Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
„Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти. „О прстену — прстен на страну — ал’ даривао сам је са три дуката — са данашњом ажијом четрдесет и шест форинти.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Док је врело гвожђе, треба га ковати. Та се ствар уговори, а сутра прстен. Даривао сам је са двадесет и четири дуката. Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Служили су под заповедништвом мога покојног мужа, и као што они вазда беху одани и привржени њему, тако им је и он даривао увек своју љубав и уважавао их.
Ако је он трговац, бар се зна да што он узме у руке, то више не испушта. Чијим је новцем даривао његов брат њих и њихове цркве, ако није његовим, и ко ће им сачувати све што добију, ако не он и његови људи што се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
лим од слупаних авиона, митраљеска постоља, топовске чауре и остало „што је бог дао“ и чиме нас је четири ратне године даривао њемачки „Вермахт“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њему дао бог руке пуне, а срце весело, те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и нама данас. Жедна напојио, гладна на’ранио, гола преодио, невјешту пут показао.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и као правило - заједно са оним најинтимнијим светом сатканим све од самих субјективних пројекција којима ју је писац даривао штедрије но било ког другог свог јунака.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
како је олистао, извадио је цванцик и даривао га (Милићевић, Кнежевина Србија, 75). Г. и иначе може уживати поштовање као ретко које дрво.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Полази дечјој соби.) ТАШАНА (га прати). ХАЏИ РИСТА (враћа се из дечје собе мећући у недра кесу из које је децу даривао. Ташани): Како ти? Добро? (Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо — ако јесмо људи“. Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови.
трећи од бисера, па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а нисам те јоште даривао; на част теби три златна ђердана!