Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зар је био само празан санак, А не бео, а не ведар данак Кад се она менека појави? Ја је смотри на беломе данку, Ја с њом шета, ал' само у санку, Ал' ће бити, биће и на јави.
И напоље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Де је данак преданио, Од злотвора своји с' скрио, Гледну данку на висини, Последњи се њему чини; Па ка земљи спусти очи, Онда једном стазом крочи, Поред једне стене сави,
Глај пред собом то крваво поље, Та море ли јоште бити боље?“ Ох, те коби данас на уранку! Таком дивном надао се данку: Свуд злотвори дивно поломљени. „Благо ли си вечераске мени, Вечараске па још и довека.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе").
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марко; бег Костадин беседио Марку: „Побратиме, Краљевићу Марко, да ти мени о јесени доћеш, о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, и господске ђаконије редом“.
Кад ја тражи брата Андријаша, ја се деси у двору твојему о јесени, о Дмитрову данку, а о твоме крсноме имену, — видио сам твоје дочекање, и види ти до три нечовештва“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
плантити огањ у дубоку, беззорну, вечиту ноћ, безмесечну и без звезда, мислећи се какво ће оно доби бити на судњем данку.