Употреба речи дангубу у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.

за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун плати трошак и дангубу сведоцима, као и парничну таксу. И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.

Ћипико, Иво - Приповетке

Али Кате наједном осјети се женом и хтједе путем закона да примора Дангубу да је вјенча. Он неће о томе ни да чује; вели: — Ко зна чије је дијете, па да се ја одречем себе и мога мира ради ње!

Ћипико, Иво - Пауци

големи, јер одвјетници, да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна. —Равних четрдесет талијера!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

они у засипној дубини земљаној прегоравајући свој живот много се забаљају а ја што наћи, ја и ништа (а толику муку и дангубу подносећи им) — да колико паче одвише нама о светоме писму ваља да је забава, што нам је подражије од сребра и злата

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности