Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— упита она. Погледао је као да је први пут види у њеном пругастом минијатурном бикинију на плажи »Данче« и рекао: – Не знам. Можда до јесени?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од
цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао данче, ала си ми бео!
Збогом, житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.
Шта разгоре огња пуста? Твоја уста. ........... слатке муке? Твоје руке. О скупи, сунце, скупи стреле, О данче, ал' си ладан. Ох очи, уста, груди беле, Што ћу без вас јадан?
Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену? А ти, сунце, опета ограну? А ти, данче, опет свету свану?
трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи, данче, у црно с' обуци, Црна земља њено крије тело...
(УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада!
XXВИИ — „Збогом, збогом, данче бели, Моје сунце, мој животе! Ти бијаше свет мој цели, Брзо л' ми се, брзо оте!“ Ту умукну, затрепета, И
но ма како: Кривица је грдна била, Ма с' и грдно осветила. 12/12. 849. УРОШ И Ноћ пролази — данче свети, Шта ли ћеш донети? И пролази данак свети — Шта л' ће ноћ донети?
Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче, ала си ми бео! Још бих дуго гледати те хтео! Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора!
“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада'!
Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...
О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни! Санче варљиви! Грехова мојих друже марљиви!... (Јелисавета, подскакујући, а за њом Ђурашко, излази.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А сви снови, жеље моје Нек' у златној гривни стоје, Нек' ти шапћу благо, ти'о: ''Зоро моја, данче мио, Слатки рају мој, До гроба сам твој, па твој!...'' 1897.