Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ту је сасвим други свет: пет-шест пензионера, седам-осам трговаца, и они који нити продају свилу ни челик, него лепо дају новце на зајам... заиста, милостивни људи, добри људи!... Не раде ништа: пуше, једу, пију и примају интерес...
— Знам, знам, синко, муче те, као што чујем, нити ти дају што да привредиш, нити што да продаш... Е, али шта ћеш? Трпи се, ти си вредан момак каквога у целом селу нема; све ћеш
— Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају... Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. — Ал’ нека, чедо моје!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
о баснах Сви народи на свету имали су, и до данас имаду, у великом почтенију морална поученија која се дају у баснам. Езоп, изобретатељ и отец баснах, посветио је своје лидијском цару; Лафонтен своје краљевском принцу.
Овакови славни примери дају мени повод из различних старих и нових језика најлепше басне изабрати, и на нашем серпском језику на свет издати.
говори за оне који за своју корист, за лукаву, што зову, политику, из злобе и лукавства, с намјеренијем и са знањем, дају нам таке науке|и совјете како ћеду нас лакше куд они хоћеду за нос вући. А да како ћемо их познати?
злоћу, ни разум ни неразумије, остаје нам да исљедимо њихова намјеренија и да се известимо зашто нам они таки совјет дају а не другојачи.
не ваља угашавати у младим срцам, но на такови благорастворени начин хранити их ту, да им всегда потребну топлоту дају, не причињавајући у њима никаква пожара.
Наравоученије На исти начин може се ово рећи и оним сујеверним који од живих с неправдом узимају, а мртвим за душу дају.
Ако ли пак живи и расти својевољан, необуздан, распуштен, а најпаче с строптивим друштвом који му сваки дан дају развраштене примере, бива дан о дан гори и опачнији. Подобним образом бива и с цели народи.
Сведоџба ти томе наши калуђери и фратри: они ником ништа не дају, али све просе те просе. А да ви имате жену и децу, ви би радили као и ми, пак би вас и бог благословио, и дао би вам
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче и проче.
би одма лађу потопити, но се из они̓ села думенџије узимају који су вешти Ђердапу, и говоре да они никаква данка не дају, но само горе и доле лађе пропраћавају. — Сад ми Живковића замолимо да, када себи нађе думенџију, да и нама нађе.
Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе. То му је на глави носити као неки орден, и по том се познаје колико је глава
000 гроша и доведоше 80 добри̓ коња. Јаков и Милан броје паре и подељују коње, а мени дају једнога врло добра хата под добрим такумом и рактом. Но ево сад нешто новије!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Куда ћу?... Тамо, мајко, тамо!... Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... — Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. — Морам, нано!
Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се. Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... — Људи... ово је слота!
— Зато! Станко скочи од радости. — Знао сам то!... Ко?... Ама зар она поћи за Лазара?... Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!... Знао сам!... Јеси чула, Јело!... Ти си баш права правцата девојка!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Где непроходне шумске пагоде Држе у небу звучне сводове; Где дају, као светле јагоде, Све тајне сунца своје плодове.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.
кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. Напослетку којекаке досетке о Банаћанима. Донекле је ишло којекако.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: »Триста, без попа ништа«.
Жене држе у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом
— Јесте, врло добро. Фала богу, како која година, све боље. Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају. Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, бога ми, свакојако.
Лишће винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака, и дају повода Шаци да се баца у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако бог да, као зету у тој кући, говети
и оне бар знају зашто живе или, боље рећи, животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабји изглед. Једна једе само на леву а друга само на десну страну. (И у томе се не слажу!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нарочито је терала оне друге, богате, просјаке који по селима просе, имају у вароши своје куће па и новац под интерес дају, па кад је задушница не само што и они овамо дођу, него понесу и највеће бисаге и тестије за прошење.
Знала је: да какав је он, па ако наиђе на какву добру кућу, где ће да га пусте у шталу и да му дају само по комад хлеба, да, какав је лењ, више отуда не би се ни вратио овамо, у град.
неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она уместо њега оде, отрчи и узме оно што им дају. Али то не би дуга века. Тајом превлада друга. Варошанка је била. Била слушкиња, па се пропила и почела да проси.
Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око
Просјаци, засићени, дају му тад од свог преосталог вина, ракије, да би га после мртва пијана оставили те да ту, на улазу, ничке лежи и ваља се
Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори.
За то и самог пашу протерали што био допустио зидање. Изговор им је био: да не дају толику високу цркву што ће кроз њене прозоре моћи хришћани у њихова, турска дворишта и хареме да гледају.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Збогом! — Службеница. Мило ми је било! — Збогом! — Збогом! Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, пасу већ после по сата далеко од госпође Персе. Када су кући дошли, почну наново размишљати.
Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену. Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике паре дају. Јуре ме свуда. А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је право да јој се одужим.
Африка
Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом. Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа.
То сматрају откако су свакодневно са њиме, али не умеју да дају ниједан убедљиви разлог за то. Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре
у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
Ево да не морају ни прстом мрднути да би помогли да ове рађају, гране им дају хлеб, чоколаду, шећер, млеко, воће и цвеће које је храна за очи!
Хтео бих да се купам, али ми не дају. Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна.
Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару цену.
Крв и тело породице дају највећу снагу. Свеједно је дакле растргнути или не, кад се још узме могућност да француске власти никада ни не открију
Издалека ова села дају утисак средњовековних насеобина пуних кула. У средини села су дворови племенских шефова, саграђени од набијене земље.
збијене, претрпане биљем, лијанама, маховинама, папратима, обојеним печуркама, цвећем и усамљеним џиновских лишћем, да дају кудикамо више илузију тропике но сама прашума.
Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене. Ови младићи дају слику највеселијег детињства, које се није још ослободило онога а већ је потопљењо у најплеменитије витештво.
Њине лобање су савршено обријане. То су најлепша тела која сам икада видео у животу и која ћу икада више видети. Дају онај исти утисак огромности, супарништва огромности простора и предела, који даје давид Микеланђелов.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Али тако се то уселило код њега, само да не пропадне, да штеди. Тако за кукуруз дају му људи лепо пет форинта. Аја! Он оће шест.
Црњански, Милош - Сеобе 2
После посете Гарсулија, у Темишвару, постаде му јасно да им ни то не дају! Животарећи тако, већ две године, у надежди одселенија, у мукама побуна, на парадама, требујући нову униформу, Трифун
Нити их привлачи селидба у Росију, која нас чека. Остаће овде где имена звезда дају коњима. Он ће отићи, далеко од свега тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз те
И Египту. Свуд ми криви! Иде твој стражмештер, Пивар, чак у Тријест, да се причести, пре него што пођемо, па ни то не дају. Може, кажу, али да гречески појимо. Сви нас регулишу. Да куће и кућишта по концу набијамо и дудове садимо!
). Њима, у Темишварском Банату, о празницима папежника, ни занат, ни трговину, радити не дају. Ни радове у пољу! Прешли су из Сервије, на велику превару.
Оне дају њеним укоченим, мрачним, очима, неку страшну моћ погледа. Упозоравала је пријатељице и на округлину груди, у жене мајор
Павле му онда добаци, да треба да се јави Божичу. Божичи су криви за сву ту забуну. За мајорски чин и душу дају. За полковнички би дали и своју жену. Нижу дукате на учкур, а не чују како вране, на гробљима у Сервији, гракћу.
Бију нас, а не дају плакати – што рекао преосвећени Живанович, у то доба владика арадски. Главну забуну, заиста, били су направили те
„Не знајем“, каже, „ко им је опанке изео, али мужеви само носе чизме, а рођеној мајци не дају. Ето то ти је свет. Мене самог мука подузе, дебели, видев колика је у Карпатима сиромахом несноснаја бједа.
Ана је добро и почела је да свира у харфу, као у Неоплатенси. Харфу су морали да дају на оправку. Била је препукла на путу, при сељакању. Ваљда је била притиснута на левчу?
Не ваља путовати уочи Преображења. Трикорфос је, међутим, снабдео Петра свакојаким прашковима, које треба детету да дају, а дао му је и писмо на једног фелчера, кога је Хорват био довео, и населио, у Миргороду.
Тражила је да се укину владичанства у Плашком, у Костајници, у Пакрацу. Да се не дају племићска писма, барунске и грофовске титуле, православнима, нарочито не, кад су војена лица. Чудно! Чудно!
Теодосије - ЖИТИЈА
његовим ногама и оне преподобне који су с њим дошли како узимају учешћа у помоћи да остане, и ридањем срца кидају и не дају му да отиде?
Оставивши га у својим топлим палатама, као што рекосмо, заповеди слугама да му из царева дома све довољно дају, а даде му цар и много злата да има на своју потребу, и да даје ништима који му долазе.
И после овога догодише се осењењем Духа Светога многа чудеса од светих моштију светога, и до сада дају многа исцељења болнима од многих болести, који са вером долазе, и отачаство своје обојица заједно — то јест Симеон
Обојица свети и чудотворни, и до данас дају исцељења онима који са вером и љубављу долазе к њима, јер их таквим чудима за живота и после смрти Бог, диван у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Забележене пре него што су нове културне струје могле продрети у народну масу и непромењене модерним утицајима, оне дају драгоцене податке о основним особинама српскога народа.
Међу њима има људи највећег пожртвовања, који лако и као несвесно дају свој живот за моралне идеје и племените покрете; утичу заразно на околину и на људе мање јаког темперамента: силином
идеја, и од њих су постајали хајдуци, ускоци, осветници; и сада, без икаквог околишења, и много њих кадри су дати и дају главу за националну идеју.
Верују да се не може бити велики човек без способности које дају тајанствене силе, нарочито виле и добри духови. Динарски људи обавијају своје најдубље народне идеале, као велом,
Тиме се у њих унесе замах, занијају се, крену и развију огромну снагу, дају највећу меру. Оваква се дивинација осетила пред устанак 1804. год.: „земан дош'о ваља војевати“, каже народна песма.
сам имао највише прилике да се дивим сељацима широке и објективне интелигенције, који посматрају ствари и догађаје и дају своје мишљење тек кад се потпуно обавесте. Сем тога најдаровитији схватају многе ствари интуицијом и осећајем.
Богати сељаци, чак и најинтелигентнији, ретко дају своју децу на даље образовање. Она остају сељаци; али су њихове њиве и ливаде најбоље обрађене и најбоље се одржавају,
Што им школа није дала теже да сами постигну. Нарочито се диве ученим људима. Одавно се поштују породице које „дају попове од пре 300 година“.
Усправне боре оцртавају на челу испупчења, често дубоко усечена, и испупчења слична чворовима, која дају утисак енергије. Јабучице стрче.
Али нека карсна поља, као нпр. Госпићко, покривена су кварцевитим песком и шљунком, који су непогодни за културу или дају само слабе жетве.
То је низ весељâ, обеда и посета, и том приликом дају једни другима мноштво поклона који их урнишу. Ове су навике чудна супротност врло озбиљним навикама код православних,
У наступима лакоумне љубазности и великодушности често иду у попуштању и одобравању даље него што треба ићи и дају најкрупнија обећања из захвалности за најбезначајније поклоне.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лако ће их познати. Од никуд се не одзива. Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише.
Лако ће их познати. Од никуд се не одзива. Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише. Госпођа Сока са кћериме плаче; тако исто и Кречарка.
Путују и дању и ноћу. Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим снабдевени, имају све боље него што могу у чарди добити.
Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга. Цена не може бити боља. Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли. Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит.
Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника. Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.
Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка.
Пала је у несвест. Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет. Дошла је к себи, али из кревета више не може.
Дошла је к себи, али из кревета више не може. Јуца једнако болује у кревету. Шамики не дају више у кућу: не да се срде, већ његова присутност узбуди већма њена чувства. Доктор каже да нема ништа од Јуце.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Неће им дати да остану војници, неће им дати ни да имају своје цркве, као што им не дају ни да свој крај називају Новом Сербиом.
Лелекало се од страха и жалости, што им не дају више ни да умру заједно, већ их деле и растављају. Све то, уосталом, било је тако збркано и чудно што се чуло.
Загледан у војнике, схвати да за њих не маре, да их варају, да их терају по свету као стоку и да их кољу. Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију.
На Ђурђевдан ујутру, супрузи којима се не дају деца „ваља се“ да имају полни однос па ће, верују у Гружи, ускоро и они имати деце.
У срезу хомољском пред полазак на венчање дају младој да стави у недра храстов жир, орахе и лешнике и да се тако венча, па ће рађати само синове.
У многим српским крајевима када неко уђе у кућу док се жена порађа, не дају му да се врати све до краја порођаја да се не би дете повратило.
Али ова ирационалност, односно непознавање разлога да се нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају.
Родитељи дарују кума најчешће кошуљом, пешкиром и чарапама, а бабици обично дају чарапе.⁷⁶ НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА Давање личног имена детету јесте кључни магијско-религијски чин у обреду крштења,
ако је рођено у недељу добије име Недељко; на Ђурђевдан, Ђура или Ђорђе; на Спасовдан, Спасоје итд.). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање.
Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање. У Херцеговини и Црној Гори, међутим, само се прворођеној деци дају имена бабе и деде.
Нека апотропајска имена која се дају онда када се не држе деца, самим својим значењем треба да учине да стане даље умирање деце у породици.
Разлог за то јесте свакако тај што родитељи стрепе за живот свог вољеног детета, те управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају
Из истог разлога, пише Маретић, родитељи дају својој деци и ова имена: Мркша, Завид, Злоба. Називајући децу овим именима, родитељи верују да ће тако одагнати
Вук у свом Рјечнику наводи обичај у Црној Гори да родитељи хришћани дају својој деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако вам је то у провинцији! Не дају ти да се истакнеш, издвојиш! Свлаче те у своје блато. Провинцијалци! Али знао сам добро да ће се Одри Хепберн кад-тад
повраћало јој се од могућности да читав овај дуги пут, сви сати чекања да га сусретне и види, падну у воду, ако јој дају сто тамо где служи неки посве други кажњеник. — Молим вас...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Како се оно зову, Крцуне? — А има, чоче, много и Србаља у ћесаровину. Они дају ћесару најбољу војску! Виђесте ли ове Личане у Котору! Какви зорни љуђи, какви лијепи Србљи!
Знаш, Јанко, да је синовац владичин, Јоко Перов, посјекао двојицу тијех ускогаћа, па му данас у племену зато не дају мира, но га задијевају!...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност прибегава неким поступцима и навикама који отварају простор и дају маха детињастом духу: важно је утврдити прави смисао тих навика, не сводити их, дакле, на пуку технику.
безвредним романима; разлика је једино у томе што се она могу навести и на читање вреднијих текстова, и што притом не дају онај скоро начелни отпор који многи одрасли показују при сваком случајном сусрету са озбиљном уметношћу.
Са великим и племенитим побудама према деци пишу се лоше књиге, док, с друге стране, ћудљиви испади и случајни излети дају запажене резултате.
Иако избегавају неке поступке, теме и интелектуална искуства, они не дају ни лажну, ни окрњену, ни глупо упрошћену слику света: ако је визија изворна, она мора бити целовита и на том нивоу
Арс поетица XИX и ХХ века не опева свет; она га ствара. Песнички системи, довршени и недовршени, не дају се избројати. Философска, политичка, морална, па и сама уско естетичка питања овладала су певањем.
Бављење поезијом постало је прилично незабаван посао. Песничке школе, програми и манифести не дају се избројати. Ово се стање може различито оцењивати; у мом опису има упрошћавања и претеривања; битно је да тако, то
Ту негде, наиме, дају се назрети услови и узроци настанка дечје песме. Превише отворена према апсолутном на једној страни, поезија је морала
Он га увек гледа кроз маглу година: алхемичарска моћ успомена и сазнање о неповратности дају му додатну вредност и драгоценост Сва искуства са светом, са животом, са природом, са лудима, кроз ту су призму
Лакоћа и сигурност његовог стиха плени и старо и младо. Те се песме дају без отпора, без остатка: у сваком разговору, у свакој прилици, могу се наводити; читаоци су већ почели у
Знања и објашњења која се деци дају у оквиру наставе историје проверавају се, ето, кроз слободне књижевне саставе. Стил и језик којима се деца у тим
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
а такови има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи оће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета нанети.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Руски владари дају новчану помоћ, црквене утвари, нарочито црквене књиге, и оне почињу замењивати све ређе и ређе србуље које се нису
Оне сад на земљи и на мору царствују и премудре законе дају! Оне војују и побјеждавају! Оне славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају.« ПЕДАГОГ.
данас, после више од једнога века, Обрадовић изгледа ближи, модернији, живљи од Вука Караџића, садашњост и стварност дају му за право, и зато је прослава његове стогодишњице 1911.
1811, опет у Новом Саду, ђаци дају сличне комаде: Рожденије и гоненије Мојсеја, Страданије прекраснаго Јосифа, Жертва Авраамова.
у којима се или описује стари српски витешки живот, са очигледним угледањем на немачке списе те врсте, или се дају сентиментално—патриотске слике из сувременог живота, из доба од 1848. Све су то само неуспели покушаји.
Главни српски писци станују у Новом Саду. Новосадски политички листови, Србски дневник и Застава, дају правац у целом српском народу.
Хаџић је Караџића називао пуком незналицом и простим »преписачем« оног што му други дају и диктују; Караџић је Хаџића проглашавао за »фушера и шрлатана«, и стављао га у гомилу српских писаца који чим почну
Али свуда се показује песник, и лирска места дају вредности његовим драмским покушајима. Јакшић лиричар спасава свуда Јакшића драматичара. ПРИПОВЕТКЕ.
Језик му је гладак и чист, и поједине приповетке његове дају се пријатно читати. Али у целини његов књижеван рад не може се одржати.
Ти његови романи писани су са живошћу, са много боје и покрета, и дају утисак стварнога живота. У њима се осећа јак дах, па и задах живота, и то су широке реалистичне, непоетичне, али тачне
први српски писац истинитог, стварног живота, писац јаких и сочних романа, набреклих животом, који имају дах истине и дају потпуну илузију стварности.
И има целих сцена код њега које дају пун утисак стварнога живота. Лазаревић је поред тога вешт писац, изврстан композитор.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе. Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не дају, Ђорђе дође, сунце грану, А Србији дан освану.
Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија? Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље.
удесила славља, Ал' њезин гласак за њ'га се не јавља; Предивно звезде и трепте и сјају, Ма очи с' тамо његове не дају; Далеко мисли њему се отеше, Па око собом и уво однеше. Однеше некуд, ма куд, ко то знаде?!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дотужили су му већ од раног јутра, ока не дају отворити, али ни он им дужан не остаје. Већ је кокнуо једног поред самог бунара у дворишту, а канда је неко и у кући
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Како сам само леп у часу кад ме нико не види! Туђи ми погледи мењају лице, дају ми други облик, трпају ми други језик у уста!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне. Али ’аџика је ’аџика! Зар ће она још и такве да гледа?... Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али
Ено их где поређани једно до другог стоје на сандуку. Нарочито ципеле, — оне ми никако не дају мира. Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново.
А Мита је све то знао. Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.
Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце... Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је зато што има толику децу... Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што је очигледно добра особина у једној врсти, не
Кад овај чоек дође, онда му везирски синови дају једну тестију а крилатој баби тиквицу. Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи.
Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
О нисам; ја сам се само претварао, да те искушам. Сад сам савршено уверен, да си добра жена, а и кума Мита и Никола дају ти сведочанство. СОФИЈА: Ја мислим да нисам до сада ништа учинила, што би нам било на штету.
ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка. СТАНИЈА: А колико си дала у цркви? ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5.
СТАНИЈА: А колико си дала у цркви? ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох!
ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох! Благо оном, ко ће да гу пије.
Новац је господар, што с целим светом влада. Ко не уме говорити, преврће своју кесу и дукати најумилније гласове дају. Девојку накит удаје.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
време лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у
Чарлија. Већ ми је дојадило, драги мој војниче, да мољакам друге да ми дају два круга бициклом и да милујем, онако успут, туђе О! Чарлије.
Мајмуни фурају за мном у огромним количинама. Дају ми све од себе да и њих малчице пустим унутра. У поезију, мислим!
да кажем, тамо где је нека јака фирма, деца подобијају огромне кесе са свим и свачим унутра, а тамо где је тањеж деци дају по пет карамела и књигицу о Црвенкапи купљену на распродаји!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: О, татице, ви не знате какву нам хасну романи дају. МАРКО: Какву хасну! Да се чепиш као лутка; кад говориш, да се и сама не разумеш; да држиш којекакве протеранице за
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!
Вредан сам, радим, бавим се ловом и мирно живим под својим кровом. То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг! Због тога само вас троје, знате, честите куће и немате.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори. Даница доноси на служавнику жито и служи их).
ДАНИЦА: Како да нисте? АДВОКАТ: Уосталом, адвокати и лекари не примењују на себе мишљења и савете које другима дају. ДАНИЦА: И ви се, мислите, не би поколебали при сусрету са каквом богатом наследницом?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
С времена на време дају се застанци и људи поседају. Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“А мој ђуле, не круни се на ме, Није мени до штано је теби, Већ је мени до моје невоље: Млад ме проси, за стара ме дају.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Славу сам пево мира светог, које точи убица охол. Тебе о роде јер весео мреш, а смрт је само част, гусле не дају да за живот зреш, за служинску почаст. Наша је судба урликом мрети охоло страшно по горју.
А да веселости мојој, чилој и потамној, две заспале, болне, дојке не дају да се гласним криком баци по трешњама, што ми остадоше, у завичају.
Сиротиња свуд иста. Једно огледалце и бријач на једној дасци, ничег рибарског. На палуби окрећу чекрк и дају знаке руком другој барци. У лов иду барке све две и две, а између себе вуку мрежу по дну мора.
Затим полажем команде, на егзерциришту. Урличем, и окрећем чету, као да је лепеза, у колону. И слично. Најзад ми дају ратни задатак: батаљон је стигао на реку, и имаће да је пређе, у чамцима, у зору.
Према обичају у аустријској војсци, официру се пре поновног изласка на ратиште давала лакша служба. Мени прво дају око руке железничарску траку и дужност да са четири војника прегледам возове између Пеште и Беча, на станици у
то у вагону настаје као неко гласање, неки силазе, и убацују ме, љубазно, кроз прозор у вагон, у ком су као сардине. Дају ми пријатељски место, крај себе. Нуде ме затим и остацима своје вечере.
имали смо и студентску мензу, у згради, на Булевару ослобођења изнад Славије, где је после била Виша педагошка школа. Дају нам супе од пиринча, а пиринач је поклон сиромасима из иностранства, који добијамо као поклон и милостињу у исти мах.
Не шегачи се овде нико. Још увек само они знају Шекспира. Бернарда Шоа дају у премијерама. Одведоше ме у социјалистичко позориште, мало, скоро бесплатно. Дадоше ми засебно место.
Ја разумем да наше дипломате, скромне, итд., не могу да замисле да дају новинарима више, много више, него што су њихове сопствене плате; али зашто их бар не прате, и не ласкају им, то не
Овде, сва Сорбона, најфиније грекисте, још увек бране грчку чистоту. Што ме је запрепастило, то беше, како дају Корнеја, Расина, Молијера. Ствари које су прошле тако је лако видети, не слагати, а улепшати.
Ипак, дубоко и француско, и лепо је, извесне ствари никад не хтети видети. Али је зло да га дају увек истог. Нико, нико не може овде да обнови сцену.
Да су то вечности. Да те речи, те маске, могу да дигну до монструма, до колоса. Већином га дају заједно са Лабишем. Трећа, узнемирена, врста позоришта су тзв. „уметничка“. Ту се све скупило.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива.... И тако — цео дан..... А у вече мрзи те да легнеш.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
је власт само толико јака колико се ми бојимо; реци им да је власт немоћна да грађанима ускрати права која им закони дају; реци им... Та већ знаш ваљда толико. ЈОВИЦА (полазећи): Знам. Не брини.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.
Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: — Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« — Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
другој он, чистунац, чистији од јарког сунца; Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који на лепоту израза не дају пет динара, Брбљивих незналица, чије је гесло: „Све ми је Равно до Косова и до Академије!
Зна цвеће Да година натраг повратити се неће! Пролеће је почело, ал Сунцу не дају прићи Циганчићи и бабини козлићи.
И док у Кану дају Гранд Приx За филм Хомо хомини није лупус, У Гучи, то јест у Мионици, бабе три Продају човека, ко да је купус,
) А спремна сам да га и поклоним!” А пролазници — хришћани, Грци, сунити — Не дају се лако збунити, Него закључују: тако изгледа Слобода, и у слободи здрава привреда, Бар у почетку, а касније ће Из
ех, да ми је! Не вреди: не дају харамије, Поборнице ропства и моногамије!” У забрану покрај Кокиног Брода Јабука се свила од рода Чекајући
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Очи се јако увећају, постану два пута веће но пре тога, више су избуљене и дају изглед као да се налазе на глави више бочно.
речицама, потоцима и врло плодном земљом, где расту палме, еукалипте, кестени и лаворике, са мноштвом топлих извора, дају врло живописну панораму.
Међутим, први почеци филмског снимања испод површине мора већ су остварени и дају наде да ће се усавршавањем техничких средстава мистерија ипак моћи расветлити.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Поколења дјела суде, што је чије дају св'јема! На Борисе, Вукашине, општа грми анатема, гадно име Пизоново не см'је калат мјесецослов, за Егиста управ
ДОХОДЕ ДЕСЕТ КАВАЗАХ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ОД ВЕЗИРА НОВОГА, КОЈИ ОБЛАЗИ ЦАРСТВО, И ДАЈУ ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ ПИСМО. ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише.
Ко ће боље, широко му поље! ВУК МИЋУНОВИЋ Ја ти не бих предавао бира, да се слушам, зрно дађавоље. ПОП МИЋО И не дају жита ни у шаку, до по руно и по груду сира; па и то ми дају кâ на силу. Да ли не знаш наше даваоце?
ПОП МИЋО И не дају жита ни у шаку, до по руно и по груду сира; па и то ми дају кâ на силу. Да ли не знаш наше даваоце? ВУК МИЋУНОВИЋ Аманати, не наиједи се!
ИГУМАН СТЕФАН Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима. ДАЈУ МУ ЧАШУ ВИНА; ОН НАЗДРАВИ БАДЊАЦИМА И ПОПИ ЈЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чистећи брке) Бог да прести весела празника!
Не прими ми, Боже, за грехоту, овако сам старац научио. (дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Као дјечица кад умакну домаћем запту и оку старијих, па се на осами гдје разасну и маха дају своме нагону за покрет, тако се ломљаху и титраху мјесечеве златне зраке по Цетињској долини и околним брдељцима.
“ прихвати понајстари, то толико да нешто рече. „Тако је, богме“, опет ће медик: „Па да речемо, не дају многој ни дорасти, но грабе људи прије времена гдје је што добро... Ја се, крста ми, чудим што је ово чељаде још у оца!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито се често чују кад се напија (Срећан био и куд путем ходио, и куд водом бродио!). Шаљиви благослови дају се обично са злурадом жељом (Синове женио, ’леба желио; кћери удавô — земљу продавô).
Обично се односе на наше људе и крајеве. Анегдотички облик и епиграматичка поанта дају им и посебну драж сажетог, често и мисаоног и духовитог, хумористичког израза.
Ћор-Мијату Сребреницу дају, ћор се креће, Сребреници неће! (Каже се кад ко не види неки предмет који му у близини стоји).
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
желе да се причесте треба да поју узакоњену службу за причешће и, чинећи један другоме заједничко коленопоклоњење, да дају опроштај, а потом са благонаклоношћу треба се причешћивати животворним светињама. Нека вам буде и овај образац.
