Црњански, Милош - Сеобе 1
Први дан њеног браколомства учинио се госпожи Дафини Исакович, збиља, безначајан. Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди.
жутој кући, пуној брашна као каква воденица, тако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је госпожи Дафини дошло да виче, само да би прекинула својим гласом тишину, која је, у мирису и прашини устајале пшенице и ражи, била
НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА Дан када је госпожи Дафини дошао суђени час, био је топал, летњи дан, крајем августа, после тронедељне суше.
му дођоше и по други пут, јављајући му да патријарх не може да га пусти к себи, али да ће се болесној госпожи Дафини послати нарочити калуђер.
вампира на свом прагу, Ананија, са чијим је ћеркама живела у присном пријатељству, морао је да обећа да ће госпожи Дафини, једне ноћи, својеручно, забити у гроб глогов колац.
Исто онако као што је слушала да се госпожи Дафини био јавио муж, помисли да ће сад и њој да се јави њен Аркадије, који је можда већ и сахрањен.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Додамо ли само да се ово што је о Дафини речено односи и на остале ликове, и ми смо већ закорачили у подручје где су избор и употреба језичких средстава
На непрекидне молбе, Аранђел је из Земуна кренуо у Карловце више да удовољи самртно болесној Дафини него да доиста од патријарха иште дозволу за склапање брака са снахом која му је постала љубавница.
пука, очајног и немоћног, са мислима које му је осенчила „горкост смерти”, као и брату му Аранђелу и супрузи, госпожи Дафини.