Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца. Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи. Каткада само дође нам чича Марко. „Маро“, вели, „треба порцију платити“.
“ И ја сам видела како му крупне сузе теку низ бледе образе. „Ал’ ваљда ће још једанпут доћи они лепи, они весели дани“, тешио ме је он... Ја сам уздахнула... а душа ми је очајно слутила: никад више!...
Та ваљда ће дати бог да нам и ово не буду последњи дани! Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
честњејше и дражајше благодати достојан колико могу покажем; и да не чујем једанпут оно неблагодарнога раба сакрившаго дани јему талант обличеније: што год боље, разумније, поштеније и полезније знам, то дражајшим рода мојега суштим и
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
НА САВИНИМ ЛИВАДАМА Дубоко у јесен продужили се летњи дани. Греје, ко да се на неки смртни грех излива милост, сија, као да нечија гладна рука врапце храни.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Као што ми је отац причао, то су му били најгорчији дани у животу. Напослетку био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде своје браће у очевидну пропаст,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... Тако су пролазили дани... Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.
браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...
снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... Свега, зар свега да се одрече?...
А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14. ПРОКЛЕТА КУЋА Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.
Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... 6. КРУШКА РАДИ Прођоше три месеца. Насташе дани позне јесени.
Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!... Него, шта веле, вјере ти?... Ради чега то они неће? — Неће, брате, што си Турчин!
И Петра, и кућани, све беше живље и веселије... Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!... Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја.
И Петра, и кућани, све беше живље и веселије... Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!... Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. — Уђите, уђите!
Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима. На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...
Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... Ето, то је био његов свадбени дан. 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ Пролажаху дани за данима... Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити... Са старошћу дође и болест.
Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!... Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?... Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца...
— Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813. ГОДИНА Тако су им пролазили дани. То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као луди свати, На белим и бесним коњима.
И кад ови дани за свагда прохује, И кад опет хтеднеш чути моје име, Хоћу да се оно у твом срцу чује Кô шапат пољупца и уздисај
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Велика је то књига! Ко њу чита, тај се ближи богу! Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу. Мара је цар села. Свакоме су пуна уста. Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине, али и пријатне вечерње и ноћне хладовине. Дан је за даном све краћи бивао.
Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине, али и пријатне вечерње и ноћне хладовине. Дан је за даном све краћи бивао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Већ су га и спевале, као што је то по малим варошима обичај. Тако пролазе дани и године, Свилокосић се не жени. Отац му је био могућан, но имао је више синова и кћери, па кад се поделише, падне му
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати. Оно оштро трње у грудима није га више боло као оне прве ноћи и сваког
Само да ми нога преће, части ми, волим ја да сам тамо него овако да смрдим“. А дани пролазе, па јесење киша прска у прозоре и ветар носи жуто лишће и савија гране све до земље, док Христић седи у топлој
Проћи ће, јел'да проћи ће, ови мучни дани и све ће добро бити. — О ја се бојим, драга, да ће икад проћи... Али те молим говори ми још, говори дуго, реци да ће
Африка
И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она га, међутим, позва да седне, крај ње, па рече да лепо путују. Овакви лепи дани су једина срећа, у људском животу. Не трају дуго. Пролазе брзо. Трајне среће и нема, у људском животу.
Вијена је димила испод њега из димњака. Дани су пролазили. Ноћу је имао, и даље, да слуша цику и вриску жена, на доњим спратовима, свирку, и вику при одласку
Сербски официри у бирту нису знали где је. Тако су пролазили дани. Ноћу, међутим, госпожа Евдокија лежала је на својој постељи као у некој грозници.
Сад јој се смркло! У њеној кући очекују је, сад, тешки тренуци, и за њу долазе мрачни дани. Павле онда поче да виче да ће је он, лично, вратити родитељима и све што се збило испричати. Ништа она није крива.
То је био човек тек узео двадесету, који је ходао по Енгелу, јер је већ давно чекао пашпорт, и дани су пролазили, а новаца му је нестајало.
Он, Вишњевски, би му је нашао! Кад је Павле, доцније, у Росији, причао братенцима, како су му дани пролазили, те јесени, у Токају, све се сводило на то, на крају крајева, да су се он и Вишњевски вртели, као у кругу.
Ђурђе је после, у Росији, причао да никад боље хусаре није имао. Он је то јутро кретао из Токаја, зловољан. Дани, а нарочито ноћи, које су били код Вишњевског у Токају провели, били су Ђурђа отежали, подгојили.
Ти последњи дани, у тој кући, морали су бити невесели за њега, као и та јесен, јер је тешко бити весео, кад се напушта кућа, у коју се
Тако су радили толики други у тој армији – у свакој армији – у то време! Дани су, међутим, пролазили и Исакович није отишао у Будим.
– хтео би ти мене, серце! Еј, како то? Не мож ти имат све! Тако су дани и ноћи пролазили у Кијеву и Исакович је обијао праг у штапсквартери, молећи, отпуст, да иде у Санкт-Петерсбург и да
А сад им, тако, лагано, пролазе ови зимски дани. Оно што прота није рекао, сви ти људи у околини Миргорода и Бахмута, постали су били Павлу блиски, брзо, као да су
Пролеће се опет вратило на земљу. Већ ко зна који пут у свету. Ко зна који пут. Није то схватљиво, није, људском уму. Дани су пролазили.
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је затруднела супружница и када се приближише дани роди мушко чедо по прошењу молитвеном. Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова.
И када су дошли благонарочити дани светога празника и митрополит хоћаше служити свету службу, и с њим Николај епископ јериски, и Михаило епископ
После очева одласка Вукан обузет непокорношћу и поставши роб зависти, рече у себи: — Приближиће се крају дани оца мојега, и тада ћу своју одмазду извршити.
И кад се завршише дани молитвенога стајања, гле, као неким оружјем, молитвом и постом, поуздањем И вером преподобни наоружан, узе мочугу
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Кад си ти још чуо да мачак помаже псу? — У срећки број девет стоји мудра изрека: „Кад настану тешки дани, пас и мачка спаваће на истом узглављу.
се шуња, пролази и лети — Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају као мачка кроз високу траву.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
КИШЕ СУ ПАДАЛЕ, ДАНИ СУ ТЕКЛИ, КУЦАО ЈЕ НА СТО ВРАТА, МОЖДА ДВЕСТА, И СВУДА СУ МУ НЕЉУБАЗНО РЕКЛИ ДА ЗА ЊЕГА НЕМА РАДНОГ МЕСТА.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То ме је, коначно, избацило из коже, сви ти дани које ћу провести као идиот. - Који ти је ђаво? - Рашида ме је повукла за надлактицу и унела ми се у лице.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Је л’ доста две хиљаде? — Ја сам задовољан. — Кад си задовољан, даћу ти три; само немој да оклеваш. Моји су дани избројани, а ти што имаш чини зарана, јер знаш како кажу: „Додна женидба, деца сирочад”.
И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити. Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.
— Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити. — Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. Кречар дигне чашу и куца се. Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
воћњаке и плодне равни Горње Аустрије, пук је ишао врло радо, боље храњен, а нарочито, због журбе, мање вежбан. Дани су протицали непрестано у ходу, отегнутим, двојним редовима, а ноћу у хркању.
Кад је киша мало престала и кад почеше лепи јесењи дани, над празним, жутим пољима, над врбацима, у којима се појавише бескрајне, зелене жабокречине, ноћу, кад је месечина
Све се то завршило у једној безграничној беди. Све је зебло и дрхтало од љутих мразева, а дани су пролазили лагано. Исакович је живео код пука, више него по кућама, са официрима, као неки болесник.
Промене у тај живот уносили су само дани лова, када је ишао на лисице, јашући у снежне зоре, или у сумрак, са једним неизмерно мрзовољним изразом лица.
и точкови одбацивали капљице, што је данима имао да гледа, пратећи пук, по раскаљаним, завејаним путевима, тако су и дани што су пролазили један за другим, тресли и бацали бића и ствари, које је волео, живот његов, његових војника, доносећи
Потполковник Арсеније Вуич беше му јавио да ће бити позвани у Беч, али се то после показа само празан разговор. Дани су пролазили у непрекидним маглама и вејавицама. Чинило се да се заборавило уопште на Славонско‑подунавски полк.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ни ово није случајно: ови дани у недељи и вече представљају „нечисто“ време које је управо стога погодно за општење са демонским силама.
младих дана. Од дана у недељи најпогоднији за свадбу су „срећни дани“, посебно понедељак и недеља. Доба дана погодно за свадбу јесте преподне, када дан напредује.
У периоду од Божића до Богојављења јесу некрштени дани, када је за њу, и не само за њу, опасно да иде било куда изван куће јер се тих дана често јављају вештице, вампири,
Постоји један временски период дуг десетак дана (од Божића до Богојављења), познат као „некрштени дани“, који је за дете тада рођено веома неповољан.
уочити како народ у својим веровањима и обичајима везује поједине дане у недељи за судбину деце рођене тих дана. Дани у недељи, чврсто верује народ, нису исти.
Неки дани су „срећни“, а неки „несрећни“; неки су „чисти“, а неки „нечисти“; неки су „добри“, а неки „рђави“. Одређени дани су
Одређени дани су табуисани за вршење неких свакодневних, профаних мушких или женских послова (сејање, орање итд., или шивење, ткање
Понедељак и четвртак јесу најпогоднији дани за прву брачну ноћ.²⁰ Добро је да се дете роди у понедељак јер ће бити срећно.
) За четвртак се каже да је срећан дан. У народу постоји ова изрека: „Сви су дани добри, а четвртак понајбољи.“ Зато се овог дана отпочињу многи радови: мушкарци започињу орање, а жене снују.
⁴⁴ Узимајући у обзир да су мушки дани срећни, односно добри, то значи да се у ове дане убрајају понедељак, уторак, четвртак и петак.
све оно што је до сада речено о „срећним“ и „несрећним“ данима за рођење детета, можемо рећи да су несумњиво срећни дани (понедељак, четвртак и недеља, а несрећни су уторак, петак и субота, док среда има амбивалентан, гранични положај.
Ткање почиње у понедељак или четвртак ујутру (срећни дани и срећно доба за почетак рада).¹¹⁰ У Гружи је обичај да ако се родитељима не држе деца, мајка треба да узме вуну од
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пред нама су дуги часови осамљености, дани ћутње, непрегледна пространства беле хартије и свет у магли; предели који очекују да буду уобличени, личности које
јер смо се некако ипак надали да ће се стари једанпут напунити и повратити изгубљену снагу, и тако су пролазили дани и недеље тог срећног лета.
ознојеним сељанкама умотаним у дебела сукна, под пуцкетавим пламеновима воштаница што су се топиле брзо као и наши дани, слали смо безброј разгледница доказујући да је Сарајево једини град на свету, и да је заточеништво на које нас је
ће их однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени споредним стварима да ће им недостајати благословени дани досаде. – А тако би било добро да певуши Бел Ами протежећи се у столици. – О, завежи, молим те! — каже Пуфко.
Две беле траке на грудима и преко кукова показују облик твог лањског костима. Где су они срећни дани и она плитка река на чијој сте се обали смејали као шашави?
— Како, иначе, да те видим? — Постоје дани за посете. — Тада ти долазе жена и деца... — То је глупо! — казао је сипајући вино у чашу, а затим је новом, чистом
И тако су се тромо вукли поспани дани... Све ређе су га позивали на вечере, а и кад би га позвали, столови нису били онако обилато сервирани као у почетку —
Матавуљ, Симо - УСКОК
Уговорише да ће сићи једном доље, ако буде могуће, и возити се по језеру... Углавном, Јанку се ређаху дани једнако и брзо, јер не осјећаше досаде.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У последње три године, сви моји дани у Београду почињали су кратким телефонским разговорима с њим. Седнем, у раздање, за радни сто, и знам: од људи које
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За Србе су дошли дани искушења и страдања, и један запис из 1690. црта то стање: »Ох! ох! и уви мне! Лути страх и беда тогда беше!
После очеве смрти дошли су за њену породицу рђави дани. Она одлази у Србију, где живи код пријатеља. 1878. умрла је у Београду заборављена и у беди.
После неких тридесет година напорног рада и тешког живота дошли су му мирнији, лакши и сигурнији дани. Он, углавном обезбеђен материјално, прослављен као писац, члан многих страних учених друштава, живи у Бечу,
1865. у Новом Саду изишао је његов превод с енглескога Едварда Литна Булвера Последњи дани Помпејеви. Са мађарскога је превео већу песму Јосифа Киша Јехова (1904). ОПШТИ ПОГЛЕД.
Он је досада дао две збирке стихова: Посмртне почасти (Мостар, 1908), Дани и ноћи (Београд, 1912), поред тога неколико превода у стиху из француске књижевности: Краљ се забавља (1904)127 од
У последњим стиховима, у збирци Дани и ноћи, он се показује и као зрелији дух и бољи писац. Онај мутан и тежак болнички песимизам прелива се у вишу
Избор његових најбољих приповедака, Стари дани, изишао је у издању Српске књижевне задруге, 1902. Комад Коштана изашао је у два издања, у Београду 1902, у Карловцима
Милићевић, Вук - Беспуће
спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким сном. Дани су му. били исто тако пусти и безбојни.
А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је. Давно су потонули ти дани. И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак.
А дани пролазе. Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у
И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу
Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства. Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен
Рад на новом друму бијаше застао и сви се надаху још лијепом времену, али кад се видјело да се дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — боже ме прости — хришћанин! Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје?
Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје? Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива!
Турске ноге тебе јадну тлаче, А у теби свако јако плаче. Ди су дани душанови бели? Ди су ваши огњевити мачи?“ Тако старац у(з) гусле уздише, Гусле баца, јер не може више.
ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали,
те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки нестанули.
Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22. Овако дани гонили су дане, И најтежи је нек ми био рад, Од љубави су благодатни гране На мене доле слале густи лад; И јоште
“ То рече она у тужној радости. Смилуј се, Боже, па ми јој опрости! Па иду бели кâ и до сад дани, Ма у њег' сад је чешће људи страни; За гору када зађе сунце сјајно, Тад они стигну, па с њим зборе тајно, И ситне
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ 89 СТОРУКИ
— Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим. А ти „Петракови дани“ у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих
— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец.
Вјере ми, ко је узме, биће срећан ко један по један. Не мора се бојати хајдука, ни за мираз бринути. Дани Десници је првом пало на ум да свом камарату предложи како би добро било да једном, вала, обићу и ту гласовиту Кечину
Опет као у некакву сну, чинило се забезекнутом Дани. Једног јутра протјерана је цестом према граду повелика група повезаних лопова, хајдука и јатака, окружена јаком
Свак своју пјесму, безбели. Хе-хе, а оно за чакшире баш ми добро испаде. Ејвала ти, Ђуро, живила ти кубура. ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА ДЈЕЧАК С ТАВАНА Пролазе године, кажу (никако да се уживим у ту непријатну причу!
Негдје иза мене у овоме свијету је село Хашани, кућа мог ујака и моје године између седме и дванаесте, дани дјетињства, старији и мудрији од Колумба, Тесле и барутних изумитеља, дани кад смо били врло смјели и безгранично
и моје године између седме и дванаесте, дани дјетињства, старији и мудрији од Колумба, Тесле и барутних изумитеља, дани кад смо били врло смјели и безгранично богати.
— Ма чекај, бако, да нешто смислимо? — Причекаћу, облаче бакин, само док Дани оградим гроб, макар и трњем, да ме не кори на ономе свијету, а онда ће бака полагацко низ Уну.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У
Станковић ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ Садржај ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА 2 ПРВА СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98
СУЗА 3 УВЕЛА РУЖА 11 СТАРИ ДАНИ 34 ЂУРЂЕВ-ДАН 35 У НОЋИ 40 СТАНОЈА 48 У ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или
ВИНОГРАДИМА 54 НУШКА 61 НАШ БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и
Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.
Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу. Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.
Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамирах од слатке, лаке и тајанствене сете и туге. И ти — не дани, већ ноћи! Ја не могу више. Плачем. Узалуд су сузе, узалуд је све! Прошло је, и оде! Не поврати се!
у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...
Сад нешто рано дође. (1899) СТАРИ ДАНИ ЂУРЂЕВ-ДАН Ако икада срце заболи, душа се раздрага и слатка туга обузме душу — то је при успоменама на прошлост,
Беше он благ, миран, тих и раден као нико. Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама крши се и рони суха земља, а око њих,
— Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас. Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ДОН КИХОТУ Кад зареде нове беде, кад се смркну бели дани, кад потамне и побледе зраци надом изасјани, непогода невидовна кад ми сломи крила пловна, па, док снова не
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
куће у својој царевини, него да је отишао код цара Сунца да се с царем Сунцем разговори, да га пита зашто нису зими дани тако дуги кано лети, и зашто су ладни, те му људи у његовој царевини не могу једнако да раде, него дангубе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Оћеш и ти да слушаш? СТАНИЈА: Оћу. Боље то, него како се милује. ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов? ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана.
СТАНИЈА: Оћу. Боље то, него како се милује. ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов? ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
О СЛОВУ 72 МОРЕ 74 ДОДАТАК 78 ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене
Изузми себе из било ког дана, И ја ћу бити извесности лишен — А то су дани које и не бројим, Јер не знам да ли у њима постојим.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После тога је миран као јагње, једно две недеље ... То су били дани ... Живот је био ружичаст, а изгледи за успех лежали су нам свуда испред ногу. Штаб нам се налазио у „Три грозда“.
Време пролази, смењују се дани и ноћи, тако рећи годишња доба и шта ти ја знам, опада лишће, топи се лед на рекама, окрећу се казаљке на сатовима,
— Сада доста! — смилује се најзад маман. — Од данас прелазимо на јабуке! Пролазе дани, али, што је страшно чудно, нико не мршави грама, … Петнаестог дана дијете избио је дуго очекивани скандал!
И тако пролазе дани кризе… Пре свих осталих, чак и пре маторог који се данима и ноћима бори као лав у „Три грозда“ с оним хијенама —
Поздравите ваше ... Трес. — Хало? Нико се не јавља. Чује се само како неко уздише и пушта плочу „То су били дани.“ Трес. — Хало? — Драга Ана, толико сам усамљен … — Ма зар је дотле дошло? — Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду.
Мислим, није ми, на часну реч, због ловуџе, баш ме брига, ионако је имам с мене па на уштап, али кад дофурају црни дани па у џепингеру немам ни кинтаћа (чак ни за кофи), а дође време да се сређују формалности, они — ти лежерни типови,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Има ли меда, ораха - млива? Треба нам крви, кòштане сржи, јестива пресног, течне жестине! брзају дани, које не држи место им дато него ништине вијају зевак, кољу се, глођу, кружећи стоје - никуд да пођу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Још си и главом платити мого, да ти је другар био далеко.“ ИИИ Пролазе дани, трепери љето, срећни су Пијевац и његов друг, док једног јутра и Мачак, ето, спреми се у лов у далек луг.
Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.“ Тако им путник весело рече па разви крила дуга: „Остајте здраво, Тошо и Жућо, ја ћу у правцу Југа.
“ А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!“ Текли су дани унедоглед, на млину старом тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао
дуга, напокон ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже, одједном жрвањ — поче да струже. Поскочи Жућа, повика: „Људи, гледајте млина, ево се буди!
Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи! Путују дани у сјајном низу, када је мама рођена близу. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Изневјерих попут сабље тупе. Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала.
Ту осташе моји дани плави испод врбе, у прохладној трави. Збогом жрвњи испод крова сива, пјесмо знана из дјетињства мога, продужите
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И у благом санку из прошлости давне Болној тици тако протицаху дани; Нит' се из сна креће, нит' очи отвара — И снег тихо веје — да тиче сахрани...
Ту гњездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. ВИИ НА НОВУ ГОДИНУ Лете дани и године, Вечитости то је ход — У свечаном руху своме, Походи нас нови год.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ 73 КОСОВО 76 ОПЕТ ТО 78 НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ 80 КАВГЕ 83 ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ 85 СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ 87 КЊИГА СТАРОСЛОВНА 122 МОЛИТВА ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА
На челу вам месечев топаз о сестре, зар не видите оно што човек на повратку из смрти види? СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било
СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона.
Али дани пролазе, људи се „фронте“ и поравнавају, труба опет непрестано дозива дежурне и по цео дан се рапортира: „Батерија је
Питамо се, где ће се сместити тај народ, па још ако наступе они тмурни кишни дани. Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља.
Када су гранули први дани пролећа и процветали кукурек, висибаба и љубичица, команданти су наредили да се са војницима изводи обука на топовима.
у машти народа, који предвиђа несрећу, или да тешку неман лакше поднесе, заносећи се надом да ће опет настати срећни дани. Месеци су прошли у ишчекивању новога рата.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одатле се опет настављају светлији дани. Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.
Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином. О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном,
су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани.
Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду. Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...
Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!... Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања. Али докле ће се вечно страдати ?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 197. Колико је у недељи дана, Сви су дани од сребра сковани, А субота од сувога злата — Субота је недељу донела, А недеља дику са салаша. 198.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”! Спремали смо Пижеове Срећне дане! То су заиста били срећни дани! Ја сам имала прекрасну женску улогу...
СОФИЈА: Као да се сáмо злато таласа! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени трепте неки светлаци од умора! СОФИЈА: Обожавам лето! Дани пуни пчела, вечери свитаца! И како је само дивна тишина овде! Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани. Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана...
Они, сад, сасвим, личе на поштаре; сабљу носе високо подвезану, она не звецка више. Тако пролазе дани. Ишао сам да видим зелене сфинге и замрзле басене у дворцу Белведера.
Ратна одштета. Дан је пролазио. Дани пролазе. Уосталом, аве је по старом. Обишао сам изложбе. Сецесија је пуна, као и пре, свакојаких зелених, белих, жутих
У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. Млад један човек изда на јавност
Још тог истог дана сам читао у новинама њиховим уводни чланак ове садржине: „Грађани, време је да једном престану дани празне хвале и разметања овога или онога од нас; време је да се једном престану ценити празне речи, којима ми
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја
И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака
Наступише дани тешког чекања. Умолисмо нашег телеграфиста да удеси са својим друговима у Београду, да му они јаве жицом, чим изиђу
Каже нам он да ће му бити јављено насигурно. И ако нам изгледаху дани дугачки, опет некако брзо прође то време, те кад освану субота, а ми сви седимо на зборном месту и чекамо кад ће
Што ће им то сад, кад се све свршава? Нема више у свету ни среће ни радости, ничега!... Наступају последњи дани... Гле како се мрак лагано прикрада и разлива по околини, како лако и брзо носе мутни облаци, како се витла и фијуче
Њима се отежу дани као месец, ови пак као године, а године као цели векови. Тако је и у Глишиној кући. Три године су прошле у том
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани! То је питање времена. Све, све се изменило! А то је Сретина заслуга била.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЧИСТЕ САВЕСТИ 196 УОБРАЖЕНЕ ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА 199 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ 208 ДАНИ 210 СЕДМИЦА 211 СРЕДА 212 ПРАСКОЗОРЈЕ 213 СВАНУЋЕ 214 ОСВИТ 215 ФЕБРУАР 216 МАРТ 217 МАРТОВСКО СУНЦЕ 218 ПРВИ ПРОЛЕЋНИ
): Куда год крену, несрећа их пресреће, Где год стигну, она је пре њих стигла! У Немачкој им смета хладноћа. Дани су на југу врели, У родној кући у зиму топло је ко у штали ...
сам ватрогасна кола Кад се, покуњена, са пожара враћају: То нису кола, то су кола бола, Клонула и безвољна ко дани кад краћају. А како су малочас завијале сирене!
у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви су дани рђави!
оне који мисле како једино да ућаре, Ал зато дубоко штујем крпе и обућаре, Који, у овом гадном времену, кад су сви дани сиви, Помажу народу да издржи и да преживи!
Поносити господин што мишеве не лови, Већ гледа, повучен и замишљен, по страни, Како пролазе, и опет долазе дани, Како се смркава, па јутро, плаво, свиће. Чинило нам се — у веке тако биће.
Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету. ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак. Уторак — укорак За њим, као рак. По среди је среда: На две стране гледа.
НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав.
Ротквице, шаргарепе, патлиџани, зелени лукац, грашак рани. Пролазе године као дани. Душановачка ме пијаца храни. ЛОНАЦ ПАСУЉА Потуцала се бабура по пасуљу, Мучила се на ватри, давила се у уљу.
Хучи с Цера, са Космаја, с Медведника и Маљена, Ноћ та пишти као зверка рањена и остављена. Кратки дани, дуге ноћи, а сивило Само себи нажао је нешто тешко учинило.
ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ Ти вашари, кад се сељаци у варошицу сјаве, Дани ослобођења Уба, Кнића, Вишњице, Параде и сабори, теферичи и салве, Стогодишњице и шестстогодишњице, Светковине са
Ствар јесте необична, али ти се Читаоче, драги, ничем не чуди: Између Мораве, Саве и Тисе Наиђоше дани луди, злехуди; Не будимо забринути нит кисели, Јер и већих смо чуда видели...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ ПИСМА 84 ОРХИДЕЈА 90 ПОМРЧИНА 92 КОСОВСКИ ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ
Лагано, а стално, њих мрви и тлачи Страховити жрвањ неизбежне смрти. Нек пропадну дела! Ал̓ ко бесни хрти Немилосни дани, све јачи и јачи, Вас гоне и ниште — срце моје, плачи! — Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја.
То долазе, драга, све ближе и ближе Нечекани дани немоћи и беде, Све се чежње гасе и све страсти бледе, И ко неман старост пре времена стиже.
ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ Господ је тако хтео да ме створи У земљи где се монотоно живи; Промичу дани ни бољи ни гори, И, сиви, клизе у недоглед сиви.
Јер Бог је тако хтео да нас створи У доба кад се монотоно живи, Кад дани нису ни бољи ни гори, А људи млаки, једноставни, сиви... У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама!
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна.
Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка.
Ко раскинут ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не стоји.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софка не памти слађе вечере од тих. И сутра настали би тако исти срећнији дани. Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук. Али нико више сем њих троје и Магде. У колима, на прво место седао би он.
Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима. И Софка се сећа да су ти дани били најгори. Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и
Са улице допирао је бат корака. У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.
Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако!
Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог,
ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ Та јесен увек ране моје злêди. Та јесен, ведри дани кад застуде, Тужну ми једну свечаност приреди, Са помпом мојих спомена што блуде Видиком старим и кроз сумрак бледи.
Осећам да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо цвеће спомена да вене.
И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С престола
И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С престола среће,
Заспаћу мирно под Истине велом Са венцем снова преко мртвих груди. СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о детињске тежње; А спомене носе ветрићи далеки,
Ту не сија сунце нит’ се леје шире, Ту таласи неми троше чврсте хриди. Стари се дани са нама не мире, И агонија прошлости се види. ПАДА ЦВЕЋЕ Усплахирено цвеће ветар нише... Пролеће.
тихо моја младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.
ДАНАШЊИЦА (1911) Само не ово, само не баналност! О дани јада, потуцања, блата, О моја мржњо на очајну сталност, На дане кад се паучина хвата!
О, како труну бедни дани наши У општој влази што и мене таче, При посртању напора и воље, Сумраку нада. Али очај наш ће Велике буне бити
Осећам, чешће но што желим, Велики умор драг и мио. Дани су мојих жеља ређи, А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свелим.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје. Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Година, месеци, недеље и дани) 221 — Једно момче у собу уђе, а никога не пита? (Ветар) 222 — Кад видиш, онда га не видиш, а кад не видиш, онда га
(Година, месеци, недеље и дани) 237 — Преко бијела свијета једна гуја? (Муња) 238 — Пуно га је поље а не могу њим ни котарицу напунити?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дуго стоји, гледа како се кошкају и скачу, жали што им се не радује као некада. Мислима брзо протичу дани кад је у његовој кући све прскало и тутњало од живота, рада и богаћења. Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко да побегне од такве страже? Замрља од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу,
Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне.
Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку. Али мала луталица није хтела ни да застане. Брже од лишћа откидали су се дани, лист је треперио на ветру, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!
Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице. Затим су се дани, као таласи, сустизали, пролећа се претапала у лета, лета у јесени, и зиме.
Лепотица га само сумњичаво погледа, али од тога трена дани су им се расцветавали као златне руже. Научи лепотица да се смеје, да страхује, да брине, да се радује.
Ко зна колико је ишла распитујући се. Дани су крај ње летели као пахуље узрелог маслачка, а она никако да угледа ни родни крај ни Камено јаје на врху планине.
Шта чека? Укрцаће се у чамац и побећи! А старац? Како ће он без чамца? Одлучи да, ипак, сачека неки брод. Али дани су текли, бродови пролазили, ниједан да пристане. Већ су му кроз сан промицали, бели од пене, недостижни.
Чинило се да клизе у јаркој, плавој светлости. Дечак је певушио од радости, а дани пролазили. Ко зна колико је времена прошло док нису угледали острвце у руменој светлости пред вечерја и упаљено око
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Знало се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и његови људи, прећи y опозицију а садашња опозиција, Господар Јеврем и
У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ.
Али, дани су пролазили а Вук није питао. С времена на време учинило би му се да слепи певач жели нешто да му каже и да, можда,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама
Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог! Ој вечери, о слатко чекање, О ви ноћи, моји бели дани, О ви дани, а са два сунашца, Где сте јако, где је злато моје!... Плачи, траво! запевај, славују!
Нема сунца миленог, Нема мог! Ој вечери, о слатко чекање, О ви ноћи, моји бели дани, О ви дани, а са два сунашца, Где сте јако, где је злато моје!... Плачи, траво! запевај, славују! Злато моје земљица покрива!...
Моје тице мале, јадни сиротани, Прошли су ме давно моји лепи дани Увело је цвеће, одбег'о ме мај; А на души оста, к'о скрхана биљка, Ил' ко тужан мирис увела босиљка, Једна тешка рана,
Сурови ће дани доћи и узети Сваки по свој део од срца што бунца, Што жели, што моли; а ти ћеш се пети, Пети непрекидно до кобног
И тако ти дани без среће и мете, Односећ' свој део страдања и суза, Као гаврани ће крај нас да пролете, И не покидавши ни једну од
Но дани су прошли к'о ријека нагла, К'о тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен
„Где су сад дани и часови мили Кад би, у шетњи, у шумицу зашли, И једно друго тобож изгубили, Па би се опет, уз клицање, нашли?
Попа, Васко - КОРА
полако У празно пропада Зар да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но све кад бих те списе имао овде, не бисмо са њима дошли далеко, јер моји су дани избројани. Нека је хвала боговима што ме очуваше још толико свежа да могу уживати у лепотама природе и посматрати њене
Та умилна музика која је стигла и до Париза ублажује нашу тугу и казује нам да су крвави дани револуције давно прошли.
На то се побунише покрајине, а Европа објави рат Француској. Наступише црни дани 16 октобра 1793 погубљена је краљица, а пет дана доцније погинуше сви жирондисти под секиром гиљотине.
„У таквом усхићењу пролажаху дани. Док је наш брод вршио своја снимања дуж обала Јужне Америке, предузимао сам веће екскурзије у унутрашњост континента,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
СМО МИ КОЛЕТА ОД РОЗЕНА 212 БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ 217 ПАЦКО 218 ЧАСТ 221 САН КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД ФЕРИЗОВИЋА 240 МАЈОР ТАСА 246 ПУКОВСКА ЗАСТАВА 251 ЈАГЊЕ 255 ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ... 257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН?
Рече ми да је свратио кући на два дана, али да би боље учинио да је обишао, јер му ови први дани ослобођења не би били горки као сад.
Откуд само истрајност оне наде? Откуд она вера да ће све оно проћи и да ће настати лепши дани? Шта је одржало њен разум?
и верности толико и тако наивно сањали доле у мукама, а о чијим гадостима сазнадосмо тек пошто прођоше они први дани бесмислене радости и кад је све било доцкан да се предузме и освети.
Седео је Митар на оној столици и чекао, док су му се минути чинили читави дани, па му се тешки капци затварали од страшнога умора, који га је, после много издржаних мука и неспавања, савладао.
Обећали сте?! ПРВИ ДАНИ Белешке из рата Што сам се више примицао граници, био сам све љубопитљивији. Шта се догађа тамо?
он дође кући на одсуство, пун онога здравога весеља и радости живота, празници су они прави, радосни, мили и насмејани дани.
И тако, у томе преданоме раду Господовом, пролажаху дани и месеци, све до једнога дана кад се наједанпут, а при особито доброј вољи својој, Господ опет не опомену Срба.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На концу, ти дани и јесу за то да се о њима да сентименталности што је њено, да јој се плате одговарајуће „сталије и контрасталије”, па
И у томе протјечу, с почетка споро, сасвим споро, дани. Болесников немир још није сасвим савладан; он сваким својим чином, сваким сатом устрепталог мировања, сваким скрушено
При закопчавању одјеће са задовољством констатира своју бијелу, дијететску набухлост. Сад не промичу више дани него седмице. А још нешто касније, мјесеци.
А ипак, како су замаси тог црног вјетра у њој распиривали буктињу живота! Наступало је прољеће, нагло, без преласка. Дани су били већ топли. Пред вече бисмо изишли у шетњу. Корачали смо полако, руку под руку.
Кад гледам моја ишарана слова на пијеску живота која су вјетри помрсили, гледам на њих као на поремећену арабеску. Дани радости и боли сврставају се у један ред, не потиру се и не потискују једно друго.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако пролажаху дани... Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао. Имања, може се рећи, и не имађаше.
Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
те још кад је млад, вреле крви, могô би се и он ускалашити, те ово моје имање потрошити, па би теби под старост рђави дани дошли. Стога ти узми ова три кључа од три тајне собе, па их чувај кô очи у глави!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ИМЕ 24 НАЈВЕЋИ ЈАД 25 ИДИЛА 28 ВОЈИСЛАВУ 30 ЈУТАРЊА ИДИЛА 32 ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ 35 ПРВА ЗВЕЗДА 37 УМРЛИ ДАНИ 44 УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 45 ВИЂЕЊЕ 48 ПРОМЕНАДА 50 Г.
ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
ПЕСМА СРЕЋЕ 128 ПО ГРОБОВИМА 131 СПОМЕНИК 133 ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ 135 СА КУМАНОВА 138 УЗДАХ СА ДУНАВА 141 КРВАВИ ДАНИ 143 ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ 144 СА КРИНОМ У РУЦИ 146 ПРОСТО ИМЕ 148 ЦВЕТОВИ СЛАВЕ 150 ШТАПОВИ И ШТАКЕ 152 БОЛ И
КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА
ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А 222 ПРОЛЕЋЕ 1915.
збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.
Као мирис, као зраци, као тама, Као ветар, као облак, као пена, Одвојени дани, ноћи, лебде, круже И прилазе у облику успомена. Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи?
Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи? Онда куд ће да ишчезну и да оду Успомене, моји дани, бивше ноћи? Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада?
Док будућност полагано покров скида, Ње нестаје и у прошлу прошлост пада. ПЕСМА 1 У нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку
УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Прост
Ал' није. Ја знам сви ти дани стари, И жеље, њена туга и лепота, И нежне везе осмеха и чари Немају више за мене живота.
Гледећи дуго тај маглени вео, Камо се дани моји разасуше, Шири се покров велик, простран, бео, Под којим леже утопљене душе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани. Будимпешта ми је изгледала некако мала, а ланчани мост, због кога ми је застао дах када сам га први пут угледао пре
Изгледало је да се све лагано креће, као неко коме су одбројани дани. Будимпешта ми је изгледала некако мала, а ланчани мост, због кога ми је застао дах када сам га први пут угледао пре
При крају септембра, када се завршила берба, био сам спреман за пут у Кембриџ. Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино.
При крају септембра, када се завршила берба, био сам спреман за пут у Кембриџ. Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино.
Када су дани били изузетно ведри, био сам сигуран да сам са узвишице, на којој се налазила Мекмиленова колиба, на падинама планине
Нису далеко дани када ће научници који су се зближили кроз рад у Савету, бити велика армија добровољаца, уверених и спремних да се боре
Ћипико, Иво - Приповетке
Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају. Па им пану на памет дани радње, урезују у памети приштедњу, и у тој мисли чисто живље раде и веселе се послу.
Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена. Једнако слушају корачаје чељади што улицом пролази, вику дјечурлије и
На мору наступише дани и ноћи у стрепњи и свакојаким слутњама. Док првих дана плове поред налучених мјеста, још је Цвијетина мисао везана са
А кад сутон паде на море, простор и њихове прилике, сиђоше, као вјерне друге, међу осталу чељад. Пролазе дани у великоме мору без јачих промјена.
А дотле би стока им над њима, испод жбунова, у присијенци пландовала. Тако дјетету пролажаху дани у непрекидној трзавици, да по дану, гонећи стоку на пашу, нађе кога од мушкића од њене добе да се с њим прође у
—За старога Андрију мислите... То је добар човјек; познавали смо се из дјетињства — благословени они дани! Послије је пошао по свијету, нешто стекао и настанио се у селу.
Отада мајци бијаше још горе: гладни зимњи и дуги, уморни љетњи дани, када се из града враћаше ка својом ситном робом, не окусивши преко цијелога дана ни залогаја, а вечеравши тек осољено
Затвори врата и журно попе се уза стубе. —Морача! — једва изговори и зајеца. —Иди! Ово су велики дани! — одговори она и насмија му се у лице.
Друге школске године, искрено прегарајући све насладе детиња слободна живота, похита у семинариј. Мирни јесењи дани пролажаху у складу са његовим богољупством, које се бејаше удвостручило.
Тако Илији пролазе топли, летњи дани у тешкоме раду и још тежим спарним ноћима. А обикнувши раду и видећи да се пак штогод штеди од добивених пара, одлучи
Зидови нове цркве наочиглед дижу се. Жега даномице попушта и настају јесењи кишљиви дани. Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду, док га најпосле болест не
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Чак и свитања, која иначе екстатично описује, песнику постају одбојна, док осванули дани гледају у њега, а не он у њих: као да му помало прете.
мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! [...] онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун
Управо је та нова хијерархија сигурно вредновала Оцвале примуле у очима самог аутора, и уколико су гимназијски дани више одмицали, све немилосрдније.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пажљивоме читаоцу неће промаћи овај доста необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме
Приповетка Стари дани има средишње место у Станковићевоме укупном делу, и дабоме не зато што је њоме насловљена његова ваљда најзначајнија
гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари дани” и „пусто турско”.
Као и у приповеци Стари дани, у првој верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира,
неуспео покушај при свршетку свадбе да - према пчињском обичајном праву - уђе у снахину ложницу уместо сина, онда први дани Софкиног живота после свадбе и, на крају, Маркова погибија и сахрана последњи су догађаји исприповедани успореним
ако сада учинимо још један корак назад, па се вратимо на ране приповетке у збиркама Из старог јеванђеља (1898) и Стари дани (1902), видеће се да је Станковић предност давао првом приповедачком лицу, кад сам јунак излаже своје сећање.
Тако се, на пример, на почетку приповетке Стари дани оглашава приповедач Миле као већ одрастао човек, а варош (Врање) за њега није блиско овде, него далеко тамо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине. Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола.
Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме. И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде.
»Стармали« 1888. ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА Пролеће је веће близу И бистрији дани с њиме; Питаће нас: чиме сте се Занимали прошле зиме? А ми ћемо одговорит’ Ведра лица (како није!
Маринковић) Осећате л’ струју Поноса и дике, Којом трепте ретки дани И свечани само? — Осећамо, осећамо! Знате л’ да се данас Један тамјан пали По васцелом Српству И тамо и амо?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Одајем се мртав сунцу после мене. То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб? Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним.
жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани. Ту је све име или реч. У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета.
А нема љубави, доказ је ова обала и ова вода. Труну остаци уклетога брода Крај ватре којом не хране се дани. Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА Крај ватре којом не хране се дани Изобличени облици од жестоког раствора Сна и празнине.
Труну остаци уклетога брода Крај ватре којом не хране се дани. Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА Крај ватре којом не хране се дани Изобличени облици од жестоког раствора Сна и празнине. Истино говора Све је замењено речју па нејасан пој мами.
Ту изгубљено сећање пустињу храни. И крај ватре којом не хране се дани Закопани лелек и ненађено благо стоје. Љубави моја мртва а ипак жива О све што прође вечност једна бива И нема мене
Прими и цвет кога презиру љиљани Запамћене мудрости у сусрет мом праху. Истинске су речи тужне; прави дани Празни. У прашини траг нађи уздаху!
Ко ће наше срце и кости да сахрани тамо где не допире памћење, покрет где нас не умножава и не понављају дани! Ишчупајте ми језик и ставите цвет: почиње лутање кроз светлост. Речи заустави!
под старост благосиља цичу Птица која себе ствара из своје немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ
Петровић, Растко - АФРИКА
И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе. А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу.
Можда у коншију? СТАНА: Смејте се, децо!... Мене прођоше Смехова лепих дани весели; Сад плачем само. ПРВИ ТУРЧИН: За киме, бако? СТАНА: И то да кажем!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Приближујући се главном месту ономадашњег разбојишта, прво осетих ужасан, угушујући смрад. Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну. После смрада први су весници блиског разбојишта грдни ројеви крупних мува златица.
Сад му приђем и наш разговор окрете се тако да му ја рекох: — Невесели дани, г. пуковниче. — Да, могли би бити веселији. — Чудо вас нема никад у штабу!!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па набуја, кâ олуја, — Ао јада големог! Ал’ ме текне кад одјекне Од празнине срца мог. ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење.
Па ид’те, молитве нам, Куд сте се спремиле, Бог ће вас радо примит’ Од ћери премиле! ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели!
Па ид’те, молитве нам, Куд сте се спремиле, Бог ће вас радо примит’ Од ћери премиле! ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели!
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли
Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети. Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо! XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дира га потпоручник Ратомир, који још иде на штакама: — Ах, прођоше они твоји лепи дани, кад сестра Жер-мен седне на кревет, па ти приноси својим лепим прстићима цигарету, а ти пушиш.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука.
Време мило, мог достојни гананија дани, Да вас пастир у долини, птичица на грани, Да вас тежак с њиве своје восклицајућ хвали, Јек одзива славослови по
Возраст пјеснеј наше жизин најлепши су дани, Младенчество чека љета, старост своје брани. Сви народи баш у вјеку јуношества свога, Пуни снаге и љубови, витештва
— Плати па кушај, Новци су мени од нужде, марим за уста ти, небо, Желудац. — једва уздржим смеј на одговор ми дани. — А шта, пиљарице друга, држиш у корпи, није ли — Реч ми присече: — Цвеће.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче?
Тад, запахнут Тобом, ја се питам: Куда? (1912) КОРАЧА ДУГИ НИЗ МРТВАЦА СВАКИДАШЊА ПЕСМА Дани, како тутњи ваш џиновски хук!
Ко распукло звоно плачу зоре ваше, Кô на пиру смрти разлупане чаше, Како пун је страве прошлих ноћи мук! Дани, уставите свој демонски трк!
О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем
Појени смо крвљу вриштеће Горгоне, Но сумњом нам нису затровани дани. И рекнеш ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом
И кад разгрнемо пепелишта снова, Стари ће се дани уз реч да помену: Слушаћемо ватру и веселост њену, Кô домаћин што се вратио из лова С песмом, с којом јутрос у
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Моје тице мале, јадни сиротани! Прошли су ме давно моји лепи дани — Увело је цвеће, одбегô ме мај; А на души оста, кô скрхана биљка, Ил’ кô тужан мирис увелог босиљка, Једна тешка
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Радуј се, свему си спона, покоји у теби сви живе. И душа тузи што склона; и празнином што дани засиве — у походе то спрема ти се она.
И радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе. ТУГА 1 Засветле дани, девице мру биљке тихано мило. У срцу туга се стани за нечим што се давно, давно збило.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Семе коме род расте над земљом, треба сејати преподне, а коме расте под земљом, после подне (ЗНЖОЈС, 16, 266). Срећни дани за сејање су понедеоник (СЕЗ, 40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266; 23, 210), субота (ЗНЖОЈС, 16, 266); среда и субота
40, 331), среда (ЗНЖОЈС, 16, 266; 23, 210), субота (ЗНЖОЈС, 16, 266); среда и субота добре су зато јер су »женски дани« [женскога граматичког рода], па ће семе боље родити, »јер су женске родне« (иб., 266).
Ћипико, Иво - Пауци
На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку. Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади
Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?” Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село.
Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега. А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.
Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања. Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова,
Подзимњи промјенљиви дани пролазе. У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта
Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека. Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом.
— Не говорим ти ништа зла ... — Смућујете ме... Грих је и мислити! Да бар прођу ови велики дани.. — Па? — Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. — Фала ти! — једва дочека Иво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Морава се замутила. Проћи ће најмање десетак дана пре него што се разбистри. Дани су чисти и прозрачни после провале облака, која се са олујом сручила на Вратимље.
Све је изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане ноћи, само су људи тамо исцеђени, суви, без сокова, сенке
Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење. Дани дуги као године. Кирча Зима је била дуга и тешка. О Божићу је падао снег три дана и три ноћи без престанка.
Стока ће од таквог сена измршавити, краве засушити. Црни дани надвиће се зимус над Вратимљем. То кажем, а остали одмахују главама, нико да се забрине, веле за мене да сам злогука
Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани, блатњаве воде моравске и љути северац. Или ће га студени ветар развејати по реци или ће га прекрити ило.
Поново су дани постали дуги и троми, ништа се нарочито није дешавало. Ми смо обављали своје дужности: крштавали децу, венчавали
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у благом санку из прошлости давне, Болној тици тако протицаху дани; Нит се из сна креће, нит очи отвара И снег тихо веје - да тиче сахрани... 1880.
Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње ваше! 3. Но јесењи када стигну дани, И на пут се ластавица крене, Пријатељи, сетите се мене У далекој, непознатој страни И у вашем пријатељском
Царици Шпаније плодне синуше велики дани! Шарене, богате лађе и силни каравани На њене базаре многе стизаху свакога дана Из Андалузије даљне и жарких афричких
4. Судба је хтела да се страшно шали, И оборила је громове на мене; И моји дани, као бурни вали, Разбијаху се о гранитске стене. Несрећна љубав беше свему весник!
Где сте ви миле зоре, И ви пролетњи дани, Кад је божанском ногом Блудио по пољани И звонким својим рогом Гонио снажног вепра, Суровог, страшног звера, И лава и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ова не стоји право на оси обртања, па зато дани дужају и краћају, и тиме стварају годишња доба. И то кретање Сунца је привидно и последица обилажења Земље око Сунца,
Мој путовођа Бедекер пун је звездица, једноставних и двоструких, које упозорују на њене знаменитости. Но дани мога боравка су избројани и недовољни за све њих.
О томе сам се и очигледно уверио неки дан. Бавио сам се послом у непосредној близини Солуна. Онде је сада, када су дани најдужи, већ у осам сати увече мркла ноћ; стрми залаз Сунца чини да је вечерњи сутон врло кратак.
XВИИ ИСТИНА О ПРОПАСТИ АЛЕКСАНДРИСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, БАШТЕНСКИ ПЛАНЕТАРИЈУМ Даљ Дунав и дани теку и не замарају се никада, а ја посматрам њихов благи ток, лежећи. Не плашите се, драга пријатељице, нисам болестан.
Краљеви, кнежеви и научници посећиваше га и поштоваше. Али кад његов дарежљиви владар премину, настадоше за њега црни дани; одузеше му имање и звездару и прогнаше га из Данске.
Сви, начуљише уши да чују Тихов одговор. Он уздахну дубоко. „Претстоје нам тешки дани. Тако ми саопштава звездано небо.“ Видим Кеплера како се намргодио.
Тако су прохујали летњи дани као кратак сан. Крајем септембра одржана је берба наших винограда. Њен свршетак био је увек свечан.
Одмењују се миниатурни дани са ноћима овог новог небеског тела на којем путујемо, обасјавају нас Сунчеви зраци, па онда опет улазимо у таму, али
Колико дивних игара боја на једном тако обасјаном небеском телу! Какве су онде зоре, дани и вечерњи сутони, па тек мене њихових Месеца и помрачења њихових Сунаца!
Планета ће доживети свој први дан. Али ти дани неће бити као они на Земљи; спочетка још топли, они ће брзо захладнети, због велике даљине Сунца.
Зато на њима има зоре, дана, вечери и ноћи онде има и годишњих доба. Какви су тек дани оних планета које осветљавају у исти мах више сунаца! Какве ли се игре боја виђају у њиховим зорама и сутонима.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани, Долетеће, запитаће: Камо мали укућани? А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша
Збирке: Песме (1874), Пред Васкрс (1877), Светли дани српски (1878), Песме (1884). Милорад Поповић Шапчанин (1842–1895), рођен је у Шапцу, умро је у Београду.
прилике 1872, Божићни дар 1872, Радованов дар 1876, Божић, дар доброј деци 1873-77, Дан и ноћ 1880, Невен цвеће 1877, Дани одмора 1878, Велики српски декламатор 1879, Српски декламатор 1879, Босиље 1880, Мале гусле 1881, Мали свет 1882,
Стеван В. Поповић: Радованов дар 1878. Стеван В. Поповић: Дани одмора 1879. Стеван В. Поповић: Чесница У Сомбору покренут часопис Голуб 1880.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тврдила је да њој није тешко неговати га: и објашњавала да, као код сваке болести и несреће, и ту нису сви дани једнаки, да наилазе дани одмора и за болесника и за оне који га гледају.
њој није тешко неговати га: и објашњавала да, као код сваке болести и несреће, и ту нису сви дани једнаки, да наилазе дани одмора и за болесника и за оне који га гледају.
шалоне, руке и лица која се ту помаљају некако су потпуно безосећајна, свеједно им је и то вече, и сутрашњи дан, и дани затим...” Ова хартијица била је мало сведочанство да је у Јосифу лежала и извесна вештина писања.
” — то је била једна од паланачких узречица за сваку замршенију прилику. Такозвани мутни дани залазили су, наравно, и у кућу — да кажемо слутљиво, као Сока — залазили су и у кућу Сокине мајке.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Јуратен, из лат.) — поротник, члан поротног суда; заклети чиновник, присежник КАНИКУЛЕ (лат. цаніцулае) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту КАПА — (фиг.
цаніцулае) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту КАПА — (фиг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пронесе се тек глас: стигли су. Крећемо одмах. И у тој нади пролазили су нам дани. Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника.
У ФРОНТ! Прошли су мочварни дани зиме. Наша животна способност могла би се поредити са неким филтром који пропушта извесне растворе.
августу, када је као тешки рањеник пренесен у болницу.“ „Драги друже, Прочитао си и сазнао. Ти ће дани остати као најболнији у моме сећању. Не знам да ли ће се још кадгод родити такви људи...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О! мрзим, мрзим да ми откривају истину, да свићу дани и да гледају у мене! Где сам то сада? Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води; онда ми је досадно,
Коњици ко да њини врани Не тичу тле земље гора Већ да су они нови дани Без сјајног зрака и без зора А грдне сенке што се вину Ко да су сенке коњских крила Што пођу са њих у висину Кроз
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Она га ћушну у шкрињу међу кошуље, па заборави и старицу и сусрет. Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело?
Да је на пустом острву, дечак би ставио писмо у боцу, а боцу бацио у море. Таласи би се ваљали, дани би текли. Море би догнало боцу до острва и принцеза би знала: негде у далеком свету један дечак мисли на њу...
Узалуд су дани летели! Већ је и земља зелену кошуљицу облачила, а облаци мирисали на пролеће: звоно је брујало. Није преостало ништа
Како су дани летели! Како је притискала празнина, када се једнога јутра чу отварање врата, нечији лаки кораци и познати глас рече:
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Какво седење? Знаш да места немам док овај празник не прође, ови — не свети, него, Боже ми опрости — луди дани. Улази Васка уносећи свећу у златном чираку.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесе
1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они Кад је срце пуно рахатлука било?!
И дани све теку, а мраморној плочи Свако јутро, рано, у појање петла, Тихо мати дође, па подиже очи, Моли се и дуго сриче с
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На тај начин се пореде наши и латински манастири у песми Милош у Латинима, и некадашњи радосни дани и садашњи тужни у песмама: Косовка девојка и Смрт мајке Југовића, и због тога су читаве песме испеване у облику
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ко би знао зашто нам она још може требати. Отресити вођа дружине није ни слутио какви тешки дани долазе и какву ће улогу пећина у њима играти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗЕМЉУ 72 ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА 73 ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ 74 СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ 75 ПИСМО НА ЛЕДУ 76 ЛУКАВИ ДАНИ 77 УКЛЕТИ 78 ЗДРАВИЦА И 79 НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732.
ПИСМО НА ЛЕДУ Браћи Дрињанима Писмо на леду позадуже траје, Неголи наши срећни и добри данци У миру бораве! ЛУКАВИ ДАНИ Лукави су дани настали; Пробаљујте време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по
ЛУКАВИ ДАНИ Лукави су дани настали; Пробаљујте време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по себи Добро
Тако доиста некима ноћу Згађа се душа Ка право иста што је Црква храмна. ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА Нек се промењују дани и године својим завичајем, како је Господ изволио, — а не ми...