Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница... Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник
Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница... Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда.
Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали
— Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ... Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру!
— Сурепе! — Чујем, харамбашо. — Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. — Добро. — Јоване!... Јовица!... — Ево нас, харамбашо! — Идите у Баново Поље.
— Ја велим да оног маторог треба притегнути!... Треба га натерати да каже где им је даник? — Па? — Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. — А хоће ли казати?