Употреба речи дахтао у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од воска. Међутим, ноздре су му биле румене и као да је дахтао од љутине. Чинило се као да хоће нешто да каже.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Писао сам јој као да јој пише Маркота, то је све! - А, не! Не, све! То не може да буде све! Причај! - дахтао ми је у лице, а у његовим очима било је осим радозналости још и поноса: та старка је, ипак, подлегла оном нечему у

Црњански, Милош - Сеобе 1

Непрестано је тешко, бесно дахтао. Знајући да пати од загуши и стомака, отпасаше му неколико каишева и раздрљише му груди, где међу чипкама кошуље

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Дај паре! Дај! — дахтао је ка Софки. Једва се држао на ногама. Софка, ужаснута, виде како му руке једнако иду по појасу, под мишке где се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито. Одатле су допирали повици и чуо се шушањ сламе испод коњских копита.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас. Узалуд су се надали да ће неком у сусрет потрчати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности