Употреба речи дара у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Као да видим и бога и анђеле његове!... Само тако!... Слушај ме добро!... И слушај мајку... Донећу ти дара да ти очи занесе! Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... — Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...

Африка

Главни свирач, ради поздрава и дара, савија се и свира код самих мојих ногу. Док се чекају играчице, цртам један брз кроки ових уметника што свирају са

Теодосије - ЖИТИЈА

О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо? О, дара што га носимо, пуна не радости већ плача, не весеља већ ридања, како да те однесемо? Које ли ћемо уздарје примити?

Јер апостол Павле каже: „Сваком појединцу од нас даде се благодат по мери Дара: Христова“. И многи од светих после апостола благодаћу Духа Светога проповедаше јеванђеље као и апостоли, и ицто тако

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Тешко је одредити колика је амплитуда тога интелектуалног дара, јер народ није израђен. Углавном се може ово извести.

Али амплитуда дара по правилу није велика. Највећи број тзв. даровитих давао је досада мале резултате. Махом не разраде послове (не само

Има, дакле, доста површних. Код многих људи је даровитост врапчије интензивности. Али амплитуда дара је у вези и са културом: са вишом културом расте издржљивост, све је више савесности и ојачају способности народа који

вези и са културом: са вишом културом расте издржљивост, све је више савесности и ојачају способности народа који има дара. Изузетно има и велике даровитости.

Иако се реалистичке црте осећају у целом централном типу оне нису свуда подједнако развијене. Досада су највише дара за пословну активност показали људи од Призрена и из моравско-вардарског варијетета, нарочито они од Лесковца до

се обоје јавља код њихове браће динарског типа из Херцеговине, из источне Босне и из Србије, код оних људи који имају дара за пословну активност. Њихов се дух уситни, јер је непрекидно управљен на непосредну акцију.

јер су људи овога типа мање но икоји други имали прилике да то покажу, нарочито на пољима где је потребна већа мера дара.

Остало нам је да, бар, у главним линијама обележимо њихову врсту дара по народним песмама, затим према ономе што сам могао извести проматрајући људе овога типа у њиховој земљи и у

Изгледа да се на основи народних песама може извести ово. Имају више дара за лирске но за епске песме. Епске су песме ређе но у динарској области и, изузимајући оне на Косову, немају онај

врло добро из властитог искуства, да у Европи многи научници и државници сматрају Бугаре за физички јак народ, али без дара за духовни рад.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дакле, и кад потпуно одбацује одговорност пред дететом као читаоцем, дечји писац је, природом свога дара, упућен на њ; он пише и за дете.

Битна је изворност и силина визије, снага појединачног дара, а не висина на којој се визија јавља. Друштвена мерила и навике у вредновању ту су врло видљиви.

Мерила У сусрету са сваком новом дечјом књигом ваљало би, најпре, утврдити постојање специфичног дара дечјег писца, који се одликује изузетном прочишћеношћу израза, и заокруженим, сведеним виђењем света, које није

Упуштајући се у авантуру звану дечја песма, овај песник је од свог дара спасао све што је вредело спасавати. Тако је поезија, кроз промишљено самоубиство, успела да нам се представи у

који се само тобоже обраћају деци, да би нашли неко оправдање за лаку форму која органски одговара природи њихова дара. Та, ретка изворна делца, могла би опстати и наћи место и у постојећим оквирима књижевне уметности.

средину која је у потпуности одговарала његовој наглашеној склоности ка поучавању, и екстровертованој природи његовог дара.

На њ је био упућен животом, родитељском несрећом, склоношћу ка поучавању, природом свога дара: он је поучан и детињаст и у многим својим песмама за одрасле.

жмурке са ловцима, вивак се уживљава у улогу стражара, чворак би да несметано хара по виноградима, па се жали Имам дара За пудара, Ал' ме људи неће, Ту сам лоше среће, буха и муха препричавају своја ситна, свакодневна неваљалства

у оне писце који су све научили у детињству и у завичају, којима је дечји поглед на свет и на збивања основна снага дара, сам тај дар.

Оно што је писац видео пре тог буђења, у предворју стварног живота, поетска је основа његовог дара, сам тај дар. Па и несрећа и пустош сељачког живота, виђене очима детета, претварају се у поезију вечите патње и муке

У том смислу детињство није само извор на којем се напаја Ћопићево књижевно дело, већ и друго име његовог дара, стваралачког начела, приступа и поступка. Чим га напусти, чаролије нестаје.

Ако би неко желео да изучава утицај детињства на образовање једног књижевног дара и израза, Ћопићеве приче би му за то дале захвалну грађу.

Милићевић, Вук - Беспуће

Милан је зато имао тако много воље, а за остале ствари није показивао особитог дара, брат није имао разлога да се противи и пустио му да ради што хоће.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Кад узе дара, њој мало одлану, Чињаше с' сунце да јој опет грану, Па око врата лати га белога, Па љуби, грли суђеника свога, Из

полетара, Тамо-амо ја весело скака, Брањен ладом од сунчана жара; Ој изворе, да доста шљунака Ти имаде за ме веља дара! Немирно овде жубори ток твој — Таки је онда био и живот мој.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

И-их, ораси! Нема већег и љепшег дара на овоме свијету. Никад ми нико, у мом вијеку, није ништа ни поклонио доли орах. — Види сад тога ђавола!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36.

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36.

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36.

Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа!

Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био, би ме пробудио Или барем

) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара; А да бих га у јаглуку везла,

дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара; А да бих га у јаглуку везла, Јаглук ће се брзо раздријети; А да бих му црне очи дала, Драги ће се по дружини

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка радница ТОМАНИЈА, њена сенка Глумци путујућег позоришта Шòпаловић: ВАСИЛИЈЕ ШÒПАЛОВИЋ, вођа трупе ЈЕЛИСАВЕТА

Видећете убиства! ДАРА: Видимо их и овде, сваки дан! ВАСИЛИЈЕ: Поштовани грађани! Не пропустите прилику да у једној од највећих представа

ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава! ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта! ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне!

ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат?

ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми забрањујеш? ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек!

Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац! ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници!

ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: За једног Немца стрељају стотину Срба! ДАРА: Пола се Србије у црно завило, а они глуме! ПРВА ГРАЂАНКА: Курво неморална!

ДРУГА ГРАЂАНКА: Даћу ја теби примитивизам по дупету! ДАРА: Јесте је чули шта каже? ТОМАНИЈА: Попела се на оно буре да нас пљује! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Немачки плаћеници!

ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Немачки плаћеници! ЈЕЛИСАВЕТА: Катранџије! ПРВА ГРАЂАНКА: Видиш ли ову црнину, црна ти душа? ДАРА: Зар треба курве у лице да нас вређају? ТОМАНИЈА: Скинућу ја тебе са тог бурета! (Граја и вика расту. Улеће Милун.

(Милун, са пушком на готовс, изводи глумце са сцене. Разилазе се и грађани. На сцени остају само Дара и Томанија.) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад?

Разилазе се и грађани. На сцени остају само Дара и Томанија.) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад? ТОМАНИЈА: Као сад, кад си викала на глумце! ДАРА: Како и да не вичем!

) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад? ТОМАНИЈА: Као сад, кад си викала на глумце! ДАРА: Како и да не вичем! Данас приређивати позоришне представе — то је равно отвореној сарадњи с окупатором!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И кад ти на лицу плане плам, блудан и стидан од дара скривеног под срцем сред недара: ја отац бићу тужан, што не убих, ја отац бићу тужан, јер љубљах, што нисам више крвав

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство. — Госпођица свастика има дара? — Та она досад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Немам! ЈЕВРЕМ: Немаш, али лакше пишеш. Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно а. Немам дара за писање. Па дабоме, не може човек за свашта да има дара. (Шета узбуђено и фркће.) ДАНИЦА: Шта ти је?

Немам дара за писање. Па дабоме, не може човек за свашта да има дара. (Шета узбуђено и фркће.) ДАНИЦА: Шта ти је? ЈЕВРЕМ: Тек што нису дошли, разумеш ли, тек што нису дошли!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога: — Ово је од деда-Митриних!... Ово од ујка-Стошиних!...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао што би јак био, све од својега труда, а од божјега дара, а вазда му бог на помоћ био!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

рече му старац: „Е побратиме, сад, да се дарујемо, ја ћу тебе даровати снагу и благо, а ти мене за оба ова дара само своју душу.

Кад цар то види, није се могао уздржати да га не запита за што се смије, а Соломун му одговори да се смије ђе цар дара хоће да погуби на женском узглављу. Цар га онда упита: „А да како?

био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју | љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост и уживање у злу, имао и много глумачког дара. Можда је и тај дар допринео да му он, Господар Јеврем, тако лако поверује.

Тај Караџић је, заиста, имао дара да своје послове пребаци другима. Да је нешто друго у питању, Мушицки не би марио.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО... Онамо, 'намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега дара; онамо, веле, Био је негда јуначки збор. Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Злобом к небу враге опојене ја сам чека на покајаније; мислио сам да ће се сјетити дара мога, вјечнога блаженства, и дужности твари к творитељу, неба слатког увеселенија.

Праматеро људскога племена, отровнога дара те прихвати, купаћеш га горкијем сузама, осипат га плачним покајањем, ал' бадава - завјет је нарушен!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зато се прибојавам да немам правог дара за ту науку“. „Не брини се, синовче! Платон ће те на моје заузимање већ примити у своју школу“.

А шта имаш од јела на стоваришту?“ „Један сељак из Фалкоњана донео је, у име заветнога дара, три кљукана петла“. Блажени осмејак обли пуно лице опатово, но он заузе брзо свој озбиљни став.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Цар одмах зовне ашчибашу, и нареди му да му доведе јабанџију што је у ашчиници. Када су тога јабанџију пред дара извели, цар без сувала, без џевапа осуди јабанџију на смрт.

био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену, а уз њу много дара и блага му поклони.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Моја младост Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Усто сам имао и природног дара за слободно цртање. Кристијан се подсмешљиво насмеши и оде право код шкртог немачког пекара.

Ово је захтевало скоро исто толико времена за размишљање, исто толико проналазачког дара и математичке вештине као и решење проширеног Лагранжеовог проблема.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.

Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом. Они су обучени за посете): Ето нас.

Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом. Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли.

Они су обучени за посете): Ето нас. Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће?

ЧЕДА: Знам ја то, али како можете да нас шаљете госпођи Петровићки, кад неће жена ни да нас прими? ДАРА: Није била код куће. ЧЕДА: Била је, шта није била!

Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако. Она одиста није била код куће, видели смо је после на фијакеру. ЖИВКА: Ето видиш!

Волим, каже жена, да одлежим једно запаљење плућа него једну министарску кризу. ДАРА: Слушам вас ваздан, а и не скидам шешир. (Полазећи лево у собу.) Мајка, је ли доносила шнајдерка хаљину?

(Полазећи лево у собу.) Мајка, је ли доносила шнајдерка хаљину? ЖИВКА: Није још. ДАРА: Послала бих Раку да је опет зове. (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава, овако више не иде!

ЧЕДА: Ето ти сад! Откуд ће момку рећи шта ће му цилиндер? ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш?

ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, бога ми, ни сам ти ни дала. Ама, где је та Дара? ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни. ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер! ДАРА: Па где је?

ЖИВКА: Јеси ли купио новине? А јест, бога ми, ни сам ти ни дала. Ама, где је та Дара? ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни. ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер! ДАРА: Па где је?

Ама, где је та Дара? ДАРА (на левим вратима): Била сам у кујни. ЖИВКА: Цилиндер, отац тражи цилиндер! ДАРА: Па где је? ЖИВКА: Последњи пут, кад је био пријем о краљевом дану, мет'ла сам га тамо у соби, на орман.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу нашу хоће да обара.

Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога ратара. — Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано?

С гране нека виси шикосана шара, А између шáрâ и помало дара; Сад пустимо мајку нек’ врата отвара, Дочекајмо децу с певањем тропара. Па се загледајмо у очице њине...

»Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.

„СОНЕТ“ Сонет се лако ствара. Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем склада — И форми нема квара.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

маштовити за светлости дање Једемо све што лети нисмо пали Све смо богатији што имамо мање Неправда има песничкога дара Истина је лепа ал док не остари Песме нам немају памети ал имају жара Птица ко досетка над њима крстари Погрешно узета

Петровић, Растко - АФРИКА

Главни свирач, ради поздрава и дара, савија се и свира код самих мојих ногу. Док се чекају играчице, цртам један брз кроки ових уметника што свирају са

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

се врати доле, Па поштуј јаде, Поштуј своје боле, И носи свима Земским патницима С поруком божјом Најлепшега дара: Бол нека вас диже Нек вас не обара! И ја сам о том Премишљао дуго — Да л’ то беше санак, Као и све друго...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

“ И тог’ ћу се држати Док год будем дисати, Српског оца прави син, Прави српски син. От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу ври; От матере свети дар — Српски језик н олтар — Има сваки српски син, Прави

Г. Трлајић, који није био без извесног поетског, ако не дара а оно духа (умео је пријатно и доброћудно ћаскати у стиху о приватним ништаријама, што сведоче и две његове песме

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: Зашто? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем! МИЛИСАВ: Шта не умете? ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Али најбоље осведочење Вуковог списатељског дара налазимо у његовим историјским списима. Као приповедач Вук се надовезује на уметност усмене речи.

Ћипико, Иво - Пауци

И сјетује га: — Не љути га, синко; мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... А да, — сјети се, — немаш ништа да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

“ Не, он збиља нема таквог беседничког дара као Дадара. Труди се и он, удешава да му говор буде свечан и достојанствен, али све то испада некако намештено и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Том ћу приликом мало и тог оца претрести. Све ми се чини да он од мог дара цркви одваја за себе... Све су краћи и краћи рокови његових нових потраживања... „Не ваља зејтин, госпа Лазарићка!”...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једва се Лепотица још и сећала старице и њеног дара, кад извлачећи кошуље из шкриње наиђе на огледало. — Гле, камо се оно сакрило!

Да је хтео — младић је могао бити моћнији и богатији од сваког дара на земљи. Али, он није марио ни за моћ, ни за богатство!

« У овој особини сликарева дара Царица виде могућност да на вјеки вјеков продужи и свој живот и своју владавину. Зато се насмеши сликару, добростивије

Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик. Чудна природа сликарева дара узнемири и збуни Царицу. Од бриге више није ни јела, ни спавала.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У тренутку кад ствара нову песму народни песник — утолико више уколико има мање дара — узима из старијих песама готове епитете, поређења, описе, почетке и завршетке, разне устаљене изразе, па чак и ред

— у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.

божа вјера тврда: превешћу ти снаху преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара зетовскога, да ми дара нитко не дијели“.

ти снаху преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара зетовскога, да ми дара нитко не дијели“.

Кад то зачу Црнојевић Иво, грохотом се, брате, осмјенуо: „О Милошу, српска поглавице, шта помињеш дара зетовскога? Тврђа вјера, брате, од камена, нитко т’ дара дијелити неће; преведи ми снаху преко мора, доведи је у

Тврђа вјера, брате, од камена, нитко т’ дара дијелити неће; преведи ми снаху преко мора, доведи је у бијели Жабљак, и ја ћу те, брате, даривати: даћу тебе двије

“ За Милошем одмах пристадоше двије шуре, зета пристигоше, донијеше господскога дара — да дарују зета код сватова. Један шура један пешкеш даје: доведе му без биљеге вранца, и на вранцу Латинку

А Милош се с коња поклањаше, те лијепо дара приваташе. Други шура сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је зету о

“ Ал̓ ето ти пунца и пунице, — ја каква ли дара донијеше! Пунац носи калпак и челенку (у челенци алем, камен драги, који сјаји како јарко сунце, погледати не да у

Милош дара дивно приваташе. А да видиш злосретне пунице! Она носи од злата кошуљу, која није кроз прсте предена, ни у ситно брдо

Но се чуде кићени сватови, но се чуде дару латинскоме. Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку

се Иван љуто узмучио, призва браћу и неке војводе: „Браћо моја, ако бога знате, ну кметујте мене и Милошу за нашега дара из Латина“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

се Имао је Петар стила Ципеле од крокодила Кошуљу од розе тила Са флекама од мастила Уза се Имао је збиља дара Правио је квар до квара Волео је сок од нара Ал највише да одмара Низа се ЦИПЕЛЕ Левој

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

О, велике му к људма милости и безмерна дара, како сâм ето, невиђен, несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи небо и земља и воде, и

тко су, тадар ешкиле их принудише да се њиховим они поганским боговом идолом поклоне верујући и с приносом обична дара. И не ктише никако тога учинити ни их што о тому послушати.

му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло милујеш, ево ја сад просим у тебе једнога дара и за то и врло ти се молим, да би ме не обштетио или обнехатио се за то, него ли поуздано да ми то буде.

И не мни да сам ја богата била, те зарад тога нисам ништа узимала плаће ни дара кога; врло сам сиромашна била, кудељу сам гребенала и прела бих и со тим се живила.

И кроз туђе зло у вечној муци горети, ако проћу нашега дара и од људи нам дохотка не повраћамо то с вештом и с добром науком...

Клин с клином на крај се избије. Тешко томе ко правда злога дара рад. Цара ако би и задужио, слабу би хвајду видео; ако би си што и повратио, ама оскубена репа и то с многим ходом и

ништа слушатељи, ни би што од оних речи добро чинили о своме световању, они ће своју мазду имати од Бога, те толико ће дара свога имати за непокорнике преслушане, колико да су и свесрдо послушљиви били.

Нашто су мени многи дарови и службе ваше и многа ваша моба, каде сте ми с вашим злом додијали? Пун сам ја свакога дара и приноса; овнова и лоја јагњећега. Ни крви јунче ни козље то узети нећу. Ни пак да ходите преда мном се указивати.

И у тамници ме лепо не разговори! Твој ход не би ти у залуд био, ни би изгубио свога од мене дара, или голога ме оденуо и жедна напојио студене воде, заисто би двоструко враћањем достао од мене.

Да знам што ће и невеста напред изнети. И ти унеси штогод да не буш ка без дара ниподашто на венчању. — А ја, господине, што ти имам преда те из нети, чим ли се указати да осветљам свој образ?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности