Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Замајавамо се овде, а Дробац одмаче! БЛАГОЈЕ: Наћи ћу га по трагу, неће нам побећи! ТОМАНИЈА: Даро! ДАРА: Шта је? ТОМАНИЈА: Он је све довде, до ње, остављо крвав траг... а од ње, погледај...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш? ЖИВКА: Јеси ли купио новине?
ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако! ЧЕДА (на левим вратима): Даро! Даро!.. XИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (на средњим вратима): Шта ме зовеш? ЖИВКА: Јеси ли купио новине?
ПЕРА: Како још данас, још сад. Ко зна, можда је и потписано. ЖИВКА (Дари): Стежи палац, Даро! (Гласно.) Да ли је то могуће да је већ потписано? ПЕРА: Идем да их сачекам кад излазе; прочитаћу им са лица указ.
(Клањајући се, одлази.) XИX ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (враћајући се са врата): Даро, дете моје, мени је чисто дошло да плачем. (Плаче.) А ти... ти ништа?
С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом!
(Удари у сладак смех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. ДАРА: Госпођо министарка!
УЧИТЕЉИЦА: 'Адје! Службеница! (Одлази.) ВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (оде левим вратима): Даро! (Јаче.) Даро! ДАРА (долази): Шта, Чеда отишô? ЖИВКА: Да, отишао! Уредила сам ствар са њиме. ДАРА: Е, како?
УЧИТЕЉИЦА: 'Адје! Службеница! (Одлази.) ВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (оде левим вратима): Даро! (Јаче.) Даро! ДАРА (долази): Шта, Чеда отишô? ЖИВКА: Да, отишао! Уредила сам ствар са њиме. ДАРА: Е, како?
ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу, па кад се мало поврати, скочи и оде левим вратима): Даро, Даро, Даро! XИИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (дотрчи): Шта је, забога? ЖИВКА: Даро, дете, ево ти се заклињем, убићу га!
ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу, па кад се мало поврати, скочи и оде левим вратима): Даро, Даро, Даро! XИИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (дотрчи): Шта је, забога? ЖИВКА: Даро, дете, ево ти се заклињем, убићу га!
ЖИВКА (падне уморна и узбуђена у наслоњачу, па кад се мало поврати, скочи и оде левим вратима): Даро, Даро, Даро! XИИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (дотрчи): Шта је, забога? ЖИВКА: Даро, дете, ево ти се заклињем, убићу га!
XИИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (дотрчи): Шта је, забога? ЖИВКА: Даро, дете, ево ти се заклињем, убићу га! ДАРА: Кога, забога? ЖИВКА: Онога твога! ДАРА: Али зашто?