Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Игра је, коначно, постала занимљива, јер се у њу увукао дашак опасности. Меланија ће приметити? Упитаће фискултурника, а онда ђе све отићи до ђавола?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Логика, очито, ту нема шта да тражи, а ни окултна вештина. Па ипак, словна визија слова К доноси дашак језе. Она полази од досетке да К личи на човека који је закорачио, пружио корак; следе муњевити укрштаји слика, са
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зар и сам није везан уз тешку црну земљицу? — А онда, кад вече приђе, мој Раде, кад се јави први дашак вјетра, ја ти се за трен ока премондурим у друго чељаде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал и у хрпи за живу главу грозд не да боју лудо плаву. Боју: тај нежни, плавкасти дашак, траг магле и креде, онај прашак што се, потајно, целога века преноси међу прсте човека, ко доказ да нешто нејасно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
стране захлађује први слабашни пирак хладне струје што издалека наилази, или како их с друге стране запахњује питомији дашак мекшег времена.
Мртва тишина. Као да се све иселило или позаспало. Ла је откуда дашак вјетра па да залупи нека врата ! Да нешто падне, да се нешто стропошта!
у шетњу вјешала ван прозора свилена марамица да се по њеним лаким лепршајима провјери не чарлија ли напољу невидљив дашак погубног вјетра који би удио недоношчету. Буљи и буљи очи, па најзад пригиба још снажну старачку шију — и пристаје.
Хладна црквена лађа била је слабо освијетљена. Уз дуваре струјао је влажан дашак и прожимао до костију. На остацима позлате по зидовима жмиркали су одсјеви петролејских лампа.
Ћипико, Иво - Пауци
Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина” прилика с изразом непомичности и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди.
Црни Стеван је долазио неумољив и диваљ. Наше дугогодишње познанство није оставило међу нама никакав, ни најмањи дашак присности, он је просто долазио да испружи трбушину на мојим грудима и да ме дави својим црним канџама.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело