Употреба речи даровити у књижевним делима


Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али, Вук је знао да за ту народну поезију он, Мушицки, нема одвише разумевања и да певаче, ма како да су даровити, увек доживљава као напаст.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

свестрана ствараоца, Јован Рајић (1726-1801) и Захарије Орфелин (1726-1785), први теолог, историчар и песник, други даровити сликар, научник и песник.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То су људи даровити, људи изабрани између хиљада. Па ипак они ће страдати. А ко зна, можда су сви они једва дочекали да их неко поведе у

Димитрије каже да смо сви ми даровити људи. Отворише се преда мном призори узбудљивог скитања: нови далеки предели иза модрих гора, непознати градови и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зашто гробови нису поносни знаци? зашто наш свет брзо пропада и истребљује се? зашто школовани и даровити дегенеришу или изумиру у другој или трећој генерацији?

Не зна свет како су скупи ти даровити синови бивших сељака и сеоских газдâ! Или исцветају на неком огранку који се много удаљио од стабла, или се стабло

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али то исто, мада у мањој мери, раде и веома даровити песници, а то значи да су општа места и за ствараоце и за слушаоце имала посебне чари и да су понављана и због тога.

“ Наравно, сви људи нису подједнако даровити, и „какогођ што један човек љепше и јасније говори од другога, тако и пјесме пјева и казује“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности