Ћипико, Иво - Приповетке
усрнуо би у њену чобанску кабаницу, повалио је у трен ока и силом покрио кабаницом себе и њу, и тако лежећ, нагло дахћућ прама њеним образима, дуго би стајао и јарио се, слушајући њено заморно дисање.