Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи. Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба. Дан умире мирно: а моја је соба Испуњена чудним слутњама и страхом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и ретка зрна фијукала су око њега да ону смртну свирку продуже равницом све до прве препреке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мутав мутавог најбоље разуме. Онај ко плаче, зна шта је суза горка. „Наднесе се нада мном, тако, да ми дахом својим пијаним напуни носину, ваљда да би нањушио, да ли сам заспао? Па леже понова, и захрка.
би је, често, затекао, да седи код замрзнутог прозора, који беше у немецком стаклету – ретком, у Кијеву – и топи лед, дахом, и брише прстима. Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли?
Теодосије - ЖИТИЈА
и лежао у златној и мекој постељи, лежаше само на рогозини као један од последњих и убогих људи, дишући последњим дахом. Братија га опколише и оплакиваху губитак оца, а преподобни, једва могавши, подиже руку и махну да буде тишина.
Знам, Господе, да је теби све могуће што год хоћеш, и да иза речи иде дело које се дахом уста твојих свршава. Услиши ме слугу твојега и не презри мољења мојега, за што се теби, Богу своме, приљежно молим!
А дође к њему блажени Јоаким патријарх, и видевши га близу смрти и да дише последњим дахом, рече к њему: — Ако заповедиш, да јавимо цару о твојој болести?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Измучен несаницом и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним погледом, покретом, дахом, он се једнако надао да ће се то десити некако без ичијег знања, скривено, као у сну. И, нарочито, без икакве несреће.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пред таквим дахом свежине читалац није могао остати равнодушан; Радовић нас наводи на јеретичку помисао да би многа велика питања,
Милићевић, Вук - Беспуће
Зидови су били тако хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено;
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све што се може, то ћу ја да учиним, само тебе да обасјам и узнесем... Ах, да знаш како ми душа гори за твојим дахом, како груди страсно дишу за твојим недрима?... Дођи у моју башту, набери цвеће, накити се њиме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова
све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Фрулни ми, фруло, зрелином пути благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју што не збори се!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У кући Мачак поспано зијевну и лампа дахом посљедњим сијевну, па нагло згасну. Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био.
Шапуће ветар, грома се боји, врбама старим листове броји. Облак се шуља, долину целу прожима мрзлим дахом, дȃљи без краја, препуне сјаја, засипа модрим прахом. Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња.
Врти се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Никоме није до шале у овој тешкој атмосфери, испуњеној дахом мртвих људи. Под оваквим утисцима сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај
“ полетеше ка непријатељским рововима. — Прекини паљбу — викну командир. Са уздржаним дахом посматрали смо њихове скокове. Пушке припуцаше. Један застаде, други паде ничице и више се не крену.
Змија се не плаши трња, већ је треба тући у главу. У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате. С уздржаним дахом смо ослушкивали њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну страховите експлозије, дрмајући
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У вртлогу камења и неба пашће, криком, у завејане, младе јеле, и посуће им крила, дахом нашим, што ће се следити у звезде, негде... где нисам био... и где ниси била.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Умирише дете. Мајка га опет намести на јастук, покри га брижљиво па се опет наднесе над њим и стаде га својим топлим дахом успављивати... Прође читав час...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте.
вере старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан, неизмењен, Исте шуме, цвеће и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Затијем покупи неколико цјепаница из нугла, сложи их на огањ па клекнувши стаде снажнијем дахом да распирује огањ. „Зима је, Владико свети!“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг. Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица. Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
За тренутак му се учини да јој у оку види сузу, узе ледену коцку у руку и својим дахом поче скидати наслаге леда са заробљене животиње. Већ се и небо осипало звездама, а он никако да је ослободи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ако сад, свом силином, замахне песницом у то стакло па онда, кад га разбије, благо и нежно, само врховима јагодица, дахом са длана, додирне ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која, занавек, остаје око књига,
Слави се празник, Велика Госпојина. Док испред манастира, под дахом лета које измиче, започиње славље, горе се, у одајама манастирског конака, завршава драма: у манастирску трпезарију
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И сад се дижеш... У твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и меке К'о лабудово паперје!... Заштитнице добра!
Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила. Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо. Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом.
На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И они слушаху с чежњом шуштање мирнога мора.
света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно к'о мирис увенулог цвета; И живот и дуго очајање стрти, Као једним дахом, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарске ноћи!
предео неки, и сâм не знам куда, И под јасним небом и зрацима свежим Да се тихо губим к'о ледена груда Под пролећним дахом...
Даница Марковић ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА Прошле су љубичице! И моја кратка и нестална срећа Са дахом њиним у неповрат мину; Април у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа Сад само тугу у мом срцу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
рече ми Лавоазије, „како овај угаљ, најбољи до којег сам могао доћи, бедно гори, иако га мој добри Масело својим дахом потпирује“.
стабла била препуна једрих пупова, испод њих, у џбуњу, видели су се већ први цветићи, а ваздух је мирисао пролетњим дахом. Дарвин га удахну дубоко. „Да, био сам један неуки жутокљунац, и све што на путу видех беше за мене ново.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И подсећајући се тога утиска, помилован овим дахом детињства, ја се повратих. — Побратиме, — рекох одлучно — ни помислити нисам могао да си таква слаботиња.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад униђосмо, на прстима, соба нас је запахнула својим хладом и лаким дахом плијесни; у зраку је лебдио изблиједјели мирис етера.
је не трепнувши оком потписивао туцете туђих смрти постаје го и разоружан човјек, усамљена људска јединка запахнута дахом ништавила. О, неспозната, честита, истинољубива снаго слабих! О, осветничка, једина неизвитоперива демократијо смрти!
Он не зна да на тој међи престаје све, да се ту свак своди на голу и дрхтаву јединку запахнуту дахом ништавила. Он, цпећом, то не зна. И каткад успијева да све задржи на оним двјема првим, почетним сузама.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше.
желећи за вечиту јаву, А за живот небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу руком И испуни земљу чудним страхом.
Ја осећам... И у часу махом, Песма стаје, угаси се, свене: Појави се живот с тешким дахом, И све оде у сан, успомене. Видим себе како тражих пута, Ал' сад блато знам газити и ја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље, смрзнуто леденим дахом зиме.
И ја се нисам служио китњастим фразама када сам сунчево зрачење назвао миомирисним дахом небеског младожење, сјајнога сунца.
Ћипико, Иво - Приповетке
У пуноме сјају трепери плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и гудуре прекоморских брдина што се одбљескују у јасној модрушастој боји.. .
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
њеним: О како ме је блажило ипак блажено њено млеко Ја спавах тако чврсто крај река њених у Гори И са дубоким дахом пренуо бих се; тад далеко Угледао бих страшну сунчану куглу да гори58 Мајка човека-вука која и јесте и није вучица,
језичкој етимологији сродан је духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство је више у мени.
духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство је више у мени.
не! Мене је још једино, гле, страх Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Песник у вучјем облику, док се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом линијом хоризонта: „Од чела до паса, и преко
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу. Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед.
»Стармали« 1884. НЕБАЛАДА (по „Фл. Бл.“) Није била зора рујна, Мајским дахом задахнута; Није било цветна врта, Ни клупице украј пута.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ветар би кадикад захујао, повијао би пламене, прожигао тела, ледио их својим хладним дахом, и успали се будили и дрхтали. Потом једна за другом ватре би се гасиле, и ”Плоча” се обвијала мраком.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
земљи кора јежити; Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом
се већ, И студен ветар тамо с планине Подмукло хуји, кô харамија Што се прикрада двору нечијем, Застајкујући дахом дивијим, Призива тајно таму поноћну И чека тренут свога напада...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Природа... Бог, сасвим свеједно, оваплотио је мртву материју, надахнуо је живим дахом и живот је прострујао земљом. Споредно, је ли биће свесно или неразумно. Убијају се подједнако међу собом.
Потом отегнут ропац. Затим кратко, испрекидано. „А, а, а!“ — као жудња за последњим дахом. Клап, клип, кљоц! — чује се како убрзано секу жице. — Готово! — вели онај. Он се сада испе на ров и остаде усправан.
Та тренутна слика изазвала је у мојој свести визију пролећне ноћи, обасјане месечевом светлошћу и испуњене дахом расцветалих кајсија. Био сам пријатно надахнут, као да сва околина зрачи. Ишли смо неко време ћутећи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И гордост која божанством се мери Засу ме дахом старих, древних списа, И, уз шум јела, кестена и тиса, Чух јецај срца што саблаз испашта.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ВРАЧАЊЕ ПРОРОЧИЦЕ ИЗ ЕНДОРА Ом. Ом. Ватром и водом, Речју и дахом, Погледом и слухом, Сломи везе твог корена, Скрши печат што затвара урну, Појав’ се, појави. Сад је час. Ом. Ом.
Дивни цвет из твога стабла Испуниће мирис благ, Народе све и цео свет На вјек дахом живота. Алилуја! ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе.
Ћипико, Иво - Пауци
Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!...
И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом. И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А онда је та лепа вештица принела своје пуначке усне тик уз његово уво, заголицала га свежим, младим дахом и рекла у правом тренутку две-три речи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи, И они слушаху с чежњом шуштање мирнога мора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Очекивао сам да ће се таквом сарадњом знања и уобразиље постићи да велике тековине науке дану дахом живота. То се и догодило — или ми се бар тако причинило.
Море бесни цепа је, спаљује је својим пламеним дахом, санте се губе у дубини. Али невидљива рука преде даље кошуљу, и гдегод се ова расцепа, она је склапа и зашива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и као рефлекс унутрашњег нагона за последњим дахом, очи су пламтеле, и блудећи тражиле ма један залогај само, ма и меса оне мрцине што лежи покрај пута.
Тамо далеко... Тамо је земља наша, живот наш... КАПИЈА СЛОБОДЕ СОЛУН Сунце је притисло својим врелим дахом, а сива успарина измешана са прашином испунила ваздух.
Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога. Мирис камфора и лизола, са дахом људи и задахом зноја маларичних болесника испуњавали су и онако мучну атмосферу четвртога павиљона.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Најзад говорити слободно и до краја. Једном бар (једним дахом), макар вас начин говора у први мах и увредио, да би се могла изрећи цела мисао и да би се одахнуло.
врелој власти О како ме је блажило ипак блажено њено млеко Ја спавах тако чврсто крај река њених у гори И са дубоким дахом пренуо бих се; тад далеко Угледао бих страшну сунчану куглу да гори.
океана део, продором првим краха, Али што унеће, у средину своју ипак, цели брод; То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод.
Са сваким дахом блаженство је више у мени, Ил ме у Њему снађе небески бродолом, Зар у последњем часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас
Ал још је љубим и дахом тим свој дах нисам мешао, Са радошћу сам је гледао пред тицама што пасу, Пре него онај небески крик и једном сам
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ! Остави ми бар њу! Зар не знаш колико је болних и невољних? — Једна од жена зајеца.