Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Њега могу довести, — рече весело уча, — јер му се и с оцем добро познајем... — А ти иди, не смемо много дангубити. Уча оде и наскоро се после тога врати са младим Гружанином; остави их у својој соби, а он оде да види шта му ученици
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Одвећ нас далеко шиљеш,” — одговори један од слишатеља. — „Што ћемо се ми толико мучити и дангубити, кад то може и о мањем арчу бити? Скочи да те видимо, пак ето ти нам остров Родос!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Остави тај поклич, дијете, за доцније“, рече озбиљно Оташ. „Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово би ме неколико чинило дангубити; но, с друге стране, било ми је мило и полезно, дајући ми начин боље познати љубведостојнејша својства и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта: — Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити. Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто!
Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге... А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније доба на рочиште ка господину. Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж. Дјед, баба и сестра пођоше.
— Боље је сада поћ' по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. Иво гледаше дјевојку. Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се
И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. — Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући.