До данас сам припадао...” (Говори.) То већ знаш, него чуј само како свршава. (Чита.

Ниси ми више зет, па ето ти... И да се иселиш. ИВКОВИЋ: Чуо сам! ЈЕВРЕМ: Из срца твоје кћери могу још данас, а из квартира кроз петнаест дана. ЈЕВРЕМ: Ја енергично кажем: још данас! ИВКОВИЋ: Данас је избор!

ЈЕВРЕМ: Из срца твоје кћери могу још данас, а из квартира кроз петнаест дана. ЈЕВРЕМ: Ја енергично кажем: још данас! ИВКОВИЋ: Данас је избор! ЈЕВРЕМ: Ако је твој избор, и мој је!

ЈЕВРЕМ: Ја енергично кажем: још данас! ИВКОВИЋ: Данас је избор! ЈЕВРЕМ: Ако је твој избор, и мој је! ИВКОВИЋ: Теби је лако, газда-Јевреме, Ти се можеш иселити, пошто

ЈЕВРЕМ: Тако. Казао сам му отворено: ти немаш више никаквих веза с мојим квартиром, и отказујем ти од данас па за петнаест дана моју ћерку. ПАВКА: Како за петнаест дана? ЈЕВРЕМ: Квартир, а ћерку одмах! ПАВКА: Побогу, човече!

Ти рече, кад си давао изјаву, да стотину вучеш за собом? ЈОВИЦА: Знаш како је, господине Ивковићу, не можеш данас ни рођеном брату веровати. Обећа па врдне.

Ко је? ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви? ДАНИЦА: Морам да говорим с вама. ИВКОВИЋ: Извол'те, сâм сам. ДАНИЦА: Данас је велика навала света у кући, не бих желела да ме ко затече код вас, говорићемо овако, кроз врата.

? ДАНИЦА: Прочитај слободно, па ако не ваља... ЈЕВРЕМ (чита гласно.): „Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене ваше родољубиве жеље за добро и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села

к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. Погледате шта вам може то писати!

Писмен си ти, видим ја, него признај! — Ама нијесам писмен, очију ми, господине! А да сам писмен, куд би мој крај данас био! Незнам, господине, ни читати ни писати! — Хм! Дакле не знаш?

Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета! Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране

Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају.

почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.

— А не, ја ћу код куће вечерати. — Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. — Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. — А, учитељ, дидаскалос. Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле?

»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што

— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо. А за данас је доста! Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет.

дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!

устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је! Кућа је светиња. Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!

српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А лепо јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране; Данас немој куповати млеко — Имамо превише хране.

А ја гледам, са обале, гледам, па ми је Цео живот данас лепши због те шамије. Свак се носи по свом хиру, укусу и хобију, А вода нас, све заједно, носи у недођију.

Е, то је већ тајна Коју чува месец кад после поноћи сја. Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто зна.

Слава пролази хировито: Славан беше цар Хирохито, И његова жена, у скупој бунди ... А данас? Сиц трансит глориа мунди!

Напослетку, у меду се удави! У Предселу, у тој пустој селендри, У том леглу песама и легенди, И данас се пева покрај појила Да је Веска Београд освојила.

Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало нејасно. НЕПРОДАТИ ХЛЕБ Чекао је целог дана, свеж и румен, А увече срце му се стеже у тврд грумен.

Овакав судар, данас, над нашим главама Личио би на рат између Буша и Хусеина Садама; Поређење се намеће, ја ту ништа не силим: Буш је

Берите, једите, — ко вам даје! Та данас, данас — недеља је... Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца.

Берите, једите, — ко вам даје! Та данас, данас — недеља је... Дуго је она, дуго звала Ал нико не прозбори ни једног словца.

Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао? Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А праунук — мука ти да га видиш! — Пита га: „Wхо аре yоу?

Што је у авиону стјуардеса, Што је домаћица у доброј сељачкој кући, То је, у поменутој улици баба -Вишња, Јуче, данас, а јамачно и сутра: Сила невидљива, снага вишња, свевишња, Телом одсутна, ал духом увек присутна.

У пећини су односи били грубљи али и здравији Него што су данас, у Југославији — Крапинац је свог ближњег убијао због глади А не из мржње, као сад што се ради.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

После његових открића роман јегуљиног живота, изузимајући његову завршну фазу, данас је бар у својим главним потезима познат природњацима.

Вредност легата, кад се ту урачуна и вредност пиваре и њених филијала, износи данас нешто више од три стотине милиона франака.

као директор фондације, из ове се издвојила једна засебна установа која носи назив »морско-биолошка лабораторија« и данас је смештена у једноме старом замку поред морске обале.

Са тим бродом данас Шмитови ученици и следбеници обављају оцеанографска испитивања по Атлантском Океану и морима што су са њиме у вези.

Они ни данас не примају тврђење природњака, кад их ови обавештавају о томе шта су у ствари ти мали створови које они густим мрежама

Осим тога, пастрмке све више у свету нестаје, док је јегуља и данас тако исто распрострањена и многобројна као што је била и од вајкада.

прво време су их рибари доста често имали међу другом уловљеном рибом, али су оне у току времена постајале све ређе и данас су врло ретке. Прошлога лета 1938.

путовања европских јегуља и брзина са којом оне путују, а којом су путовали и њихови претци од кад јегуља постоји. Данас постоје тачне карте тих путовања, у којима је поред самога правца и пута, обележена и брзина.

притиска, који достиже више стотина и коју хиљаду атмосфера, немогућан живот и да у таквим дубинама и нема живота. Данас се зна да је то нетачно и да је и на неколико хиљада метара дубине још интензиван органски живот.

употреби већи терет, мора се употребити и дебље уже, што опет повећава површину која се таре и производи јаче трење. Данас се то трење јако смањује тиме што се на место ужета употребљавају танки и јаки каблови од вулканизираног челика, чија

Такве су каблове употребљавале све новије дубинске експедиције. Данас се за тај посао употребљава, као кабл, нарочита метална жица, потпуно слична клавирској жици.

За то данас, има савршенијих мрежа те врсте, у којима су ти недостаци избегнути, али су оне знатно сложеније и теже за рад.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

А данас висе у орману тамо Прљави дроњци где прашина пада, И кад их видим, ја зачујем тада Менует љупки од Филипа Рамо.

ЧЕЖЊА Данас ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу

МУТНА ИМПРЕСИЈА Данас, драга моја, пољем пада слана, И хоре се звона из далеког града, А равницом црном шири се и влада, Мутна атмосфера

пада слана, И хоре се звона из далеког града, А равницом црном шири се и влада, Мутна атмосфера задушничких дана. Данас, драга моја, пољем пада слана.

Тврдица је била васељена за нас, Одмерила тачно уживања наша; Нама биће увек сутра што и данас, Увек исто пиће, увек иста чаша. Свршиће се.

Ништа ме више сад не боде, Све гледам туђим, мртвим оком, И спавам, као тихе воде У миру тамном и дубоком... ИИИ И данас, да мени Господ рече: ''Ево, Ја ти сада дајем силу и моћ, створи Свет нови и бољи о коме си пев̓о, И отвори широм

У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто г

НАСЛЕЂЕ Ја осећам данас да у мени тече Крв предака мојих, јуначких и грубих, И разумем добро, у то мутно вече, Зашто бојне игре у детињству

Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није.

Победник вечни, увек чио. Изван доброга и ван злога, Данас ко јуче што је био, Јачи од смрти и од бога. Трепери само, о јасико!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо? Виђаше ли како стријељају, кâ се грâда вјешто изиграше, како хитро грабљаху капице?

срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије; сâм да Милош оста на сриједи са његова оба побратима, те би Србин данас Србом био! Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству, тако ли се цијени поштење?

Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено мраморје дивне славе Црнојевић-кнеза. Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише.

Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу. ПОЛИЈЕГАШЕ ВУК МИЋУНОВИЋ (лежи заједно са сердаром Јанком) Куд, сердаре, хоћеш с том пасином?

Твоја срећа — не разумјеше те“. И чујте ме што вам данас кажем: познао сам на оне тавнице да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести.

СВАТ ТУРЧИН Не дангуби, сватски првијенче, сахати су данас кâ године, хоће нам се Суљу удужити. Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо.

ВУК ТОМАНОВИЋ Хвала Богу, велике жалости што нас нађе данас изненада! СВАК ЋУТИ И ПЛАЧЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ох до Бога, а ох довијека, да чудно ли с главе погибосмо!

да га могу добро осветити, кâ да би га из гроба дигнули! КНЕЗ ЈАНКО Ада ова несрећна невјеста, те се данас уби међу нама, љуће ми је на срце завила но несрећна глава Батрићева. СЕРДАР ЈАНКО Не збори нам, кнеже, за те јаде!

би . . . ну . . . но . . . . . . на . . . ша . . . ра . . . ВУК МИЋУНОВИЋ Лијепо ли ова сабља чита, дивно ли нас данас разговори! Аманати, научи тако? Јесу ли те у Млетке шиљали? Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио?

ПОП МИЋО Ти се, Вуче, кâ да са мном ругаш? Какав наук, такво и читање! Да сам има бољег учитеља, те бих и ја данас боље читâ. Кâ је, да је, о њему се бавим. Ко ће боље, широко му поље!

БАБА Истина је, мој миле, душе ми! А како бих данас придизала када висим ногама у гробу? Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога

Природа се сваколика питâ сунчанијем чистијем млијеком; у пламен се и оно претвара, данас жеже што јучер њивљаше. Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио. — Ба... ба... ба!...

— Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш. Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.

И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори: — Како си, снашке? Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут.

своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан његов долазак кући, као да је тек данас послом изишао па се сада враћа. Мати, светлећи иза њега, није говорила.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним. Једно је дете данас дошло к мени. Оно је било жељно пољубаца, Љубави, ружа, радости и среће.

Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И труло, жуто лишће закотрља, Млаз мрачне вере у судбину

Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И труло, жуто лишће закотрља, Млаз мрачне вере у судбину суне.

је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра. Сами, у куту тешког, црног влака.

идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари. Данас ми људске речи што хоће да убеде, Да воде, — звуче тоном досадних перифраза; Ја не верујем више у радост ни у беде;

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о! Брзо се прља, груби у овом свету јада.

Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека! Ко ће још пеп’о срца сад да жари? Најбољи одмор још нас чека.

А данас је јесен, издисаји кратки Цвећа које вене, лишћа које жути; Надама су бледим застрвени кути; И ишчезли давно сви пут

Само, ја данас у заблуди истој Долазим овде, с похотом, без части Да будем дете у природи чистој. Осећам да је ово гробље пусто

простије но када Лист ових бреза, у дубоку јесен, За неколико тренутака пада, И бива жут, и труо, и однесен. Данас ме залуд стари ветар бије По лицу, да ме свега опомене, Да видим како све пролазно није И да ме сети све лепоте

А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем.

Изгледа да данас више не занима Нâс, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол; да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Помамили смо се сви!“ викну конте, окренув се живо и пришавши к својима. „Та гдје нам је памет, није ли им данас Бадњи дан!?

„Сјутра је, господине, Божић грчкоме закону. Данас је народ дошао да пазари. Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех.

Понеки би се разметао: „А од шта да се препанем. Та знао сам ја да ће бити много народа данас у граду. Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика итд.

Биле гдје и вазда, код његовијех одсјеченијех крила, код погинулијех синова! А данас више но обично, јер је ред у пустој кући бадњаке прилагати!...

Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље. Једино, на рубу тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање Богу намијењено — цетињски манастир.

(„Кипурија“ како се у повељама помиње, или „Ћипур“ како се данас изговара, зове се ледина покрај садашњег књажевског двора; на тој ледини виде се темељи од старе грађе).

бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир и цркву под Орловим кршем, гдје је данас. Овдје узгред да кажемо и тај нови манастир два пута је био паљен од Турака, 1714-е и 1785-е, али га не разорише.

Али Господар бијаше тога часа удубљен у молитви; он стајаше под деснијем сводом, на истоме мјесту, гдје му и данас мошти почивају. Служба започе. Гомилица људи изиђе испод свода што изводи насред доксета.

Свега десет њих — десет перјаница, тê, између свијех Иван-беговијех бановина, перјанице-бановине, од онда до данас. Ријечка и Црмничка, отправише Господару свака по једнога изабранога сина свога.

Како то да он, највиши главар, није данас међу нама?“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку

„Ваистину лезите! Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам. И он је међу њима, одиста.

„Ваистину лезите! Немамо се шта договарати. Порука је сигурна да ћше данас наићи, данас јали сјутра. Колико ће их бити не знам. И он је међу њима, одиста.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Најчешће су то констатације стварног значења. (И ово ће се данас сутра звати лане; У радина комадина; Невоља очи нема; Ко крива жали правоме греши; Кога нема за њим гроб не плаче, итд.

Праотачка искуства и сазнања изложена у пословицама налазе и данас своје потврде у разним сличним пригодама стварног живота као емпиричко умовање (Туђа рана не боли; Дубља рана од

), па се и данас у свакидашњем говору примењују као животно правило и као виши доказ, иако су се разлози њихова постанка већ одавно

Народ се и данас служи пословицама, било да употреби ону стару, освештану традицијом, било да искује нову, која често ни по чему не

2 Деградоване на месојеђску забаву, загонетке су данас сведене на погодно средство у првом реду дечје духовне разоноде.

ишао је пут у велика књижевна дела; управо те две хемисфере народног традиционалног стваралаштва стајале су и данас стоје у узрочној и посредничкој повезаности.

— Ако не начиниш, не иштети. — Што сам мож’, од другога не чекај. — Што можеш данас, не остављај за сутра. О СВРШЕТКУ — Ако не почнеш, нећеш ни свршит’. — Није тко почне, нег’ тко сврши.

— Ко тврдо веже, ласније дријеши. — Тко веже, не натеже. — Тко стара не крпи, нова не носи. — Што данас не потрошиш, то си стекао. — Чувај беле новце за црне дане. — Како ко чува, тако и има.

— Свака корист није корисна. — Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати. — Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош. — Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло.

— Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити. — Ко ме је лане био, ни данас ми није мио. — Што омиље, не омрзну. — Ко доброту сеје, љубав жање. О ЖЕЉИ — Што око не види, срце не зажели.

— На хипу се вријеме врти. — Сад је сад, сутра бог зна кад. — И ово ће се „данас“ сутра звати лане. — Свако „лани“ боље било. — Вријеме кадгод и мати, а кадгод и маћеха.

— Смрт се паром не купује. — Умри ја — умре цео свет. — Мртви се зла не боје. — Ко ће данас изеденом јагњету помоћи, ако сутра курјаку и кожу здере. — Онако живи, да и после можеш живети.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д.

д. Да сам ја тај занат знао, не би данас чувао сеоски говеда.“ Па им онда каже, ко је он, и како је ту дошао; а ови се онда обрадују још већма (што узимају

“ И тако Бог уреди, те у свију људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина. И тако остане и до данас. Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН.

и послао их Матици Српској да их она наштампа, а она их предала некоме да их поправи, пак тако остало и до данас, само је од њих наштампана једна у ІИИ. ч. Љетописа за годину 1846 „Сыхь царевь и три лабуда.

Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав занат. Видиш како је данас: који зна најмање заната, тај сваки боље живи од свакога тежака.

та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси.” Аждаја се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.” Мало час, ето ти аждаје, велика

Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! о Усуде! родило се данас толико и толико душа, подај им шта ћеш.

” Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.

Кад буде око поноћи, почне страшно тутњити, и из тутњаве | зачује се глас: „О Усуде! о Усуде! родило се данас толико и толико душа, него дај им шта ћеш.

новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.

Кад буде око поноћи, опет почне страшно тутњити, и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! о Усуде! данас се родило толико и толико душа, подај им шта ћеш.

” Онда Усуд устане и отвори сандук, па стане просипати све саме џиџе и гдекоји марјаш надничарски вичући: „Како мени данас, тако њима до века.” Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

божаственим красотама, врлинама, Симеоне блажени, красном Владики предстојиш, за стадо своје не престај да се молиш! Данас радосно црква твоја поштује живљење твоје и приноси ти весело појање окупљајући духовна твоја чеда, радосне славитеље

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: А не може тек тако фабрику у океан, је л? На концу конца, то је милионска вредност! МИЛЕ: Где би ми данас били са развојем да нам је више оваквих кадрова! СТАВРА: А што ти не уђеш, чује се и одавде?

МИЛЕ: Онај фракционаш и вербалиста? То је обична чаршинска дезинформација! Е, брајко мој! Где би ми данас били да нам нису сметали такви у развоју! СТАВРА: На митингу си му јуче аминово! МИЛЕ: Ја аминово?

Дођу у Београд, а не обезбеде услове! Па после држава крива, и заједница! Најлакше данас бити сиротиња! Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву! А децу друштву на терет!

ЦМИЉА: Пита Иконија кога тражиш! ПРОСЈАК: Ма једног, није важно... А! (Улази) ИКОНИЈА: Шта је, данас не носиш мамце? ПРОСЈАК: Ко зна! Постоје мамци и мамци! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Оди ти вамо! Ајде, брате рођени, попи нешто!

Препала се кад је схватила да јоје бразлетна остала покрај жртве! ЦМИЉА: Био би Анђелко данас жив да су бразлетну крај леша нашли раније! ИКОНИЈА: А и та вашка, Трифун Трипковић!

Једној убици? ИКОНИЈА: Само још и ви окрените на свађу! И који је теби андрак данас? Дај да се мало заложимо, како налаже обичај! Црна моја Госпава, црна Госпава! Ајде, послужте се!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

посрћући стаје на врата; усиљеним, дубоко болним плачним гласом): Пријатељи, моја (загушено) кћи болна је, болна. Данас, сутра, ако не умре. ПРИЈАТЕЉИ (престрављени поскачу, дотрче до њега.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Моје исте слабости и погрешке, премда и[х] се стидим, и од који[х] ни до данас нисам се избавио, ползују ме кад и[х] помињем, помажући ми да се исправљам, колико је могуће, да ниско и смирено о

из који[х] произничу и происходе сва њи[х]ова намеренија, движенија и дела, о том су се трудили највећи људи, и до данас о том се упражњавају и старају велики философи.

Да нису се Европејци усудили мисли своје поправљати и ум науком просвештавати, остали би до данас у првој глупости и варварству и били би подобни бедним народом африканским.

Колико сам млад био, но памтим, како год данас, какву је силу на мени имало таково мојега родитеља свију људи спомињање.

| И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла. Толико сам је љубио да, да је живила, не би се нигда од

Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо нерадиви у истраживању истине!

На ови начин дух би свети самом себи противречио, данас на један начин учећи, а сутра — на други, и не би му се могло ни у једној ни у другој ствари веровати; но то није

шта су у прво време били монаси, шта су временом постали, шта ли би ваљало да су, могли сте ласно познати; а шта су данас у наше време, није потреба говорити. Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н.

Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.” Архимандрит бездински: „По Вашем говорењу, господине, ваљало би колио данас истребити све калуђере?” Епископ: „По мојем говорењу?

Од онога незаборављенога дна и до данас, како гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при матерњим

која ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је данас умрла, крв њезина која у мени тече, почне с већим устремљењем тећи, срце ми се смуштава, саме сузе теку.

С каквим усердијем и топлотом срца сам читао! И све од речи до речи упамтио! Камо тада књиге оне које су данас у рукамˊ! Е, време златно, за вавек изгубљено! Из Сциле утечем, пак упаднем у Харивду, из пролога у житија!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе, који почетком овога вијека укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата,

Така се племена зову: свете лозе. Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.

— Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица? — Сраме се, па се сакрила иза таре — вели домаћица.

— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди?

— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се одмара.

дави ли се и он пуром као ми! Је ли киснуло данас моје злато? Је ли се обикâ у манастирини? Како ли га пази стриц Наћвар? Кнез је погледа зачуђено.

“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. — Данас ти је синовац врло вридан — рече Срдар за обједом.

— Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка. — Ја сам дошâ да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње. — Та-ако! А ти ајде одма!

— Добро је и то у воликом злу! — рече Вртиреп устајући. — Ајдемо, браћо! — Ма ја не би пуштâ пук амо за данас и сутра! — опази Тетка. — А како ћемо им забранити!...

А знаш ли ти да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника и провинцијал? — И провинцијал!... Ама, дакленка је умра гвардијан?

— Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме! — Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун“ — рече

— Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме! — Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун“ — рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.“ Вукашин је само стиснуо усне и климнуо главом. Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада...

Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов? Стаде. Никако не попуштати.

Њему ће ионако све да остане. Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља. Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила.

Свеједно какав је живот што га они кроје. А на шта је он, син таквог оца, спао данас, после петнаест година учења и студирања, после Париза и докторске титуле?

Ђорђева завист урекла му је жену и призвала смрт његовој кући. Данас му није платио наднице, без хлеба, божићњара и дрва га оставио. Помрзнуће се деца. Ови мали ће скапати.

Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више! Зар не видиш да сам сâм?

— Ослушкује мукли страх села што као ветар шушка у сувим кукурузима. Магла надолази да скрије Прерово. Изгореће данас. Ако је оно као некад, кад је Василије под овим багремом скупљао сељаке. И могао да убије.

Шта је све згрешила? Неколико пута наумила је да буде с другим човеком. Нисам наумила! Помислила сам само данас, док сам се купала. Нисам ни помислила. Други је неко помислио. Шапнуо ми. Чула сам.

„Видели су га неки у чаршији. Кажу, лумпује“, морала је да му саопшти. „Он? Данас лумпује кад се ја борим...“, чупао је браду. Бори се да попале и побију све. „Разболео се.

Увек је тако мислио. Није му то рекао. Ни оне ноћи пред полазак. Ни касније. Ни мене више не памтиш. Али још данас чућеш ко је твој отац. И запамтићеш ме. Идуће ноћи нећеш моћи да заспиш. Ја ти нећу дати. Од Божића ни ја не спавам.

И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: —

Неће одступити, па нека и пук војске иде. Ни пред којом силом неће одступити. Још данас увидеће Тошић да битку с њим није добио, иако му је сина отео. Нек цела Србија зна.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Вероватно се поруб опарао?« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега! — рече љутито, али прегледавши поруб, мајка, смирујући га, рече: — Поруб је у реду, синко.

Али и данас међу рибарима кружи прича да, далеко у мору, постоји стена на коју Сребрни галеб слеће да се одмори. Једино у јату сви

— А не могу ти ни одузети живот. Морнари чију си смрт скривио не примају те! — њено светлуцаво лице потамне. — Од данас ти ћеш бити кишна птица. Живећеш вечно и сећаћеш се вечно, а луди ће те мрзети!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тада киком није могло изгледати занимљиво питање да ли је тај конак био, како се данас мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе

И данас је то Капетан-Мишино здање велелепно, и на ползу народа, али зар је баш требало рушити Конак Обреновића да би се саздал

возио на Врачар, Вучићу, коњи су касали преко утабаног блата на Теразијама, а над Батал-џамијом, ту где је данас зграда Народне скупштине, пространства светлости као да су постајала сурова, небеса су се затварала и Господар Јеврем

који се презивао као Змај али имао надимак Пижон, такође је становао у Јовановој, близу угла Вишњићеве, укосо од данас рабатне, приземне куће Велислава Вуловића, оног председника београдске општине који је дао да се, 1909, поплочају

Онда, врати се у своју сенку, тамо. СИМИНА УЛИЦА Данас би се рекло да је Сима Нешић симултани преводилац; у његово време звали су га Сима терџуман.

Рекло би се да и данас сенка те страве каткад промакне ту, испред Стамболкапије, које нема већ више од столећа; промакне ту где је сада

Замишљен, добовао је прстима по прозорској хартији. Данас би се, можда, рекло да се опасна снага његове мисли распростирала свуд унаоколо и деловала; онда се помињала само

Тај пут који се данас пређе за неколико минута, њему је из гледало да траје сатима. Само је тада, и никада више, осетио како га свег натапа

Застане, јер су му и данас зграде у којима су боравили чиновници (сада се то звање некако друкчије зове, али се он не цећа како, језик се

Зимски је дан године 1843, Велика пијаца је тамо где су данас део Студентског парка и Студентски трг и средиште је града.

Увече, враћају се кући у опуштен априлски сутон, Стојан корача уморно и узгред, као без воље, пита Петра како му је данас ишло.

Петру промакне оно данас, гледа у измореног Стојана, који је преспавао поподне и који ништа не зна, па, смирен, одговара да је све добро.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ао, свете, мио и премио, Красно ли те Вишњи удесио! Само, само, да још мрети није! Ал' већ нека кад инако није! данас, сутра, час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут', Моје тело под земљицу

Тамбур, тамбур, ситна тамбурице Удри, побро, у сићане жице! Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема......

Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Славонче танани! Банаћане лагани!

Али ко би данас смео Сећати се сретних дана! Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана! Поред мене свећа дркће, К'о да б' песму

А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог!

Ј. Дучић ЛXВИИИ ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.

За друштво некад не беше нам стало, О себи само говорасмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало. ...Прошло је лето! Мутна јесен влада.

У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави! Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те боли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати.

Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати. И данас, кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто

Изгледа да данас више не занима Нас, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол - да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.

„ПУЧИНА ЈЕ СТОКА ЈЕДНА ГРДЊА“ Ја демократ нисам нигда био, Ма да сам некад и сâм држ'о да сам; Али тек данас смем признати шта сам, И рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Како што сам горду цару ада и његову зломе легиону спомен живи неба блаженога рад наказе веће оставио, тако данас лишавам Адама с бунтовнијем својим легионом блаженога жилишта спомена, да ни једна најмања частица у душе им од

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Њене прве клице никле су у старом Египту, одакле их Питагора пресади у Грчку где су донели плодове који до данас не свенуше.

Све сама звучна имена! Посидонија, Акрагас и Селинунт познати својом архитектуром и пластиком, о чему нам још дан данас говоре остаци њихових храмова, сазиданих у најкласичнијем дорском стилу; Елеа остаде овековечена својим филозофима

„Постепено ћу вас упознати са свим тим звездама, а данас ћу вам растумачити звездано јато небеских кола“. Пошто је своје младе ученике упознао са овим звезданим јатом,

Њу видимо данас први пут у години пред сам излазак Сунца. Она је још јуче била толико близу Сунца, да ју је одблесак Сунца чинио

Она је још јуче била толико близу Сунца, да ју је одблесак Сунца чинио невидљивом за наше очи. Данас се Сунце, ношено својом кристалном сфером, толико одмакло од ње, да је могосмо запазити, но за који трен она ће

Они су, исто тако као ми данас, посматрали из године у годину излазак Сириуса, кад се он, први пут у току године, појави на небу као јутарња звезда и

У десној руци држаше, као знак свог достојанства, дугу палицу, богато опточену сребром, сличну оној којом се данас поштапају владике.

- Многе, одличне званице доћи ће ми данас на вечеру, гозба за такво друштво треба времена да буде спремљена као што треба“.

кратко али јасно описао, а којег је касније Аристотелес, због његове псеће главе, назвао кинокефалос, како се и дан данас зове. Али умирително тумачење искусног лекара стиже сувише касно до ушију наших абдерићана.

година, оптужише га због јеретичке науке, и он се спасе смртне казне једино заузимањем свог пријатеља великог Перикла. Данас је учење Анаксагорино усвојено од научника, и ја сам га, стојећи под моћним окриљем нашег просвећеног владара, могао,

Резултати његовог рада посташе признати саставни део александријске науке, па су то остали до дан данас. Али се он, поред све те славе, не осећаше срећним. То опазише и његове колеге и не могоше то да објасне.

Извршио је квадратуру круга и нашао да размера обима и пречника - оно што ми данас зовемо бројем π - лежи између 31/7 и 310/71.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Јесте ли видели, молим вас, како су духови припремани, бодрени. И зар сами не увиђате како нама данас недостају Незнамови и Корењеви?

Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду? Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали? Онај мали део што је постао бољи заморио се.

А данас, шта смо дочекали? Онај мали део што је постао бољи заморио се. Он је само неми сведок онога што данас раде они одморни које рат није нимало изменио или боље које је рат утолико изменио што им је сасвим искварио срца, А

Кад смо носили теже окове од ових што их данас, иначе уморни, вучемо? Окови то вам је награда. За њих су пали милиони.

И ко данас, после рата, може рећи да је већ готов са својом душевном организацијом, да зна шта хоће и да је то што хоће истинска

Нека нас је у почетку шака људи. Доста. Боље ишта него ништа. Јер данас и нема праве опозиције. А зашто нема опозиције? Зато, што људи мисле погрешно као ти и немају идеала.

Сваки данас може да заради, ако хоће и колико хоће. А ви сте врло неучтиви и дрски. — Могуће — одговори мирно студент као да је

— Јест — дода њен муж. — Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса... И данас, кад сам принуђен да се, на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, јане могу да знам, управо, каквим

А ја сам рекао: „Снајка, побратиме, да Бог да целога века били срећни као данас. Ето то је све што знам и могу да вам кажем“, па сам бацио празну чашу у траву.

нас је грлио и поновио да нема бољих пријатеља од нас, а ми смо љубили снајку у руку, уверавали је да нам је она од данас рођена сестра, да је Никола најпаметнији, најхрабрији и најсрећнији човек на свету и да ће га она волети тек кад га

— О благи Боже, нисам се надао, хвала ти. Плакали смо обојица. — Зашто се ниси надао? — Па, знаш какви смо данас. У оном узбуђењу ја несмотрено пожурих да га обрадујем: — Молим те, пре свега, ево новца, донео сам ти.

— Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни. Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш;

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно.

Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

И данас, ако само затворим очи, могу да изазовем оне снажне свјетлосне представе и сивомодре замагљености које су ми се смјењив

Држим штовише да се никад и не пађа мисао а да није или окупана у сунцу или застрта сјеном. Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у

(Рођен сам у поморачкој обитељи, а ево ни дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност.

из разних доба живота које сам у албумима превртао, саткао сам његов лик, па ми је тако жив и стваран да још и данас имам осјећај да сам га у животу познавао.

(И тај мал дел мисерере је једна од ријечи које су онда у мојој нутрини одјекивале, а и данас одјекују, големим митским одјеком.

оних чудних дјетињих контаминација, још ми је и сада нераздвојиво с њим везан Мисерере из Трубадура, те не могу ни дан данас да се сјетим једнога а да смјеста не искрсне и оно друго: кад год и ма гдје слушао звуке тог мелодрамског Мисерере,

Надаље, гаравуши с омота била је слетјела на рамена рајска птица, која је скупа с њом тужила. Још и данас морам да извршим свјесни напор како бих из представе моје мајке отјерао ту наметничку птицу што јој је сјела на раме.

Али је зато са живим интересом пратио кретање лађа. — О! Данас је Либурниа уранила читав четврт сата! — ускликнуо би с догледом на очима.

ИX Данас је тмуран дан. Ноћас сам осјетио како се мијења вријеме. Негдје из велике даљине надолазило је нешто мутно и склупчано,

Још и данас мила ми је његова успомена. Свакако, то неће бити само због мастике; био је и иначе углађен, благ, осјетљив човјек.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Јадне су нам данас и горе и горски цареви... Нема више ни 'наке горе ни 'накога Јевђовића, кâ што ти причаш... — Ко, зар Јевђовић?...

»Да ли ће ми донети хлеба и воде ?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати.

« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати.

»Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела.

— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. «То ћу ја од истине да гладујем данас... О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...

Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав. Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак.

У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. »Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли

— викну Радован и опет подиже нож. — Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. Данас немам више од сто гроша код себе. — А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?

Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако « — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене ?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.

— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. А данас нам враћају позајмице. — Па ...шта велиш ?...

— рече Вујо, погледавши га мало боље. — Од муке, мој старче, није од залуднице. А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. — Хајде не дроби ту, но причај шта је било. — Кажем ти, море, шта је било.

Ђурица застаде и погледа га право у очи. — Где си био данас? — Ја, вала, у једном забрану, више потока. Сретох једну ручконошу с празним судовима. Ђурица плану и погледа Вуја.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ове, видећи Петра где им се приближује, повикаше као из једног грла: — Петре, ходи да ломимо чиоде, па колико чиода данас сломијемо, толико ћемо дана живети.

и почну опет ломити чиоде, па кад га опазе, а оне из свег грла повичу: — Петре, ходи да ломимо чиоде, па колико год данас чиода сломијемо, толико ћемо дана живети. Петар им на то одговори: — Тешко вама и вашем животу!

Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће те питати да ли знаш кад ти је година, а ти реци: данас. А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље.

А стари се изадре: — Ево ложим ватру. — А кад ти је година? — пита га враг. — Данас, — одговори стари опет љутито. — Па хоћеш ли још служити? — пита враг.

Цар му то допусти, те он доведе матер, па цар учини велики шенлук и вјенча их. Ако су живи, и данас су добро. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку, која за једну

Та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси! Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје,

Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера. За тили се часак натроља. Тако пи данас, пи сјутра, научи се на ракију, и за неколико дана није било веће пијанице од њега у цијелом граду.

Богме, продај данас читлук, па одмах у механу, а из ње не излази док оно све пара не упути. Тако данас, тако сјутра. Продај комад по

Богме, продај данас читлук, па одмах у механу, а из ње не излази док оно све пара не упути. Тако данас, тако сјутра. Продај комад по комад, док за неколико година цијело своје велико имање, што му га је бабо оставио, не

стаде цар око њега облијетати, и свакако га молити да и њу излијечи; та није ни шала: јединица му је, а како ће је данас-сјутра удати? — Добро, — рече везировић — само нек ми каже има ли икаквијех туђијех ствари у ње.

Ако су живи, лијепо им је и данас. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био је један цар који се звао Тројан. У тога цара биле су уши козје, па је редом звао

Везировић се веома зачуди, па окрену товаре и дјевојку кући те обрадова оца. Дјевојку вјенча за се, и ако су живи, и данас им је добро.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

При бегању звезда земља је остала. И ту земљу данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена

И ту земљу данас познао сам и ја. Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим.

НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р. Г. Оче, ево опет мене. Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене.

Ја знам једну песму као зима 'ладну. Ја знам једну песму, и њу данас слушам У одмору моме, кад се сутом спушта; И осећам да ме мој полет напушта. Ја знам једну песму, и њу данас слушам.

Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци.

Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето.

Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.

Ти и данас волиш као некад што си. Ти и данас тражиш борбе и живота, И са истим жаром устајеш и падаш, Без роптања, мржње, нит се иком јадаш.

Ти и данас тражиш борбе и живота, И са истим жаром устајеш и падаш, Без роптања, мржње, нит се иком јадаш. Ти и данас тражиш борбе и живота.

покривена миром, Мрак се ширио к'о море дубоко, А ја сам будан, с тобом и са лиром, Дочек'о зору, не склопивши око. Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била

Знам их. Ал' оно што је мени дало Велики видик и небесне боје, Данас је нешто незнатно и мало, Нешто што мислим да и није моје.

И гледам. Данас, као некад, ниси С песмом на лицу, нити ми се чини Да се покреће сад у месечини Арија снова, и да у њој ти си.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није избледела. Сећање на оно што је он постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.

Спровођење првобитне идеје у дело како се данас ради, по моме мишљењу није ништа друго до расипање енергије, новца и времена.

Чак сам и данас осетљив на неке од тих непријатних надражаја. Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну течности, редовно у

Имао сам без одеће 142 фунте, што сам до данас задржао. Шапнуо сам господину Џонсону: “Како је могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?

Преживео сам страшне болести и пролазио кроз разноврсне чудновате незгоде а то што сам данас здрав и крепак - право је чудо.

пре или касније да ме понесе, пошто никаква помоћ није могла да стигне до мене на време, чак и да сам привукао пажњу. Данас користим обе руке подједнако али сам тада био левак и имао сам релативно мало снаге у десној руци.

Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка казна коју је он икад применио али се ударца скоро и дан-данас сећам. Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви.

на мом стомаку је ојачала и постала слична крокодилској па се често питам да ли можда захваљујући овој вежби чак и данас могу да варим и камење.

За време краће од два месеца разрадио сам готово све типове мотора и модификације система који се данас везују за моје име.

Централној станици, и усавршио телефонски понављач или појачало који никада нисам патентирао нити објавио, али би ми и данас то служило на част.

“ Живео сам врло напорно, што би се данас могло назвати на “рузвелтовски начин“ . Свакога јутра, без обзира на то какво је време било, одлазио бих од Булевара

из Америке - пет година после мог доласка, уверио сам се да је Америка више од сто година испред Европе и до данас се ништа није догодило, што би изменило моје мишљење. Сусрет с Едисоном био је значајан догађај у мом животу.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Међутим, има извесних ствари које млад досељеник може донети овој земљи, а које су много драгоценије од свих оних које данас прописује закон о усељавању. А шта сам ја, када сам се 1874. године искрцао у Касл Гардену, донео?

И данас, када се сетим свога детињства у Идвору, осећам да је главни смисао духовног живота на селу одржавање и неговање старих

И још данас ми је пред очима слика његове главе без косе и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке

” То је био разлог што у кући мога оца није више било слике цара Аустрије после 1869. године. Када се и данас сетим оних дана, осећам као што сам увек осећао, да је овај издајнички потез аустријског цара из 1869.

Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила да крене ни ван граница нашег села. Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш

Била је тако слепа, причала ми је она, да се не би усудила да крене ни ван граница нашег села. Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш

И данас верујем да су ови облици општења основне радње у васиони око нас, и још увек размишљам о њиховој природи. Моји учитељи

На та питања Кос није хтео да одговара. Нимало чудно! Ни данас нико не може да да сасвим задовољавајући одговор на питања која су у вези са зрачењем светлости.

Када о свему томе данас размислим, можда би се то и остварило да није било оног ружног догађаја у Карловцима. Осим тога, у Прагу се осећао још

Ја сам захвалан звездама што су ондашњи исељенички закони били друкчији од данашњих, јер да није било тако, ја данас не бих био међу живима.

Био је добре воље па је приметио: “Каква штета што нисте подлегли првом утиску црквених звона у Балтимору; можда бисте данас били надбискуп у овој бискупији, а можда чак и кардинал.

” На ту шалу сам одговорио шалом гледајући весео осмејак у кардиналовим светлим очима. “Али у том случају не бих добио данас диплому почасног доктора права Џонса Хопкинса, а ту част не би мењао ни за коју другу на свету”.

Ћипико, Иво - Приповетке

Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас! —Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје. За данас имате круха у торби. — Погледа на момчића: — Вечерас добићете уља, дрва, лопижу и наливандуре... Прођите се како знате.

Чељад покуњена, бледа и блатна жури се за послом, гледајући куд ће ногом да стане. — Ни данас нема зараде! — рече с прага тужно Цвета сину Марку и уљезе у кућу. При најжешћој ватри нису могли да се осуше.

Како ће без ичега кући? Растужи се и, онако невесела, рече сину да ће се још данас вратити кући. Спремише се брзо и изиђу. Никоме се од друштва не јавише, јер их је све послао господар некуда на радњу.

упита је преко воље неки из друштва. —Та пустиће ме, неће гледати на мало! —А—ја, види се да си невјешта. Нећеш ти данас кући! —Што велиш, болан? Шалиш ли се? —Вељу ти, неће ти дати биљета, да ти је таман новчић открњен. Познајем их.

А Митар данас на цести с њима ради, па су начисту што га је к њима довело: обистинила се њихова слутња; није их ни за шта неколико

с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се да устави дрхтавицу у животу и гласу: — Што данас мене и моје на правди обручи? Што не рече брату да прими духан?

Марко сам прихвата оба весла и отисне се од краја. Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!

И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну.

И, онако застиђеној и сметеној, бесвјесно учини јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине

Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу. Испрвице брани се, а послије не може да му одоли: данас у цркви добио је на њу право, и пушта да је милује.

— Зло је! Олуја носи прама Пропаду, — пријегорно рече у вјетар стари рибар. И сутон је данас ранији, чамац у њему изгубио се, а олуја не попушта.

— Знам зашто си дошао, али узалуду ти је, одговори парох прије но ће ући у собу. — Како сам данас с олтара навијестио, онако ћу и учинити. — Ма устрпи се, пустите ме рећи! — пресјече га стари Жижица. —Ала, да!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

То је неминовност коју би било бесмислено порицати. Напротив: данас постоје добри разлози да управо у њу упиремо прстом.

А мислим да не треба посебно наглашавати какав је утицај имала и данас још има психоанализа у целокупноме систему идеја нашега времена и посебно у уметничкокњижевној сфери.

из овога следа мисли пређемо на уметност уопште и књижевност посебно, лако се можемо суочити са проблемима које истиче данас прилично популарна теорија рецепције.

А дилеме су нам данас – основне духовне дилеме – или заједничке или сличне. (1979) СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ Мимогред, у разговору,

И стога, гледано на чисто културној, па ако хоћете и књижевној равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији Удружења српских писаца, плод једне доста дуге,

Они који књижевност пишу, наши писци, а можда још више они који књижевност проучавају, дужни су данас као ретко када да нам сабиру делове памћења, и дужни су да нам отворе поглед на Косово не другачије него као на

Да нарани свекровога коња. Ретка је то радост – јер судбина вековима није била штедра, па није ни данас – али је утолико драгоценија.

Очевидно је да за њу више немамо довољно разумевања. А заснивала се она, кратко речено, на појави која се данас назива мало необично: митолошка семиоза. То значи да се знак још не издваја, већ се потпуно поистовећује са значењем.

Истина прикривено, она и данас влада једним делом људског понашања. Сем тога, она је на један особен и засад недовољно испитан начин проткала – у

Стари, вековима чувани обичаји нису само спутавали личност, као што се то данас нама чини, него су око ње стварали и извесну заштитну сигурност која ју је повезивала с колективом.

Он се досад различито звао: одвојено српски и хрватски, па српски или хрватски, најзад заједно српскохрватски. Данас су називи поново одвојени.

А сама проучавања старих књижевности свакако се могу узети као комплементарна. Нама данас изгледа да у старим текстовима има мало књижевности: да се уметничко обликовање понекад једва осећа.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па и није. Док одбијеш порезу, платиш кирију, купиш дрва, тек видиш: остану ти чисте шаке. Тешко је данас о плати живети, али овај мој не уме. Не гледа своја посла и своју кућу, него се занео у политику. САВКА: Па јест!

већ знаш!... САВКА: Тешко је, боме, данас. ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна, по три пута човек да јој каже. (Одлази задњим вратима.

Али шта ћу, морам да трпим. Дужна сам јој три месеца, па морам да трпим. САВКА (срчући кафу): Ех, такво ти је данас млађе. ЖИВКА: Па то сам те баш звала, тетка-Савка: да те умолим да нам даш једно двеста динара на зајам.

САВКА: Је л' да донесем предвече?... ЖИВКА: Јест, молим те, још данас! Па дођи, теткаСавка, немој да не дођеш. Ја, бога ми, не могу; да могу, дошла бих ти.

ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани. ЖИВКА: И мислите да би се то могло још данас свршити? ПЕРА: Како још данас, још сад. Ко зна, можда је и потписано. ЖИВКА (Дари): Стежи палац, Даро! (Гласно.

ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани. ЖИВКА: И мислите да би се то могло још данас свршити? ПЕРА: Како још данас, још сад. Ко зна, можда је и потписано. ЖИВКА (Дари): Стежи палац, Даро! (Гласно.

ЖИВКА: Врло добро, а и ја сам се баш решила да дефинитивно уредим ствар. ЧЕДА: Ја сам, дакле, решио да ви још данас разговарате са оцем... ЖИВКА: Чекај, чекај да ја прво теби кажем шта сам ја решила.

ЖИВКА: Није потребно, јер ствар је већ потпуно уређена. Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком. ЧЕДА: Ама, којом девојком? ЖИВКА: Па са твојом женом.

Откако си министарка, ти све неким званичним језиком говориш. Од чега си га разрешила? ЖИВКА: Рекла сам му да од данас није више твој муж. Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!... А зашто?

ДАРА: За мене јесте. ЖИВКА: А ти га увиј у памук па га метни под јастук и чувај га. Мени не треба, и да знаш, од данас није више мој зет. ДАРА: Ал' је мој муж! ЖИВКА: Тако ти бога, зар ти одиста не би напустила ту вуцибатину?...

НИНКОВИЋ: Ох, да... То је главно – се ла шоз пренсипал3. ЖИВКА: Баш сам данас наместила златан зуб. НИНКОВИЋ: То сте добро учинили, то је шик и даје шарм осмеху.

ЖИВКА: О, луди, шта ме снађе! Да сам јуче умрла, то не би' данас доживела. НИНКОВИЋ: Да, али да сте јуче умрли, ви не би данас били госпођа министарка. ЖИВКА: И то је истина!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

почев од синтаксе па до композиције, по структури која је скроз песничка и скроз симболичка, Сеобе су све до данас остале највиша мера коју је досегао модеран српски роман.

Ко његову прозу тумачи, па и Нечисту крв, данас више не може а да се тиме посебно и пажљиво не позабави. Али пре тога ваља рећи шта анализована реченица доиста садржи.

Скерлић и Б. Лазаревић, а и песник Ј. Дучић, па до данас40 - с оне стране с које се по нашем мишљењу пре прикрива него што се открива њена чисто књижевна улога у прози.

Човека данас може помало и да изненади колико су ондашњи српски критичари били сагласни у замеркама упућиваним нашем писцу.

А занимљиво је да се данас лако и често на то заборавља; заборавља се, наиме, да је развојни контекст могао снагом контрастирања јаче да истакне

грешке, него превасходно као стилогене синтаксичке фигуре (оне се у поетици понекад именују као песничка синтакса, а данас се у реторици именују и као метатакса59).

Такво међусобно општење нама данас може изгледати као игра казивања и скривања. И заиста је замршено. Али је и непогрешиво.

исто тако и целог једног вида традиционалне балканске градске културе са њеним особеним системом вредности, и са нама данас не увек довољно разумљивим животним навикама и густом мрежом обичајних прописа и забрана.

При томе су свакако имали на уму - вероватно више него ми данас - да је ове романе написао у то време најизразитији српски лиричар.

И већ је тада речено да иду међу најстроже компоноване српске романе. То су место све до данас сачувале. Дневник о Чарнојевићу, међутим, има не само једноставнију него и доста лабаву композицију.

Ниједно време - иако су сва времена прелазна - није толико прелазно као ово“. 276 Ми данас знамо да су се у том „најпрелазнијем" времену зачеле и неке нове књижевне вредности, па да су настале и књижевне

Пошто гледамо с великог одстојања, ми данас такође у целоме ондашњем нереду видимо и известан ред - извесну правилност у књижевном развоју.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан; нека се веселе, не дирајте никога.

— Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан; нека се веселе, не дирајте никога. То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку.

И то ко? Иван Мојсилов из мртвога Воћника!.. Мене, Брњачанина?!.. О, помози, Свети Петре, или данас Мени, или више нећеш имати кому!.. С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!..

“ па позвао сејмене и одмах отишао уз планину. Ни данас се не зна шта је с њиме даље било... НАША ЗАГОНЕТКА Гласити првак из Ораховца, крај Призрена, Хамза Вукашиновић,

Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило. А две жене, готово истоветкиње и тек данас, због овога догађаја праве посестриме, одмицаху уз побрђе све се више удаљујући једна од друге ка својим селима.

Трећи пут је баш твој стриц Миленко дошао и готово на силу од жена узео гребене за вуну, па их ни до данас није вратио. Хе, ја те зулуме никад не могу заборавити!.. — Пхи, побратиме! — зацерека се поп да се соба затресе.

У рукама му дуге ћилибарске бројанице као да је прегао да постане подвижник. Буди Бог с нама, данас!.. Он ме топло загрли, али не подиже на моје тражење руку да ме благослови како је некада само он умео, нарочито кад

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ... 67 КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК... 71 ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО 73 КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ 77 ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ 79 ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ 82 УЖАС И НЕВОЉА У

Ал’ на гори овде момче, Онде девојче; Ови ће се грлит’, љубит’ Данас довече. Дуго уста неће моћи Да се растану, А у то ће и два дана Да се састану.

“ »Јавор« 1884. ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ... (По немачком) Хеј, да ми је царевати Тебе ради, моја мила! Данас јоште, овог часа Царица би, веруј, била.

Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив. ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ (Од Хамерлинга) Хладно се смешиш из празних груди, Гиздавко хола, Љубав и чежња к теби

Краљ је гледô и не нагледô се, Уметнику тапше, одобрава: „Евала ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да видимо шта још не видесмо, Па награду

Ја барем чврсто Верујем у то. КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН О преносу Бранкових костију 10 јула 1883. Коло милих брата и милих сестрица, Чини л’ вам се небо данас друга

Коло милих брата и милих сестрица, Чини л’ вам се небо данас друга лица? Чини л’ вам се сунце да друкчије сија, Јаворова грана много зеленија?

Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање. Видите л’ да поток данас друкче тече, Да је друкча трава, да је друкче цвеће?

Лахор канда веје душу сузе чисте — Осећате л’ данас што још никад нисте? У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти?

Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола. Засадимо овде слоге наше цвеће, И виле нас српске оставити неће: На потоку доле умиваће

да му с’ лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те мало: крв још није вода.

Хрвати су данас на отпору чисти, А невољом њином ко би да с’ користи Тај би драг и мио хајкачима био — Али би поштење српско

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Друштво вам је особито при ручку нужно. Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит. ФЕМА: Данас узимам чест ајнодловати вас на ручак. САРА: Благодарим, благодарим!

Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити. Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати? АНЧА: Девет прошло. ФЕМА: Сад је најбоље правити визите, је л’?

) МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак? ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Данас имам једну особиту визиту. Јокан, ауфшпонен. (Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица? АНЧА: У башти.

САРА: Пунча, мон фрер, пунча, ауспруха, токаера, лимунаде, барбараса, ремаркабл! То ћемо и данас имати, је л’ те, госпоја од Мирич, и господин ће филозоф с нама ручати?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ти што нас не разликујеш а осветљаваш Сликама од јуче, данас ван времена, У пустињу се претвара свет који спасаваш — Залуд птице круже око твог имена.

Речи заустави! Сутра ће сигурно и кукавице моћи оно што данас могу само храбри и прави који су у простору између нас и ноћи нашли дивне разлоге другачије љубави. Свет нестаје.

пише на вратима Поезија зија у своје глупо п Песме сме свако да пише И онај који не зна како се пишу Велика слова од данас непотребна Што је више глувих Песма добија у времену Покажи своје срце и умри Нико два пута није био песник Као лекар

Краков, Станислав - КРИЛА

А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи. Ха, изгледа да смо данас сјајно прошли (капетан је био са четом на челу). Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути.

Капетан је при смеху открио своја два златна зуба. А Душко се смешио, јер се сећао пољупца који је данас са златних зуба у лету примио. Сећао се и Мија. — Ех, дабогме да смо имали успеха. Те каквог.

Неко је казао да свако нерасположење и брига долази од рђаве столице. И сат му се данас покварио. А најгоре, ноћас је уснио аван у коме су туцали његове поломљене зубе. Говорио је Душку да ће погинути.

Комесар је јављао да је хлебац истрошен и буђав, и да ни данас нису примили дувана. На небу је пламтео ужарени котур. Испод камена су измилеле шарене змије, и грејале се на припеци.

Уклањао је прамене зализане косе који су падали на очи. — Колико их је било данас? — Зар бих знала?.. погледај, то сам зарадила...

Умела је да у тренуцима сплете своје бесрамне ножице на голим леђима. Стискала је као полип у пожуди. Причао јој је. Данас им је мотор већ трећи пут стао у ваздуху. Страшно је летети кроз празне просторе. — Ипак страх је највећа пожуда...

Неки артиљерац хтео би да храбри ове, који ноћас треба да их штите: — Не одступамо, мењамо положај; пронашли су нас данас. — Другом ти то, брајко... Лупају точкови и копите. Одилази батерија, и односи од сваког по комад поуздања.

Лутали су без циља међу овим сплетом од сивих камењара као растурени мрави. А потом отпоче да грми. Данас се имало да реши. И зато чудна радост обузе све ове душе до тле сиве као магла.

Склопио је очи. — Дај тога са ногом. — Лакше, официр је. — Шта мари, има их данас много овде. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Сећао се само како се зарио нож у рањено месо ноге и

Петровић, Растко - АФРИКА

Док говори, осећам како јесенашње назебе, и све назебе од рођења до данас, ово сунце извлачи из мене. Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим

Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до данас: 8 дец. полазак из Марсеља, 6 часова увече.

двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији. Данас сам ја у односу са црнима скоро исто толико друга раса колико и ви.

уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу. Данас они јасно разликују белца од албиноса, и док једног сматрају за савршенство лепоте, другога презиру због његове

као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже куд која. Људи се смеју.

(Изврсно, господине, ти ћеш се оженити мојом сестром, а од данас си мој брат (зет).) Тако сам стекао вереницу. Између свих жена, девојака и девојчица, најружнија, најмршавија,

овог лишћа ново које се тек развија, бледозелене боје, а све то давало је утисак, и изблиза чак, великих букета цвећа. Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци

Црни данас купује обућу а сутра је већ уморан што мора да мисли на њу, и поклања је. Новац који заради или прокоцка или остави,

Више од једног века као да су хришћани и муслимани и несвесно трошили огроман труд да их сасвим покваре и упропасте. Данас црнац са Сенегала представља чудо размажености, неваспитања и самоуверења.

Ја сам онда плакао и моја вереница је заједно са мном плакала. Данас, пишу ми, цео свет пуши, дечаци од седам година пуше!

Са острва Гореа, гувернаторат је прешао најпре у Св. Луј, а потом у Дакар. Горе је лагано умрло. Данас је на њему једна школа, једна болница, једно утврђење и неколико рибара.

у којима је чувано робље, и чији су прозори са решеткама гледали право на далеку пучину, пуни су прашине и паучине. Данас је Горе пусто, зарђало и дивно у азуру; једини споменик, ако човек не рачуна гробове белаца, који су са лудим сновима

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Нагиње се на провалу.) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест!

ИСАК: Са Мула-пашом на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа страшну грмљаву; — И данас опет глас ти познадох... ГЛАВАШ: Са Мула-пашом на Малајници?

Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...“ А ја, да старцу пошту учиним И да се чета вина прихвати, У сватове сам ваше дошао...

Сећам се данас своје несреће. ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве. Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта

ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве. Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта бива данас с мајком његовом, А ти га тешиш лепим начином: „Смири се, чедо, душо мајчина! Тебе се ради мајка удаде!...

На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје

ИСАК: Неће! ГЛАВАШ: Добро, Исаче; ти кад верујеш, А ти се с Вуком данас преруши. Какав ћеш облик на се ставити? Према потреби гледај, удеси! Кô дервиш, хоџа?...

РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад!

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо! И данас би се о твоју лубању градске керуше отимале. ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран загледао!...

(Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?...

Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô... СТАНА (показује кроз прозор на бедеме): Још ово гробље — тврде бедеме — Онаки цветак није китио Кô

) Ћериме!... Тамо на крају Стамбол-капије, Баш где се види онај одронак Гробнице давне неког Римљана, Данас ћеш једну главу видети. Дивна је глава оног ђаура Што је на коцу волô погинут Него променит веру Христову.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мене данас готово силом улисаше у чиновнике ђенералнога штаба тимочко-моравске војске — просто пећи реквирираше ме, као што се

ИИИ Делиград, 7 августа у суботу 1876 год. По заповести ђенерала Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на томе особито настојава

се у овом згодном положају Хрватовић истави своје предстраже до села Читлука и Церовице, па у томе положају стоји и данас, ишчекујући напад Турака од Књажевца.

километара од Зајечара), а предстраже истакне до села Планинице, Лубнице и Копите, па у тим положајима остао је и до данас, ишчекујући као и Хрватовић напад Турака.

Кукавни деда Стојане мој! Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти... Пред подне Турци обновише напад на Тешицу.

бојноме пољу осијали твоји последњи зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се

(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се

Дружина се брзо опреми, упаради се, стаде пред ђенерала; он јој рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има

У тој је долини и Тешица, са својим положајима које смо ми јуче изгубили и које смо данас хтели да отмемо натраг. Ово ради разумевања онога што ће малочас доћи.

Предвиђао сам да сем голога мотљања по Житковцу данас неће бити ништа више, стога могу слободно и не бити уз штаб — неће ме нико ни тражити.

Питам др. Владана, шефа целокупног санитета, колико имамо данас рањеника. Вели преко 200. Преко 200 рањеника, војска као утучена, добровољци раздражени, Турци окуражени, планови

Има много рањеника, међу њима је, чини ми се, и Иља. Како нам је скуп сваки човек, а како смо данас лакомислено стотине изгубили!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати ме срећних дана — Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана.

Опет сунце росу брише, А роса се нова слива; Тако данас, тако сутра, Тако дуго, дуго бива... И сунце је малаксало, — Роса с’ није уморила.

А старојко жеље ниже (Као да небо њега слуша): „Весела вам буди цпећа, И кô данас увек душа!“ Испи чашу, — па је хити И песму је отпевао, — Кô да није ноћас удиљ С гробовима друговао...

„Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана. Ето вам га мога кумства! Ето вам га мојих жеља! Ето вам га моје песме! Ето вам га мог весеља!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Када сам отворио очи и погледао ров, прва ми је била мисао: „О, данас је јуриш“, и тада се сетих оне змије. Неки непријатан осећај је прострујао кроз моју душу...

Мислио сам тада, а и данас ми то пада на памет, како наши људи имају чудну моћ да се снађу под разним околностима. Ваљда што су одрасли у природи

Ама не умедоше они Бугари мене у руке да ране. — А шта би ти радио? — пита га Влајко. — Тхе... још питаш! Данас су скинули Влајку и завој око груди, те може да седи заваљен.

Али осећам како нешто неумољиво притискује из позадине, као да им је задовољство да изгинемо данас. Овако насумице не можемо прелазити. Договорили смо се да се привучемо обали и осмотримо.

“ — А, јесте ли прешли? — обрадовао сам се. Рече ми да је прешао још у девет часова. Тада ми исприча шта се данас с њим догодило. Кад је видео погибију моје, а нарочито друге чете, он се реши да не прелази.

При нашем првом сусрету објашњавао ми је: — Данас је најглавније бити болестан, да би остао жив. А да се постигне овај животни циљ, треба користити сва могућа средства,

— Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана „Махер“ почне без

—... Од данас, господин капетан је собни старешина. Његовим наредбама покораваћете се безусловно. Господин капетан ће ми достављати

— Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“. Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија. — Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше. И опет „екс“.

Слушали смо дрхтави јек звона, који је допирао из равнице. Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс! — плесну се Лука рукама. Али зачудо, како је пријатан тај звук звона.

Слушали смо дрхтави јек звона, који је допирао из равнице. Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс! — плесну се Лука рукама. Али зачудо, како је пријатан тај звук звона. Умиривао је просто нерве.

Хиљадама људи, на обема странама, мислило је данас на великога човека, за кога се прича да се жртвовао за човечанство...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Она је, и данас и већ поодавно, по тиранској механици навике, на веома ниској цени, а поред других, оправданијих разлога још и стога

“ Ова горка мисао пристаје уз многа наша књижевна размишљања; није неприкладна ни овде, данас. Баш срећни књижевни пролом Бранка Радичевића у години 1847, толико јасно пресудан да су му значај (и када не сав, — а

Јер, кога би данас могла још оправдано загрејати, и који поетски став или потребу плодно потпомоћи или правдати ова не много привлачна,

Других задатака Антологија нема: ни овај сам није незамашан... Најосновније питање у вези са Бранком Радичевићем данас — из којих елемената је он заправо произишао — није, као што је познато, нимало једноставно.

морати много подробније и продубљеније, са много више присне сљубљености са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске

А то је оно што је данас још потпуно нејасно. Баш због тога свега ни оваква, према Бранку Радичевићу наизглед потпуно равнодушна Антологија

Било би неумесно међутим, данас, пребацивати им ту спорост. Погледајте Орфелина, Рајића, Мушицког, Видаковића, толике сиротане ситније од њих: — они

увек ђаци Хорација, памтили његове чувене стихове о речима које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај

које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити господар над животима и смрћу речи:

Од почетка, били су осуђени на смрт. Било би узалудно васкрсавати их данас као живе песничке силе. Само један, или скоро само један између њих остао је неокрњен у својој величини.

Његош — и по други пут се, ево, намеће његов изузетни положај у оквиру овога доба — био је и јесте и данас једини у чијем тексту и архаична, књишка, славенска, црквенска реч живи несмањеном енергијом, са пуно смисла.

Од тада међутим функција, тих речи се изменила; измениле су се заправо оне саме, друкчије постављене данас и стога сасвим другачије осветљене сред живог језичког мора савременог језика.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

То значи: и жао ми је Што те онако црна судбина Из Венеције злобно отиште. ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!...

— — ВУЈО: Знаш, матор је човјек дијете — избиј зубе, лези у бешику — до јучер се играх јунаках, а данас, под сиједу косу, играм се пасах. БОШКО: Што не вукова, Вујо?

БОШКО: Што не вукова, Вујо? ВУЈО: Вукова се данас тета-лије играју, а ја сам ви, ђецо, на вратима свијетле госпође пас. БОГДАН: Па везују л’ те за синџир, Вујо?

А данас браћа... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ми нисмо браћа, — подла неверо! У нама није једна крв! СТАНИША: И није! Син рођени ја сам Иван

А овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?... ВУЈО: Господару!

Са митрополитом Данас се јоште морам видети. Он један може ову бујицу, Што се кô силан вихор подиже Због прогнанога старца војводе,

Богу се моли!... Смрт!... Иде смрт...“ Још жалоснију, још несрећнију Катуновић ти данас доноси. Али опрости, о господару, Скраћене приче грозан садржај: — ...Станиша је Турчин!...

АРНАУТ-ОСМАН (ударајући на Ђурашка): Нећеш већ дуго! Час ти је смрти данас приспео. — КАП. ЂУРАШКО: Давно те мушка браћа чекају — Да ти покажу оне дивоте Што после смрти правовернима У

— СТАНИША: Сад спреман буди ти! (Бију се. Капетан Ђурашко рањен уступа.) СТАНИША: За мном, витези! Победићемо данас ми. — А ти, Катуновићу!... Е, жâ ми те је, Поштен си јунак био свакада! КАТУНОВИЋ: А ти непоштен, рђо, и сада!

КАТУНОВИЋ: Што ме не убише, што не пролише Из груди мојих сваку капљицу? Да само дана овог несрећу Не гледам данас живим очима! Отеше све, баш све до Цетиња. — Јаох, боли! Срце сустаје — Све лакше бије — крви нестаје.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме! — уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи, мјерити штап.

И данас се на то тужи и вели: „Стари, крепали Џибукарда, Ђурђије и 'ришћани криви су томе, небо се над њима проломило!

— викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све... Ономе си псу јуче крстио дијете... Јеси ли де?! Данас ти рече паре донијети, па, ето, видиш! Ама не вјеруј 'ришћанину, сунце га небеско сагорило!

— Пи ти каву, пи! Немој туј кô будала каква заврзивати... Види ти њега! Он да мени заповиједа! Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио кô неки господар у мојој рођеној кући. — Ама, није, оче прото, већ...

Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе. И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу!

— Зар не знаш збиља? — Не знам. Какав зулум? Кад? — Ето га, нек ти приповједи. — Само што није прокапало! — И данас још Мајданци на њег' шкрипе зуб'ма.

Видиш: Крајишници су, вели, разбијени; настаје, каже, друга судија. Мутно је, вели, данас вријеме у нашем отечеству, ама ће се, каже, брзо избистрити.

Учи, 'оџа и ја сам учио! Ту сам 'нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета. И данас се од тог, међу нами буди речено, помало беслеишем и дуваним. — „Мајданци, на скуп!“ Скупише се.

Тако су барем они говорили и народу казивали. Ко им је то доносио, ја вам ни данас не знам казати. На моју душу, не знам, браћо!

Устави, болан; доста је! Симеун и не 'аје, већ једнако пуни и подврискује: — Стан', курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш! — Устави, Симеуне! Устави, болан! стадосмо и ја и Партенија викати. Не помаже.

“ и додô: „Слуга сам препокорна!“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!

Ш.). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Од страсти су моја усахнула ребра. А данас ми очи устрепташе бесом И зазвони душа ко харфа од сребра. Твоје око просу дрхтај мојим месом.

Место мрамор-тела гној неситих рана. Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан крви из твог врата!

О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар.

Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.

Охоли, мада без рода и крова. Спремни смо гробља да сејемо нова. (1916) БИЋЕШ ВЕЧНО НИШТА ОД ДАНАС ДО НАВЕК НА ОСТРВУ Нечујно пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Кô невеста бела, кад у чедном

Понављамо скалу што познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.

Али, вај, ја данас спазих бинске даске И тамо где мишљах искрени су збори, Где истине зубља непрестано гори, И с презрењем где се

И тамо где мишљах искрени су збори, Где истине зубља непрестано гори, И с презрењем где се прате светске ласке. Данас паде идол и сав сјај се отре, У костур се труо претвори сав блесак.

У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је

Те ноћи то сам само рећи знао. Па ипак ја сам само сан ти дао, А мислио сам целог себе дати. В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје.

Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз

Он сад чудно шушти као да ми вели: ''Волео си онда и кад север цвили, А данас си тужан. Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Е, јеси бесна, кћери! МАРИЦА: Казала сам ти, није да ти нисам казала, па шта ме изазиваш! АНЂА: Шта ти је данас? МАРИЦА: Шта ми је? Још ме питаш?... Отворили ми писмо; читали га можда целом свету, па сад ме пита шта ми је данас!

МАРИЦА: Шта ми је? Још ме питаш?... Отворили ми писмо; читали га можда целом свету, па сад ме пита шта ми је данас! АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме?

Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине!

АНЂА: Ама, шта је то данас? ЈЕРОТИЈЕ: Не питај шта је, важно је! Позвао сам све чиновништво овде на саветовање. АНЂА: Па нашто ти онда

ЈЕРОТИЈЕ (меће качкет на главу, а пиштољ у задњи џеп капута): Пст! Ја сам данас центар. АНЂА: Шта си ти? ЈЕРОТИЈЕ: Центар! АНЂА (прекрсти се): Буди бог с нама и мајка божја!

Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима. ТАСА: А данас, господин-Жико, уквасили обланде па наређали по столици, а ја сео па се сав улепио. Ево да видиш, ако не верујеш!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Тај алфабет, познат данас под именом глагољице, садржао је близу четрдесет слова. Тадашњи гласовни инвентар словенских језика био је далеко

и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада међу најадекватније у свету).

Тако су створене и до данас коегзистирају две верзије српскога књижевног језика, што се показивало као извор проблема, културних и политичких.

Обредне песме, данас махом одумрле, равнају се према земљорадничком календару, према времену сетве и убирања плодова, следе природни циклус

и својеврстан "надреалистични", хумористички корпус обухвата велики број разнородних облика прича које се и данас стварају (анегдоте, вицеви, приче из живота). Предања представљају особену усмену историју људског и националног духа.

нове српске књижевности, с огромним утицајем како на наредне генерације писаца тако и на њене даље токове, све до данас. У последњим деценијама 18. и првим деценијама 19. в.

Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и данас. Та високо развијена грађанска средина била је одбојна према иновацијама с југа.

схваћен, он је у старости доживео свеопште оспоравање, а права слава долазила је тек после смрти, и то врло споро. Данас је општеприхваћено да је он зачетник модерне српске поезије, претеча авангардизма и стваралачких експеримената какви

Употпуњава слику о Босни, која у прошлости не изгледа много ведрија него што је данас. С друге стране, један дотад непознат писац, Мирослав Поповић (1926-1985) изненађује изврсним романом Судбине (1984),

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте... На њој данас седим и даљину гледим: Ваљда гдегод ближе миран кров се диже, Или добар пастир стаду следи белом?...

Млава онуда текла са великом хуком, да нису могли речи један другом разумети, то је светитељи прокуну и оно се место данас зове Тишина, јер одонда увек ћути тамо Млава.

А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог! Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И то мирно, утишано. И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује. Не. Већ мирно, сигурно се спава, одмара.

Али, ипак, трже се. Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. Ч̓а Марко оде. Али не умирен.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69). Да би се грађевина одржала, била је некада потребна људска жртва; данас се то супституише и узиђује се човекова сенка. То се ради овако.

(СЕЗ, 19, 391). Пред крај свадбе, кад сватови треба да се разилазе, бивају они накађени б. (іб., 179 ид): то се данас сматра као шала, али је првобитно било можда лустрација после тродневног борављења у средини душа предака, које о

(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в. и ГЕМ, 5, 1930, 40), што је свакако староверски обичај, упор. нпр.

, 122). Б. се радо употребљује за запис (в. т.), и у том случају табуиран је (СЕЗ, 16, 151). У Јошаници и данас (1913) постоји један огромни, врло стари брест, под којим је био запис.

Р. Ђорђевић, Остаци обожавања дрвета у нас, Караџић, 3, 1901, 147). Жртва је овде очевидно била намењена води (и данас се ту остављају кончићи од одела, иако в. више нема; упор. и друге примере, 1. с.), али је и ту в.

Ту и данас сваке младе недеље (особито лети) долазе болесници (ЗНЖОЈС, 14, 132). В. има и своје празнике. То је општи биљни празн

Граб. Реч је прасловенска. Г. је у старинској религији морао имати велики углед, али који је данас избледео. Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368).

133). Д. је имао широк значај и у старинском култу. Њиме се наш народ и данас у врло свечаној форми, ин аллер Форм, наште срце, причешћује, исто онако као и нафором, о Божићу (ЖСС, 169, шабачки

Софрић, 143). Али је к. у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ. И данас, у околини Ђевђелије, на други дан Ускрса иде процесија до какве старе к., и поп ту к.

уопште В. Шулек, Зашто Славені поштују ліпу, Рад, 43, 1878, 149—188); и данас се покаткад мисли да је л. света и да ју је грехота посећи (ГЗМ, 6, 1894, 327). Л.

Л. гајеви и поједини примерци морали су бити центар извесног култа: око старих цркава и џамија налазе се и данас л., или их је, према локалној традицији, било пре мање или више година (Рад, 43, 159; ГЗМ, 6, 372); цркве и џамије

(»најстарија југославенска липа!«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164). И данас се за време пољске процесије застаје код по какве угледне л. и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76).

Ћипико, Иво - Пауци

Миран је. Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради, — одлучио је данас. И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом коју Ради у прћију носи. — Божице!

Хтјео сам га таман послати... Ево, на! Сваку кварту плаћам ти по талијер, скупље, бога ми, но што га данас могу са стране набавити... али не мари .... — И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна.

Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепавица, што

Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио. —Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је за собом у колибу.

Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране... Па нека би и то, али данас друкчије милују! ... Мени се све чини да су нам они душмани.

кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се данас тек замомчио!

Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.

По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и даље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола. —Данас бих био и ја жео, — вели Војкан, —— вријеме је...

А чије су овце, а? — Ха, овце! Фук је мени за њих! ... Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци него чекати рубача, па опет, знаш, мотао би вук доћи... Ха, ха!

показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра, нешто научио ... —Драго ми је што знаш... Ето, види сам!...

све: има око хиљаду и осам сто талијера дуга и нешто ситнежа; ту су урачунане: сијено, камата и дућанска роба све до данас... —Чудо! — измаче се Ради. —Није мало, не .... Али скупи се, синко; а ти, ако не будеш узимао, нећеш ми ни дуговати.

па куд ћеш даље? И, занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што данас јаче но обично хучи. Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ова несрећна створења верују да је Доротеј чудотворац. Јелена Данас смо сазнали да је у манастир дошао неки калуђер из Ариља, за кога кажу да је вешт видар.

Каже да сам се зарекао да ћу седам ноћи преспавати у отвореном гробу пуном трња. Неколико меропаха, који су данас врли манастирску пшеницу, упиташе ме да ли је то тачно. Одговорио сам да јесте.

Изгледа да ме то напушта. Данас сам помислила, први пут после толико времена, како ми у ковчезима леже лепе хаљине и како би било пријатно поново се

Дадара Био сам запањен. Ону Јелену, које данас нисам могао да се нагледам, виђао сам из дана у дан, свих ових година откако сам дошао на Кулу.

Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена. Имала је на себи само танку хаљину.

Да ли је то зато што им моја жртва није потребна? Данас ми је један себарски клипан пришао, дрско ме погледао право у очи и рекао: „Ако стварно уживаш у трњу, дођи мојој

Све оно што кажем зачине они тиме, и сасвим је неважно да ли у ономе има или нема неке истине. То се поновило и данас.

Макарије Звао ме је данас Лауш. Тражио је мој савет. Не зна кога да постави овде као заповедника док буде на ратном походу.

Артемије Данас сам прочитао своју душу. Препознао сам је, сазнао где стреми. Гледао сам војнике док су се спремали да пођу у рат.

нове мачеве оштрих сечива, дуге углачане штитове на којима је насликан његов грб (соко на плавом пољу), све је то он данас изделио. Коњи су добри, ухрањени, истимарени, седла нова, самари за товарне коње нови. Све ново, досад неупотребљавано.

Завирио сам данас у своју душу. Видео сам себе, али не овако хромог и чакарастог каквим ме је бог створио, него расног и полетног, у

Не знам о њему ништа: ни када се може појавити, ни с колико људи, ни с каквим оружјем. Гледам данас војску, своју војску, с којом ћу морати да се супротставим Брзану. Наоко делује бодро, свеже. Људи су претежно млади.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И данас, одвојен судбом, с дакијских обала снежни', Ја славим тебе, мила, у слатком жару свом; Јер ти си чистотом својом и собо

Ту данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из снажних груди Гонећи мршава стада. Пусто почива Тул

Мир вам на пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И једнолику песму извија из снажних груди Гонећи мршава стада. 1893.

Кад народом српским само мржња влада: Зар славити братство, мир и „љубав“ тада? То се данас иште, то се данас чита, А за грешне Турке нико и не пита!

Кад народом српским само мржња влада: Зар славити братство, мир и „љубав“ тада? То се данас иште, то се данас чита, А за грешне Турке нико и не пита! Ил' ако се песма и захори стара, То је против Шваба и против Маџара.

Мој амице слатки! Ходи к меки амо, Са тобом се данас ја разумем само. У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам.

Мој амице слатки! Ходи к меки амо, Са тобом се данас ја разумем само. У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам. Узима песме „Угарци“, завали се у столицу, чита их и заспи. (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...

Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?

1892. УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 1. Песничкој причи протекло је доба, Романи данас „уживају право“; И ја је не бих дизао из гроба, Да седу прошлост не поштујем здраво. Сад што му драго.

А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене шуме. Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде.

Он смућен над њоме клече. „Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком. Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

За кратко време доживело је оно и друго своје, данас већ растурено, немачко издање. Како је и прво српско издање распродато, спремио сам ово друго српско издање.

Предео између тих двеју река данас је слабо плодан, те је на бедном културном степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је

Тек пре 120 година пробудио се интерес за те историске документе, а данас, пошто је научницима пошло за руком да њихова тајанствена слова просричу, леже стотине хиљада таквих плочица по

Ми данас знамо да је то обртање звезданога неба, које се научно зове дневним кретањем неба, само привидно и последица ротације

Ми данас знамо да се све те планете крећу око Сунца, око кога и наша Земља оптрчава, па из тога стварнога њиховог кретања следуј

Ми данас знамо да он обиграва око Земље, а да су његове мене последице његовог осветлења Сунчевом светлошћу. Најсјајнија појава

Већ сутра даћу се на тај посао, а ти ћеш за то време прегледати моју осталу библиотеку и довести је у ред; данас сам је претурао и збрку начинио.

Риба! Хвала Богу, те ме подсетише. Та данас је наше рибарско вече! Свакога месеца састајемо се ми, професори егзактних наука, на вечерама које се зову рибарске.

сада у Цариграду и жељно ме очекује да на обали Босфора испијемо коју добру капљицу и освежимо успомене срећних дана. Данас стиже и Ваше мило писмо, драга пријатељице, најлепша Вам хвала на лепим жељама за успех моје мисије и на свим осталим

полова, и знамо да је назив поларна звезда једна титула или звање које није везано за личност, бар не за сва времена. Данас зовемо тим именом најглавнију звезду јата Малога Медведа, а после 12000 година зваће се тим именом Вега, сјајна звезда

грчке и турске дипломатске визе, патријаршија, ручак, конференције, инструкције, паковање, опроштајне посете, а данас мир и тишина.

Календар са сваком четвртом преступном годином, како га још данас употребљава наша православна црква, чедо је славне александриске културне периоде.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Змајевих претходника представља драгоцено сведочанство о континуитету у развоју српске књижевности за децу и има данас превасходно књижевно-историјски значај. Змајеве песме је, с друге стране, по речима А.

Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила. Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине.

Слободи те српској дајем, Њен је данас пир, Да са њеним задисајем Сипаш миомир…“ Љубичица главу диже Из дубоког сна, Па сад више не уздише, Заборавља зла.

Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове. Препелица у глас виче На уранку пућпуриче. Зора зори, ено свиће Лепи данас данак биће! Хај, урани па устани, Све већ чека – на тебека! Сунце грану па засветли По дворишту поје петли.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Шеснаест година; престао да се развија како би требало, а они то нису ни узели на ум. У очима има нешто што он, отац, данас први пут види. Мајстор Косту прође језа.

ГОСПА НОЛА Гробница Лазарићевих, иако нису сувише давно изумрли, то је данас један испроваљиван подрум пун корова и крша од цигли, гранита и оградних мотака.

И тако даље. И данас је над гробом госпа Нолиним чувена игра сенки. То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и лебди.

Старински, изупотребљаван, тесан, слабо негован, блатав и прашљив, зазврји пре пет сата ујутро, данас-сутра, као амин у молитви. Госпа Нола се вози на њиве, у кукуруз, у млин, на салаш, у неко село.

Је л' нас видиш! Оца мог данас негује твоја салашарка и твоја форинта; ја стигох у земљу у којој хумка ни камичка нема...

Док су организоване, свако очекује сигурну освету, и злочинце не туже жртве и не гони суд. Овај догађај је данас кроника врло старог гробља. Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима.

Овај догађај је данас кроника врло старог гробља. Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима. Предају се покорно своте новца маскираним људима, одводе се деца,

И власти и данас немоћне, често и нетражене. Гос-Тоша је нестао као што нестају људи који нису нигде сметали и нису нигде били

А сада, иди, склони се од мене, не заглављуј ми врата у смрт или у здравље, оно што ми је Бог досудио. Данас — сутра, видеће се куда ћу ја, па ће се онда знати и куда ћеш ти. Иди сад.

— Експресно ће банкротирати, ево, цела та улица са финим именом римског војсковођа. И вођа је експресно прошао. Данас ми господин жупник цитирао Марка Аурела: Зачас, и биће сахрањен онај ко је тебе сахранио.

Жељезничка станица, госпа Ноло, пуста, има времена за кренвиршле и ракију и шеф станице, и поштар, и мој Васа, па тако данас, тако сутра, свршило се са оним што знате.

Камен мораш да једеш, ако ћеш човек да будеш. Да нисам ја камен јела, био би Лука данас шлајфер; као и отац му, а не абитуриент, како ли се то зове. — Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

И тако мислим, а и сваки ће, разма ако је стар, потврдити да је данас онакав исти свет као што је био кад се онај славан поета тужио.

сам вас с жалосни романи мучио, доста сте морали јецати и плакати, и ахова, и охова и ухова преко очију прометати, данас ћу да вам представим једног јунака који је само за јуначким стварма тежио, пуцао, трчао, јашио и на заповест судбине

читатељма представљам али колико пута совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче сами трипут црње и горе чинили?

Напротив, колико су се оженили само због тога што су леп фрак и лепе панталоне имали. Колико њи и данас поред прозора фрајле Јелице своју фину чоју носе, који праведно рећи могу: омніа меа мецум порто!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Та кућица доцније збрисана са земље и наместо ње се сад диже велика палата Народне банке, тако да су данас банчини трезори тачно тамо где је била соба у којој сам се ја родио.

Како сам данас плодан писац, вероватно бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних

Предвиђања која се за овај чин везују испунила су ми се одиста у животу; отада па све до данас, за коју год се пару ја машим, измакне ми некако.

Из те заблуде ме је извело једно створење које смо звали Лулу. Како је Лулу дошло до тога открића, то ни дан данас не знам; сећам се само да ми је једнога дана шапнуло: „Ти си мушко!“ на што сам се ја страховито застидео.

Ја то донекле примећујем на себи, бар у погледу осећаја. Бива, на пример, и данас погдекад да ме обузме осећање стида што сам мушко, као некада када сам био дете.

ако је сукња одиста символ попустљивости и мекуштва, због којега су народи који су је носили пропали, откуд да њу и данас још задрже као ношњу представници силе: владари, попови И жене?

Воде су такође постојале и служиле су, као и данас, као средство за поплаве, само се није осећала потреба да поплавама управља нарочити министар.

Ето ја, на пример, док сам био мали, крао сам где сам што стигао, па ево данас сам газда и ништа ми не фали. Све је то у божјој руци!

Ето, тако је то некако ишло, па ипак се гурало из разреда у разред. Како, то ни дан-данас не знам да објасним. Једино што могу рећи то је да се у ствари није прелазило из разреда у разред, већ се освајао

Ако, рецимо, пиљарев син не би знао лекцију а донео му је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш

лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би требало на њега да се угледаш. Данас ти не замерам што не знаш, али гледај за сутра да научиш. Поздрави оца!

То би била на неки начин вредност писмености изражена материјалном вредношћу. Штета је што се данас изгубио тај идилски однос између учитеља и ђака, па на тај начин изгубила и мера којом би се дала ценити писменост, те

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА Садржај НОВО КОСОВО ПОЉЕ 2 ЗАРОБЉЕНИ 7 „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ 18 ЈАНКОВА КЛИСУРА 24 ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ 32 МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА 35 НА ПРАГУ

Погледа нас и тужно проговори: — Господо, данас смо доживели ново Косово поље... ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за нама

Целога дана грчило се наше тело под страшним замахом граната из тешких непријатељских хаубица. Случај нас је и данас спасао. А сутра?... Потпуковник Петар рече да изместимо осматрачницу мало удесно. Телефон засвира. — Како!?...

Запитах га како се то збило. — Гужва је била данас, па се није знало ни ко напада, ни ко се брани. У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и

Али, на моју срећу, командир ме предухитри: — Похвалићу вас команданту за храбро држање... „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ У земљи је горело.

Питао је Краљ за морал војника. А командант, чуо сам, одговара како морал никад није био на таквој висини као данас. — Ваше Величанство, војници само чекају вашу заповест, да сатерају непријатеља у Дунав.

— Зар и ти?... Е, мој докторе... Земља ће лако наћи једнога краља, а још лакше доктора... Али данас је тешко пронаћи редове... Простог редова, докторе — објашњавао је Краљ дрхтавим гласом. Умешао се и мој командант.

Онда су се тукле масе, а данас стратегија зна и за брзе обухватне маршеве, па би нас као мишеве похватали на Пољу Косову... А зашто?...

А зашто?... Да би се поновила историја. Али таквим подухватом ми бисмо само компромитовали прошлост... Нама је данас потребно да сачувамо живу силу.

То нисмо радили ни у својој земљи. Ако треба, платићемо. — Мани, чоче... Пљачкају они нас од цара Лаза, те да им данас ми плаћамо! Ишли смо пешке ка арнаутским кулама. Снег је шкрипао под нашим ногама.

Саопштавам ту наредбу командиру треће батерије. — Добро, молим те, шта да им говорим?... Да не беже!... Пита ме данас поднаредник: „Господине капетане, зна ли се куда ћемо?“... Замисли!...

Онда плануше ватре. Тек сада, око ватри, сакуписмо се. Лука се жали како је данас пао коњ и нагњечио му ногу... Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

НА ВОДАМА 18 ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА 20 БОДИНОВА БАЛАДА 22 МЕСЕЦ ПУН 24 ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ 27 ЈУЧЕ И ДАНАС 31 ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО ЖЕЂИ 52 ЈЕСЕН 53 СВЕ У ГАЛОП 55 ОТКРОВЕЊЕ 57 ПУСТОЛОВ У КАВЕЗУ 58 ПУТНИК 65 ФАБРИЧКИ

ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ Ај! ај! ај! Сви корачају данас они испод јесењег неба као испод прокислог сурог амрела.

“ Да ли разумеш: најзад пао? Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод прокислог сурог амрела. Ај! ај! ај! НАЈСЕНТИМЕНТАЛНИЈУ О СИТОСТИ ЛЕГЕНДУ У души ми је

ЈУЧЕ И ДАНАС Сирене се закикотале пискаво изван нас. Сирене. Али не сирене грчких архипелага На које су капали, пали Одисејеви

Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани

Сву јесен ми у очи лишће падало, К'о по шанцу доскорашњег бојишта: Каква срећа данас дивна што ми је младост чедна! О Саво реко, понеси ме као чун далекоме мору, Или као оборено вито стабло борово; О

И то је све, И шта би више! Опело, црква св. Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени. Какав је данас диван синуо дан: На сунцу се расцветале све руже, Живот Ј о в а н а неки је далеки сан, Из чамца гледам како рибе

Под таласима гледам како рибе круже. Бацимо брзо мрежу, мили друже; Какав је данас плодан синуо дан. Битка је добијена, Добоши звоне: Пам, пам!

Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг и данас би ми ево био траг, До колевке ми пуне крви, До порекла ми твога меса само не ове очи, не ове очи патње. Гле, беса!

Од све чистијих обиља начиних план Проширивања живота - из данас у сутра Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија) То: Постоји револверски пуцањ изнутра Што

Не бој се. И прошлост пре нашег рођења, и историја зависи од нашег избора. Данас је то Француска Револуција а јуче Римска Империја.

Наша религиозност, наша обраћања богу, наш фанатизам, је свакако данас између нас и нечег још у чије смо бивство тако често неизвесни.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ако су живи, сигурно то креште и данас. ЗЛАТОКОСА На обали реке давно, тако давно да је већ и име места заборављено, живела је девојка златне косе.

Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас. Лети, када су ноћи светле и топле, погледајте у небо и — видећете: танани срп месеца на престаје да следи једна

Али, ту где је Смрт стајала зевну празнина: Смрт као да је у земљу утонула. А Варалица? Још и данас светом хода. Зар није воду живота прогутао, Смрт надјачао? Жив је, живцијат.

— Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета. Спалите корење и семе! Од данас, па до вечности — у своме срећном царсвту не желим ни један једини цвет било које да је врсте, облика или боје!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Живимо у твојој кући. И ево колико те волимо и поштујемо. Знамо да ћеш нам, као сваке године тако и данас, на овај велики, Божји дан, доћи.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

За друштво некад не бјеше нам стало, О себи само говорисмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало... Прошло је љето! Мутна јесен влада.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Није могућно данас прокљувити каквим је начином и како уз косовску епопеју прирасла мисао о издаји Вука Бранковића на Косову.

и мање сређена, могли бисмо с доста сигурности тврдити да је главна, најшира и најразгранатија Није могућно данас прокљувити каквим је начином и како уз косовску епопеју прирасла мисао о издаји Вука Бранковића на Косову.

У песмама о Марку дошла су до израза и таква схватања народног певача која су данас застарела и назадна, али која су била сасвим природна пре неколико столећа. То су, углавном, схватања о држави и цркви.

Наравно, ко би данас делио царство по томе коме је оно „од кољена“ — тај би заступао идеал правде из XИВ века, како је говорио Светозар

Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“. Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све

играју пред њиховијем хановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале, оне су узимали к себи; тако данас једну, а сјутра другу; кадшто по једну, а кадшто и по двије и по три уједанпут.

(Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. (Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану!

речи: Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити главу: данас мене у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узму моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти

Јетрве (краљица, деспотица и војвоткиња) носе саме мајсторима ручак, и то по реду: данас једна, сутра друга, прекосутра трећа, — као што је обичај у свакој патријархалној породичној заједници.

да би њихова племена једно против другога довека ратовала: Нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.

Куне њега војвода Момчило: „Јабучило, изјели те вуци! Из шале смо одавде лећели, без невоље, тек од обијести, а данас ми полећети нећеш!

“ Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Како је данас било у школи, Стриче? — Уф Јованче, не питај! И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа дланове.

Каква понорница! У Црно море, болан. — Е, сад ћу и ја запамтити да је Црно, јер ми је данас прописно зацрнило. И Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе.

— свадљиво викну једна дјевојчица. — Не идем ја више у школу па да ме учитељ избије као тебе данас — дочека Стриц. — Ето баш није мене, него Боку Потрка! — злурадо закрешта свадљивица. — А кога још?

Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти! Обојицу је данас истуко. Ено их, остали су у затвору.

— Тебе данас истукоше, а? — приупита Стриц. — Измлатише, брате, све по ногама, по мојим брзим трчаљкама! — весело дочека Боко и

Из мрачне пустоши камених кула следи те и данас хладан дах давне клетве: — Проклет био издајица који је непријатеља пустио на тајна врата!

Задржао га отац да му помогне у неком хитном послу око једних кола. — Онда данас нема ништа од уласка у пећину ожалости се Јованче.

Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак. — Ваљаће добро запети.

Погледај, ето ти списка. Нема их већ данима ни да привире у разред. Ваљушко узе списак и прогунђа: — Још данас ћу свима да запријетим глобом. Хеј крчмару, је ли ту пољар Лијан?

— Шта да радимо, откривени смо? — потиштено упита Стриц обраћајући се Јованчету. — Морамо још данас нешто смислити — забринуто рече мали харамбаша и зовну на страну Лазара Мачка.

Не да се тај. — Има и право дјечак! — гракну Николетина. — Данас те туче овај, сутра онај, удри, удри, док најзад не заборавиш да си човјек. У вола се претвориш.

Опет је стао да промиња снијег, али двојици дјечака данас то није ништа сметало. Враћали су се кући, весели, румени и задовољни. — Еј, па ми смо сад као неки одрасли људи!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Пре си точила црвен грех, а данас изнова си пак процветала и повратила си се ка увенут цвет угледно, јер дотакла си се исподмукла Христова скута

НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА Свет је ови свакому несточљив; с променом зло с добром уједно скоро промиче. Данас бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто накићен С разликим оделом многоценим.

Данас бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто накићен С разликим оделом многоценим.

бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто накићен С разликим оделом многоценим. Данас кротак, смерен, плачљив и стењавац, Лежац на голој земљи, А заутра и потом величав, Грохотљиво смехљив, шаљив, Спавач

Да бих ш њиховом снагом од Христа реч примио, и уједно бих данас скупа с ангели и пастирми, кликтећи попевао. УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И куда знам бегати, куд ли се подети и сакрити

И до данас хаџије туђоземце онамо копају. МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу

и многе су свеце и свете ствари покупили по источној земљи, те их у своју западњу земљу којекуд разнели, гдено и до данас пребивају.

И јако ж никто вазва јего, встав приде к старцу, те му рече: — Не једете ли оче, данас. Отвешта старац: — Уже јадохом. И рече монах: — Да почто не призвасте и мене?

да хитро скоро њему дође и рече му: »Изаради те ваше смућње и преваре што имате ви међу собом со тим зидаром, ево ја данас зло прођох и с мојим се животом растајем, како ме и сам видиш.

Тако ти пропадају хармицари и вамоши који туђе једу. Пак све му долази у тамници глас ето данас узети му главу, ето сутра, и љутом ће га муком уморити пред свом осталом господом, да од њега свет буде им, како ће се

И сам је то дао раскопати, паке на сред града велику и дивну цркву сазида, којано и до данас онде стоји, те онде намести му ћивот с телом.

« СВЕШТЕНИЦИМА Трговац ето прекупџија, сваку вечер све прохесапи што је данас стекао и да није што у чему штетовао врло то расматра, ја ми, зовући се свештеници?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама. Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.

Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.

ју је донео још некад отац Замфиров кад је био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи Замфир.

да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе: каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.

фукара! Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!“ Ех, много данас мука па за дућан!... А питујеш ли: што си има у дућан?...

— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко... Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном

И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А...

„Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!“ рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре. И јоште гори резилак ће дочекате!

Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руну, — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.

Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били. И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.

Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. да му, вели, неко каже: „Шта би

И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства. А Мане седи са кардашима и весели се.