Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево како! Првог дана после рата, кажу, неки даса у кожном капуту до земље упадне у нашу кућу и извређа мога деду на мртво име што има одвојено купатило, а посебно WЦ.
деда дочекао окићен џиџама као божићна јелка, узалуд му се хвалио колико је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај ти се даса — кожњак лепо усели код нас и, миц по миц, исфура дедицу Гаврила напоље. Наравно, то се све дешавало пре мог рођења.
Кад, прође неко време, а онај даса у кожњаку направио и базен. Опа, баћо! И још му се не допада серијска израда, него наручио специјалну — у мозаику!
За то време онај даса у кожњаку, што је испљувао деда Гаврила као проклетог буржуја, узимао редовно лекције из једења ножем и виљушком, а на
А, и поред свега, даса у бившем кожњаку још увек говори енглески као припитомљени орангутан! Деда, зна се, у међувремену одапео, није дочекао
Деда, зна се, у међувремену одапео, није дочекао да прочита у новинама како је даса кожњак скикнуо — али мислите ли да нам се неко после извинио?
са поседницима покретних кофа за трошење бензина на точковима; замислите тај театар суровости и тај хепенинг кад даса дође са шљаке из Немачке па покока целу фамилију из љубоморе, или кад робијаше неће да приме после распуста натраг на
Нема шта, судећи по адреси, тај даса је становао на максималном месту! На Брду! Израњам из свог родног смога и изненада ми дође да се онесвестим од свежег
и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на то, али сад одједанпут последњи делиријум: беле змије! Даса само спусти чашу на сто па оде до тоалета да попије пилулу за смирење.
“ Сапуњам тако руке, кад онај даса нешто као прошишта у мом правцу! — Молим? — Опростите, госпођице — рече — нешто бих вас приупитао ...
Улазила сам у катедрале. Видела сам свашта. У Вестминстерској опатији показали су нам гробове разних славних даса, Дикенса, Вордосворта, Елиота и неких других момака из читанке.
јако фино, али ми је страшно сметало што су њихови гробови били на патосу, па су туристи стално газили преко сиротих даса из читанке.