Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Он: „Хорошо, надобно ждат одговор.” — Ја: „Сказал аустријски император, что будет аудијенцију нам дат, зато наставленије прошу”. „Хорошо, ја о том с графом проговорју, а ви завтра придите.” 4.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
веле паметни људи, а код нашег Шаце утолико лакше што је Шаца већ од ране младости био намењен на медецину; зато је и дат у гимназију, али је већ из четврте »латинске« био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим него га, као
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје. Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.
Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје. Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат. Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није знао ни то, да Кајзерлингу и није стало, нарочито, до тих Чрногораца, али да му је тај задатак дат, на предлог секунд‑секретара, Волкова, да се, пре него што му се изда пас, испроба.
Треба у Аустрији радити на ползу сербског народа – каже митрополит – а цео наш живот дат нам је само за рад на општу ползу сербског народа.
Костјурин је на његовом акту, својеручно, записао да је и капетанство, за тако младог човека, много. Петру је дат чин лајтнанта, који је давно имао. Павлу је признато капетанство. Само је Трифун био записан као мајор.
Осим тога, њему је био дат, на читање, рапорт, који је Вишњевски послао, у Кијев, о Исаковичима. У том рапорту, Вишњевски је описивао Павла, као
Црњански, Милош - Сеобе 1
Трговање његово, новац његов дат на сијасет места, његов понос, чињаше му се, сад, потпуно излишан и без вредности за њега, који се вози даље, крај
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Нисам ни судија, њима је у руке закон дат да суде; ни џелат који веша, жеже, сече, каменује кога. Ја сам цар и немам рашта силазити као крвник међу људе, и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пура-Моца је дат као пример како дете не сме да се понаша; што тај пример нама, данас, не звучи најубедљивије, криви су ломови и
Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са пуном мером познатог Вучовог хумора, као весела сличица старости и старовања.
фотографисање на вашару са ручним часовником окренутим према објективу, укратко: приказ одређеног типа наше средине, дат најсиромашнијим средствима, у оквиру игре, у духу пародије, са циљем да забави, децу на један, одрасле на други начин.
Тај ред, обично почетни стих, дат нам је од Бога или подсвести: остатак нам вала открити, то јест допунити недовршену, пришапнуту реченицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српски превод дат је упоредо са француским текстом, да би се Срби могли вежбати у језику на којем »сва знања и искуства најлучше могу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ватише га, савезаше, Овамо га потераше. Кô ван себе он бијаше, Кô сан му се све чињаше: Жив он своје дат оруже!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије. Грбо одговори: — Нећемо. — Ни ја — рече краљ. Потом Грбо рече: — Дај нам плати, да идемо.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Истина, кажу моралисте, да нам је новац зато дат, да и друге помажемо. Но учене људе ваља само слушати што говоре, нигда не гледати што чине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим прстима остајеш у већини међу многима сам из дана у дан дат тамо где се знаци скупе и збију твоја је соба општи стан предсобље повратка у потпуно знање које води унутра
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је већ залазило када смо наишли на село Глушце, и усред села дат је застанак. Старци и жене се окупили око топова, по којима лежи с прста дебела прашина.
зашто? — Јешче молим сја о упокојенији души раб твојих, за вјеру и отечество погибшим... Као да је овим речима дат одговор на постављено питање. Војници мрским очима гледају оне плаве униформе...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
И ловећи интензивно и дању и ноћу, она очекује време кад ће бити дат невидљиви и тајанствени сигнал за полазак на пут. Х.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК ТОМАНОВИЋ Не, сердаре; али што за фајду? Остало је двоје ђеце мушко, једно другом воде дат не може; и згодна су кâ двије јабуке. Него ко ће ђецу дочекати? КНЕЗ ЈАНКО Колика му брата остадоше?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кроз питалице је спроведен и необично добро дат лик једног новог незапаженог народног шаљивца, Раје. Лепо је дата његова борбена личност: обезоружан и обесправљен
— Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш. — Злу добра не учини, да те злијем не плати. — Ни горе без врлети, ни шенице без снијети.
круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да се гајдаш напије, а што остане, дат ћемо пустосватицам, не би ли се хале заситиле: куд год иду, жваћу!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Дâ се то овом човеку на смеј, да се неколико минути морао смејати. Пита домаћица: „Уàт ис дат? Уàј ду ју лааф со? Шта је то? Зашто се ви смејете тако?” А кад јој каже, учини се всеопшти смеј.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он се смије, а све погледује фра-Пирију (коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат). Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Уочи напада бећари су се, сви, заклели између себе да неће остављати један другог у невољи. Онда је дат знак за полазак: ни глас, ни ход, ви дах није смео да се чује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једнаки углови дају увек исту такву размеру. „Угао што га чини побочна страна једне пирамиде са њеном основом дат је размером висине пирамиде и половином ширине њене основе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За ампулицу, хај, ох све, баш све ћy дат': невиних груди рај, чедности прве цват!...“ Јер шверц ампулица највише се ширио путем добро организоване подземне
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије. Грбо одговори: — Нећемо. — Ни ја, — рече краљ. Потом Грбо рече: — Дај нам плати, да идемо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Преносни, метафорички смисао је отворен: није дат, него се у сталној употреби, тако рећи, исцрпљује. И ето, отприлике, такав метафорички а отворен смисао има сваки
Мост се у мрачном пределу издваја као „необична мисао“, јер нигде смислени поредак није дат у тако чистом облику као у људској мисли.
Зато је тек реализација, језичко утеловљење „основнога тона“, једини и прави онтички чин у песништву; ту је дат практично осетан али теоријски готово непојаман колоплет замишљеног облика и његовога конкретног сачињања у песми.
Овде је дат први, најближи и можда најповршнији низ језичких слика у којима песникова у суштини метафоричка творевина резонира,
А нас управо то и интересује. Један од одговора на оно прво питање већ је дат у самоме квалификовању комбинација каква је споредно небо: то је, каже се, пренесена употреба и пред нама су необични,
Тај је прилог, пре свега, дат у отклањању неких неспоразума до којих је дошло кад су се појавиле прве књиге наше модерне поратне поезије;
језгро и, с друге стране, на маркирану, емотивну, стилску и ирационалну периферију, изгледа као да је одвајкада дат, а у ствари је тек у нашем веку до краја и строго изведен.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
оно ће настојати да се појави свуда где то буде могуће, а то значи тамо где се неки догађај описује као ранији - као дат у приповедној прошлости.
90 Доживљај, међутим, није само на сликовноме, ни само на емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај
Тмуран призор дат при одласку од тетке ускоро се понавља - са варираним тоновима смрти - када је већ у разговору са оцем сломљена ћерка
Разуме се да се и овде могу очекивати исте оне особине које обично има Станковићев опис: и када је у ауторово име дат, најчешће је субјективан, преломљен у опажању/доживљају неког од ликова.
простора - од места где се лик налази, па све до „онамо”, „у крају”, и то „преко оноликог дугачког простора” - овде је дат у готово чистоме виду.
прастара подела на феноменом и ноуменом, на феноменални и ноуменални свет, од којих је први спољњи, непосредно дат нашим чулима, док се други тек мишљу успоставља - као чиста интелигибилна творевина.
Унутарњи сижејни преокрет дат је као прелазак породичнога троугла у љубавни троугао, дакле као упуштање госпоже Дафине у прељубу с девером Аранђелом.
301 Опис је дат у ауторово име, али садржај његов и угао описивања несумњиво припадају Вуку Исаковичу. То није спољње, него унутарње
Поред самог Црњанског дат је „један добар друг”, а поред Рајића „један младић у свету” (Чарнојевић). И, што је овде за нас можда најважније,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Друго сутра, „сутра до виђења“ Суђено је за састанак наш: На истини, безбреностителне, Куд неслози није приступ дат, Где пред лицем Бога, свим’ једнога, Душе гаје родобубља жар. Твоје „сутра“ ту ће с’ да наврши.
Радо би те са тог стола послужили, — али чим? Теби не би мио био бифтек, што нам с гóре дат, — Боље остај жедан нег’ да пијеш кисô маџарат.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А камење је летело као из неког вулкана. Тако је то трајало све до једанаест и тридесет. Дат је знак за јуриш. Из наших ровова проломи се снажно и громогласно: „Ура!“ Сећам се добро...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Добри моји синови ни у што сви стали, оружија са плећи врагом дат морали; сисе они змијеве сисати гоне се, са свих страна вражије напасти боје се.
православног верни Гди је често свјашчеников збор; Слушах Сербов језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не видих возљубљене лице, Подражности
Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком прежде жалосћом.
Другим путем мира није. Мислило се Цвет-девојче Да ли ће се дат полити Ил’ се воле откупити: Ако му се да полити, Мораће га пољубити, Ако с воле откупити, Само ће се дат
ће се дат полити Ил’ се воле откупити: Ако му се да полити, Мораће га пољубити, Ако с воле откупити, Само ће се дат пољубит; Што се узме, то се не да: Пољуби је младо момче, Младо Момче голобрадо.
Што желиш, држ’ да ће т’ тек даљна зора донети; Знај да час ти сваки може и лепше што дат. — Кад на раскршће једно стигнемо, к мени с’ окрену, И сад не знам ти која мудру искаже ми реч: „Сад ћемо једна на
268). Песма је први пут штампана у Пештанско-будимском скоротечи од 9. јула 1842, ч. 3, стр. 13а; овде је дат тај текст, само што је Живковићево боравитћу из ст. 2.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Читај, ти само! ЂОКА: Али, забога! КАПЕТАН (Боки): Пст! (Вићи.) Читај! ВИЋА (чита): „Веш дат баба-Сари на прање”. БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Стога је по њему историја важнија од појединца, чак кад је он, као његов Сава, дат од Бога. Сава је још пре рођења предодређен за подвиг служења отаџбини.
Ћипико, Иво - Пауци
—А оно друго? —Код мене вам је још осам фиорини... —Увијек ушћинете чагод!... Ма не смета, ну оне би нам могли дат'. Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена...
Јуре се трже и устаде изненађен. — Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим... Зашто ћете ви мени дат'? Бог сачува' и тога!... — Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се.
„Друге су сада године”, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога' дат' тежаку ча му драго... Било је сигурно к'о у цркви. А сад?...” И у души смутио би се ...
могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат', кад више ништа нимамо!...“ Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином...
Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле? Хм, лако је говорит'!
— Ово је од велике потрибе ... — Обидоват' је од веће! — Ча је то? Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МЛАДЕН (посрће). МИРОН Ето ти! Јутрос, овде, дат је парастос, помен покојнику. Овде, ено тамо, затекао сам њега и њу, твоју и нашу Ташану, у загрљају. (Полази.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командири одредише људе за пријем. Свакоме војнику је дат по један пексимит. Били су то правилни квадрати, с прста дебели, неке смесе, тврде као камен.
Чујемо звук неког звона... Сретосмо једног пешадијског потпоручника, који нам рече да је дат знак да официри иду на вечеру. Он нам показа и излаз.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој Царици. — Дар који ми је дат при рођењу — условљен је: ја смем да сликам само облаке, цвеће и птице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У првоме (из песме Јанковић Стојан и Смиљанић Илија) дат је у слици пуној полета и жубора Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за
Ал’ бесједи Кулин капетане: „А мој побро, оборкнеже Иво, ти не можеш купит тога робља: ја ћу искат што ти дат не можеш; ти ћеш с робља изгубити главу“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Многи и од синовства им одреку се и свега очина им добра одрину их. Ама наш од Бога нам дат судија, наша свест не чини с нама тако, нити нас никад остаља не светујући и карајући; ако једанпут, два, три ли пут,
Домаћица му тка платно, а остала му чељад сва преду, слуге у наредби им сваки свој дат му посао послује. Ал' у цркви све тек граја и буна, метеж и смућња се чини.