Употреба речи дашчицу у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Лака вам ноћ! Бјеху му начинили згодну колибицу и у њој прострли постељу и ставили свијетњак и дашчицу за књиге, те је и по ружну времену био добро заклоњен и могао се забављати.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

одлуку, одмах пређе на дјело: положи оквир потрбушке на клавир, повади мале лимене троугаонике који су придржавали дашчицу и извуче акварел.

Одлично! Сакривао је готово све рупице од мољаца. Поново намјести дашчицу и објеси акварел на старо мјесто, па живо зазва на окуп.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

да му човек све опрости... Бугари му чак и име знају. Узме он ону велику гранату, и на њеном крилу завеже дашчицу, где напише: „Поздрав од Косте“ — и груне. Помлати Бугаре... Псују га на сва уста...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мирко ударио дашчицу над врата и исписао: Мирко Бајић, пођонар, врши и све друге оправке. А Ната прибила на трећој страни ограде дашчицу:

А Ната прибила на трећој страни ограде дашчицу: Шваља, у авлији. Ту је сад закон живота оставио те две куће на миру за доста година: да живе, јер се и тако може

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности