Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А шума као четка са обадве стране. — Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију... И, овако ћемо!... Ти, Илија, ти ћеш стати тамо. На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...
Теодосије - ЖИТИЈА
А он извести оца о цареву поздраву и даде му писмо, а с њим донесе и злато дано му од цара, и рече да им је цар даровао Хиландар са сваким наследством и утврђењем царским.
И то је све многом куповином било дано Хиландару у наследство. Пошто су све ово добро имали, усхтедоше још боле утврдити и распространити манастир.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О БОЖЈЕМ СУДУ Да окривљеном који рекне како је невин, а нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Исцртана површина морала је да означава нешто важно; као да су нам судбине стајале надохват руке. а нама није било дано да разумемо поруку која би нас можда спасила. Тада спазих Андреу поред једног белог нишана.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Само њему једином, било је дано да буде просветни песник: био је први, позван и прозван. Узвик Дижите школе, деца вас моле!
Једном, давно, било нам је дано да те стихове чујемо како ваља, да их удахнемо не процењујући их и не питајући се зашто су такви какви су, примили смо
Е-ех, само је одраслима дано оно што је најлепше на свијету. (Наши гоне јазавце) Сећање на драга лица и чежња за неповратним пламен је који
Само је једанпут, једном песнику, и то дечјем песнику, било дано да заигра на ту карту, да покаже широкогрудост према јаким сазвучјима и проскрибованим речима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његове драме историјске садржине мало су историјски тачне, у њима је сувише дано маха поетичној машти која је личности схватила апсолутно, осећања дотерала до пароксизма, психологију упростила на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано прође мимо драгог свога? Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак с дрвета обали — Само наду нека ми не свали.
рече: Прва речца из ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака амо муња пуста, Па запали све штоно затече, Дано горе до облака густа. Срце ми букну, па реко: „Јеси л' моја?“ Она дркта: „Навек, навек твоја!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом дано. У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Био сам богат, и срећан што сам свој дах помешао са дисањем великог града, што ми је дано да преподнева проводим у Народној библиотеци, ишчитавајући ретке књиге, старе часописе и предратне новине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је нужно да их претходно невоља оголи до голе кости, да с њих термитски скине, оглође, расточи све, па да би нам било дано да у њима препознамо и саосјетимо човјека, на концу — човјека?
У стварима је једна луда збрка и једна мудра хармонија: један пијани беспоредак и један дубљи смисао. Коме је дано да то спозна, добро је проживио свој вијек. Тај је обашао читав свој круг.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Обвештан камен на Римљане одводи мисли, Херкула натпис многи дано за здравље слави. Време је сатрло све, и људе и Херкула самог, И место њег’ басном слави се Јоргован сад.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано. Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана.
Ћипико, Иво - Пауци
— слуша пажљиво стари. —А задњих дана нека Раде дође к мени, послаћу га бискупу на исповјед; самоме пресвијетломе дано је да га може с богом помирити... Што мислиш, а? А ви радите увијек на вашу, по турску ...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад тешке хладне воде.