Црњански, Милош - Сеобе 1
чађавих, оштрих кровова, напуштених и непомичних, међу којима се видео танки млаз заплавелог неба и, на њему, звезда Даница.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹ Караџић, В. С., Географическо-статистическо описание Србије, у: Даница, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 123—124. ² Пирх, О. Д., Путовање по Србији у години 1829, Просвета, Београд 1983, с.
, Косово, Просвета, Београд 1986, с. 87. ¹³ Караџић, В. С., Географическо-статистическо описаније Србије, у: Даница, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 123; Николић, В.
Караџић, В. С., Географическо—статистическо описаније Србије, у: Даница, Просвета—Нолит, Београд 1987. Караџић, В. С., О српској народној поезији, Просвета, Београд 1964. Караџић, В. С.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Ви имате право, али смо се тако навикли. ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, дим туђег елемента давио нас је много година! Но даница је и нашој народности своје багрјаношарно лице помолила, само не треба ни ми да спавамо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЛУКОВИЋ 357 СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 358 МИЛАН ЋУРЧИН 359 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ 360 ДАНИЦА МАРКОВИЋ 361 ВЕЛИМИР РАЈИЋ 362 СИМА ПАНДУРОВИЋ 363 2) ПРИПОВЕДАЧИ 364 БОРИСАВ СТАНКОВИЋ 365 ИВО ЋИПИКО 367 ПЕТАР
гимназија постаје велика. Највећи део српских листова и књига штампа се ту. Књижевни листови ту излазе: Даница, Јавор, Матица. Главни српски писци станују у Новом Саду.
1860. године, под уредништвом Ђорђа Поповића, почела је у Новом Саду излазити Даница, први чисто књижевни часопис у српској књижевности.
она је прикупила око себе готово све млађе писце српске, и што је у оно доба српска књижевност могла дати, то је Даница давала.
79 Неколико година (1826—1829) издавао је алманах Даницу, који је готово сам попуњавао својим корисним прилозима. Даница је имала више научан но забаван карактер, и то је први научни алманах српски.
Атанацковића, К. Руварца, Ј. Грчића и на готово све слабе песнике шездесетих година.] 1861. Даница је тврдила да је »Бранко дао садашњи живот нашој књижевности«. Од 1860. до 1890.
Тај напредак огледа се нарочито у општем подизању Србије. Још 1865. новосадска Даница је писала: »Србија, која јошт није ни сасвим независна кнежевина, у којој се сталежи тек почели прокљувљивати, а
Митровић, Милета Јакшић, Алекса Шантић и Јован Дучић, и, донекле, и Даница Марковић. Данас, тога утицаја нема више. И они који су почели подражавањем Војиславу Илићу пре десетак година,
психолошки анализује неврастеничарску душу модерног човека или са горчином слика српско грађанско друштво у Угарској. ДАНИЦА МАРКОВИЋ Двоје од нових песника српских Даница Марковић и Велимир Рајић имају извесно заједничко обележје: песимизам
ДАНИЦА МАРКОВИЋ Двоје од нових песника српских Даница Марковић и Велимир Рајић имају извесно заједничко обележје: песимизам и велику искреност.
нових песника српских Даница Марковић и Велимир Рајић имају извесно заједничко обележје: песимизам и велику искреност. Даница Марковић (рођена у Београду 1879**) је писала мало: једну збирку Тренуци (Београд, 1904) и известан број стихова по
аутобиографска, своја књига, какве се ретко срећу у књижевности, где конвенције, подражавања и шаблони толико значе. Даница Марковић у томе погледу подсећа на Марселину Деборд-Валмор у француској, и Бети Паоли у немачкој књижевности.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та чудо је, побратиме мио, Ни у сну га неси никад снио: Каква стаса — лице кâ зорица, Око бистро лепше нег Даница, Даница нам носи белог данка — Та лепша је од најлепшег данка.
чудо је, побратиме мио, Ни у сну га неси никад снио: Каква стаса — лице кâ зорица, Око бистро лепше нег Даница, Даница нам носи белог данка — Та лепша је од најлепшег данка.
је, Каже њему и за злато своје; На све стране света големога, Каже, нема чеда таковога, Та ни вила, ни звезда Даница Не би њојзи била другарица; Даница нам носи бела дана, Цвета лепша и од бела дана.
На све стране света големога, Каже, нема чеда таковога, Та ни вила, ни звезда Даница Не би њојзи била другарица; Даница нам носи бела дана, Цвета лепша и од бела дана. Тако јунак своје злато фали, Помоз', Боже, срећу му не смали!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Мјесец сјао кад сам коње крао, а Даница кад сам откајаво. Истина, и лопови се користе пјесмом, па у њу преточе своје горко искуство: Док сам крао и господи
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и свуда. ПРВИ ЧИН Пространи хол, из којега степенице воде на горњи спрат. Тежак кожни намештај.
ТРИФУН: Јест кад би кирајџије хтеле да стану у фронт! АГАТОН: Море ћу да их уврстам ја, не брини ти то! ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не
АГАТОН: Море ћу да их уврстам ја, не брини ти то! ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори.
(при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори. Даница доноси на служавнику жито и служи их).
ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости! МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући пуној туге и жалости један тако ведар и очаравајући поглед!
(Служи се.) АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна? ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се...
АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се... СИМКА (вуче га љубоморно за пеш од капута те прекида разговор). ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази).
ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази). ПОЈАВА ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без ДАНИЦЕ МИЋА (пошто је Даница отишла и он је испратио погледом): Одиста, лепушкаста девојчица, то се мора признати СИМКА (Агатону): Што се ти, бога
САРКА: Па плачи, брате, кад видиш собу, а немој аконто да плачеш! СВИ (одлазе уз степенице). ПОЈАВА ИВ ДАНИЦА, МИЋА МИЋА (он је последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз
уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз средња врата, он се врати): Ах! ДАНИЦА (доноси пун служавник кафе, па кад види да су гости отишли уз степенице, изненади се). МИЋА (приступи јој): Кафу?
МИЋА (приступи јој): Кафу? (Узима шољицу.) Ја иначе не пијем, али кад ви служите. ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа? МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако!
) Ја иначе не пијем, али кад ви служите. ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа? МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако! МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају... А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају. И Вела не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5. Фалила се звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог
“ Што се фали звијезда даница. Што се фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла,
учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је узме себи за љубовцу — Од ње поста звијезда даница. 8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке. Довикивање.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таман он поче да декламује Теодорине речи, којима она укорава Јустинијана за малодушност, а Даница га узе за руку, и они се нађоше заједно на ливади, близу Врњачке Бање...
Али он не подлеже овој новој навали. — Ноћас сам те сањала, рече му Даница. — Та није могућно! — викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ТРЕЋИ 74 НАРОДНИ ПОСЛАНИК КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА ЛИЦА Јеврем Прокић Павка, његова жена Даница, њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски
И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо!
Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет? Јесам ли ти хиљаду пута казала: нећу да те видим тамо! ДАНИЦА: Боже, мајка!
ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет? Јесам ли ти хиљаду пута казала: нећу да те видим тамо! ДАНИЦА: Боже, мајка! ПАВКА: Ама, немој ти мени: „Боже, мајка! Нећу да те видим тамо кад немаш посла, па то!
ДАНИЦА: Боже, мајка! ПАВКА: Ама, немој ти мени: „Боже, мајка! Нећу да те видим тамо кад немаш посла, па то! ДАНИЦА: Учинило ми се да је пала саксија. ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто!
ПАВКА: Пала саксија, хм! Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти!
Није него још нешто! Што се мени не учини да је пала саксија! ДАНИЦА: (гунђа): А, већ... ПАВКА: Шта кажеш? ДАНИЦА: Ништа! ПАВКА: Слушај ти! Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш!
Моја мајка није вукла реп за собом, нисам га ни ја вукла, па не дам ни ти да га вучеш! Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп? ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме!
Не дам, разумеш ли ме... ДАНИЦА: Боже, мајка, какав реп? ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева, је л' имала оволики реп, па шта? Опет се удала!
ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева, је л' имала оволики реп, па шта? Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли?
Ето, баш красна девојка, па како је прошла? Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб...
ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Фатима је струком дивота, очи су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад сијева сњежна гривна ситна бисера; грло јој
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дичио се с твојим породом као Даница на ведру небу, и китио славом и поносом као гора с Ђурђевданом, а перивој с ружом и босиљем, дабогда!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И залуд сва лепота пролећњега дана, И свежи мирис расцветаних љубичица, И нежна песма из пастирска стана... Даница Марковић ЦЛВ ГАЛИУМ ВЕРУМ Клекнух у пољу широку пред цветом Што носи име твоје увек драго; Ветрић је својим доносио
твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом сатрвена, Ивањског цвећа руковети сухом. Даница Марковић ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА Прошле су љубичице!
твој гробље да облеће; А на згаришту моје среће бајне Остаће само споменâ поворка, Очајне патње, и страдања горка. Даница Марковић ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Мајнца, с крвавом сабљом у руци, изнад његове се главе описује „танки млаз заплавелог неба и, на њему, звезда Даница“.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Брда изнад Косова већ беше обасјала Даница. Ноћ као опојна. По Илиници се опружила танка летња измаглица као вилинско окриље.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па де, зашт’ је врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се? Даница је била нека (Припомози, машто моја!) Кô најлепши руменцветак Најлепшега перивоја.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Дивну си главу вешто срубио, Ено се бледи са врх бедема, Као колутак танке светлости Што је пред поноћ стере Даница... ...Мајка те моли, пашо свемоћан, Поврати румен лицу блеђаном, По бледилу га нећу познати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Како л' да ти, што неможно, словами излажем! Седи сама — не знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас
Н. Радонић, преносећи у своме чланку Нешто о Глиши Трлајићу Молчанину, Даница 1863. (прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878, 150—3) сећања Ђорђа Поповића, сликара из
је у целини донео овај дуги не незанимљиви родољубиви говор алегорично представљене Матице (у којем се велича Гајева Даница, „кад ми котарчицу пуну мирисног и разновидног хрватског цвећа, које на нашој гори расте, у крило просипа”), извештај
Сјајно лице месеца Ноћи гони мрак, Нежна земљи Даница Љупки спушта зрак, Сунце више што сија, Ружа све руменија, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња.
На част сунцу даница И њен светли стас, Мени све је Милица И срца јој глас; Данка нема чувства жар, Красне Милке мили дар, Вели славног
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Сарајеву су некад на божићним колачима биле израђиване тице од теста са граном од б. (Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в.
у стању да одржи љубав и спречи свађу (етимолошка магија: мајка га даје удатој кћери — »калопера, да се (не) карате«, Даница, 9, 65; или: »калопера, да ме не поћера«, Врч., Пом., 31). Иначе се к.
К. се први пут окуси на Чисти понедеоник, или на Младенце, или 1. марта (Даница, 7, 664; СЕЗ, 7, 133; 14, 37; 19, 36; Караџић, З, 229; упор. и Сцхнееwеиѕ, 126).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Погледајте, тамо на западу, баш поред црквеног торња, блиста звезда даница, планета Венера. Упримо наш доглед у њу. Иако се овај баш не одликује нарочитом оштрином, ипак толико видимо да је
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Био је песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др.
Преводио је поезију немачких романтичара, а као песник јавља се у часописима (Даница, Матица српска, Млада Србадија итд.). Узор му је био Бранко Радичевић.
Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871. Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ. Милићевић: Ђачка радост (проза) 1872. Стеван В.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Звездама од разочарења стаде дах. Једва се некако мудрица Даница сети: позваће Небеског Стрелца да пресуди! У своје првенство Даница није сумњала.
Једва се некако мудрица Даница сети: позваће Небеског Стрелца да пресуди! У своје првенство Даница није сумњала. Ко је најлепши то већ читаво небо зна, али нека се то једном и звездама-шашавицама каже!
Ко је најлепши то већ читаво небо зна, али нека се то једном и звездама-шашавицама каже! Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио.. Погну Даница светлу главицу, а небески јој ветар замрси косе.
Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио.. Погну Даница светлу главицу, а небески јој ветар замрси косе. Нестрпљиво је чекала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
па се налиј вина, па пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли јасан месец на заоду, је л' Даница на истоку звезда; је ли нама путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу.
и нали се вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом ведром небу: јесте јасан месец на заоду, јест даница на истоку звезда; јесте њима путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу; па се шеће коњма у
Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?“ Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила више б'јела града Биограда, гледајући чуда великога, ђе дијеле браћа
58 МАРГИТА ДЈЕВОЈКА И РАЈКО ВОЈВОДА Још зорица не забијелила, ни даница лица помолила, а од дана ни помена нема, пошетала Маргита ђевојка у Сријему по Сланом Камену; рано шета боса по
се ведро небо проломило, сјајан мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница крвава ижљегла, а кука јој тица кукавица усред Сења на бијелој цркви.
мјесец пао на Ружицу, то ће тебе Иво погинути; што су зв’језде крају прибјегнуле, то ће остат млоге удовице; што ј’ Даница крвава ижљегла, то ћеш стара остат кукавица; што л’ ти тица кука на Ружици, то ће ти је оборити Турци, а и мене стара
Бог сам знаде је ли тако било, а ми, браћо, да се веселимо! 65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин
од даиџа далбулана — велики бубањ данаске — данас даница — в. даницкиња даницкиња — мала пушка израђена у Гданску (Данцигу) дарма — врлина, заслуга, правда даровница ђорда