Црњански, Милош - Сеобе 1
У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу свих жена, али ниједан није био тако тужан и
Одлазио је у рат, у нешто потпуно несхватљиво и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак од сабље, препадала мука.
Тако су врућине мозга и страх, празнине и обмане вечерње, мрак и луда привиђења госпоже Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у том пролећу што је, после тих задоцнелих и чудних мразева, синуло топло и
Јер основно осећање госпоже Дафине, тих дана, када је седела као узета, беше једна безгранична завист према обојици мушкараца, које је волела и мрзела, а
Стаде тек онда кад дубље загледа у очи госпоже Дафине која издахну, у два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су
Кад се пак рашчу како неке тамо у војсци вешају, јер су крали јабука, јаук и врисак се опет понови. Смрт госпоже Дафине и њен живот беху у том насељу, при крају лета, свакодневни разговор.
Био се укочио и није могао да корача. После сахране госпоже Дафине и одласка Аранђеловог, насеље испод шуме и куће Вука Исаковича опет утону у јесен.
За њега је долазак госпоже Дафине био тежак удар, као што је за њега њена смрт била пријатан догађај, који му је опет разбудио наде.
Аранђел Исакович постаде, доласком госпоже Дафине у кућу, чудан, а за време њене болести још чуднији. Жене за њега више нису постојале, а његов поглед, пре светао и
После смрти госпоже Дафине, када је Ананија често одлазио господару, водећи са собом увек и своју најмлађу кћер, он је са запрепашћењем видео да
ако није смео да говори о својим тајнама никоме, говорио је, о чудноватим догађајима, који су претходили смрти госпоже Дафине.
да се над њим начини дрвени кров и распореде иконе, које беше са собом донео, носио још у оку ванредну слику госпоже Дафине, свих њених глатких зглавкова, слаткога меса и светлих плећи. За све остале, она беше постала велика, бела причина.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Унутарњи сижејни преокрет дат је као прелазак породичнога троугла у љубавни троугао, дакле као упуштање госпоже Дафине у прељубу с девером Аранђелом.
може објаснити што га је једном угледао и Аранђел Исакович, и не у сну као Вук, него у очима трећег лика - госпоже Дафине. Госпожа Дафина је, одмах после прељубе с девером, пала у постељу, и из ње се више није дигла.
Занимљив је још један детаљ у вези с Дафининим очима, небом и Аранђелом. Постоји слика - у време сахране госпоже Дафине - која је истински језовита: бабе ваде из ковчега мртвачку руку и уз лелекање је љубе.
Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен”. 260 Сен госпоже Дафине одсликана у реци није ништа друго него визуелно успостављена метонимична веза.
Касније ће данима и недељама тело госпоже Дафине умирати поред прозора изнад воде, и из њега ће нестајати, отицати живот (из њега је „отицала крв и никакве јој бабице
Али је и то довољно да његов лик учини бар у извесној мери језички рељефним. Насупрот томе, лик госпоже Дафине и лик Аранђела Исаковича искључиво се преламају у туђем, ауторовоме говору. Они сами не говоре.
Али је и ту занимљиво како се постиже и увећава напетост између ликова. Између Аранђела Исаковича и његове снахе Дафине у целој трећој и на почетку четврте главе данима и недељама траје једна посебна нема игра: промене у унутарњем напону
А у завичају, и у истој колиби у којој се Вук опраштао од Дафине, његова га жена Стана вара с пастирима. На другој страни Аранђелов слуга Ананије једна је подмукла, лукава тврдица
377 На подлози ове најеротскије сцене, какву не налазимо ниједном код Дафине, сасвим се јасно открива да се тело приказује као опредмећено, и као маска, у оној мери у којој се његова чула гасе,
Да у односу између Аранђела и Дафине, еротском и телесном, ипак има мање пожуде него што би се на први поглед рекло, и да чисто телесна пожуда и поред све
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио;