Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
али и роба (слугу) „који је сједијо на земљи црквеној или властеоској и дужан био радити цркви или властелину“, каже Даничић.
А., Принципы структурной типологии, Москва 1962; темат: „Руске фолклорне теме“, Расковник, пролеће 1982. ³ Даничић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, 2, Вук Караџић, Београд 1975, с. 327—328. ⁴ Караџић, В. С.
891. ⁶ Скок, П., Етимологијски ријечник хрватског или српског језика, ИИИ, ЈАЗУ, Загреб 1972, с. 150. ⁷ Даничић, Ђ., исто, с. 256—257. ⁸ Речник српскохрватскога књижевног језика, 4, Матица српска, Нови Сад 1971, с.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Копитар га је називао »српским Хорацијем«, Шафарик »кнезом српских песника«, Његош »Генијем Рода«, Ђуро Даничић »оцем новије српске књижевности«. Али њега су више ценили но волели, више хвалили но читали.
Тимотије Атанацковић постаје Богобој Атанацковић, Алексије Радичевић — Бранко Радичевић, Ђорђе Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић, Јанићије Кујунџић — Милан Кујунџић, Јован Грчки — Јован Грчић.
Прецизирајући Караџићеву идеју, Ђуро Даничић писао је 1847: »Но у данашња времена ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од своје народности,
Крајем четрдесетих година он добија два добра помагача: Ђуру Даничића и Бранка Радичевића. Даничић, својим знаменитим Ратом за српски језик и правопис (1847) даје научну основу и аргументацију Караџићевим реформним
1859. та забрана се диже, сем за школске књиге и службена издања. Ђуро Даничић, професор на Лицеју, доцније Великој школи, од 1859. до 1865, васпита нови нараштај у Караџићевим и својим идејама.
Љубиша, но и писци из источних крајева, као Ђуро Даничић и Јован Илић и некоји омладински писци, јужно наречје није преовладало.
читаве збирке речи из разних српскохрватских крајева и ревносно спремао друго издање, при чему му је помагао Ђуро Даничић.
« Крајем четрдесетих година пристигао је тај очекивани нараштај. 1847. почињу рад два млада »вуковца«: Ђуро Даничић, који својим Ратом за српски језик и правопис даје научно образложење Караџићевим идејама, и Бранко Радичевић, који
1848. почиње излазити први лист новим правописом, Напредак. 1850, Вук Караџић, Фрањо Миклошић, Ђуро Даничић, Иван Кукуљевић Сакцински, Иван Мажуранић, Димитрије Деметер — да се помену само најглавнији — закључили су Књижевни
Око половине XИX века почиње цео један култ Вука Караџића. Ђуро Даничић га је сматрао за неку врсту националног Месије, и 1849.
У ствари због тога, са особитим похвалама пресрео га је још 1847. Ђуро Даничић и био први трубач његове књижевне славе.
Ђуро Даничић и био први трубач његове књижевне славе. Даничић, увек искључиво филолог, хвалио је његов језик »као суза чист« и изјављивао да досада ниједан Србин није тако певао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Караџића. Приповетку му је био послао Максим Шкрљић из Боке Которске; наслов је изгледа дао Буро Даничић, као и за многе друге. Први пут је објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 3.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
МЕЂУ ЗЛИМА 159 МАЛО ПРОСЈАЧЕ 162 ПРИМОРКИЊА 165 ОБРАЗ 168 ДЕМОСТЕНОВА СМРТ 171 ТАЛ 173 ДЕСКАШЕВ И БРАНКО 175 ЗАШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ?
197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО... 201 ТРАЖЕ СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА ЈАКШИЋКА 213 ЂОРЂЕ
»Јавор« 1888. ЗАШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ? Зашт’ је Ђуро, врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се?
»Стармали« 1882. ЂУРО ДАНИЧИЋ Само плач чујемо, само гроб видимо, — Ми још и не знамо колико губимо. Страх нам неки стегô бола обилата — И
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Своју реформу крунисао је изванредним преводом Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета.
" Бранковом књижевном поколењу припадају филолог Ђура Даничић, романтичарски приповедач Богобој Атанацковић, песник Јован Илић и, као најзначајнији, путописац Љубомир Ненадовић
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 202; упор. и Даничић, Посл., 479: »Да му је драча под ногама, а плоча над главом, нек не може ни гори ни доли«, и Вук, Посл., 4660.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ
Михат свога вранца изводио, послао га паши у пешкешу. 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ Вино пије Мијат харамбаша у високој гори Куновици; с њиме пије Лазо барјактаре, а до Лаза Даничићу Виде, око Вида
Вук — између осталих — песме: Облак Радосав, Старина Новак и дели-Радивоје, Смрт Сењанина Ива, Костреш харамбаша, Виде Даничић. Марко је био писар код Васе Поповића, главног кнеза пожешке нахије.
продужи га помоћу седам коленаца да би даље видео. Кано мјесец од петнаест дана, тј. пун месец. Ђуро Даничић је (можда) војвода сењских ускока, аустријски поданик, старији од јунака с којима је овде здружен.
“ У овој песми (из Црне Горе) генитив множине завршава се на х: чардаковах, угичах итд. 69 Виде Даничић је (по једном мишљењу) сењски ускок који је у песми здружен са М. Томићем, босанским хајдуком.