Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А као дводелан он подразумева пресликавање: тело Дафинино непрекидно се пресликава на реку онако као што се сенка тога тела у реци одсликава.
305 Једно Дафинино перцептивно магновење - између сна и јаве - Црњански је разложио делић по делић, а онда је њихово нагло смењивање
Илустрације ради, наводимо бар један пасус који је, очигледно, мелодично склопљен. У њему се Дафинино посматрање Аранђелове сенке доводи у злокобну везу са посматрањем сопствене сенке: „Али сад, сад је мирно осећала
И док се, с једне стране, тело Дафинино које Аранђел посматра налази у покрету, дотле је, с друге стране, сам Аранђел захваћен унутарњим покретом: „Био је у
Ако је и постојала недоумица да је можда Дафинино посматрање сопствене сенке (одраза) у мутној, жутој реци само узгредно, без далекосежнијег значења које смо му
“379 У последњим подвученим речима Вуково око испуњава исти пејзаж као болесно Дафинино око: жута светлост са разливених вода, песак и врхови дрвећа.
386 Није, према томе, тело Дафинино само предмет многих и тананих опажања Аранђелових, проникнутих више дивљењем но голом пожудом.