Црњански, Милош - Сеобе 2
Може да, у трбух, добије брису! Пси, у такве дане, лутају по Темишвару, а језик им виси, и дахћу, као да су прогутали слану рибу на песку. Реже, и на децу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дахћу. Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.
Ћипико, Иво - Приповетке
дуга је ноћ... Деца, скупивши се једно уз друго у рпу, леже покривени по глави кабаницом, не мичу се и дахћу да једно друго загреје. А стара, пошто све испи, леже. А он седи још и гледа у голо огњиште.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца... То ти је зарицање донело; себи захвал’ се Што и себе и то