Краков, Станислав - КРИЛА
Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ кл. Јован Дановић из Ужица. Личном храброшћу и пожртвовањем утиче добро на св чињене. Умешан и способа ш са р а зумевањ Шта је ово?
Нико у батаљону није сановник имао. Ипак је то морало смрт да значи. Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао. Брисао је надлактицом чупаве бркове, и говорио да је републикански режим спасоносан.
Са поносом је показивао на огребано месо и на куршумом раздеране чакшире. — Мало коњака, господин’ мајоре. Капетан Дановић пружао је боцу. Мајор застаде н пружи руку.
А судија, студент—потпоручник, питао се: — Зашто, зашто људе убијати? Капетан Дановић је збуњен гледао у своје цокуле, и врхом окованог штапа закачио подерано пенџе на њима.
судије крај њега знале да је дужност војних судија убијати, и зато су им се већ на уснама урезале речи: — На смрт. Дановић је остављао штап, грицкао нокте, кијао, вадио мараму, и видећи да оптуженог изводе, мараму дуго савијао. Гласало се.
Гласало се. Мајор је рекао да се овога пута неће почети од најмлађега. Већ се трн пута поновило: — На смрт. Дановић је пљунуо у страну, лупио штапом о цокулу, и рекао: ”не, за редован суд”.
Почели су да долазе официри. Стазом између стењара клатио се мало погрбљени капетан Дановић и звонио окованим штапом по камењу. Сви су питали о новој офанзиви, смени и зимовнику.
Сви су питали о новој офанзиви, смени и зимовнику. Капетан Дановић је наредио да донесу коњак. Око стене су чамили голи, рањени грабови.