Мало нешто додаћу реченом, веома потребно и прикладно. ГЛАВА 20 О томе да не осуђује братија игумане који дају гостима манастирским Да не осуђује братија игумане, нити речју којом да траже рачун о томе шта уноси или издаје
ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба даље указати о одећи братије. Заповедио бих да се дају расе шивене, али видех да завишћу ђаволом беху међу њима многа роптања, говорећи један другом: „Теби је боље дато, а
А за обућу остављам игуману или економу да се одлуче за калиге или нешто друго, те када виде некога да нема да му дају. Најпре црквењаци да су неизоставно у калигама, а у ноћном руху ако буде манастиру могуће.
Ако ли мојим гресима многи у болест падну, да им се дају два работника, арула велика, то јест огњиште сковано од метала и преносиво.
“; други: „Господе, погледај с небеса и види!“, и изрекавши тропар и кондак Успењу Свете Богородице, дају светитељ и сви игумани постављеноме Свето Јеванђеље и воде га пред двери.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Накупује суботом новина, па све до понедељка не откључава! МИЛЕ: Дају му чак и реч! ИКОНИЈА: На асталима цвеће, и резервације! Обуко смокинг, привезо лептир-машну!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Њи[х]ова млада телеса у здрављу да садржавају, на здравој младости основата је здрава старост; да им не дају којекаква јела слатка и мајсторски зготовљена, конфете и воћа недозрела.
” Мал[еница]: ,,Пак докле ће тај обичај дурати, господине?” Еп[ископ]: „Догод је воља људи и народа, који да не дају и на се не намамљују, парасили би се и калуђери прошње и узимања; а Док се год нађе ко ће давати, наћи ће се и ко ће
с долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно ветра диханије, и његово с лишћем преметање, дају ушима једну тако слаткослишну музику, да доводе човека у савршено заборављење себе и у иступљеније ума.
Кажу да су тога и тога свеца кости и | зуби; принуждавају људе да и[х] целивају и да милостињу на њих дају. Није то све.
Какова су то чудна имена! И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и, наводњавајући очи моје, једва ми дају писати. Паднем на ону пречесну земљу, изљубим ју и сузами оросим.
Ево што ми је одговорио: „Ја знам да је то тако; али нека они ответ богу дају који су то тако узаконили; ми сад морамо слепо држати.
” — рећи ће ко. Да се опредељеним на свештенство без сваког даљег оклевања и закасњенија и такове књиге дају које, читајући, ученији да постају и да су кадри себе и народ свој учити, на добро настављати и просвештавати; ево,
Ево, људи, на свету гди цареви своје дворове књигама мудрости и наукам дају и посвећују и себи за високу вмењавају славу с мусама заједно обитавати.
Сад управ познам да ми са свим срцем обед дају и тако целу фтору годину никад нисам помислио гди ћу ручати. Али, ко би се надао од овакови[х] добродетелни[х],
чини овде писати, него начин срдечни, љубезни, благородни и слатки, с којим нам добродетељни људи свој хлеб и напитак дају; које нам тако љубезно и милостиво дају да, гледајући и[х], рекао би као да нам срце своје сприопштавају.
благородни и слатки, с којим нам добродетељни људи свој хлеб и напитак дају; које нам тако љубезно и милостиво дају да, гледајући и[х], рекао би као да нам срце своје сприопштавају. Ово је што ја овде хвалим и прослављам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Привежи га за липу! — презриво рече Аћим и због речи и због сивих рита што висе на њему. — Где су они што дају водицу? Унук ми се родио. Калуђер збуњено прихвати дизгине и белу кобилу повуче према липи.
Сви су кући одлазили као он, морали су да дају покајничке изјаве, иако нису били криви, признавали су кривицу. Тако се апсана испразнила.
Што се оне не бране? Што му се тако без противљења дају, што се не боре? Он воли њу која се брани и бори, не, није истина да је мртва, није отишла, није.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен дају, Заруди дивно, да све боре сину, И, са жаром, у узвишеном сјају: - „Шта тражим? Чему живим?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ђе су сунца само капље св'јетле, а мирови једва видне искре; ђе ужасне буре господствују, ока смртну отворит не дају, већ га гоне у мрачно жилиште, Бог зна каквом судбом назначено.
иду к њему с општег договора: Алззенк, Илзхуд и Алзавалг горди, Обенизрем и Јаобаз злобни, зломе цару тешку круну дају, с којом круне своју погибију општом вољом изгубљене војске.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једнаки углови дају увек исту такву размеру. „Угао што га чини побочна страна једне пирамиде са њеном основом дат је размером висине
Тај троугао је за њихове практичне циљеве довољном тачношћу правоугаон, јер ови бројеви, подигнути на квадрат, дају 289, 196, 484, тако да се последњи ових трију квадрата разликује само за јединицу од збира првих двају.
Није тако као што си мислио! Немогућно је наћи два цела броја која нам дају размеру катете и хипотенузе нашег равнокраког правоуглог троугла.
Ја сам измерио дужине жица тог инструмента и нашао да оне, удвоје или заједно, дају само онда чист, угодан звук када те њихове дужине стоје у једноставним аритметичким размерама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у очима те младежи, и то ове данашње младежи, која у ствари и нема млада срца и којој једино године, дакле цифре, дају право на све.
А сад шта хоће? — Опет да ратују! — С ким, побогу? И зашто сад? — С Бугарима. Не дају им, веле, оно што су отели од Турака! — Добро, а Бугари? — Они једва чекају, јер тврде да су у праву.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Примијетио сам, радује ме сваки долазак танке болничарке. Несвјесно га очекујем. Веселим се оброцима и сату кад ми дају лијекове зато што их она доноси. Тачније, не веселим се (претјерао сам), али их чекам. А то је, можда, још више.
Лицем у лице с њом. Иза стакла лијевале су бесконачне кише, које дају слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку слутимо оловну
А свако доба има своје Мама-Јумбе, и сваки човјек има своје Мама-Јумбе, и у њима они дају своју мјеру и остављају трагове свог проласка. Свијет је пун таквих Мама-Јумба.
Јер одрасли имају мало, тако мало смисла за срећу, за све што је права цпећа. Одрасли су уопће чудни. И сваким даном дају нам новог разлога да над њима безнадно машемо главом.
или такво по коме излазе чисти од зле мисли и од кривице, но дјетињасти, наивни, неозбиљни — они без премишљања дају предност оном првом тумачењу, чак и онда кад је очито тачно ово друго.
упала поребрица и прољевâ, и хистеричних сцена с испадима и сузама и грчевима; и оних малих повишења температуре која дају сјај очима и крхку, до опасности натегнуту звучност гласу, и кратке махове оног брзог унутрашњег изгарања што кадикад
А познато је да наше најлуђе и најапсурдније мисли дају нашу мјеру једнако тако, или чак и много више него оне најтачније и најразборитије.) За све нас Мато је био ауторитет.
Та фамозна „мушкарачка снага” и сензуално робовање жене дају тек привремену, несигурну, и увијек помало условну власт над женским срцима.
Но сад како било. Чинило ми се да ми моја припадност братства и субесједников супериорни став према његовом позиву дају слободу да и ја отворено исказујем што мислим, без бојазни да ћу тиме повриједити једну плитку сујету.
из вишег друштва у својим теревенкама сервирају гостима „Атханатик-цоцктаил-е”, па чак и то да скупоцјени лијек дају својим омиљеним хртовима. Једном ријечју, Атханатик је укључен у појам комфора.
Битно представља само половину ствари. Често ону мање битну половину. Тек битно и небитно заједно дају читаву истину. Покушат ћy да причу испричам наново, овај пут нешто опширније.
Не неки прелазни занос, изљев ваздушасте експанзивности, пјенушава игра емоције. Оне дају себе без остатка, свјесне што и колико дају. Дају вољно и ријешено.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А куд одоше они... с онаким страшним погледима?... Нема их, ово су други«... Људи се растурају, дају пролаз некоме...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим мене угледаше, скочише на панту, хоће кућу да сруше на ме, а једни кроз баџу да ми не дају побјећи, једва сам жив умакао од њих. ОЧЕВ ТРС Оно био у старо доба старац и имао три сина.
Двоје паметни, кад се не слажу, дају једно лудо, а једно паметно и једно лудо три фртаља паметног, кад лудо слуша паметно. А сад да ниси јаукô!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да. ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако?
Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
За двадесет година није било ниједног изузетка. А зашто би и било другачије? Инжењерство, електротехничко и машинско дају позитивне резултате.
моделу, изузев неких специјалних појединости које сам додао, као што су, на пример, сијалице чија је улога била да дају видљиви доказ о правилном функционисању ове направе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” “Оригинални истраживач,” - рекао је Тиндал, - ”представља извор сазнања. На учитељима је да овом сазнању дају потребан облик, а то је частан и често тежак посао.
Ове напетости и притисци дају исте нумеричке вредности за механичке силе између оптерећења као што их даје и Кулонов закон, али уз једну битну
Шта би био Кембриџски универзитет без његових старих колеџа? Колеџи дају базу за више грађанско право, а универзитети дају већу ученост.
Шта би био Кембриџски универзитет без његових старих колеџа? Колеџи дају базу за више грађанско право, а универзитети дају већу ученост.
Било је очигледно, као што је изјавио Хевисајд, да експерименти не дају никакве наде да ће се уметањем индуктивности на такав начин било шта постићи.
На пример, четири атома водоника груписана тако да чине атом хелијума, дају при спајању извесну енергију. Кажемо да атоми водоника прелазе у тежи атом хелијума и при том ослобађају известан
Ћипико, Иво - Приповетке
Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају... Наједном ветар плахо ду'ну и подиже хартију и друго смеће.
— вели им гласом као да их моли. А они драговољно слушају: љубе се: а не говоре већ измјенице дају један другоме све што у души имају и у себи од рођења носе. ...
свјетлости лијепо се одбљескује њена прикладна глава; трпељиве очи смеђе су затворене боје, али црне обрве и трепавице дају им тамни и умирени израз.
А они, горштаци, неуки, на сваки начин настоје да фратра одобровоље: дају му и јаја, и масла, и руно вуне, и школца; дају му, а штеде на своме залогају.
А они, горштаци, неуки, на сваки начин настоје да фратра одобровоље: дају му и јаја, и масла, и руно вуне, и школца; дају му, а штеде на своме залогају.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Дветри издвојене појединости из дела Станковићевих и Настасијевићевих дају нам, надам се, барем да наслутимо како би изгледао један изнутра сачињен опис балканске културе, који је по правилу
Није се, међутим, читало и не чита се и Откривење зато што се у богослужењу дају објашњења, а њега је тешко објашњавати.
Оба ова сразмерно дуга метра дају се из песме у песму с готово беспрекорном правилношћу, за какву се код нас раније није знало, па је с правом
његовим есејима, у којима се огледа будна самосвест о уношењу нереда на обе стране: међу „помешане“ податке које чула дају песнику о свету, али и у сам језик, који би иначе морао служити за успостављање поретка.
Поједини називи који се покаткада дају сонету, као немачко Клинггедицхт или наше сагласница, звоњелица (А. Б. Шимић, на пример, хотимично употребљава овај
Покушао сам – на основу понашања ликова, њихових доживљаја, као и описа који се дају било у приповедачево име – да бар делимично разоткријем у заборав већ потонуло модел старе варошке културе у којој су
Између осталог, ових дана припремам научни скуп о Раду Драинцу. Непосредан повод дају нам сабрана дела која је приредио Гојко Тешић.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сем тога, описи који су преломљени, најчешће, у доживљају главне јунакиње дају слике с наговештајем дубљих психичких стања; слике које симболички оваплоћују и неке подсвесне садржаје.
у организацији композиције, али га понекад налазимо само на нижој равни: с времена на време проткива описе који се дају у ауторово име.
Занемарује се у тумачењу, занемарује се и испушта у прештампавању - чему свој прилог понекад дају словослагачи и коректори - да је Станковић имао обичај да на место дубљег композиционог прелома метне звездицу.
А она нам, опет, дају обавештења о врло ситним променама у околини кроз коју се лик креће. У критици је рано, већ код првих приповедака,
Својим последњим поступком, захтевом да му се дају новци које му је Марко за ћерку обећао, он је само довршио оно што је много раније започео а што се од Софке, Томче,
развијен, од припремања психолошког заплета до преокрета ситуације, са крупним последицама које из тога следе и радњи дају напон и динамику, тешко је за композицију романа рећи да је „несиметрична”, „нехармонична”.
Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару, али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи Коста воли Стану, али његова
Опис, према томе, полази од Софке, па се стога на почетку готово редовно дају речи као што су „досетила се”, или „видела је”, или „увери се”, или „она осети”, које нас уводе у јунакињино
смрт - ако већ не све а оно бар неке од тих појединости које Станковићев пејзаж чине мање или више сабласним лако се дају поредити са пејзажом у Дисовим песмама.
види се да прелазак из јаве у сан, као и удвајање Рајићево, служи за успостављање двеју равни на којима се у роману дају описи.
Нама читаоцима, у ствари, сигнализовано је да описи који се дају у Рајићево име имају и један скривен, суматраистички смисао који потиче од двојника Чарнојевића.
притисак на говорни низ да се синтаксички преуреди; да се, боље рећи, искористе оне синтаксичке могућности које му дају, барем приближно, изометрично рашчлањавање.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али аге и Арнаути хоће његову земљу. Прете му, нуде откуп, дају велике новце. Не да он земљу, не да је ни за какве паре. И неће да је остави.
Станиша Богићевић и Тодор Миленковић из Пећке Нахије, који кесама по околини дају новац на камату, кад дођу у Приштину, потраже по, макар, и белу меџедију, да плате тобоже конак у хану.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
деца, која лудо дубе Кад им когод медом премазује зубе; Не верујте брзо свачем загрљају — Са медом се често и жаоке дају. Не будите деца, не играјте с’ жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА (чешећи се): Само запиши, Анчицкен, пак ћеш ми послати конту. Ти знаш, велике мадаме о новој години тринкелт дају. Анчицкен! АНЧА: Чујем, милостива госпоја. ФЕМА: Ох, ох! (Опет ода успијајући.) Анчицкен, само запиши.
Краков, Станислав - КРИЛА
Официри су поскакали. Једна столица је пала. Суви потпоручник Мија зграбио је шареног ”Метаксу”. — Безобразлук. Не дају ти ни да пијеш...
— На стражу, па у патролу, па у јуришање... и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну.
Скакућу Алдебаран и Андромеда. Море је запаљено и блиста. Варош је у тами. Све спава. На молу генерали дају руке сестрама милосрђа. Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом. Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа.
То сматрају откако су свакодневно са њиме, али не умеју да дају ниједан убедљиви разлог за то. Признају да образован црнац може бити финији од белца а да и иначе може имати све добре
у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
Ево да не морају ни прстом мрднути да би помогли да ове рађају, гране им дају хлеб, чоколаду, шећер, млеко, воће и цвеће које је храна за очи!
Хтео бих да се купам, али ми не дају. Кажу ми да је пристаниште као и цело афричко море пуно ајкула, о чему црнци ни не воде рачуна.
Ја нудим сто педесет, они ми их дају, али кад сам већ платио, неко трећи који им прилази нешто им каже, на шта они опет захтевају стару цену.
Крв и тело породице дају највећу снагу. Свеједно је дакле растргнути или не, кад се још узме могућност да француске власти никада ни не открију
Издалека ова села дају утисак средњовековних насеобина пуних кула. У средини села су дворови племенских шефова, саграђени од набијене земље.
збијене, претрпане биљем, лијанама, маховинама, папратима, обојеним печуркама, цвећем и усамљеним џиновских лишћем, да дају кудикамо више илузију тропике но сама прашума.
Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене. Ови младићи дају слику највеселијег детињства, које се није још ослободило онога а већ је потопљењо у најплеменитије витештво.
Њине лобање су савршено обријане. То су најлепша тела која сам икада видео у животу и која ћу икада више видети. Дају онај исти утисак огромности, супарништва огромности простора и предела, који даје давид Микеланђелов.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« — и ту нам је сад прочитан некакав званичан докуменат од Русије, нешто »запрпуљено и замрмуљено,« у коме нам се дају неке наде, али се ништа јасно не обећава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми смо први на које они треба да налете. А сцене од прошлог дана ковитлају по мојој свести, па ми не дају мира. Ово своје расположење крио сам од војника.
Не дају утисак авантуриста... Сви имају блага, интелигентна лица, примирена, готово ледена. Таман хтедох да га запитам за разло
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.
О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани повјест дају, нејма зимног времене. Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће!
Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући премјену, међу собом љубов славут мушко с женским
Что јешче воздаси и воскликнеш глоси? Одвјешчај на сије! „Верху водах да летејет и в пустињах разботејет, сија јешче дају.“ 1781.
Не мучи бедног, Савка, љубезног; скажи што твоје срце за моје готово. Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву. Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати!
и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци притко скачут и бушице лове, Мене часто задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под пенџером тресну И некто по зиду грозно шаком пљесну.
Да, тако треба, лозо славних! Лавови рађају равне себи. Похвална дела снимају пређашњу Сву љагу с чела, дају му вечни блеск. А покривени мраком, стидом Грбови ленивих наследника.
— Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну Дају. Пиљарице, нећу дивљака! — Плати па кушај, Новци су мени од нужде, марим за уста ти, небо, Желудац.
и гојиш свог суштества крас; И зато све веће Јест торжество среће Што разгониш мрак, Јер звезде ти сјају И утеху дају Да јеси нам слоге и поноса знак.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим.
3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим. Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја!
Нуде је јелом и пићем, дају јој хаљине што остају иза мртваца, она све то одбија, неће да прими, него само јадикује и непрекидно јадикује.
За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу, Бог и' убио, па се не дају сносити! Почне и' она моја крезуба бабетина мусти, а пошљедња ногом у кабô, па пролије варенику.
шикуције — види шикутор шићарити — лако стећи; зарадити шкрљак — шешир Шокац — „подругљив назив који православни дају католицима икавцима и католицима уопште“ штимати — поштовати, ценити штрампа — слика штуц — кратка пушка, карабин
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Оне верно бележе топографију бојева и њихов ток, представљају поменик српским ратницима, али дају и њихове убедљиве психолошке портрете, почев од Карађорђевог па до једног од најплеменитијих ликова и српске историје
Надреалисти те слике које потичу из снова и потајних жеља дају у својим текстовима као лабаво повезане, мутне, често и гротескне.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране горком уздисају... Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе. А он, Младен, ништа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се саде по гробљу (ГЗМ, 6, 1894, 154). У околини Преспанског језера, када се, о Светој Тројици, »дају крчази за душу«, у крчаг се задене, поред разног цвећа, још и обавезно, орахово лишће [о хтоничном карактеру ораха в.
Из етимологије разних имена ‹ове биљке› дају се извести закључци о митским схватањима о њој. Име »сирота« одговара немачком схватању, и претпоставља (ако наша реч
(СЕЗ, 16, 181). У Неготину и Кључу калуђери, кад уђу у чију кућу, дају домаћину и домаћици з. (Софрић, 98). З. има улогу и у љубавним врачањима.
цонѕтат булбоѕ еіуѕ цум тіѕана децоцтоѕ аптіѕѕіме дарі ‹= сматра се као веома погодно да се онемоћалима и сушичавима дају његове луковице с јечмом скување›). ЗОВА Холундер (ѕамбуцуѕ нигра).
Важно је и то што прве плодове ј., по општем српском обичају, дају, као мртвачку жртву, мајке којима је умрло једно или више деце (то се зове »давање из руке«), и тек се после те жртве
коју је мајка дала сину који је у војску полазио, оживи (СЕЗ, 41, 1927, 59); ј. које вештице дају вештурцима, ако их ко други окуси, поквариће му стомак (Караџић, 3, 1901, 186). Ј.
црва или какву бубицу), оно дају болеснику те поједе или у води попије, као лек који му је вила оставила (Вук, Рјечн., ѕ. в.).
се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к. млади »каранфила, да се не карате«, Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118).
Кестен (питоми). О Бадњем дану, у кући у којој је неко умро или у којој је било свадбе, не дају деци-похођанима колаче него к. (СЕЗ, 40, 1927, 81). КИМ Кüммел (царум царві). Ким, кимлин, кумин. К.
У околини Ђевђелије о Бадњем вечеру, у кући у којој је неко умро или било свадбе, не дају деци похођанима колаче, него к. (СЕЗ, 40, 81).
Типична жртва у к. бива о Светом Илији: тада се скувају зором три клипа кукуруза, па се једу и дају деци из суседства (СЕЗ, 17, 133; 7, 110). На дан Светог Андрије (‹30. XИ с. к.›) приноси се к.
ЛИМУН Зітроне (цітруѕ лімонум). Лимун. При просидби просиоци дају л. или јабуку као уздарје оној невести која их је даровала марамом (Срп. далм. магазин, 20, 1861, 99).
Ћипико, Иво - Пауци
Тако бар Петар вели. Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двоструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да
— А ко их је дао? ... Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су? Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло
— опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли
па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. —Прилично похађају, —рече, констатујући факат.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
устати и Лауш и манастир, да ће нас одатле протерати, али сам после умукао јер сам схватио да болесници не жале што дају понеку мршаву овцу да би се излечили.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У току бурних дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са овим делом у руци, могу да тврдим да у кретању небеских тела нема више неправилности, и да се све те неједнакости дају објаснити и израчунати Њутновим принципима, како је он то доказао у другом одељку треће књиге.
Баш за време мога школовања у Бечу, добише аустриске високе техничке школе, по узору на немачке, право да дају докторске титуле и дипломе.
У њему је, на 25 листова, представљена видљива полутина Месеца. Сложени један поред другог, ови листови дају мапу Месеца од једног метра у пречнику. Ова карта исте размере, то је „Мапа Селенографика“ Бера и Медлера.
Пошто је на овима извршио потребне коректуре, долази референт до закључка да те обе методе дају, у погледу Марса, исте резултате.
Али нам друга научна сретства, спектроскопија и математска теорија топлотних појава, дају толико података о ономе шта се код наше лепе сусетке дешава, да се усуђујем позвати Вас драга пријатељице, да јој
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани поцјест дају, нејма зимног времене. Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће!
Сви садики плод јављају, виногради лозу дају. О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући промјену, међу собом љубав славут мушко с женским презјелну, зец
И тице су веселе У зеленом гају, Па у песми и нама Знак весељу дају. А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта
ли се имање не поткрада; да ли су деца здрава и како се негују; да ли се покојник поштује; да ли му се износи за душу, дају помени, пале кандила!... А ја за њих нисам жива.
ЈОВАН и СЛУШКИЊА (доносе из собе убрус, јастук и јорган и услужно дају Ташани). ТАШАНА (место своје руке подмеће под главу Парапути јастук, кваси убрус и везује му чело, јорганом га
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кашљем. А знаш ваљда, уосталом и видиш по очима мојим, ја сам доста напредовао у извесним дрогама које дају сан али узимају снагу.
И две „отмјене” породице су присутне дају тон, и старају се да некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце... Све плесниво.
Отуда појава, и невероватна и страшна: да људи време своје, маште своје, дају туђим животима. И шта је ту, на крају крајева, главни узрок, и шта је све последица тога узрока, ако неко зна тај
Али људи, тако, воле да местима дају ружна имена. Ветеринар је био човек који је имао прилично новаца: тада су још небројене свиње лифероване из Србије у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
био него пространост ишаране лепезе, гди се свакојаки увеселителни предмети налазе, но који се, на жалост, опипати не дају.
други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји најпосле кроз руке или ноге, или другу какову част тела дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино благо и блаженство, и једна срећа на
Но шта је ова господична хотела чути? »Ја сам хотела питати како се у месецу венчавају, какав дају привез, какав им је цвет.
— »Говори се да је мало...« — Кад ћемо је просити? — »Зар нећете ићи да ју најпре видимо?« — О, она ће ми се допасти; дају ли новце пре венчања? — »Новци су у свако време готови.« — Право! Дакле, до осам дана.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
мајко Тројеручице КАЛЕНИЋ Откуда моје очи На лицу твоме Анђеле брате Боје свићу На ивици заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је једина срећна професија која продаје савете; све остале, као што су родитељи, учитељи, професори и кућни пријатељи, дају их бесплатно.
Одиста је то лепа и похвална појава: колико овакви прописи дају слободне иницијативе војнику. Иначе, то вежбање за поздрављање не спада у тешка вежбања у војсци, па ипак су мене
Тебе узму из куће у војску и не дају твојим родитељима никакав реверс, а после две године или те врате или не врате, па ником ништа.
Ја: (најзад и мртав пролајем): Сасвим, као што сам и ја рачунао на новинарску насртљивост, који ни мртвом човеку не дају мира. Дакле, шта сте ради? Новинар: Напољу се говори да сте ви умрли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта мислиш, побратиме, и ти си их видео? — обрати се Душан Луки. — Тако... можда нешто мало већи. Али дају се лако дресирати. Ја сам их видео у Крфу како вуку кола. — Је ли могуће, људи! — чуди се Средоје. — Јест, богати.
Пешаци у шлемовима размилели су се по селу и кратким махањем руке дају мештанима знак да се одмах иселе. Унезверена изгледа, товарили су ствари на брзу руку преко дрвених колица са два
По темпу уједначене пушчане и митраљеске паљбе увиђамо колико су наши пешаци упорни, и не дају Бугарима више главу да помоле. Ни стопу нисмо узмакли.
Укази... одликовања, овам’ те, онам’ те — размишља Мишић. Капетан Радојчић намигну и вели: — Не дају се ни један, ни други! — Ја стално очекујем кад ће се једном појавити на сцени ова двојица — смешка се Мишић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али то није било довољно, те су Турци били принуђени да дају повластице нашем живљу који је становао поред друмова: ослободили су га разних дажбина и дали му оружје, а он је у
Зашто? Пре свега, зато што је заснована на контрасту: на главна питања каде Кулинове гаврани дају супротан, за њу неочекиван одговор.
Најбољи му шуре пешкеш дају (најбољи је, најжешћијех јада!), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара
Најбољи му шуре пешкеш дају (најбољи је, најжешћијех јада!), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а
Па грађани устадоше Турци, на градов’ма отворише врата, измеђ’ себе дају зулумћаре, зулумћаре, изјелице Турке, предају их у србињске руке. Боже мили и Богородице!
године), „иако је живео пола века после косовске битке, опеван је у народним песмама као косовски јунак“. Не дају се ни гледати Турком, тј. (каже В.
— врста памучног рупца ага — господар, господин (сељаци који су живели на његовој земљи морали су да му дају разне дажбине) агалук — господство, власт и добро што припада аги адамско колено — честита, верна жена (тако честита
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима. — Пст, мичу се!
Тога дана растужени Николица уз пут рече својој куји: — Жуја, готово је са школом. Кад не дају теби, нећу ни ја ићи.
— Не питај, издаја на све стране: кад пушку добијеш, не дају ти муниције, гдје има муниције, неко пушке сакрио. Официри наређују да се баца оружје, неко зауставља возове и окреће
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Со тим приговор за свет дају човеку: све живо Бога хвали и слави, без говора с чудни и с разлики гласови! О свему томе и мноме благодари се
Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом. Ми ка душе погане боравимо у гробљу које је пуно са сваком погању, ама ти, слове
пред царем и спахијом својим, великим ли којим војиштанским господином, којино вуку и деру, досађују и прете, а не да дају, море а не обживљују, нит су кадри среће коме дати, — него пред једним, једним исто летопроменим бировом, како ничке
Понапре потраже царева капиџију, пак пред њега долазе те му се лепо моле просећи се. Доста пут и дар му дају, с новци га подмићују теке да им то допусти улести унутра, и што куд проведе их нагледати се царевих полата.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будитебокснама! Ништа не купују на пијаци!...
Сви се смеју и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво! па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере. Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.
који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту“ и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?