Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Зар скитницама и бескућницима да издамо нашу храну“, рекоше, „а наша деца да гладују!... Дајте нам новаца, и ми ћемо отворити гвоздена врата наших житница“. „У сиротиње нема новаца!“ „Нема ни хране!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село: „дајте, чељади," — виче — „што ужинати! Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији!
Дакле, за живога бога, поредак уводите међу се, изберите себи поглавара и дајте себи законе добре, по којима ко се год не буде владати и управљати, да се с судом наказује, а не без суда и како ко
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо.
ага узме неколико момака, дође у село које му се допадне, сазове сељаке и каже им : „Рајо, ја сам царев син и ага, дајте, продајте ми се да сте моји, ја ћу вас од свакога зулума бранити, и који нема пореза и арача, ја ћу за њега у зајам
завадила но скоро половина народа, и да су на Сави ћуприје, опет се не би лако могло прећи, „него ви гледајте и дајте нама џебане, ми ћемо се моћи с њима тући”.
” — Он каже: „Куда сте и дошли”. — На то му одговорим, да ја не смем на чуну покрај Београда, „но дајте ви мени кола да идем преко, и на Бољевце да пређем”...
Но ја вас молим, господине, дајте ми совет, кад смо већ ми овако закрвили, коме ћемо пружити руке, да нас заштити и у мир постави”.
Ја кажем да ми војске имамо доста и да Турцима нимало у храбрости нећемо уступити, „но дајте нам џебане, пушака и топова и вешти̓ официра, па ћемо ми Турке и из градова истерати” итд.
да њи̓ова војска стоји у Лешници за коју и сами знаду, а наша према њима, пак може бити да ће се побити: „Зато дајте два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми помирили и да је Мус-ага изишао из града, но нека се војска босанска
” — Путујемо мало док Живковић поче као сам да руча, пак онда рече: „Дајте чамац до чамца, па заједно да ручамо; ја имам добра вина, кад ви имате рибе; а слађе се у друштву и руча”.
код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми да попијемо у здравље и њино и наше”. Вели Чардаклија: „Прођи се, човече, вина.
Одма пошљемо за бинбашу Миленка и јавим за Турке; а веће сва војска крџалијска дође, и сјаше, водају коње и вичу: „Дајте лађу”. Ми ђоја не̓отице упустимо лађу с брода низ Мораву, и вичем на возаре: „Држите лађу, држите, оде лађа!
— Турци кажу: „Ми смо из Београда, изун имамо од Карађорђа да идемо на наш вилајет; но дајте лађе”. — Кажем да „ми верујемо, но лађе без бинбаше не смемо дати, но ви ра̓ат будите: сад ће он доћи”.
На обали има око 50 и више дењкова памука. Онда повика Миленко: „Дајте тај памук поваљајте на скелу, да у леђи узгред превеземо”, и Турци мисле: истина је!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те потре! Али шта ћеш?... Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа! Него одсад ћу и ја друкчије...
— одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат... Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви. Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...
А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати... Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији.
— Та пушку ми дајте да убијем пса! — рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као
Дигоше вику и једни и други. Само се чује: — Држ' се, Пурко! — Ха, пас ниједан! — Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже! — Станиде, Живане! — Ух, погани Ћебо! — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј! — Није ништа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јеси!... Јеси!... — Нисам!... А да се баш увериш још ћу стопу скочити! — Батали! — рече Лазар. — Браћо!... не дајте ми лагати!... Скачем још стопу! — викну Станко. — Е, чекај! — рече Лазар. Па приђе белези.
— А ти отпевај једну! И у часу гусле су биле пред њим. — Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле! — рече Станко. — Зар умеш? — Понешто. Дадоше му гусле.
— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!... Него, не дајте!... Одреците се Ивана, он је већ ђаволи. Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина! Зато се сад склањајте од њега.
Грло му се осушило, а он не имаде ни воде. Стаде лупати у врата. — Шта ћеш? — запита га глас споља. — Дајте ми воде! Не доби никаква одговора... Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то... Али ништа...
— Охо-хо! А кад сврши причу, Заврзан рече; — Алал ти вера!... Види ти се и по рукама, крваве су. — Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао.
Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!... Совра се за часак препуни јелом. Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем.
Баци поглед на груди које се једва дизаху. Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... — Дајте свећу!... — рече и нехотице. Све се ужурба. Наста запевка.
Она више не беше немоћна. Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. — Ала су им вреле главе! Дајте, наквасите какве крпе... У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким. И они поспаше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила. Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе! Пазићу га као своје!
— Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи. Него дајте ви мени дијете у кућу. У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене чему научити.
Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим. Па ипак устах и пођох. — Лаку ноћ! Дајте ми бар руку. Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. — Госпођице, то нисам заслужио. Е, па лаку ноћ!
Она напући уста, сушто дете. — Ах, ви сте нека прзница! — Нема више да се говори о томе. Дајте руку. Сад смо се помирили. Она пружи руку, обрнувши главу к прозору. Ја је стискох за њу.
— Госпођице, вама је озбиљно рђаво? Она климну главом. — Па кажите ми шта вам је? — Не знам — рече она. — Дајте ми бар руку да вам помогнем пети се уз степене. Она пружи руку. Ја иђах за три степена више и водих је за руку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!« Купи, па и то пошље кући.
— Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас... — Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена. — Па... дакле да вас не узнемирујем ове недеље... — А не, не. Сутра вас чекамо.
»Ако нисам, и нећу!« — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ’ајд’, дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити. — Пролеће није далеко. Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати. — Обећавам вам, али реч задати не могу.
— Шта је то, фрајлице? Како су лепа писма — ваљда су љубавна? — Дајте таки натраг писмо! То је белајдигунг да ви моје писмо дирате!
— Нећу да се удајем. — Дакле дајете ми кошар? — Кад нећу да се удајем, то није за вас кошар. — Ал’ ми дајте бар најмање надежде. — Какве надежде? — Да се још промислите, па онда да ми јавите.
— Какве надежде? — Да се још промислите, па онда да ми јавите. — Добро, само ми дајте дугачак термин на промишљање. — Месец дана. — То је мало — годину дана! — Е, та ви се само шалите са мном!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Хоћете ли доказа? — Доказа, доказа, дајте доказа! — Ево вам: погледајте овај Београд, јест гледајте га Шта видите ви? Ја видим све.
Наједном он се журно усправи, искези и појури кући. „Данас, сутра, сместа... Дајте реч Алексију Јуришићу... чујмо... чујмо... чујмо... Другови... господо... чујмо... чујмо... чујмо... Данас...
— Господине, викао је он за њим, господине, ја тражим службу. Ја се убих целе ноћи тражећи службу. Дајте ми службу, господине. Дајте ми сместа службу. Како то? Ви хоћете моју сведоџбу. Зашто сви захтевате моју сведоџбу?
Ја се убих целе ноћи тражећи службу. Дајте ми службу, господине. Дајте ми сместа службу. Како то? Ви хоћете моју сведоџбу. Зашто сви захтевате моју сведоџбу?
Африка
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
То не можи да буде. Нећи нико да дâ ниједну фенику. МИШИЋ: Ево, хвала богу, скупљено је већ хиљаду форината. Дајте и ви једну хиљаду, пак ћемо лако намереније достићи. ЈАЊА (уплашено га погледи): Хиљаду форинта?
Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља. Видим да морам да пропадним. (Узме перо и спупајући к асталу.) Ево да жертвуим пô форинта. МИШИЋ: Охо!
Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта! дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно!
дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Штапсмедикус! Плати! Штапспрофоз! Плати! Е мој Пајо! Па и ваш арендар – арендар Исаковича – само виче: Мње моје сено дајте! Па после кукајте! Као и да нисмо рођаци!
Теодосије - ЖИТИЈА
Него као чедољубиви оци, омивши нас покајањем од њих, усвојите нас чиста њему, и свагда нам дајте дарове добре измоливши од њега. Спасавајте нас молитвама од најезде поганика и сваког оскрбљења!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
сад замислите „Илирију” као кућу, јер то је једна организација, заснована на широким основама, и сад дође неко и каже: дајте ми моју греду. Да, греду, али ако ми греду извучемо, срушиће нам се цела „Илирија” на главу. СПАСОЈЕ: Ужасно!
Зашто пасош?... СПАСОЈЕ: Да се можете без сметње и за времена уклонити из земље. МАРИЋ: Уклонити? (Шчепа пасош.) Дајте га, дајте га, дајте ми тај драгоцени докуменат. (Трпа хитно у џеп.) Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства.
СПАСОЈЕ: Да се можете без сметње и за времена уклонити из земље. МАРИЋ: Уклонити? (Шчепа пасош.) Дајте га, дајте га, дајте ми тај драгоцени докуменат. (Трпа хитно у џеп.) Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства.
МАРИЋ: Уклонити? (Шчепа пасош.) Дајте га, дајте га, дајте ми тај драгоцени докуменат. (Трпа хитно у џеп.) Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати? Не иштем ни крајцаре. Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: — Дајте ми на промишљање један дан. — Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла. После три дана поручите ми. — Збогом.
Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити. Чамча зна где је пошта. — Дајте ја ћу сва три однети. Предају му драговољно.
кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”. Виде шта други ради, па и они одобравају.
Но јели су телетину. Кад је Шамика из резона попио „пунш”, хоће сад „теја”. — Дајте Чамчо, тог доброг „теја”. Малочас, а Чамча му донесе „теја”, па ће малко причекати док Шамика кошта.
— Добро, осам дана од данас, у пет сати после подне бићу овде; готов сам на све. — Стоји л’ партија? — Стоји. — Дајте руку, држим вас за човека од речи. Сад морам брзо натраг. Збогом! Оде одважна Матилда.
Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. — Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? Отац ћути. — Дајте ми новаца! Отац ћути. Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе. У чекмеџету само неколико крајцара.
Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. — Па усрећите је. — Примате мој план. — Дајте ми термин три године. — Дуг термин. — После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Е, ту је мало фалило па да не повратим на неког типа испред себе, на часну реч. Лавор, викао је Мики, лавор, дајте ми лавор! Тај филм је потукао све рекорде у кратком задржавању на репертоару — тотални чабар!
Ноге које умеју свашта да изведу! – Ма, дајте! — рече стјуардеса. — Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра! — понови мирно калуђерица.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То ти, божја ти вјера, никад заборавити нећемо!... Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун донесе скленицу ракије и чашу.
Кнез одмахну главом: — Хвала богу, што ли му је? Дајте, наставите ме како да га разговорим? — Јест чудо. Невеселији, да-ти, не бјеше ни на робији!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А? МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо!
Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо!
ЖУТИЛОВ: Забога, нудио сам га да буде подсекретар, па каже да није за то. Шта ћу да радим? СМРДИЋ: Дајте му што је за њега.
СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати? ЛЕПРШИЋ: Гди су ти Маџари, нека дођу само! СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави. ШЕРБУЛИЋ: Право, дајте га! ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је барјак?
СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави. ШЕРБУЛИЋ: Право, дајте га! ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је барјак? Без барјака не може се војевати! ШЕРБУЛИЋ: Тако је! (Отрчи и донесе барјак.
ГАВРИЛОВИЋ: Оставимо сад то; него дајте што на сиротињу. СМРДИЋ: Идите ви с богом, ја не могу дати ништа. ШЕРБУЛИЋ: Зашто нису сви устали на оружје, па не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд. Овако затим збори: Овамо мени руке дајте, И збогом јако ми остајте.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик: — Не дајте, браћо, однесоше ме! Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у
Прискочи јој игракну: — Охо, богами тебе твој Дедо доватио гелером по мишици. Еј, ви тамо, дајте брзо један завој. Ошамућена старица зачуђено је гледала у свој окрвављени рукав и тек послије неколико тренутака дође
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али доста! Нашта ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то... Старо, старо ми дајте! Оно што мирише на сух босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце. Ево: Јесен дошла. Магла пада.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.
Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.
Онда она вели: — Дошао је мој најмлађи брат а твој шурак. Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче!
Он се окупа и ништа му не поможе, па рече другој двојици: — Дајте ви да видим шта ви имате. Они одмах изнесу воду, цар се окупа, и онај час се помлади, те види и чује као младић.
Онда царски зет повиче: — Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио да он трчи а тица да лети па три сахата прије тице дође.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈАКОВ: И најгора. МАРКО: То само муж каже, кад му почне жена читати предике. Дајте улар, да га вежемо. Со тим ће се сељак лакше убедити. МИЛОШ: Тако, тако, на моју душу, биће доста новаца.
МИЛОШ: Купите магарца, купите магарца! СЕЉАК: Мога магарца? То је млого. децо, што ће га други купити? дајте га мени! СВИ: За шест дуката, за шест дуката! СЕЉАК: То је млого! ЈАКОВ: Ниже није. СЕЉАК: Магарац је мој.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Ти си добра девојка. ПЕРСИДА: Боже, је л’ могуће? Милостива госпођа,... ја сам срећна девојка, молим, дајте ми руку да је пољубим. ПЕЛА (сакрива руке испод вала): Фала, Персо, фала, ја знам да си ти добра.
Оћеш и ти беснити као она, а? Скорпије и змије што сте ви! (Удари је.) СУЛТАНА: Јао, уби ме, не дајте, забога, јао! ПОЗОРИЈЕ 2. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика?
СТЕВАН: Аха, ето мајстор Срете, сад ће је он научити памети. ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Је л’ то твоја жена, мајстор Срето?
ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Је л’ то твоја жена, мајстор Срето?
(Замане.) Кући! СУЛТАНА: Јао, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Драга моја, како ти не би ишла твојој кући? СУЛТАНА: Забога, ово је моја кућа.
(Замане.) Кући! СУЛТАНА: Јао, не дајте ме, не дајте ме! ТРИФИЋ: Драга моја, како ти не би ишла твојој кући? СУЛТАНА: Забога, ово је моја кућа.
СРЕТА (увати је за руку): Знам, само ти ајде са мном. СУЛТАНА (отргне се од њега): Не дајте ме, забога. СРЕТА: Оћеш да те вежем? СУЛТАНА: Јао, помозите ми, забога! Трифићу, нећу више таква бити!
ТРИФИЋ: Немојте ми главу забуњивати. СТЕВАН: Ово је договор, господине, не дајте се варати, милостива госпођа оће шалу да проводи. ТРИФИЋ (Пели): Молим те, извести ме управо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
каже да ми млади нисмо пуни племенитих амбиција и идеала, друже уредниче, разувериће се када прочита ово моје писмо. Дајте ми само шансу; кажите ми где да се пријавим за дегустатора цигарета и видећете — направићу права чуда, достојна
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
БАТИЋ: Шта договорили? Овамо у полицију! (Повуче га.) ЈЕЛИЦА: Не дајте, татице, отеше ми барона! АЛЕКСА: Сапрмент, у име моје привилегије протестирам!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав! Капетан Мачак.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Можда ће сад зажалити што губе зараду. — Они не воле да иду пошто је трамонтана. Дајте им пезету за вино. — Нашли сте нешто за Острво, — каже старац кад се приближио.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: 'Ајд' баш да чујемо? АГАТОН: 'Ајд' извол'те дати њему да управља имањем? 'Ајде, дајте му... ТРИФУН: Не знам зашто не? АГАТОН: Немој да те то врећа, али овако у фамилији можемо ваљда бити искрени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте... Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу!
— Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте... Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу!
Из другога угла допирао је нечији пиштећи глас: — Браћо, не дајте!... То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном парчету коже, док му из рамена шикља млаз крви.
неко јаукну, али ми се тада сручисмо на гомилу иза топа и каре. И прва мисао је била: жив сам, жив... — Брже, дајте га овамо — викао је некоме Траило. — Пуни одмах! Темпирачи довукоше Јанкуља, који је стењао и шкрипао зубима од бола.
Срео сам само остатак једне чете са ђаком поднаредником и, на мој позив, вратили су се одмах на своје место. — Дајте ми његово име! Ађутант се узврда. Поче да пипа по џеповима, као да нешто тражи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— О, молим.. извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо. Децо, дајте коју столицу. »Хм, па то је он !... знам ... И гле сад шта је !« рече Гојко у себи. Он познаде писара.
Дрхће и чека дан, два... Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану. Комисија! Дајте овамо Петра писара.. Он се већ сав охладио. Дај кључеве!... Запечате касу, па дај рачуне...
— Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!... Дајте да заједно страдамо... Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо. Она му паде око врата и горко заплака..
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не дај се, девојко, Млада преварити. 35. Овде нама кажу Момче нежењено; Ил’ га ви жените, Ил’ га нама дајте, Да га ми женимо Танком Подунавком, Или Поморавком. Танка Подунавка Млого дара носи.
Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је
Другу дајте мојој вјерној љуби, Нек купује сребрну кашику, Нек вечера, нек мене не чека, Јер ме нигда дочекати неће!
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино! Дајте воде! Раскопчајте жену! ТОМАНИЈА: Прскај по образима! СИМКА: Гино! Гино!
ВАСИЛИЈЕ: Наравно, само кажите! Шта треба? СИМКА: Испекла сам тикву, не могу сама да је изнесем! ВАСИЛИЈЕ: Дајте мени! Где сте је нашли оволику? СИМКА: И кад би неко хтео да простре столњак! ВАСИЛИЈЕ: Јелисавета!
СИМКА: Где? ЈЕЛИСАВЕТА: Филип има неку врсту позоришног лудила! Дајте му ашов, он ће да уобрази да је гробар! А узмите му ашов, и пружите скиптар, па ћете за трен ока од гробара добити
) МАЈЦЕН: Стража! ЈЕЛИСАВЕТА: Филипе! МАЈЦЕН: Не дајте му да побегне! ПРВА ГРАЂАНКА: Па зар је то убица? ДРУГА ГРАЂАНКА: Рука ти се позлатила!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У славу смеха Банаћана, који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана. Дајте ми чашу да напијем празницима. Да напијем недељи, кад се звона огласе и кад Сунце гране.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. — Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.
— Не дајте ме, свети божји угодници, велики и мали... сви знате да сам за правду и закон... — узвикну чича Пера после овога читања
— А, молим... част ми је... — промуцах нешто и још више се заплетох. — Дајте уписницу — рече ми и упути се к столу, на коме беху разбацане некакве хартије, ђачки прописи и разна учила, као у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за уши! Дајте му га да се разговори. ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ.
ЂАЦИ Наложили, ђедо, кâ требује, пресули их бијелом шеницом, а залили црвенијем вином. ИГУМАН СТЕФАН Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цуца, посокољен, настави: „Е, нијесам све испричао! Преврћући се око тобожњег огња, рекох домаћијема: дајте да што заложим, е цркох од глади!...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.
“ Они се препану н отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте ђевојку средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.
“ Онда она вели: „Дошао је мој најмлађи брат а твој шурак.“ Кад цар чује, он повиче: „Дајте га.“ Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: „Добро дошао, шураче.
Кад цару однесу млеко, и он га промеша кашиком, нађе прстен, те ђипи одмах и повиче: „Дајте овамо кувара!“ Кувар се сиромах препадне, да није од пепељуге длака упала, па као мртав дође пред царскога сина.
Он се окупа и ништа му не поможе, па рече другој двојици: „Дајте ви да видим шта ви имате.“ Они одмах изнесу воду, цар се окупа, и онај час се помлади, те види и чује као младић.
Онда царски зет повиче: „Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио, да он трчи, а тица да лети, па три сахата прије тице дође.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И на вратима дајте у хлебу и вину колико буде братије. О овоме је довољно рећи ово, а споменућемо и о другим стварима.
него оне које вам данима и часовима досађују, јер није могуће да ви као људи никада не помислите нешто лукаво, и не дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто
када искушаник који је нешто дао, што је веома несаветно, хоће да оде из манастира, а желевши и даровано да однесе, не дајте му то, ма шта да је то.
Поштујте Господа од својих праведних трудова и првине дајте њему од својих плодова праведних, да би се испуниле житнице ваше мноштвом пшенице, а вино муљаче ваше истакале.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Могу да ти пролонгирам док трепнеш! (Улази Госпава) ГОСПАВА: Шта се овај волико раскокодако? Дајте ми нешто да попијем! ЦМИЉА: Шта ћеш? ГОСПАВА: Шта било, само нека је дупло! Вечерас мало гостију!
Једва. Говорим. Видите. Немам. Даха. ЦМИЉА: Да вам донесем воду и коцку шећера? ЈАГОДА: Ма каку! Коцку! Дајте ви мени. Вињак. И то дупли! ЦМИЉА: Побогу, зашто тако дрхтите? ЈАГОДА: Саћете чути! Пођем прво. На станицу.
Верујте, савршен. НЕПОЗНАТИ (стално погледајући напоље): Дајте ми тај пасуљ. ИКОНИЈА: Купусалата, парадајсалата? Нешто за пиће? НЕПОЗНАТИ: Купусалата, и једно ладно пиво.
А и глава му расцопана. Шта на то кажеш? ЈАГОДА: Каште ми где је, дајте адресу, зовте га, водите ме! ИКОНИЈА: Сад ти не вреди. Отпутово ноћним у десет и триес. ЈАГОДА: Колко је сад?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати! Дајте, децо, пити!” Пак се онда окрене к госпођи дома, говорећи: „Како ја видим, ја сам вас с мојом беседом у невесеље
Овај сушти носи једну сребрну кутију и српски иште, говорећи: „Дајте милостињу на мошти Свете Ане у манастир Савину.” А његов дијакон за њим проси на мошти Светога Пантелејмона.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!...
Зову те дијаци! Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. Ђаке спопаде смијех. — Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. — Пиј, пиј, колико год мош!
(Ову ријеч бјеше научио у манастиру.) Дајте ми вримена да се покајем, да постанем добар дијак!... А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте! Не дајте народну слободу и право...
— викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте! Не дајте народну слободу и право...
Колена су јаче заклецала, руке су трнуле од кајања: зашто није ушао у кућу што се кити неродним дрвећем и рекао „дајте ми да видим децу: моји су то унучићи“? Да их погледа, помилује и изиђе. Она би га запамтила.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
За ову земљу они беху диви, Узори св'јетли, што је бранит' знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава ср
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Свестан тога, он је, како се прича, рекао: „Дајте ми чврсту тачку у простору да подигнем целу Земљу у вис!“ Архимедес је имао прилике да све те своје проналаске с
“ „Но ја нисам човек од науке, па зато могу те књиге купити тек кад стекнем уверење да их могу добро продати. Дајте ми ценовник ваших књига, па да покушамо!“ „Како кажете? - Ценовник!
Кад пронађете доброг купца, лако ћемо се о томе споразумети“. „Е, па лепо. Но како да запамтим наслове ваших књига? Дајте ми какав списак!“ Он оде до свог ормана и донесе неколико листића хартије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Допустите ми да препишем ову јединствену песму и дајте ми вашу тврду реч: да ћете ме првом приликом у Београду представити песнику Васиљеву.
— захори се са свих страна и Цигани засвираше „туш“. — ... А сад, господо — заврших ја у паничном страху. — Не дајте, дакле, таван! Придржите лампу! Аман! — Не дајте таван! Придржите лампу! — викали су сви око мене.
— ... А сад, господо — заврших ја у паничном страху. — Не дајте, дакле, таван! Придржите лампу! Аман! — Не дајте таван! Придржите лампу! — викали су сви око мене. Па ја седох у највећем узбуђењу, а сви прилажаху да ми честитају.
Онда сви повикаше: „Дајте му коњака да пресече; да пресече, да пресече.“ Ја сам разумео да ће ми пресећи руку, па сећајући се да сам увек био
— Дајте ми реч — вели Илија Илић — хоћу ја да говорим. — Ко је овај — виче народ са свих страна — шта хоће он, има ли он право
— Срећко! — вичу сви. — Ама изигравају! Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац!
— Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику. Немојте, људи. Не дајте! Васићу, издајицо!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— ви то сигурно знате — да сте некад били кавалеријски официр и да у свом ковчегу још чувате официрску сабљу и калпак. Дајте да послије толико година рашчистим себи ту тајну, реците ми: је ли то истина?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика? — запита кмет. — Не знам, богме, да ли је и донета из луке.
— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. — Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. — Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога.
Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте! Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.
— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
сестру најстарију, и то сад, овај час да је водим, јер ја не чекам, ни ти ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.
Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.
Онда она вели: — Дошао је мој најмлађи брат, а твој шурак. Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче!
Онда царски зет повиче: — Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио да он трчи а тица да лети, па три сахата прије тице дође.
Када су били насред поља гдје је слуга исјекао пустахије, ту устави па завика: — Дајте вреће па хајте за мном! — те их доведе до оне јаме и отвори капак, кад има се шта видјети: тридесет пустахија један на
Онда га врагови стану молити и заклињати да престане, али он ни бриге што се они криве. Најпослије им рече: — Дајте ми запис да нигда више нећете доћи, па ћу вас пустити.
Види сад син да то није баш тако лудо, па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и умрити а да правда не наиђе нашим шором.
Један момак, који се ту намјерио, рече у дружини: — Дајте, људи, да сваки право каже ко би што најволио од ћевојке лијепе од паса навише.
Што зовете мртве, него дајте да зовемо кога из оног села да нам помогу. РЕЧНИК абатити — застати, затећи андес — муслиманско прање пред
Ћипико, Иво - Приповетке
—Па шта ћу му ја? — одврати жупан. —Ништа! — врцне она мало разговором. — Дајте мало сухих дрва! —Зар сте све изгорели? Ча радите од њих? —Има, има још, — пожури Цвета, — но мокра су.
Оба црвена и разиграна, сигурно су долазили управо с ручка. —Дајте ми биљет; знате, уз попуст! — запита чиновник. —Такође и мени уз попуст, приђе и трговачки путник. —Одмах господо!
— благодари Цвета и раствори руку да види дар. Уто, изненада, нађе се код њих опћинџки полицај.. —Не дајте ништа, господине! задихан каза нагло. —Пусти.. . Учини добро, па се не кај!... —Али је просјачење строго забрањено.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сте хладне Далеко од огњишта Далеко од капија неба Погледајте мене звезде Кришом да земља не види Дајте ми знакове тајне Даћу вам вишњев штап И путању једну бору И водиљу једну трепавицу Кући да вас врате Као да је
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА (усплахирен): Дакле, бивало је и то?! (Одјури вратима и продере се на њима.) Ама, шта се ваздан мајете, дајте тај цилиндер! XВ ЖИВКА, ДАРА, ЧЕДА, АНКА, МОМАК ЖИВКА (носи цилиндер и глади га рукавом од блузе.
ЖИВКА: Ама, како можеш да издржиш и да чекаш да ти други доноси новости? Дајте ми шешир, идем сама!... ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије! ДАРА: Боже, мама, откуд то иде!
Вади из ташне једну цедуљу на којој је записан дотични телефонски број): ...Је л' то централа?... Дајте ми, молим вас, (гледа у цедуљу) 5872... ало... је л' то фотограф Пешић?... Ви сте?... Овде је госпа Живка министарка.
НИНКОВИЋ: Како год ви желите. ЖИВКА: Добро. 'Ајде од сутра, рецимо, да почнемо бриџ да учимо. А за цигарету, ето, дајте ми. (Узме је и ставља на сто.) НИНКОВИЋ (одмах нуди): Молим! ЖИВКА: А за оно... је л' не може то малко да почека?
XВ МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА, ПРЕЂАШЊИ МОМАК: Једно писмо за госпођу Поповићку, министарку. ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку.
АНКА (изненађена): Да вас пријавим госпођи?! ЧЕДА: Да, и дајте јој моју визиткарту. (Вади и даје јој.) Ја ћу чекати у предсобљу. АНКА (збуњена): Али... како... ви да чекате...
па то, онако, за успомену. СОЈА: Уденућу у рам од огледала. ЈАКОВ: Е хвала, баш ти хвала. КАЛЕНИЋ: Молим вас, мени дајте две. САВКА (пошто су сви примили визиткарте): Е, збогом, Живка. ЖИВКА: Па де, де, не буди накрај срца!
РАКА (оде десно). XXИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... молим 7624!... Је ли то кварт? Дајте ми везу са чланом кварта... А, ви сте на телефону? Овде госпођа министарка.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!“) прешло на другу временску раван - у варош из детињства а у сећању сачувану.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Арнаутин бацио револвер у воду, па сви у Гилане у суд. „Има ли Турака, не дајте, каурин све поби, ето и жене!“... Ухватише његова сина. Кадија му понуди да се потурчи, па да му син буде сло– бодан.
Види да је овоме душа дошла у подгрлац, да ништа не види, но хоће да изазивље било и пушка да пукне. — Дајте, синови, по једну каву новим гостима! — рече најзад Бац Хаџић, колико да затури траг својој збуњености.
— „Аман, ефендум!“ — „Ћути!“ — „Аман, ако не даје закон, да се одмах вратим, само ми дајте моје жене!“ – „Е, види ти Арнауда: стар па хоће две жене и једну младу као росу... Ова ваља нама, ова млађа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Копрену ми дајте да покријем њоме Све што није братско у народу томе, А истина стара да с’ покаже јача: У невољи знаћеш који су ти
»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.
“ — Е, то вам је стара песма И у ствари и по слову: Примите је — ил’ ми дајте Другу песму, лепшу, нову. »Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (Слика Ф.
По вечерњу ваља познати вам свеца, Зато, људи, не будите деца! Не будите деца, не дајте се варат’, Немојте налетат’ на сваки апарат, Па ма како био умотан у шаре: Отворите очи, те Божије даре.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу? ФЕМА: Ух, ух! Дајте сирћета под нос, док нисам пала у несвест. Анчице, Анчице! (АНЧА донесе ватру, и почне кадити.
) ВАСИЛИЈЕ: Милостива госпоја, коми фо, коми фо, ја имам дванаест иљада, могу бити нобл, само ми дајте Евицу. САРА: Шармант, ма шере. ФЕМА: А, комифо, зашто ниси одавно казао да си нобл, пак би добио Евицу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!... Нека оглуви Од гласа мога страшне кукњаве: Сина ми дајте, Турци свирепи, Сина, о, сина мог!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!...
Беж’те... (Турци беже на сне стране, За њима се чују пушке, а после „Удрите! Сеците! Не дајте! Ено, умаче“ итд.) СЕДМА СЦЕНА Исто место Спасенија расплетена; Вук, Радак, Исак; за њима, везаних руку, Стана и два
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
мој план, моји положаји стоје голи, непоседнути пред Турцима, мени треба војска, мени треба ваше одељење, војску ми дајте, несрећниче, војску ми дајте!..
голи, непоседнути пред Турцима, мени треба војска, мени треба ваше одељење, војску ми дајте, несрећниче, војску ми дајте!..
»Војску ми дајте..е...е....., војску, војску, мени треба војска. Страшљивче јадни, војска камо ти?« Мајор Велимировић одговори
да неки многи, многи људи поискакаше из шанца и полетеше нам на сусрет, да код нас наста метеж, да неки Рус викну: не дајте, браћо, Кирилов је рањен; да ја Кирилова угледах испод мојих ногу, да га шчепах за једну руку, а неко га узе за другу;
— Ваши где цy не знам, а ја сам мога дао једном коморџији пред ступање у борбу. — Па где је ваш коњ? Дајте ми вашега коња. — Шта знам где је? Бог зна куд је њега сад одвео коморџија. Да глупа положаја!
Или можда се то тако ваља код команданта. А мене опет потпр'о Комапов: »дајте коња«, па »дајте коња!« — Али откуда, забога, да вам га дам, кад коња нигде нема? — Ал' ви га нађите... ма где!
Или можда се то тако ваља код команданта. А мене опет потпр'о Комапов: »дајте коња«, па »дајте коња!« — Али откуда, забога, да вам га дам, кад коња нигде нема? — Ал' ви га нађите... ма где! ма како!
Покажите ми у историји и један једини велики друштвени преображај који се друкчије извршио. Дајте ми те философске школе, те мудраце, који су умели указати прогресу други сигурнији пут па да обиђе крваве револуције.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Јер се мени тако чини, Да вас гледам с друга света. Појте, појте својој срећи, Не дајте је из свог круга! Само цпећа нек је права, Као што је моја туга.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живео! Живео! Потпоручници подигоше „Фикуса“, понеше га уз паклену ларму, и спустише на један кревет. Дајте коњак! — наређује „Фикус“. — Камо песма?... Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери...
Не разумем... Какво би јој се зло могло десити? — Понављам: Лулу је невина. Сматрам вас за поштена човека. Дајте ми часну реч да ће она у вашем друштву остати вірго інтацта. — Дајем. — Часну реч? — Часну реч.
— Бојим се... Желела бих да сте увек, увек са мном. — Наравно, искуснија жена рекла би: „Дајте ми реч да више нећете ићи тамо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас. Зар мисли да ћу пасти жртва злобе?
Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели ноћас бал? Дајте брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо, И пантлика
Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, — То је а ла трубадур!
На част Немцу Немица И те плава влас. А Енглезу Британка И њен горди стас: Мени дајте Српкињу, За њу сејем, жњем за њу, — Вели српског оца син, Прави српски син. 1840.
Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да видите Свету гору дивне моћи, Из ње донет нам’ помоћи.“ Там’ на кули звоно стаде.
Слога ће нас узвисити, Прву славу повратити. Од дремања сви устајте, Сложно српске руке дајте, Војевати ми нећемо. Већ Матици да идемо. Њу нам треба помагати, На њен олтар жертву дати.
Већ Матици да идемо. Њу нам треба помагати, На њен олтар жертву дати. Да нам сине сјајно сунце И озари српско лице! Дајте! Нос’те! Шаљ’те тамо Гди надежду сви имамо Да ће српство процветати, Народности славу дати.
ми је књиге и читао ми је, само да си га чула, свака реч му је пламен била, још и сад ми зује у ушима речи: Мени дајте Српкињу, За њу живим, мрем за њу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Не дајте, људи, нагрди вола! — узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака!
Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака.
Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока. Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче!
А Поколење Сунца с гора слази. 5. ФАНФАРЕ Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте палу царску круну!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем! МАРИЦА: Ама, што нам не кажете...? ЈЕРОТИЈЕ (раздере се): Дајте качкету и пиштољ, строго вам кажем. Разумете ли ви шта је то строгост? АНЂА и МАРИЦА (повлаче се у собу).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?... Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
‹= Богољуб Петрановић Српске народне пјесме из Босне, Сарајево, 1867› 1, 69); с. не доликује удатим женама (»Не дајте ме« — каже с. о себи — »невестама, Невесте ме ружно носе... Подајте ме девојкама, Девојке ме лепо носе«... с. н.
Ћипико, Иво - Пауци
—Па? А кад вам је потриба, ко вас помаже? Нека их код мене; сарчићете их лако! — Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац. Жена поздрави и оде.
— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. — Бриге вас! Кад вам на врата дођем, не дајте ми ... — А зашто не? — Би!? Ха! А ко вам је отац? Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора.
Људи су стајали као укопани и нетренимиие гледали у њ и у књигу. — Дајте и мени мало муке! — јави се стари Анте и приближи се. — Не дајте ништа!
— Дајте и мени мало муке! — јави се стари Анте и приближи се. — Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим
— Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... — То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! — Није дома, — упозна Иво Маријин глас. — Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не трпите стиснутих зуба ударце судбине, буните се, проклињите, дајте одушка боловима своје напаћене дупе. Нико вам није потребан, ни црква, ни бољари, ни краљ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву. И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.
“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву. И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тако је било с толикима другима. Не дајте се, Каленићу! — Видећемо, господин професоре. Павлу једнога дана рече Бранко ипак више.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Лекару се мути чело бригом и обраћа се родитељима, као човек који је већ поставио дијагнозу, овим саветом: — Дајте му да једе куване суве шљиве, упишите га у какав спортски клуб и будите измирени с тим да ове године падне на испиту.
— нека ми бог опрости што морам употребити и последње средство да истерам демона упорства из тог безбожника. Дајте му конструкцију акузатива цум інфінітіво у коњугацији перифрастичној пасивној из треће коњугације.
Пошто су ме свестрано прегледали, они поновише мишљење нашег домаћег лекара: „Дајте му и даље лекове које је лекар прописао. Ако се мали озноји, онда је свака опасност прешла!
“ тако сам, ето, и завршавајући живот, изрекао исту мисао. То би, разуме се, у биографији могло гласити: „Дајте ми живота, ја још нисам казао последњу реч!“ Новинар: Па хоћу ли то забележити као ваше последње речи? Ја: Немојте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Помаже бог! Ослоњен рукама о тезгу, гледао је трговац мрзовољно и промрмљао нешто у знак поздрава. — Дајте ми два килограма шећера! — Немам — и трговац уздиже само рамена. — А кафе?
Коњ диже главу и поче да фркће. Као хтео бих да стане... — Јаој, не дајте ме! — викну неко иза мојих леђа. Ја се упола окретох и видех само једну тамну масу, коју вода ваља.
— Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин. — Не дајте ми, браћо, да приђем уз њу... Заборавићу се.
— Наређено ми је да се јавим команданту пешачкога пука. Мој један вод отишао је горе и ваљда је стигао. Дајте ми везу са командантом пука, да се упознам са ситуацијом.
—... Разумем. Ево сад одмах! — командант дивизиона приђе журно. — Молим вас, дајте ми једног од ових ваших младића — он показа на Луку и мене — да оде журно до моје пете батерије и доведе је најхитније
Причају да су команданти пукова били у највећем окршају, са револвером у руци, и храбрили војнике: „Не дајте се, браћо. Са вама је ваш командант! И ту негде, око батерије на Чегањским планинама, Бугари малакшу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Где да му нађу лека? Шта да раде? Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету мед у млеку! — каже бака. — На љуту бољку — љуту травку!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Марку): Марко (даје му новаца показујући иза себе на Цигане), подај им, и дајте им да једу и да пију. (Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан.
Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем... — Море, за тебе има шарена соба Да спијеш, аго, да љубиш.
И никад нећу да волим! СТОЈАН (убијено): Ох! (Одлази). Улази полицаја. ПОЛИЦАЈА (на улазу, онима иза себе): Дајте кола! Брзо! А она? Ако само писне, камџијом ћу каише с леђа да јој скидам! (Ка Коштани): А, готова си? Хајде!
Хајде! КОШТАНА (не гледајући га): Готова! ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се).
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли,
Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати младу и зелену!“ То се моли, ал' јој не помаже, јер ђевери у њу и не гледе.
беле, Кучевкиње и Браничевкиње, беседи им војевода Јанко: „Ој, бога вам, Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње, дајте мени три аршина плана, да окрпим белога шатора, даћу вама три дуката жута“.
На градов’ма отворајте врата, измеђ’ себе дајте зулумћаре, ак’ хоћете мирни да будете, да градова цару не кваримо: јер ако их ви дати нећете, измеђ’ себе Турке
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не бој се, нико те не смије дирнути, јер ја одмах пуштам Жују. — Добро, хајде да се почне — пристаде Ђоко. — Дајте ми само какву сламку. — А шта ће ти сад сламка? — зину Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не обеђујте некриву сиромаш, ни их гулите. Не опадајте ни облагујте своје друштво пред официри. Путником дајте мира, не крадите и не отимајте што туђе.
и сав род и пород свој те се прилепи к својој земљи: само с једном душом отпутује на они недознани свој вечни пут! Дајте, добра браћо, да и ми с нашим умљем пошетамо се и пођемо тамо с онима за бахатом, којино су пре нас отишли на они
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— вели Таска. — Е, зашто да не бива? — Хехе! — осмехну се презриво Таска — „Гаки нема, — свирка сака!“ — Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога — плану Дока.