Употреба речи дангубиш у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Што не могу, не могу! — салети ћир Трпко Тиосава. — Ће одеш у Београд, потрошиш пари, ћеш дангубиш. Ће ти кошта, море еј! Не ти се фати ни петнаест ока. — Оно јес', дангуба, али баш не могу по то — рече Тиосав и пође.

Ћипико, Иво - Приповетке

Тако је у заклоници затече насами. — Ти увијек дангубиш! — јави јој се осорљиво. Она успрене, јер га није спазила но кад му је глас чула, па како је дојила дијете,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности