Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Право кажи, очињег ти вида!“ Тад Секула тихо бесјеђаше: „Нисам, дајко, очињег ми вида, после једном у вијеку своме: добро бијах једном уранио, прије зоре и бијела дана, а задуго ни сванути
Како ли се по имену кажеш? Нека знадем ког сам погубио“. Тадај сам се, дајко, препануо и у страху њему казивао да сам главом Бановић Секула, мио сестрић од Сибиња Јанка.
а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа — ујак даја, дајко — дем. од даиџа далбулана — велики бубањ данаске — данас даница — в.