Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оде ноћ, и сунце дође Са жарким својим благодатним зраком, На сусрет њему ширило се срце Пијући њег'ве благодатне даре. Ал' срце уско, многобројни зраци, Ди б' могло оно њи уздржати!
А у душу даде жаре, Даде мени лепе даре, Моје душе жарки поји — То су, Боже, дари твоји. Вала теби на то, вала, О не пусти да на зала Употребим дар ја
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Буди подобан неба, Господару, Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ! Излиј на свет превисоке даре, Подај Болгаром њи(х)ове бољаре; ТВО(Ј)ИМ Србљем витезове старе и Грецији њејзине Пиндаре.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И Мисир старе шаље зидаре, рођаци Власи тиквице носе, сви су се стекли: или да просе, ил' да те даре. Сви су се слегли у грдну рпу кô рајска живад човеку прву, све се то клања у живом врву цареву грбу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стаде муња даре дијелити: Даде Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води
Па ми кућу затворила, Јарко сунце укапило, Сунце моје! Мајци срце обрањено, А теткама црне даре!... Погубила, Бог је клео! Потражи ми дична брата, Дична брата утреника, О, Ђорђије, сунце јарко!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Како то мислиш: како коме? (Јелисавета све време стоји на веранди, и посматра шта се догађа. Од доласка Даре и Томаније, на веранду је изашао и Василије. Током следећег Дропчевог монолога, са улице ће доћи и Филип.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
вашим чадом и учеником; привикавајте и[х] израна да осећају, да познају и да чувствују премудрост, благост и богате даре творца свога у створењу. Ову саму књигу, без никакве друге, Мелхиседек читајући, свештеником вишњег бога постао је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена? Онда му она, извадивши ону карту, рече: — Истина је, честити даре, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому, да понесем собом
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' судбина за ме спрема нове даре И гробове нове, пакао открића, И залазак славе и љубави старе? Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Лако ј’ оном ко је згрнô Те јесенске лепе даре, Напунио све кошеве И подруме и амбаре. Облаци се сиви купе, Сметови ће већ да рупе, Навалиће са свих страна —
деца, не дајте се варат’, Немојте налетат’ на сваки апарат, Па ма како био умотан у шаре: Отворите очи, те Божије даре.
Сад је време бербе (ако филоксера Рачун не поквари); Не буде ли ништа, ти се теши тиме: И Новембар уме даре да подари. Уме, уме, куме, — ал’ и слагат’ уме.
Како ће им школа бити вођа души! Па тек друштво, друштво, док им пример пружи, Ех, како ће Богу даре да одужи! Слатко дете не зна шта све обећава. Да л’ вам се привиђа слава и држава?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће бирка: О,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она види дражести које су код други непостижиме, види даре које други сујетно тражи, и раздаје по вољи достојинства и девојке које њему по њеном расужденију боље него млогима
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам њега богом братимила, и кумила светијем Јованом, и даре му млоге обрицала: но залуду, не шће доћи Марко, не шће доћи, не дошао мајци!
блага, већ кад би ме тео причекати док се вратим с лепотом девојком, тамо ће ме даривати лепо, све ћу теби поклонити даре, теби даре, а мени девојка“. Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема!
кад би ме тео причекати док се вратим с лепотом девојком, тамо ће ме даривати лепо, све ћу теби поклонити даре, теби даре, а мени девојка“. Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема! Не даш блага, са мном се подсмеваш!
ја стекох мила зета свога ком љепоте у хиљади нема, вољећу га него око једно, вољећу га нег’ једнога сина; ја ћу њему даре приправљати, приправљати коње и соколе, и ковати чекркли-челенке, и резати коласте аздије, нека носи, нека се
У том сам се, снахо, препануо, Милоша смо зетом учинили, и Милошу даре поклонили, да преведе тебе преко мора и без кавге и без муке наше“.