Употреба речи дарива у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете. Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. Х Чекмеџијић и

Матавуљ, Симо - УСКОК

То није лијепо! Кад ђедо моли да се помирите, а ти окрећеш главу! Још ти дарива јабуку! А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити! — На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Гружа је синоним за завичај; то је муза која надахњује, дарива, подстиче; она даје и полет, и материјал Нова Ерићева збирка, Славуј и сунце, сачињена је од самих доказа љубави према

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ 14. „И ако сам ја е(в)овде штогод крива, Кривицу моју оћу да ти платим: Све пољупце што њему ја дарива Ја оћу теби редом да и вратим, Све претискаје с чим га претискава И те ти нећу, злато, да закратим, Још додаћу ти

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

25. Кој Лазара дарива’: Све му здраво у кућу, Краве му се телиле, Овце му се јагњиле, Кокошке му носиле, Пчеле му се ројиле. 26.

боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод - пловно средство; место на води где

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Трагови се људски мијењају земаном; добар може родити р’ђу, а р’ђа опет добра човјека. Бог не дарива у вјечно нашљедство ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет, ни богаство, ни љепота не остаје за вазда у једноме

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке. Стриц поклони Бакоњи стотину талијера. Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А једини бог црв немира. И он креће даље, уклето, робијашки... Ето, оче, мој немир, тај мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из управ овог и оваквог бића”, као

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Она му, штитећи га, не само руком скида сунце него му и „ветар сам и јутро дарива на обојке“. То јесу песничке слике, али израсле из митске подлоге, и јасно је да мајка добија атрибуте који упућују на

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

XИИ Ал’ шта ј’ ово? Шта то чујем? Да ли ми се снива? — Јер овакве гласе данас Само сан дарива. Оживела, васкрснула Српска слога лепа Омладина... нада наша... Она се не цепа.

Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита. Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.

Ћипико, Иво - Пауци

јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Ко није лети жалио рад, Богату бербу имаће сад. Ко вредно ради за века свог, Тог лепим даром дарива бог! ВОЛИМ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Волим цвеће, Волим игру, Волим коња, Волим чигру!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија. Гди је млада невеста? Мати дозива девојку и младожења је дарива; на које она одлази. Прводаџија. Е, да видимо сад има ли што девојка? Отац.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и јутро дарива на обојке.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Па се маши у свил’не џепове, те извади дванаест дуката и дарива богом посестриму, она њему свилену кошуљу. Па одоше двору бијеломе.

Пола тебе, а пола дружини, што сте мене у невољи били!“ За њим иде дилбер Иконија, она носи тридесет кошуља, те дарива тридесет хајдука; побратиму Новаковић-Грују, њему даде златна бошчалука, и даде му од злата челенку, па их здраво

Кроз плач зета пуница дарива, дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале, каква дара тасте зету даје! Гиздава му поклонио вранца, врана

Кроз плач зета пуница дарива, дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале, каква дара тасте зету даје! Гиздава му поклонио вранца, врана коња,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Такву ето пречиста дева наша владичица Богородица нејачи јакост и нелагодних снагу што дарива. Те још сунце високо бијаше кад из града у потеру изађоше и ноћ их сустиже.

И тако му се било случило те се и царица онде згоди у ту потребу његову, те му поклони и дарива диреке мраморне и со тим докона већ лепо и сврши цркву а и царици за њену потребу доста би онде што јој ваљаде за

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности