Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јадна снаша Круна уби се!... Лазару дође па не може да дахне. Он је осећао како му се живот узима... Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...
Једаред му се учини да чује како се реза отвара... Он прену, скочи... Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... Али то беше варка.
Једаред му се учини да чује како се реза отвара... Он прену, скочи... Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... Али то беше варка.
Укућани стојаху неми око огњишта. Он не погледа никог него седе на своје место. Тишина овлада. Нико ни да дахне. Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света...
И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може. Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса.