Употреба речи даље у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

насмејао, а каткада сам приметио и сузу у очима његовим; али свакад озбиљно лице његово не допушташе радозналцу да и даље у тајне душе његове продире. Једнога дана ступио он много озбиљнији него обично у моју радионицу.

Та ни муж јој не беше човек! Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио? Хтеде још и даље јадну породицу кудити, али му подрумар јави да је у подруму пуно воде и да већ сва бурад по води плива.

— У начелству је простран ходник, — продужи даље, — не само пет-шест кревета, него би се и шесет могло у тој просторији сложити.

Та кад смо победили Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид горео... Хе!...“ Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишљен. „Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима.

Та то је читав век заљубљенима!... „Помакни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу. Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене мени, па ме само гледи.

Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити. Ја припалим жижак што је свакад на пећи стајао — његово слабо светлуцање бацаше своју

„Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче! Моја крвава заштитио!...“ Даље нисам умела проговарати, сузе су ме хтеле угушити, и ја падох на његове рањене груди.

Све је то покрила сива магла. Ишла сам лаганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржавао; слабо сам кога и сретала.

Изјутра, опорављеном снагом ишла сам даље; није се ни смркло, и ја сам стигла у Земун. Ту у Земуну беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас

Онака поган никада није добра коб... Ишао сам даље, и већ сам почео заборављати на оно што сам на путу видео, ал’ кад сам и последњу ћуприју, баш испод саме Св.

Али... — Јест, брате, тако је! Па иако Миладин није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили;

Шта се то за кратко време учини?“ „Не питај ме, побратиме“, рече Живко, али даље не хте ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и понудио, ме је ракијом: „Пиј, Миладине, не знаш како је то

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ако је лењив, неће себи да разбија главу да даље постигне; ако је слабоуман, а он није кадар; ако ли је пак (то што је најгоре) високоуман, а он неће нипошто себе да

нико се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом и његовим слугама, пред спахијом и пред јаничаром, дркће као овца

20 Курјак и лав Курјак yграби негде из цтага овцу, пак пође носећи је даље од пастира и паса, да је с миром изе. Сретне га лав и отме му је.

Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље. Лисица, која све то примети, како види да се ловци одале, изиђе и пође на другу страну, ни „хвала“ ни „збогом остај”.

36 Пас касапски и курјак Псу касапском досади се све уједном месту живити, и зажели му се и даље куд поћи и видити што се и по осталом широком свету пади.

Онда ти се он понесе, пак почне нешто и о ноги беседити: „Доста! — отвешта му Апелес. — Папуџија нек не иде даље од папуче.“ Мегавизос, персиски сатрап, дође к Апелесу гди ови изображаваше.

59 Две жабе Две жабе пребиваху уједној барици, а кад им се ова у лето осуши, пођу даље тражити воду. Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе! 'Ајде да скочимо унутра.

често совјетоваше ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за жабе у дубљој бари живити и даље од пута куд сваки не пролази.

А ко начне једно казивати, пак пре него то доконча прелази у друго, а из другога у треће и тако даље, за сваки прелазак нек метне у кутију по 30 крајцара.

Но спомињући се своје огњуштине, не сме сам ту остати. Пређе дан хода даље и останови се с друга три одшелника, но сваке године иђаше посетити гроб свога љубимога Османа на дан погребенија

право има што укорава оне путнике како не само неблагодарне него савише нерасудне и несмислене, којих памет нимало им даље од носа не досеже да расуде да нити је све што је год на свету за самога човека, нити пак и оно што је за њега да не

и унапредак; и ако ми управ добро желиш, мени и мом породу, како сама сведочиш, а ти одступи и удаљи се од нас колико даље можеш, зашто наша је нарав така да колико знамо курјаке даље од нас, толико су нам пријатнији; а како помислимо да су

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу

И са Забучја можеш довући дрва! Па шта ако су нестали Анди и Алпи? Види ли се с врхова планина даље него с врхова ових мрва?

2. У овом мраку, из овог сурдука, не види се даље од хлеба и лука! Из овог мрака глас нам не допире ни до праоца, ни до праунука! 3.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

године почели с дахијама тући.) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше

То је било на наш Чисти понедељник 1788. године [28. фебруара]. „Ми смо гонили Турке до Чачка — прича даље мој отац — наша је војска била из саме ваљевске нахије.

— ,А где су њине жене и деца?’ упита даље цар. Ја му кажем да су са собом одвели. ,А где су ваше жене и деца?’ питао је даље, и ја одговорим, да наше жене и

’ упита даље цар. Ја му кажем да су са собом одвели. ,А где су ваше жене и деца?’ питао је даље, и ја одговорим, да наше жене и деца седе код своји’ кућа.

Турчин, који је веће спремна коња држао, побегне у Босну, а мој отац остане да по кнежини и даље суди и уређује. Он, како је видно у оно разно доба по Срему и Банату, како су села на кумпаније подељена, јоште како

Па кад ћемо по царевим чаршијама од зулумћара гинути, то подносити даље нећемо, но ти гледај кога ћеш поставити кнезом ваљевске нахије, а ја више ни у чаршију отићи нећу, а то ли ћу

Ово даље веће и ја добро памтим. Како кнезови оду из Београда, Хаџи-Муста-паша пошље своје бурунтије у сваку касабу и свакога

” — Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите и̓ даље”. На том позоришту света је млого скупљено било; јер и Срби и Турци, да би већи стра̓ од дахија имали, морали су доћи

и оно вече одма сви побегнемо у нашу планину Посово, и тамо сву своју фамилију сакријемо, и почнемо мислити шта ћемо даље радити. Кад ујутру (24. јануара 1804.

препун човекољубија и правице; пита он мене зашто се бијемо с Туцима; ја му све показујем: какве смо зулуме трпили, „и даље би трпили, но дахије пописаше у свој тефтер све који су за цесарскога рата били официри, каплари и солдати, а при том

Колико сам могао, описао сам зулум који смо трпили од јаничара и казао сам да би још даље трпили, но они пописаше све у своје тефтере, ко је био официр, каплар и прост солдат у фрајкору, који су од 1788.

око манастира бусије правити, па онда с Турцима бој заметнути и онде и̓ дочекати, но Недићи нису хтели, него изађу даље к Лешници и бој заметну, а Ћурчија Ђорђе узме своје друштво и оде у Цер а не у бој.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи.

Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. Шта је даље било, бог би га свети знао! Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: — Немојте, браћо, молим

— рече Радан и зацену се од смеха. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је. Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи.

»Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!

Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им

бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба. Еле, насетова их много и много. А и ваљало је да их насетује.

— Само не знамо, како капетан. Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. — Како није! — поче даље Ђуко, хвалити.

Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље. Постаја мало, па ето ти оног момчића, поднесе капу и газда-Милуну да му да бакшиш. — А не играм ти ја момче!

— Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло.

Па ви сте, богами онда добро пазарили! — Теее! — учини момче и слегну раменима, насмехнувши се мало, па оде даље купити. — Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. — Два јесу, ако не буде и више.

— одговори Милун чисто радостан што му је пала на ум тако спекулативна мисао. — Па онда знаш ти — настави даље — да он оправља каце, гради што год затреба од дрвенарије. — Знам, па и ту би могао привредити.

Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро као у својој кући, и тако даље — већ забраздише далеко у хвалисању. Утом приђе Видак од оног стола, држећи важно у руци онај табак хартије.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље. Видео је да је у жицу дарнуо. — Богами, јест!... Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао!

– А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! — Даље не може нико! — рече Лазар. — Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија.

И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље... Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А...

Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа... Гледа у њега, а не мисли о њему... Гледа у све, а не мисли ни о чему!...

По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то. — Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша. Он приђе.

Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!...

Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!... Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра.

— Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти! Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! — Како?! — Не питај ме даље! Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...

Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. Станко позва Јелицу себи. — Па шта радиш?... Што си плачна? — Не знам куда ћу! — Како не знаш?!

— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. — Ти си младић. Твоје је срце бујно. Ти не можеш ни видети даље од носа. А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... Дева се умеша: — Слушај, Станко!

Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему... И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... У Станка сенуше очи. Њему дођоше неке страшне мисли у главу.

” Коме?... Зар зликовцу?... Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... Не, не!... Бог нека прашта, а човек нека се свети!... Вода је жуборила.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном? Све ће под небом даље сјати, А сен и човек, два близанца, На раскршћу ће неком стати Да оба збаце терет ланца...

Ја одох даље новим лукама, До звезда брод је мој узлетао: А држим и сад још у рукама Неки цвет црн што ту је цветао.

Често ми се чини да кô ноћна плима, Све у мени шуми од спомена сиви: И да ми је срце препуно, и има Страх да иде даље и да што доживи.

које не зна да кривуда, Морепловац-витез по незнаној води Откриваће острв по острв, да свуда Огласи се краљем и даље заброди.

Паско Заде беше алхимичар; даље, Познат питагорист, звездар, морепловац, Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље, Поста племић умом, а кнезом за

сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне.

Узми своје велове, и своје гривне, и своје мирисе, и играј му, и он ће те пожелети. Али немој престати него лажи и даље, лажи непрестано, лажи увек.

Пророци су и даље говорили на раскршћу пред селом, али су обадва брзо остали сами. Први је одатле побегао луда, отрчавши у село,

Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба. И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини.

Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе. Он је ишао све даље, и сејао, и певао.

И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу.

Беше тада славна а сад си и света, Певај сва крвава кроз њиве и луге. Наша звезда славе сад и даље цвета: Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н.

Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом.

Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!

— Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!

Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао

Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак.

И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.

— А ко те тера? — Не тера ме нико, брате, али ће ме истерати, ако тако и даље радиш. То је занат од бога проклет! — Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да ми не слиниш без невоље!

су нешто дуго полако разговарали, да им је после донето хартије и мастила, да су нешто писали, ударали печате и тако даље. Али шта је то било, то се не зна, нити ће икад ико знати.

Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ. Али у исти мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега.

Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату. Ни она, ни Благоје нимало му не сметаше да даље настави своје мисли. Опет је на старом месту. Опет пламте куће и по улицама леже нагрђене лешине...

— Нијесам, оче! — Нијеси, јабоме, немаш кад од механе. Треба ја да водим и твоју бригу! Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

само господа и Жиде свраћају, а од ових из села одлази тамо само господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у

меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.

Ту је, даље, у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стајао ног валов

« — па га гађа метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.

Али тако је то у свету! Право је речено да добар глас далеко иде, а зао још даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином, о коме последњем ћемо стога и ми врло кратки бити.

« или: »Та шта говорите!« или: »Та је л’ могуће!?« Ишли су полако, ногу пред ногу. Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане, не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу ако је где било.

један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овај мало после послужити као цорпуѕ деліцті. Даље има још неких слика, старозаветних и других, за које се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла

! — Да, да, имате право — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема, и доживљаји којих не може бити у реалности;

« па се даље шета. »И-ју! Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!« чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији.

добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.

— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза. — Фрајла-Јулијана — започе опет Шаца — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?

Е, баш је безобразан! А затим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин... — унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Дођи, синко, јави ми се, те мајка бар чешће да ми те виђа... — цвили већ изнемогла мајка. Али јој поп не даје даље.

— За Љубу... Поп поче да се шали: — Како за Љубу? Она, од стида, ћутала. Он почео и даље да се шали. — Па добро, добро Назо. Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он?

Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега. И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да

А сељаци ако му за то коју ракију плате — добро, ако не — не тражи. Само ни ту не остаје. Опет одјури даље — по маалама, кућама да што послуша, исцепа дрва, донесе воде...

Но она га опет, брзо, у трен, узима и даље држи под језиком да га не би нико нашао... И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га имају.

Он је једнако брисао уста, окретао се од њих али, већ угрејан ракијом, и муцао је. — Па... имао сам... Али даље ништа није хтео више.

Богородици). С Богородицом имам работу... Она ме зове... Чекам Богородицу. — Одгуривао би своје да би и даље остајао да онако непомично, пажљиво вири у цркву.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Али, каквог је владања? — То је баш што је најгоре. Лупм и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава. Даље — кеца воли, ал' увек губи, јер је клопав кад игра. — Дакле, на тај начин је зло?

Ја ваше стање врло добро познајем. Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући интабулирати дуг исплатите, онда ћу вам дати моју Соку.

да карте мислите, ал' ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајлаСоки да се бринем.

Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне. Гледа једно у друго. Љуба се боји да се не забуни, ако и даље буде ћутао, па започне. — Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?

Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира. — Но, како вам се то допадало? — Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим. — Сад ћу вам српски свирати.

— Е, па то сте ви опет далеко путовали. Шта мислите, где је Беч одавде! Ја још нисам био даље од Пеште. — Ах, Беч, — то се не зове путешествије.

Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи. Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли

Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи. Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали прст, баш где је жуљ имала.

— Тражимо опет ’дегод. — Ал’ сам већ свуд на глас изишао. Не би л’ боље било да идемо куд даље, где ме не познају? — Па куда? — Да идемо у Србију, у Београд. — Па шта, у Београд да се жениш? — А зашто не?

Берберин моли, но пардона нема. Марко даље шиба. Сад се и берберин разјари и, у праведној одбрани, дочепа се корбачића.

Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну. Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча.

— Госпожо почитајема, ви ћете погодити зашто сам дошао, — запита Марко матер тек што уђе. — Седните, да чујем даље, — рече мати, укочено погледавши у Марка а прекрстивши руке. — Сам себи сам проводаџија; хоћете ли ми Мицу дати?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити ствар што се десила и да очекују шта ће се, Боже мој, даље догодити.

и ако се баш ништа није знало о бесу и смеровима оних слепих и невидљивих сила, од којих је онај развој догађаја даље морао зависити.

Баш у то време и док је штаб оне разбијене дивизије, што се у највећем нереду пробијала и даље кроз кукурузе ломећи их, журно одмицао друмом Бог би знао где, један армијски аутомобил, за којим се вукао огроман реп

Покуњени елегантни официри и равнодушна послуга ове батерије, чије су сјајне цеви остале неогарављена, јахали су и даље на својим снажним и лепим коњима, на којима су нова новцата жута седла и оковани камути, бљештали као да су истог часа

Наводи даље Христић како је само он, као осматрач, уништио шест непријатељских топова са торња цркве у Б. Тада је, вели, био примећ

А за оним писаћим столом Христић се и даље мучио, знојио, кидао, борио. Перо је шкрипело и сваки час нервозно и љутито прецртавало оно дотле написано а лице му

оних образа у огреѕѕе направио баш праве шкембиће па она загушљива и запарна оморина све страшнија, док она брадица и даље онако исто подрхтава, и сви гледају у њу као да желе да се то бар једанпут сврши, са том проклетом брадицом, и као да

Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо. Затим, колоном по један, наиђе одредска преходница и тако редом.

Мора ваљда, имати неког смисла то семе што је ту, јер је ту, и ја немам шта да мислим него лепо да пуним и даље ове чељусти што зјапе уперене на ону страну и да гађам тамо, да гађам, да гађам док се све оно брдо не претвори у

И опет дубоко ћуте, а око њих, и даље, све се тресе у епилепсији и таласа без смисла. Само велики опсенатори на делу, измет оне целине на врху њеном

Африка

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

Сви су се они стапали све више у опште бисерно и угушено плавило овдашњих птица, неба и даље пучине. Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу, чија су се

Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до

чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се

Мало даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грозн

Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао. Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама.

он одмах удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао. Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима.

Један од мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом

Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као

косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи. Знате ли зашто сам код вас дошао? ЈАЊА: Кад чуим. МИШИЋ: Познато вам је да желимо наш варошки шпитал раширити.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ако би онај, који цима, погодио, све је носио, ако није, играло се даље и цимао је идући. Тако се, у затворима, време, некако, прекраћивало.

Вели: он има да га, жива, или мртва, догура до грофа Гајсрука, у тврђаву Осека, а шта ће даље са њим бити, не зна. Може да легне и да се испава, а добиће и да вечера, па и вина.

Форпост је располагао и са неколико расцијанских коњаника, чије су се жене населиле, мало даље, у колибама, у трски, и шаши. Мужеви су могли да их посећују само кад је дан пресвлаке.

Из тих колиба, стално се чуо плач дечији. Багремови су били цео тај форпост зарасли. Мало даље од улаза, на утрини, био је подигнут један чардак, ни на небу, ни на земљи, са доксатом, на који се ишло степеницама

Нека не жалосте жене! Петар га је, међутим, и даље водио, под руку, као рањеника, шапћући: „Не бој се, апостоле, скинуће ти Гарсули те окове, макар ја после пешкире

Напротив, он је узе за руке и одведе да седне мало даље. „Што си луда, Шокице? Та неће га мушкетати овде, пред тобом. Седи овде. Утри сузе. Ви сте жене праве, задушне, бабе.

Био је потресен кад виде Павла, скрушеног, уморног, и да су му везане руке, али се тргао, кад осети да сви срљају и даље. „Хватао бих се ја појаске, са сто Гарчуле, али у овом царству лицемера све се баца на папире.

Инџилири, геометри, долазили су, међутим, и даље, свако јутро, у Махалу, на друм који се градио, према плану грофа Мерци.

“ Трифун је већ припадао оном полку у Броду, у пехоти – баруну Јанусу – иако је и он протестовао, против неправде, и даље, у Темишвару. Све до свога одласка.

Исаковичи би требали, у Бечу, да траже своје право, али да не иду даље, у Росију. Има да понесу нешто дуката, за господу у Бечу.

Трифунова жена, међутим, и даље би прелетала препоне и наставила да изазива свакога. Признавала је од себе за бољега само једног малог кирасира,

Виде и непомичне, сапете коње, мало даље, као сенке, на утрини, уз обалу Бегеја. Мрак се беше спустио, али провидан, плав.

Теодосије - ЖИТИЈА

руком дариваху прота и црковнике, и све који су ту били страни и ништи и немоћни, и узевши од свију молитву, пођоше даље на пут. На исти начин учинише добра дела и у Иверском и у осталим манастирима, записујући себе у књиге живота.

И даље је за живота приносио за потребе манастирске, тако да је и сам игуман требало да пође к цару ради неке молбе.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

они „психички профили“ који се повуку са запада на исток, од Јадранског мора према моравско-вардарској долини и даље; на доњодунавској плочи и у сливу Марице су најбољи они психички профили који се повуку у правцу север—југ.

Оно не може више бити сломљено ни заустављено вештачким одлукама. Доцније га треба учвршћивати и даље неговати. Идући преко Балканског полуострва, од Јадранског мора ка Црном, испитивач ће наићи на знатније језичне и

На народно осећање и на народну машту утичу високе и простране планине, са дубодолинама и вододеринама, даље осамљени и кршни кречњачки врхови разних облика.

и непријатеље народности и тежњи за народном и државном самосталношћу; тај хајдучки темпераменат још дејствује. Даље, поглавито су ови виолентни ковали оне крилате речи и узвике, којима се динарски људи одушеве и занесу.

код Немаца. даље, несумњиво имају интелектуалне осетљивости, нарочито способности да тачно и истинито осете и погоде, да оцене, да

и развије дубоки утисак као што је косовски, да га вековима развија и рашчлањава и пречисти у велике народне мисли. Даље тиме што је као целина имао моралне и интелектуалне смелости и иницијативе.

Различни су, дакле, природни услови за живот. Даље су различни типови насеља и типови кућа, и то је у вези поред природних утицаја и са културним.

Тек што је земља ослобођена, па и пре, за време дугог рата за ослобођење (1804—1815) сазвана је Скупштина, па је и даље сазивана не чекајући да се има одлука каквог устава.

Богати сељаци, чак и најинтелигентнији, ретко дају своју децу на даље образовање. Она остају сељаци; али су њихове њиве и ливаде најбоље обрађене и најбоље се одржавају, њихове су куће

Пошто се ово становништво динарских планина у току средњег века претопило у Србе, име Влах је остало и даље и њиме су се означавали динарски Срби који се баве сточарством и кириџијањем.

Црте су им врло изразите, лице каткад поцрнело од дима у кућама недовољно проветреним. Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода.

Они који су даље од Митровице дошли су поглавито из Босне: то су „мухаџири“. Мухамедански Динарци насељавају поглавито вароши, ређе

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично.

Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво климне главом и вели: — Видиш, ни овај ми се не

Хајде, опет ћемо даље, разбојниче један! Разбојник џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује: — Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код

— уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо. У току даље пијанке чича Тришо одједном се присјети: — Чек, чек, побратиме, па ја треба да бацим у воду џак с мачком или, можда,

Бијели миш поче марљиво да гризе џак. Најприје начини толику рупу да се могао он сам извући, а онда узе да даље гризе џак, све док се није начинио толики отвор да је и мачак Тошо могао провући своју велику главу и коначно се

— Е, куд ћемо сад нас двојица? — забрину се Шаров. — Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци.

— упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је крчмар и даље викао: — Жућо лаже као пас, није он дошао главе Тоши.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

шта ћемо сад Зваћемо све кости свих времена Попећемо се на сунце Шта ћемо онда Онда ћемо расти чисте Расти даље како нам је воља Шта ћемо после Ништа ићи ћемо тамо амо Бићемо вечна коштана бића Причекај само земља да зевне В.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ја мислим да у даље констатације не треба улазити. Ја вас молим да ме ослободите. Госпођо, господине! (Оде.) ИВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ

И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства. РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).

СПАСОЈЕ: Са свога, дабоме! Али имамо и ми своје гледиште. (Новаковићу.) Читајте, молим вас, даље! НОВАКОВИЋ (чита даље): „Одлучих се, дакле, на то, и, како је Беч незгодно место, јер свакога тренутка може човек

СПАСОЈЕ: Са свога, дабоме! Али имамо и ми своје гледиште. (Новаковићу.) Читајте, молим вас, даље! НОВАКОВИЋ (чита даље): „Одлучих се, дакле, на то, и, како је Беч незгодно место, јер свакога тренутка може човек срести познаника, првим

ПАВЛЕ (дужа пауза, он их посматра и најзад понавља): Добар дан желим! СПАСОЈЕ (не осврћући се, гледајући и даље у таваницу, савладан пргавошћу): Чули смо! ПАВЛЕ: Мислио сам... очекивао сам...

ПАВЛЕ: Опростите, господо, што сам вас узнемирио. Мени је потребан био овај сусрет пре но што пођемо даље. Мислио сам да свакоме посебно начиним посету. АНТА: Мене прескочите!

СПАСОЈЕ: И то један срећан брак! ЂУРИЋ: А брак је господине, један од првих основа друштва! И шта даље: хоће да преотме имовину, приватну имовину! СПАСОЈЕ: И то је: моју имовину.

си ти од оних десет хиљада што си ми их зајео направио сто хиљада, па од сто двеста и од двеста четири стотине и тако даље! Друго је то, имам да ти скинем капу и никад да не поменем кривоклетство.

Он је елегантно обучен господин). СПАСОЈЕ (кад га спази, махне му руком да чека и настави даље на телефону): Ево га, овога тренутка наишао је господин Шварц.

Да, да, господине Ђурићу, тако ћу поступити, свршићу овога часа са господином Шварцом. Да, не смемо даље одлагати, или-или, и то још данас, па шта нам да бог! Известићу вас, о да, известићу вас! (Оставља слушалицу.

а сад већ (гледа у сат) првим возом у 11 и десет, у Немачку, и даље можда. Као што видите, пасош му је и визиран. МАРИЋ (примајући од агента пасош): Да, ја путујем, првим возом у 11 и

СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону. (Дуга пауза.) СВИ (ћуте). СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон. Он му прилази.) Ало, ало... да, овде Спасоје Благојевић...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам веровао да је то било због Рашиде, он је Бог за женскице, али било је. Ја сам и даље показивао очима у правцу града, а онда и рекао нешто о томе како је он задужен да испита, зна се већ шта, али он је

први корак по огради, а исто је то, судећи по изразу на његову лицу, мислио и Атаман, само што сам ја корачао и даље и ништа се није догађало.

Рашида је и даље жвакала загрцавајући се и ја јој рекох да је нико не јури. Она рече да зна, али да је то из навике: у њиховој кући,

Помислих на то колико је возова дочекао и испратио Рашидин отац, а да није отишао даље од Београда или Сарајева, и испричах јој о својим плановима за путовање на острва Јужнога мора.

Нисам даље морао да гледам. Знао сам: договарали су се за ново писмо. Посматрајући, затим, Меланију како у пролазу кроз ходник

” Правој Весни нисам смео да кажем ни речи о томе, јер објашњавати неком да си га убио зато што ниси знао шта с њим даље да радиш у роману, није нарочито пријатно.

Били су голуждрави и пиштали су, док је сарка упаничено лупала крилима неколико метара даље. Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе!

подрхтавала и испод наших ногу тако да нам се чинило да и ми путујемо с онима који су одлазили у Атину, Истамбул и још даље. Почех да мрзим њихова равнодушна лица. Мајмуни којима је упала кашика у мед, а они то чак и не виде!

- шапутао сам држећи њену руку и ходајући унаоколо без неког нарочитог циља, а онда, држећи је и даље за руку, дошао до железничке пруге и сео.

и видех их наново изграђене, фабричке димњаке како се дижу као стиснуте људске песнице у небо, затим шине како иду још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у сусрет Ескимима и поларној плавој светлости на другом крају света.

према другом крају шина, оним који је ишао за Атину, Истамбул, затим преко Арапског полуотока према Индији и још даље до Индонезије и Јапана у сусрет вечитом рађању сунца.

Ја имам уштеђених око хиљаду и пет стотина. Од рођендана, од новаца, за свеске, куповина у бакалници и тако даље. Имаш ли ти нешто? - Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило. Даље на десној страни на дувару две велике слике. Једна је господара Софре, друга госпође Соке.

На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру. Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“.

ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао. Није хтео даље од свог извора. Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија или гостију било, морали су

Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више. Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша

— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да

— За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. — И то ће бити. — Даље, треба четврта кола, путешествена, на којима ћемо седети ми са кочијашем. У ова кола спремићемо рану и пиће за пут.

Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди. Осташе њих тројица и госпођа Сока. Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих

Ко ће га у таквом друштву сачувати? Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина да изобрази, да је

Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча.

ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље. „Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. Путују и дању и ноћу.

— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци! Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. — Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра.

куд он тумара, но њега се не треба бојати, он на трговце не удара; кад их нађе, даду му какве робе, ако потребује, па даље иде.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу. Јашући даље, размишљајући о расподели старешина и војника, које је све лично знао, он се потпуно успава.

Ударали су кундацима у плотове, пребијали псе, дизали стабла дрвећа пред кућама и бацали их, мало даље, у авлије. Читав један џелеп волова, на који су, иза једног ћошка, наишли, натерали су, риком и шалом, у бег.

Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.

И никако није ишло даље. Пошто је српски знао само псовке, он их је викао и пред официрима, дајући наредбе, а расправљао је ноћашње догађаје

” Даље није могао. Забашури све, брзо, прочитав рескрипт команданта града Осека, маркиза Гвадањи. Затим, великим корацима, при

Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље. За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман, гурнут, поново

Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који је

Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. Почео је да броји свеће. Дотерао је до једанаест, даље није ишло. Бискуп међутим благ и насмешен, уздао се у вољу Божију.

и блато, људе што су се укопавали у земљу и живели по земуницама, да би се у пролеће, или пред снегом, опет одселили даље, Аранђел Исакович осетио је дивљу потребу да свему томе стане на пут, да се негде задржи, и да и друге присили да

трговцима и занатлијама, који се беху населили и којима више није било стало до повратка у Турску, куд је он залазио и даље, тргујући.

Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их. При прелазу преко мостова настајале

После неколико дана већ, беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хода, ношен, као бујицом, све даље, не знајући куд иде. Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад у вис, као да је одлазио са земље.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако је жена већ изродила довољан број деце, да би спречила даље рађање, она изводи извесне магијске поступке којима ће, како верује, остварити ову своју намеру.

⁸¹ За њу је опасно и да се љуља на љуљашци, јер ће јој дете стално патити од несанице. Даље, она не сме раскопати гнездо, јер ће јој дете пузити; не сме да пије воду кроз прозор, јер ће дете бити разроко.

На овај несрећан, опасан дан човек треба да буде опрезан да му се не деси какво зло. У Босни се каже: „Суботом даље од језера.

Нека апотропајска имена која се дају онда када се не држе деца, самим својим значењем треба да учине да стане даље умирање деце у породици. То су: Станко, Стојан, Станиша, Станоје, Станимир, Станац, Станислав, Стојанка итд.

Дете, пише Тешић, мајка доји две године, а ако би га и даље дојила, оно не би сисало мајчину него „Христову крв“, а од тога „ништа грђе нема“.

²⁷ Када дете прохода, често се врши обред пресецања трага, ужета или товара, да би дете даље добро напредовало у вештини ходања.

“²⁸ Ако сви практични методи у сврху обучавања не помогну детету да прохода, ако се оно и даље плаши да начини први корак, у том случају, у врањском Поморављу, мајка и ујак чине следећи обред сечења товара: они

сакупљач умотворина, који је знао увек да одабере и најбољу и најтипичнију варијанту из мноштва сличних пословица. Даље, ова збирка је поуздана и због тога што је време записивања, а то је прва половина 19.

Ако са одраслима путују негде даље, онда старији јашу а деца им воде коње. Своју покорност према одраслом госту дете исказује у невербалним обрасцима

„Игре су у Црној Гори највише тјелесно вежбање, нпр. гађање каменом у какав нишан, или бацање с рамена ко ће даље бацити, скакање, и слично томе; исто тако гађање у нишан из пушака.

у којима се дете појављује као анђеоски чисто, насупрот одраслом, старијем човеку и, посебно, жени који су „грешни“. Даље, овај несклад у поимању детета може бити једним делом објашњен и тиме што се, у случају када му се приписују особине

ван Генеп поставио темеље разумевању универзалне троделне структуре обреда прелаза, Виктор Тарнер је онда не само даље разрадио ову трочлану схему, већ је, веома оригинално, уобличио читаву једну теорију ритуала у чијој се жижи налази

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија. Инжењер у белом мантилу хвата ме за руку и намешта испред камере.

Правила је и даље редовно зимницу, мада више није било никога ко би хвалио њено слатко од ружа. Затакнути за стакло креденца, стајали су

— Скини га! Он га скида и ставља у џеп. — Тако је боље... Али време се и даље занимало за њих. Време за плаћање куцало је у џепу.

– Реци то још једанпут и стварно ћу се удати! Повучен у најдубљу сенку »Хунгарије«, предвиђао сам како ће се даље одвијати ствари. Сада је време да га погледа онако. Погледала га је. Сада је време да се пољубе. Пољубили су се.

Надам се да ћемо се виђати? Онда они одоше на плажу »Ексцелзиор«, а он и даље остаде на Тераси. Келнер донесе нови виски с ледом. – То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао...

добрим старим временима, а када би моја жена најзад успела да упали мотор, ускакао бих на седиште покрај ње и одлазио даље. Али на крају лета акумулатор најзад коначно испусти душу. Стајали смо беспомоћно на киши у граду Стону.

Милели смо даље кроз град, не брже од корака доконог шетача, а нисмо се смели заустављати због оног проклетог акумулатора, па сам

О кући! Пуфко претражује комад по комад врелог асфалта али не проналази кућу. Разгрне јару и јата птица, али куће и даље нема па нема. – Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп!

Па су је после срушили, капираш? – Какве то има везе? – Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца.

Па су је после срушили, капираш? – Какве то има везе? – Срушили су му кућу, али птице и даље долазе, капираш? Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца.

»Добро је овако...« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици.

он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене споменице »Ваш син пао је јуначком смрћу. ФНРЈ захваљује...

Матавуљ, Симо - УСКОК

— потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор.

забаве и реку: „Гледајте их не могу да прежале браственика, као да се није јуначки замијенио, и као да га нема ко и даље светити!“ — Доста, стрико, молим те — викну домаћин узрујан... дакле, желите да огласим Божић?

Милица стаде иза Крцуна да чека ред за даље послуживање. Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година?

И он, у напону испитљивости, рече Стеву: — Даље, молим те, стрико, што би? — Јад велики — настави Стево. — Бокељи отправише у Петроград архимандрита Вучетића и још

Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину.

Напише се ракије, па се Крцун опрости. Њих двојица сједоше за велики букови сто, који је био даље од огњишта, на коме бјеху искресана пецива. донесоше им пиринча кувана, сухе браветине и сланине.

“... — Сад што иде даље, не умијем казати у пјесми, но умијем по просту, ев’ овако: „Господару, жељни смо те као озебао сунца, и ти нас

Ићи ће њеко од наше момчади сутра у град, па ћемо све то уредити. На томе прекидоше и пођоше даље кроз мрак. Другом се одморише на другој страни планине на помол његушке долине, коју бјеше притисла густа магла.

Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса. Предњак, пјешак, висок човјек, иђаше лагано, опрезно, а сви остали за њим тако.

Тако се упутише за дружином, па кад њу стигоше, након кратка одмора, кренуше се даље. Ноћ их стиже још на турској земљи, али бјеше све мања опасност од поточи.

— Изнајприје сам онако ходао, па се сјетих да ми треба згодно дрво за процијеп. Хајде све даље, све даље, аја! нигдје дрвета за процијеп! Кад је њечега сувише на избор, онда је најтеже изабрати!

— Изнајприје сам онако ходао, па се сјетих да ми треба згодно дрво за процијеп. Хајде све даље, све даље, аја! нигдје дрвета за процијеп! Кад је њечега сувише на избор, онда је најтеже изабрати! И тако ти стигох до Коложуна!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ја мислим да му немате шта забавити. ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка?

МУЖ: Ти си, ти си - луда! ЖЕНА: Знам да сам луда. Друга би ти се уплела за то у косе. МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље! Мало што си ме преварио него да држиш жену као скота, да ми ни оно не купиш што и последња има.

ЖЕНА: Знам да сам луда. Друга би ти се уплела за то у косе. МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље! Мало што си ме преварио него да држиш жену као скота, да ми ни оно не купиш што и последња има.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Од писца се, даље, тражи да води рачуна о употреби лексике; та врста обзира према дечјим могућностима очистиће текст од апстрактних

Оно јој је, даље, допунски подстицај ка поједностављивању израза; саображавајући му се, сама себи се приближава; осиромашујући се,

Кад нема великих ствари, онда су све ствари велике.”16 Даље од сведочења дечји песник нити хоће, нити може. То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци

Што број оваквих дела расте, дечја књижевност постаје све досаднија. Њену част и даље спасавају ретка делца писаца који се само тобоже обраћају деци, да би нашли неко оправдање за лаку форму која органски

На помолу је још једна аналогија са владавином уопште, коју читалац по вољи може даље развијати и обогаћивати... Дечји се писци, скоро по правилу, јављају међу безвредним ствараоцима.

поље надреалистичка језичка разузданост у изазивању слика још је јача: Моје поље, магор-вигор, иза гореса, И још даље, дордур дале, иза мореса, Отуд л'јево Седмереву до Осморије, Отуд десно на догледу с Деветорије.

а у епилогу се наглашава: Шта се после тога збило Није тешко погодити, И, штавише, нећу крити Све што може даље бити, Може свако, Врло лако, Својом главом измислити. Границе између сна и јаве отворено су и до краја потрте.

Дај ми, чиле, једну руку Да не тражим даље, Прозборих кроз своје тек израсле маље, а и одговор је такав: На брзу руку рукопомоћ тражиш, Прешна нужда није,

по многим наговештајима, узрок такво стање морао тражити у устројству друштвених односа, поетска интуиција, сама, иде даље од тог објашњења, наслућујући у сељачком паштењу призор хиљадугодишњег човековог страдања на земљи и са земљом.

То познавање јесте пишчева изворна, најцеловитија и најдубља спознаја; одавши се писању, он је проницљиво осетио да даље и дубље од раних дечјих утисака отићи не може, те да ће, буде ли их и у најпростијем облику призвао, постићи силовит

Што даље од слаткоречивости, то ближе истини! Одсуство „лепог” стила може се узети и као потврда утицаја усмене књижевности на

потпоручник Рибанац је, у тежњи ка разбијању свих навика и калупа мишљења, отишао врло далеко, може бити даље но иједна послератна књига за децу. Због тога је и сматрам значајном.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Себичном је довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине. Позорије дакле ово нека буде као приватна повесница српскога покрета.

ЛЕПРШИЋ: То иде мало даље, али родољубије све допушта. Зато ћемо овако учинити: испод аљине да се поставе кокарде српске, јер наша срца српски

ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка тако је велика ствар за нас, да сваки мора све послове своје на страну оставити. Дакле, даље. Сад су Маџари стајали овде, овде су се простирали коњаници, а одавде су јуришили.

Видите, одавде топови бију овамо, а одавде онамо, и тако даље. Сад можете мислити како су Маџари страдали. У овом шанцу имали су Србљи сакривене топове и из њи су картачи сипали

СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући.

ГАВРИЛОВИЋ (Зеленићки): Зар је то благодарност што сам вам донио писмо од вашег старог пријатеља. ЗЕЛЕНИЋКА: Даље од нас! СМРДИЋ: Да се не усудите к нама приступити! ЖУТИЛОВ: Који народне чиновнике опорочава, тај вређа сав народ.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Римске Империје, војводине св. Саве, Црне Горе. наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље. У Оршави дигне устанак и када је хтео да пређе у Србију, 1689, »ради цареве користи«, ухапси га у Кладову генералисим

у Петрограду излазити друго издање. Изишла је свега једна свеска, којом Рајић није никако био задовољан; даље излажење забранила је руска цензура.

У својој верској критици Доситеј логично иде још даље. Као и сви његови учитељи и узори: Јеротеј Дендрин у Смирни, либерални протестанти и просветитељи у Немачкој, као

се издала наредба да се, у интересу јавнога здравља, мртваци морају сахрањивати у затвореним сандуцима и у гробљима даље од вароши. Маса народа је на то са зебњом гледала и у неким дијецезама долазило је до отворених побуна.

Алексија Везилића, Глигорија Трлајића, Атанасија Стојковића, а нарочито Павла Соларића, који су спроводили и даље развијали његове реформаторске идеје. Мушицки, који је доцније издавао његове Басне, претрпео је његов утицај.

у 6—800, а око 1830. има их које штампају у 2000 примерака. Уколико се просвета простирала на даље крајеве и на шире слојеве народне, број купаца и читалаца књига све се више увећавао.

песме, и преводио га толико, тако да му је митрополит Стратимировић запретио да ће га искључити из цркве ако и даље преводи једног »јазичника«.

Али он иде и један корак даље и даје комедију нарави, комедију у којој су описани не појединци но поједине друштвене средине, не једна страст но

број школских књига, читанака и антологија, писао политичке расправе, граматичке огледе, биографије, беседе, и тако даље. Његова опширна аутобиографија, под насловом Живот Д-ра Јована Суботића, изишла је од 1901. до 1910.

о ништавилу живота, о правди, о слози, о слободи, о народности, о љубави према људима, о безмерности простора, и тако даље. Све је то казивано да поучи и да упути. То је поука у оквиру поезије.

Било је у њој старијих људи, васпитаних у »славјанском духу«, који нису ишли даље од поетскога панславизма; било је млаких либерала, који су тражили скромну уставност и рад на »српској култури«; било

Ту су диминутиви као: »сићан«, »млађан«, »блеђан«, »тијан«, »росица«, »горица«, »песмица«, »звездица«, и тако даље. Пише се натегнутим, свечаним, одвећ китњастим стилом.

Милићевић, Вук - Беспуће

Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.

Тек завитлало се нешто у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

је, истина, на његовој страни, али је то била слаба војда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти професори и даље остали на својим местима у школи и чекали своје периодске повишице, и, као за пакост, мораде он све то знати и очима

Ту се и заваде, и напослетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди. Говоре, даље, о старим »јегерима«, роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о бомбардирању Београда, и о репарацији државног

А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: »Па шта је даље било, господин-Јово?«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.

На бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час. Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.

— смеје се Јова задовољно. — Шалим се, жено, шалим. Ударило богме винце у лице, па Јова неће да стане, него тера даље, иако је жени досадно.

више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех полажеников, па прича даље. — Ја сам ти, прико, тај, — наставља Јова —: за добро сам добар ка’ овај залогај!

Кају, да ми се у року од данас за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.

Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је

Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење. И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца.

Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке. Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и

Тада Максим започе: — Е, децо, прекинућу да вам причам даље о цару Душану, том неуставном владару. Срећа његова што није владао у доба Марата, Тероање и Херо Сешеља, па да га

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће!

ко сад за те пита? Ено врата, а ено небеса, Сад ћу друга да гледам чудеса. Тако даље сјајном стазом пођо, И до златни врата веће дођо, Ал' на врати ко је оно? ко је?

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

Када стаде травицу мотати, Би рекао и би се заклео Да он нигда неба ни видео, Већ одрастô амо у ергели — Али даље, ко слушати жели.

Момак руку у недра јој тура Па момицу о травицу фура, Ао Бого — срце даље теде, Ал' и ово мал' му не приседе. Ко да с' гора цела помакнула, У људе се дрва прометнула, Тако љуство ка мене

Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио? Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе

Он ни речи, само се осмену, Па се даље унапредак крену. Ох унапред да ти види око, Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено, А по вр'у

Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није био, Бог је тога давно већ убио. Даље пођо па виде Авалу, И поита Сави на обалу, Када тамо, чуда невиђена!

крај ћелија, Ваљда ручак да му боље прија, Каткад стаде, па се маши бради, Осмену се те ми је поглади, Па трч' даље, јоште зазвиждука, Ао брате, да големи мука!

Он одаше и тамо и амо, Јако даље, јако мени ближе, Једном, брате, баш до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ

“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине! Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.

и Гојко озго је сишао, Те по друсту разгледати стао; Тражи јунак Богом побратима, Ал' у чети јунака не има, Гледну даље, и заман бејаше, Већ за њега запитати шћаше, Ал' ето га, ето сивог тића, Иде Стојан и води вранчића, За њим ступа

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

(змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака, термометара, васер-ваге и тако даље. Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена.

— Добро је, ево га у мом џепу. Ех, у џепу! А мени због њега промаче добар комад. Дај да бар чујем шта је даље било. Узалуд сам се мотао око њих двојице, старци су мраморком ћутали.

Дурашно гурамо даље. Ја се већ помало и прибојавам како ће то бити, лицем у лице с оноликачким мјесецом, а као за пакост одоздо се опет

у обасјаној ноћи, пред хладњикавим неземаљским видиком какви се јављају само у сну, помало је и страшно и тужно ...Даље се или не може или се не иде, ако већ путник није будала и „вантазија“, што би казао мој дјед, предобри душевни старац

— Е, шта ће сад ово бити? — гласно упита зачуђен старац, али њезино царско и краљевско апостолско величанство и даље је постојано ћутало. Дјед онда викну стрица Ниџу. — Никола, одидер види шта је ово. Нема бритве, нема ништа.

приповратио натраг и прошибао „табановића фијакером“ све од Солуна па чак негдје до иза Загреба, а можда би згодио и даље, али га је, вјероватно, опет и тамо дочекала некаква вода.

— Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као да више није чељаде од овога свијета, а друштво живну и окуражи се.

Пречи је њему дорат него ми сви. Мало-помало, па наш слијепи коњ постаде познат чак и у широј околини, даље од села.

Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта. Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци кад је гоне вуци, сиротињи у жандарској руци. — Стој!

и, док то калајџија стручно прегледа, Рожљика га пропитује гдје је све досад био, шта је видио, шта има ново и тако даље. Прилично му и вјерује, ипак је мајстор, макар и калајџија, свијета је видио, а јадни сељак — никуд иза говеђег репа.

Ено је, управ замаче даље иза оне окуке. — А ти притвори вратнице да ти не утече из авлије — дочекује Циго. — Баш јој је код тебе лијепо и

Откуд бакар, зна то и сам „отпадовац“ да га нема, па пита даље за гвожђе и остало. Доносе онда сељаци њемачке шљемове, лим од слупаних авиона, митраљеска постоља, топовске чауре и

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Знам да си ме целих дванаест година саветовао, разумевао, и тако даље! Зато те толико и трпим. А сад чуј шта ти кажем: Сад нећу да ме разумеш! Сад оћу да ме слушаш!

С њима ти треба до краја изокола. Али да видиш даље. Тако ти ја, ручо, па седим и пушим. Док ће ти она мени — да ти покажем сабљу.

Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни? Говорим, говорим, а реч по реч све даље и даље од оног што хоћу да кажем... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Замисли Хасанагу када чује!

Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни? Говорим, говорим, а реч по реч све даље и даље од оног што хоћу да кажем... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Замисли Хасанагу када чује! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Има да увуче рогове!

Једва чекају да ово одбијеш, да кажу: осоран, тврд, неосетљив, себичан, не види даље од носа. Није тај ни за шта. Извини, али тако ће казати, То није моје мишљење, ја само цитирам.

Нешто ту не мирише како треба. А и ово свраћање је сумњива ствар. Све ми говори да се ја држим што даље. Наше је да стојимо пред вратима, и да сијамо колко можемо.

Досад је могло да буде готово! Немо, бре, да си такав, изнеси то дете, шта те кошта, па да ми идемо даље! Свако својим путем! ХАСАНАГА: И ја сам се једном женио, и знам ко иде уз невесту. Знам распоред.

ХАСАНАГА: И ја сам се једном женио, и знам ко иде уз невесту. Знам распоред. Овде брат, овде чауш, и тако даље, овде невеста, овде младожења. Ал овде, где је место младожењи, ја видим коња! За кога моју жену удајеш?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала. Загледах даље а оно облина руку ти истицаше се доста приметно из минтана.

То су већином куће досељеника из Турске. Даље већ почињу дућани, ковачнице, лончарнице, али највише механе. Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени мост с

Томча после зато чак му био и благодаран, што му је није дао, те се није оженио, није везао (као што говораше), већ и даље остао оно што је био. Сâм. Без игде икога. Само пије и лута по механама, бијући Циганке и друге механске жене.

Хоћеш мајка да ти грожђе... — Ништа нећу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. Али она продужи. Ређала му је све што год је знала.

— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона. Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су,

Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче. После се диже.

И тек после њих она би летла. Не да спава, већ да као и пре и даље тако продужи да лежи. Да тако лежи, да још више уморна од ноћне тишине, с потајним, али већ отупелим страхом, слуша

Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц.

пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала. Даље? Ништа не зна до кад се у зору пробудила и скочила.

Он је био ту, јер она је била његова. Па и кад је умро, опет је она и даље била његова. И зато сви, цела родбина, а нарочито жене, као у накнаду за то, из захвалности, уплашено, страхујући да

А она, дете, па још преудаја?... Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако. Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.

већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је — зато је она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy. — У тишини, по висини носи вила даље сина.

Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!” Још даље пише, још даље се ниже, све жешћа клетва, све страшнија мисô, онај тек зна је што је написô; јер чудан је поглед,

Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!” Још даље пише, још даље се ниже, све жешћа клетва, све страшнија мисô, онај тек зна је што је написô; јер чудан је поглед, чудан је

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати Као

Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближивати, стану они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер

Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се! А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи.

Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли

једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, — веле, — може бити ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, — па тако ту и остану.

Он ватру наложи, а сунце огране и сване се, онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду.

А цар га стане сјетовати. — Немој — вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада

Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На —

Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини.

Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје?

И тако га лепо отпусти, и царев син пође даље путовати. Путујући тако за дуго, дође под једну велику гору. Онде притерају галију у крај, и царев син уседне на коња

што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси; њојзи треба дати уже, па ће се

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Трпило се и тако доста. ЈЕВРЕМ: Даље, даље: како се дошло до бала. СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину.

Трпило се и тако доста. ЈЕВРЕМ: Даље, даље: како се дошло до бала. СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину.

МАКСИМ: Та само нека су споља углађене, само нека је горња аљина чиста, а за даље не питај. СВЕТОЗАР: Најсмешнија ми је била моја газдарица, иначе богињава и ружна; али данас, мој брате, гледам жену,

“ Даље: „Овај је корак разумног створења божијег човечество на прави и преузвишени степен његов подигло, тј. човечество је под

ДОКТОР: Кад ти се јасно протолкује, немој казати не знам, јер ћеш бити оскудан на мудрости. Дакле, даље: Знаш ли, шта је пол? МАНОЈЛО: Знам, пола има два. ДОКТОР: Добро. МАНОЈЛО: Један је мушки и један женски пол.

ДОКТОР: Добро. МАНОЈЛО: Један је мушки и један женски пол. ДОКТОР: Није слободно извртати. Даље, круг знаш шта је, а черта знаш шта је, дакле круг черте. МАНОЈЛО: Молим, то не разумем.

ДОКТОР: Шта сте ми имали казати? ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам соопштити, али молим, да се даље не чује. ДОКТОР: О томе можете бити уверени.

ДОКТОР: Јесте ли видили! „Превисокоучени господине“, па да не буде чаша моја! ШАЉИВАЦ (чита даље): „Ваше земљеописаније по најновијем државном стању сочињено довело ме је до пропасти.

ДОКТОР: Друго је кад нема доказателства, а друго је кад књига печатана сведочи. Читајте само даље. ШАЉИВАЦ (чита): „Ако моју молбу не испуните, мене очекује јошт већа несрећа.

ШАЉИВАЦ: Ја нисам хотео одма изаћи на сред, а то је ваше пловеће училиште. ДОКТОР: Да чујемо даље. ШАЉИВАЦ: Ова пловећа кућа погледне како је једна река подигла лево раме. ДОКТОР: Сад река подигла лево раме!

ДАМЈАН: Право богме имаш. Но мене послови зову. Збогом, комшо! Не могу се даље задржати. (Отиде.) КУЗМАН: Збогом!.. Да видим, оће ли ми ово помоћи.

Хм! То је зубња болест. Ал ништа, ѕтyло цуріалі насрнути, наѕрніре, тако (узме перо и почне даље писати)... нихиломинус тамен іпѕа наѕмівіт ін іллам. ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

— Даље мојим читатељкама за утјешеније јавити имам да ћу скорим временом Џандрљивог човека издати, које дјело, ако ништа друго

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

се, постала некако блага, изгубио се онај њен чувени цинични смешак у углу усана, а најлепша ствар на њој су и даље њене пегице — сада их има још више, јер је по мојој аматерској процени загазила дубоко у благословено стање.

Колико ми је година? А колико бисте ми ви уваљали? Осамнаест? Одговор је тачан — хоћете ли даље, за сто иљаде? Који сте ви шмекер!

Хоћете ли да знате шта се даље дешава? Обично вас одводе на нека места близу краја света, па онда пола сата улево, и ту на ваше очи почну да се

тога и пришла на улици, кад већ хоћете да знате зашто сам вам пришла, мада прилажење није мој систем и можда бих и даље до бесвести изигравала глупачу и те фазоне, да нисам као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој

— Шта мислиш, да то штампамо на првом јесењем листу који отпадне са неке булеварске гране? —Ваљај даље! —Ваш животни мото? —“Килиманџаро је снегом покривена планина, висока 19.710 стопа.

— Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — масирало ме је и даље оно пегаво недоношче из огледала. Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама, што за жену њених година и

— Хоћу да га упознам! „На жалост, он је непознат чак и у својој улици — каже папа Жан-Пол — али, ако желиш да и даље останеш у нашој кући, Симон и ја бисмо били пресрећни!

Ни трага од амбиције, ни трага од ма какве жеље да се крене даље! Ја то стварно не разумем. Па ја сам већ са десет година знао шта ћу да постанем у животу! А ти?

Слуга узме корпе и оде тамо, схваташ? — У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа? Између тезги на пијаци, схваташ, слуга угледа Смрт. Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга?

јер га је његов отац пуковник исфурао из куће још пре годину дана, он се умива у WЦ-у једне кафане, два блока даље.

Нисам нешто сигурна. Драгоценија сам јој жива, је ли тако? Идемо даље! Да бих брисала по шумама и горама наше земље поносне, ако треба, мислим — брисала бих на све четири стране света!

Добро, чекате шта ће даље бити. Онда то седне поред вас на ивицу кауча и почиње да вас, као сасвим случајно, дира иза уха.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Зар те није, стоко, срам! — Кундак, шака - дједов крик. - Кроз копрену тамину крену даље скојевци. - А из гуња убога шушка дједу сличица Краља Петра Другога.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Митар. АЛЕКСА: По обичају: тако обично тепамо деци, и ако је Јоан, зовемо га Јоцом, Јоцком, Јоциком и тако даље. Тако и Милутин, понеже га нема у календару, прозван буде Митром. МАРКО: Ту имате право. Но како дођосмо до рода?

на пример, како сте постали обрштером, како сте једног генерала у дуелу убили; како вам је Демидов род и тако даље. АЛЕКСА: Јесам ли ти казао да о таковима стварма никада не приповедаш. МИТА: Господична су били љубопитни.

ЈЕЛИЦА: И јошт сте унгерüхрт? Ах, сам Сије није могао такав бити кад је писао Родина. АЛЕКСА: Не, не могу даље противостати. Слатка господична, ваша њежност, ваша дражест побједила је сваку сумњу у мени.

БАТИЋ: Ништа, ништа, ми смо сад и тако род. Особито нећете пред невестом својом имати никакве тајне. (Чита даље.) „Знај да Марија као утучена иде. Не убијај срећу тој девојки, него сврши, кад си јој обећао.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве.

“ „У реду, брајко, остани ти!“ рекоше на то другара три, па даље крећу тражећи срећу. Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља,

Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас.

„Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на

Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше.

Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела. „Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?

“ КРАЈ Шта даље беше, какав је крај? Причаћу и то. Послушај! Крвника вука, јадна му мајка, умлати брзо сељачка хајка.

Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заспао врабац, а снијежак, ипак — и даље лијеће, бескрајна ливада цвјета, прекрасно, зимљиво цвијеће.

“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.

“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег нема.“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!

Мачак се Тоша на сунцу грије, мије га киша сунчана врућа, а мало даље, под врбом кривом, у хладу чмава делија Жућа.

Имамо најзад пакет мали, пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане, Шабац“ . . . и тако даље. Од једног лисца крај саме пруге добих овај податак: пројури, вели, пакет у возу у њему — печен патак!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

То је увек прича из времена кад је језеро било смрзнуто („четрдесет или четрдесет и два дана, рекли су ми, мислим даље у себи; у осталом, шта ме се тиче колико је дана било смрзнуто“).

— Тамо је дивно. Оно не припада никоме. — Како никоме! То је ловиште маркиза. Двадесет корачаја даље, иза завијутка, изнад пропланка пуног расцветане траве, ред дрвених кућица за пчеле.

Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до стизања. То се зове бити спреман на сањање. Међутим сам расејан; не започињем никако мисао.

Је л̓ га жена неговала? — Она само за њега живи. — Пипо воли свој дом? — Разуме се! Само два корака даље сретамо девојчице. Гледају ме радознало. — Поздравите господина. Чекали смо да вас види. — Како се зовеш, плавојка?

Барке које су укотвљене неколико километара даље уз обалу, мреже, врбе над њима. И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо.

Свуда около тишина опет савршена. Прозори осветљени замрачили су се. Једина светлост: све даље севање муње и танка сјајна пруга између капака на прозорима.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја — Ја блудим даље... Ал' куда? и камо? Нит' разум каже, нити срце зна!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Шака му чврсто се држи злата, и снови његови пуни свирке не лете даље од балкона. А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с

О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви? Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све

пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг пребивалишта у следу ко зна колико пута поновљеном у трајању свог дугог и посног века.

Онда смо одлазили даље путем уз обалу, а цркве се иза наших леђа дизале увис, ослањајући се на море, на пучину, на огледала плавети расута по

Што даље од створа плотског и од меса кланог Испосник главу окреће кад види дивљач како виси између стрмина он чека мирис лово

казује две речи: кука и мотика и виче по суседству: буна и комшија се одмах буни зар и последњег дана у војску све даље јечи: буна буна буна!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Знам ову собу, ту сам једанпут-двапут разговарао с покојником, али нигде даље нисам завирио. АГАТОН: Ни ја нисам, право да вам кажем.

ДАНИЦА: Па то је само за који дан, док се кућа не преда наследницима. МИЋА: Дотле само? Зар ви не мислите и даље остати овде? ДАНИЦА: Свакојако не. МИЋА: Ни кад би вам наследник то понудио?

МИЋА: Али зашто, забога? То би вам био само један тежак издатак. Овде сте становали бесплатно, па тако би и даље становали. Зар то није боље за вас? ДАНИЦА: Боље је, али...

Пролазе и одлазе у задњу собу, из које ће даље по кући цуњати, тако да ће се у идућој сцени још једном појавити те видети кроз стаклена врата како пролазе кроз

ДАНИЦА: Да те питам нешто, тетка? ТЕТКА: Питај! ДАНИЦА: Кад ову кућу прими наследник, ми нећемо, је ли, остати даље овде у стану? ТЕТКА: Па нећемо! ДАНИЦА: А где ћемо? ТЕТКА: Па, видећемо!

АГАТОН: Ево како: да се прво ми лепо, поштено и братски поделимо у ближе и даље рођаке. САРКА: Ето ти сад, како то може кад смо сви блиски род? АГАТОН: Нисмо. Ето, прва ти ниси блиска.

Будите само стрпљиви! ВИДА: Па 'ајде да чујемо даље. АГАТОН: Овоме Проки и његовој Гини да се да она покојникова њива у Малом Мокром Лугу и десет хиљада динара у готовом.

Ми који остајемо у кући, ми ћемо га и даље жалити и приређивати му парастосе и палићемо му кандило...(Сети се.) Јест, бога ми, сад ми паде на памет да је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Могуће, могуће... Али пси нису лајали, а планина је језовито ћутала. А звоно се и даље јогунасто клатило, и ја отворих очи. Звони... звони...

као класе, затим фургона, отворених вагона пуних народа захуктано улете у станицу и, не задржавајући се, продужи даље.

Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда.

Један је трчао некуда. Неки поднаредник викао на војника, који је држао коња на дугачком конопцу и терао укруг. Тамо даље су подизали шаторе, а резервисти се на отвореној пољани пресвлачили...

Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину... Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући

има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је.

А ми идемо баш на супротну страну. Видик се губио када смо кренули узбрдо. Али коњи су малаксали и не могу даље. По нечијем наређењу приђе нам чета пешадије, те се и људи упрегоше.

Ишли смо кроз неку шуму, силазили, пели се, и тако до зоре, када застадосмо на неком камењару. Више се није могло даље. Људи су већ без снаге и даха и, како стадосмо, где се ко затекао, легао је и заспао мртвим сном.

Већ је и сунце зашло. Пирка свеж поветарац, вечерњача свитка, топови се котрљају и даље, ето тако, од ране зоре, да су посустали и људи и коњи...

па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!“ Онда неко брујање, затим шумор људских гласова... све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина...

Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у овој мрачној ноћи. Најзад, сручисмо се сви на једну пољану покрај пута.

Неки од војника шуњају се по празним двориштима. Чудновато је њихово спокојство, као да иду на маневар неки. Мало даље окупили се око бунара и пуне чутурице. Официри их позивају и онда наређују да ставе нож на пушку.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате... право на ову капију. Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.

Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти. Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом

А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси,

Изнад села се, тамо у даљини, подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су

а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...

Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... — О, како је дивно!

ти ! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом. — Је л’ ја ? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.

»Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже. Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.

Него изволите мени, у наш дом... Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. Веља позва децу, па настави рад.

А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање... Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље. Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.

»Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра«... и тако даље — стајаше написано на тој хартији. Доле потпис: »Управитељ школе орловичке «...

И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... — Шта ћу ?! ... Да терам даље, мени је горе... — Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

помоћник калчине - врста сукнених чарапа, доколенице кам - камен камен метати момачко такмичење у снази) ко ће даље камен одбацити) камџија (канџија) бич, дуга, танка узица или ремен причвршћен на држаље којим се гоне животиње

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Не треба мени неко велико знање да познам ко је курва, а ко лопужа! БЛАГОЈЕ: Ниси видела ништа даље од Забучја, а хтела би о целом свету да судиш! ГИНА: Ваљда сам и могла нешто од тебе да видим?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно. Тврђава златна горела је и урлала.

Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи. Оне вас воде у моје осмехе и грехе, за мном далеко. НОВА СЕРЕНАТА Драга, тенориста више нема.

Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног плота. А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част.

Ах, није тај страх само наш уздах, кад видимо шуму, како лако цвета. Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!

Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису.

Ветар још није био легао, а хука мотора носила нас је све даље у плаветнило мора, стена, острва и облака. На крми се лагано окреће точак.

на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио са њом децу, и није могао, од капетана, даље. Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку.

Био је рањен у руку, али је радио и даље. Кад ме је видео, после једног крвавог дана, како жваћем хлеб и седим на киши, на једном пању, рекао ми је да дођем на

Њихова ће брига бити да ме даље шаљу. Ја сам прво, изгубио шињел (то се кажњавало) и спавао на киши, мокар као из бунара, у нади да се разболим, али

Двадесет и девету били су преместили из Бечкерека у Коморан, да буде што даље од својих, а што даље и од зеленог кадра, дезертера у кукурузу.

Двадесет и девету били су преместили из Бечкерека у Коморан, да буде што даље од својих, а што даље и од зеленог кадра, дезертера у кукурузу.

Тврдио сам да ће те индустријски јаче земље, нас, земљорадничке земље, крај свег социјализма, и даље да искоришћују, али сам имао свега један глас за ту теорију.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

што би понекад залутао какав пастир са својим стадом и зауставио се на неком пропланку, да напасе овце, па одлазио даље.

Њиву је рђаво орао, прљкао само по површини, остављао оплазине и зубача се и даље ширила и земља остајала неплодна. Дође му један човек па му каже: „Пријатељу, не ваља ти радња.

Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље, велики рит. Јутро беше лепо, сјајно, тихо. Из села се чуло кукурекање петлова и блејање јагањаца.

Старац је ћутао. — 3ашто ћутиш? — питао га је цар. Али је старац и даље ћутао тако да се цар диВио не разумевајући старчево ћутање.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

) лаже све што је причао; али, за дивно чуДо, ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу истину. Ево како он даље прича.

“ Наједаред, трже ме неки шум. Крај обале, мало даље од мене, угледам неког рибара. Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.

Рибар довесла до обале, прими новац по погодби и, пошто ја изађох на обалу, он одвесла натраг. Уза саму обалу, мало даље, улево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.

— Тако, брате! — узвикну шеф задовољан што је измислио начин да спречи даље шкандале. — Тако, — додаде затим — сад мало личи на обична човека, а онако ми узбунио цео град, упао као какво

невоље, одахну, а затим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих. — И ви сте дошли да тражите службу? — упита ме он. — Не, ја сам странац, путник.

Ово се даље не може дозволити, јер ће се тиме убити углед наставника, па и саме наставе. Учтиво молим Господина министра да што

Особине језика у њему према особинама старог страдијског језика у старим повељама...” И тако даље. Ко би још могао све то и попамтити! То јест, ако је и ово добро запамћено.

се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?

„Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!” — рекао је онај говорник, те охрабрио свет да иде даље. Неколико мање деце од године-две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је Бог хтео, а и жалост је

на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље. Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора.

чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље. Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора. Једног дана се деси нешто важније.

Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.

А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи,

сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом... Мало даље чује се Вилин до.

Мало даље чује се Вилин до. Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву... Тамо, од Прекића кућа,

Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш... — Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач! И ко зна како ће ми бити?

»Не, никада ја нећу себе дотле довести... Било је време, мишљаше он даље, ал' шта ћу кад се нисам њиме користио! — Као страховита олуја пројури ми младост и не удари ни на какву препреку, не

Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где стајеш ногом.

Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опет, па пођосмо даље. Неколико слободнијих луди пређе пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива.

Узе да преврће даље, али резултат овога прегледа беше тако неповољан, да је очајно јаукнуо, бацио књигу на сто и ухватио се обема рукама

ха, знам... немачки градови Хамбург, Бремен... Даље... Хабзбурговци... знам... Рудолф... чешки Отокар... војводство Аустрија... Затим: Швајцарска... Албрехт... Геслер...

— Стогодишњи рат. Како да не знаш! — Аха, јес' богме. Ту су Енглези употребили барут. Али ти даље ништа не знам. — Лако је теби: ти ћеш сигурно добити Византију или тако нешто. Перу штрецну нешто у срцу...

тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то. и поче даље да чита, али га друг, што седи до њега, јако повуче за рукав и рече: — Излази, прозван си!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Седа, савија цигарету, припаљује, развија новине и разгледа их): „Реч-две уочи избора”. (Чита даље у себи.) ДАНИЦА (доноси кафу и ставља на сто). ЈЕВРЕМ: Дедер, бога ти, кад си ту; прочитај, ево, ово!

ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао. ДАНИЦА (чита даље): „Тежње су, пак, модерног друштва: стално сузбијање консервативних институција, заснованих на предрасудама и

ЈЕВРЕМ: И тако ћеш да радиш? ЈОВИЦА (дижући се): Па тако, кад ти кажеш да је тако боље. ЈЕВРЕМ: А за даље је моја брига. Ти само накриви капу па чекај мандат!

Како, није их мало, молим вас, и то... (Улази у собу говорећи даље.) ПАВКА (улази за њом). XИИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (кад је госпа Марина поменула гласаче, тргне се из расејаности,

ИВКОВИЋ: То је већ друго, сасвим друго. Само, отац је отишао даље од тога, он се упустио са последњим људима који измишљају, клеветају и подмећу.

ЈЕВРЕМ: Ама, није, него женско, знаш како је, мора свуда да завири. СЕКУЛИЋ (Младену): Добро, добро! Ти пази само и даље, па сваког да ми запишеш. МЛАДЕН: Хоћу ја! (Полази.) ЈЕВРЕМ: Овај... чекај, Младене.

” То му дође знаш као мало философски увод, а после му, овде даље, опет на један философски начин кажем: „Јовице, магарчино једна, зар ти смеш да говориш о шпиритусу, кад си лиферовао

Ја... овај... ја... На пример... (Запео, не уме даље, очајно размишља.) СРЕТА (звони): Молим, немојте прекидати говорника!

ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра... драги газда-Јевреме! Ми овде, ми што нас видиш и како се узме ствар. То смо ми. (Не уме даље, збунио се, очајно гледа у гомилу из које су га изгурали.

ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли, браћо, владу која је народ упропастила и даље да помажемо? Не, нећемо... СВИ: Нећемо!

Реци јој да си ми све казала и да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене. Ја остајем и даље вереница господина Ивковића. СПИРИНИЦА: Ама, је л' тако да јој кажем? ДАНИЦА: Тако, од речи до речи!

) Моја крв, посланичка крв!... (Чита даље.) „На овоме светоме месту које ћу ја као ваш представник заузети”... (Прекине, узме Даницу за руку и пољуби је у чело.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч. Скоро је премештен.

му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.

Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то

Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла. Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа;

о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о

а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге. Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.

! — Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све. Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље. Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе.

На келнерају беху поређане многе ствари. Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна

Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!

Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке.

кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и

даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда је даље прошишао ... Сви су викали: „Каква је то вожња! Да грдне пропасти, да грдна зла!

Кад су сити, опет би нешто јели, Купе кућу, ал и даље им нешто фали ... Годинама рмбају, а кад се обогате, Не умеју да се смире и уживају, на Северу — Шаљу поклоне

Где ћурчије крај ћуприје, Калдрмари, папуџије, Где се дедоше, у ствари, Лимари и кожувари? Ко да се вечност даље Оне везиље и оне шваље, Стаклоресци, књиговесци, Качари, каменоресци, Бачвари, содари, ткачи ...

Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.

месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље. Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота. Леди се железна стаза.

Смаже га одједном, без по муке, О лишће отре златне руке. (А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.) У пустим улицама, после тога, Нигде се не чује Људска нога.

Век букну кроз кап чисте течности И намигну према вечности Која је, мало даље, крај Винковаца Напасала стадо оваца. Седео сам у возу.

Град није садашњица гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак гледа одвећ далеко.

ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ У исти сат, исти воз Што иде скроз, скроз, скроз... У крајеве које нико видео није Даље од Нове Каледоније, Даље од предела из дечје маште, Тамо, где се жива риба једе наташте!

У крајеве које нико видео није Даље од Нове Каледоније, Даље од предела из дечје маште, Тамо, где се жива риба једе наташте!

људима неважним, Где двојица, опкорачивши клупу, и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један се налактио на прозор, други стоји на вратима!

Једва чекам да сазнам. а ваљда и ти Читаоче, шта ће даље бити... ЈАВНА ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

И то се продуженим посматрањем показало као потпуно тачно. Али италијански природњаци, идући још даље, донели су тада и тај нетачан закључак да се сва јегуља у рекама, речицама и језерима што су у вези са Средоземним

струје, чији један део тече поред Малих Антила (америчка струја), а други део улази у Караибско Море и продужује даље ка Мексиканском Заливу.

правило без изузетка: један велики број њих остаје поред морске обале, или се задржи на ушћу реке или речице, не идући даље уз ову.

у слатку воду мужјаци јегуље радије задржавају у доњем току и на ушћима река, док будуће женке у већем броју иду даље уз воду тражећи своја пребивалишта. Са тим се тврђењем не слажу сви природњаци.

Шмит је тада предузео један сасвим обрнути посао: на место да даље тера траг одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, он је предузео трагање за јегуљином ларвом, да би тако дошао до

данског природњака: да су јегуљине ларве, које имају најмању величину над тим местима, све веће у колико се хватају даље од ових, или обрнуто да су све мање у колико се приближује таквим местима.

Она од тада и даље расте, дебља и достиже много већу величину и тежину но оне јегуље које су ради расплођавања напустиле слатку воду.

се електрични додир који кроз кабл стави у дејство електрично звоно на броду и тиме објави да треба обуставити даље одвијање кабла.

О томе су могућне и постоје две хипотезе: 1˚ да јегуља после мрестења угине на лицу места; 2˚ да она продужава и даље свој живот у морским дубинама, било онаква каква је, било после какве метаморфозе у други неки органски облик.

њих су очајно навалили на урођенике који су им спречавали излазак из баре, у дивљем трку искочили из ове, па се мало даље, малаксали опружили по земљи«.

њих, метаморфозираних у стакласте јегуљице, остају поред обала мора, или се задрже на ушћима река и речица, не идући даље уз ове.

По чему оне могу наслућивати да им због засићености баре или језера треба ићи даље? Тако исто, каква мистериозна команда даје свима јегуљама на кугли земљиној невидљиви истовремени сигнал за полазак

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази! ИИ Целивасмо га у лице и чело, Опростисмо се редом тужни тако, И дође гробар и, вешто и

Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Изгледа као да, досадивши јој се напослетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.

Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви. Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицале у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.

и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили да буде што даље од њих.

Али није остајало само на томе. Продужавајући и даље теревенке Каварола под старост, пошто удао кћери, на срамоту свих, поново се оженио. Узео девојку.

И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела...

Као да је била из прве и најбогатије куће, тако је намештала собе, тако готовила јела, дочекивала госте и родбину. И даље се цела родбина ту скупљала, долазила.

Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време

једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, И због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.

Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног

Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује.

Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. Белео му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани,

сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља да га води к себи, на даљу част и даље веселе.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља. И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за

ИИ НА ЦРКВЕНЦУ Преко жутих поља гледам тамо даље Где хоризонт злати позна светлост знана, Одакле нам сунце са заранка шаље Још последњу милост своју овог дана.

Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!

Одлазим у шуму и поље. Поздравља те увек твој... и тако даље. САМОУБИЦА Успомени давнашње пријатељице Гле, то је дакле њен последњи стан... Како сам болно и суморно пренут!

му прошлост и будућност бити, И да неће општа и вечита рака И траг славног, плодног живота му скрити; И да ће, и даље, као светла трака, Сијати траг благи његових идеја. Мирно леже кости старог Доситеја.

Са свима тежњама и надама — даље! Довољни су тада души скромни кути, Зрак који нам сунце кроз прозоре шаље; Срце ћути; пусти пред нама су пути;

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци,

“ Сердар је разумио — отприлике. То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже. Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!

Он им у кратко каза да је бјегунац, да мисли остати у Црној Гори, и да би желио поћи на Цетиње к Владици. Све што је даље говорио све им је мили постајао. Његове лијепе црте дођоше опет у склад.

Ово је потоње истина. Даље, можда ћеш замислити каквога старца у дугим мантијама са штаком у руци. Нити је слика ни прилика такога!

Момци ће их угледати на два пушкомета, па кад јаве знамо гдје ћемо запанути!“ „Е кад је тако, причајте се ви даље а ми ћемо да починемо.“ Три Његуша полијегаше. Јанко започе поново да сипље из својега издашнога срца.

Дим густи срете га. Још би загрмјела по гдјекоја; чуктало се сиктање ножева, покличи и јечање. Погоњаху се даље, јер бјеху одмакли. Имбро нагази на двије обезглављене трупине. Види да су Турци, ама не зна који су.

Имбро се сагне, извуче пушку, натегну је и пође даље. Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином.

у свечаном руху, дочека их под бријестом, па пошто прими честитке и цјеливе њихове, узе их за руке, рекавши: „Ајдемо даље!“ Ишли су кроз шуму четврт сата отприлике, па сврнуше на друм.

“ „Добро дошли! — викни им Бенко!“ заповједи гроф. „Добро дошли!“ понови тица. Нагледаше се и начудише идући даље по кући. „Ама ви немате никога свога, чико!“ запита дјевојчица.

Чувши чија су дјеца, обје једанак кликоше у највећем чуду: „Је ли могуће?“ Чувши даље сву повијест тога познанства, обје се најприје сите начудише, па онда сите нацјеливаше дјеце.

Сви се погледнуше. Пејо му потврди, као да друге ријече није ни очекивао, па и он немарно пушаше даље. „Оваки је сјевер уждио ономлани, баш неђе пре Ђурђевдан, па отрунио у нас пупове на чокотима“, рећи ће опет он

Па и не чекајући даље пружи се на пустину, коју му Стана хитро прострије. „Зором да сте на ноге!“ рече сердар жени и снахи које пођоше у

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

на хату, а оде на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци, Не ничи ђе те не сију, Не пружај се даље од губера, Реци попу поп, а бобу боб).

). Известан њихов део изгубио је и коментар и причицу, и само се тако као њихов фрагмент чува и даље у пословичком исказу. Дијалошке пословице нису ретка појава (— Што чине деца? — Што виде од оца?

Ево ме на двије ноге као кокот. — Одговори се ономе који пита: где си или како си? Ето, не могу даље од капе! — Одговори онај који се упита: расте ли? И гладан би га јео.

— Чија штета оног и срамота. — Стари руг нова срамота. — Добар глас далеко иде, а зао још даље. — Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети. — У колико се сам штујеш, у толико те и други цене.

— Од двије смрти нико не гине. — Смрт рока не стави, али не чека. — Умреће и ко се још родио није. — Што даље све ближе смрти. — Смрт је ближа него кошуља. — Смрт је варалица. — Ко се у бари удави, оном друго море не треба.

— Тећ’ ће вода куд је текла. — Еле би, еле ће бит’ откле и докле буде свит. — И даље ће сунце грејати. О БОГУ — Бог не плаћа сваке суботе. — Бог ником дужан не остаје. — Бог је спор, али достижан.

Климентија, и позва га неколико пута у помоћ, али помоћи никакве, већ га вода све даље носи. Када се нађе на невољи, он се сети и св. Николе, који сваком на води помаже, — и он се спасе.

ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1. О БИЉУ 1 Питали драчу: — Зашто свакога одиреш кад мимо тебе прође? — Даље од мене стој, пак се не бој! 2 Питао дуб трску: — Зашто се тако и бољему и горему од себе поклањаш?

А чобанин му одговори: — Е, море, ја сијена немам; иди, пролази и не досађуј ми! Продужи свети Саво пут даље и, одмакавши се неколико стотина корака, застане, прекрсти штапом и прокуне онога чобанина.

Када то тако време настане, они ће се моћи вратити у своју земљу и над њом ће као и раније и даље владати. Ослобођени својих почињених грехова и својих уза, они ће се тек тада моћи окренути једио другом.

И ја не знам даље но нам, боже, дај здравље!“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под

— Што ћемо даље? Да нам бог да здравље! У домаћиново здравље, а и у наша леђа! 2 (ПРИ СЕЧЕЊУ СЛАВСКОГ КОЛАЧА) Здрав онај јунак који

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Исправивши се Међедовић рекне: „Сад је буздован добар,” па га заметне на рамо и пође даље. Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли има

” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље. Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође.

Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка. Он однесе мачка на галију па пође даље путовати; и тако путујући један пут дуне јаки ветар те однесе галију Бог зна куда, да за три месеца није могла изаћи

Кад ветар стане, господар од галије није знао где је, и пошавши још мало даље, дође под један град. Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један

” А он јој срдито одговори: „Иди с Богом, кад ми помоћи не можеш”, и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити” вели „да ћу ти помоћи”.

” Кад он то чује и види да су овце брата његова добре да не могу боље бити, не хтедне даље ни ићи да гледа другу стоку, него оданде управо отиде к брату.

” Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме и пође даље да тражи Усуда. Идући тако после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме

” Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо! о водо! пренеси ме!” А вода га упита: „Куда идеш?

” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље. | Идући тако за дуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати

После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека: „Како је, брате, за Бога!

Онда га анђео онде остави и рече му: „Ето ти што си | желео, сад живи.” Па узме ону двојицу и пође с њима даље. Кад дођу на једно поље, а ту голуб прекрилио поље. Онда запита анђео средњега брата: „Шта би ти сад желео?

села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако; па их стане развађати, али не могавши их развадити, окани се и отиде даље.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

О њима ћемо се поучити у синаксару. ГЛАВА 9 О трпези и о чину како треба да бива Време је да се даље и о трпези спомене, и о јелу и осталом што тражи телесни састав.

А ако се, што није препоручљиво и пристојно, и даље бочи и препире, и после друге и треће поуке непоправљив буде, такав да се изагна из манастира као каква фелагедена,

Овоме вас учим да записујете, да будете беспрекорни и без поговора. ГЛАВА 23 О онима који сујетно и празно говоре Даље, и о другим стварима која реч изабрана и оно што о њима знамо довољно.

ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба даље указати о одећи братије. Заповедио бих да се дају расе шивене, али видех да завишћу ђаволом беху међу њима многа

Одежде. Треба даље указати о одећи братије. Одећа да се сакупља током целе године. А када дође Дан Светог Филипа, да игуман са економом

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Могло би и да му приседне фарбање бркова! ИКОНИЈА: Држи се ти мало даље од њега. Да л он неког цинкари, ил не цинкари, ја лично не знам, гледам ја своја посла!

Није у питању само војничка част, ил неправедна пресуда, него наш људски, морални, и тако даље, идентитет! А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане!

Знаш ти кога ја познајем, и то лично? СТАВРА: Пусти човека на миру! МИЛЕ: Видиш ли како групаше! (Непознати, и даље гледајући напоље, седа за сто. Прилази му Иконија.) ИКОНИЈА: Оћете нешто да наручите? НЕПОЗНАТИ: Нешто би вечеро.

Скуп користи као мишју рупу! ЦМИЉА: Где ли се вако наљоскала? Базди на вињак! ГОСПАВА: Има још примера, идемо даље! Зашто неки, на пример, пушта браду? Пушта је зато да се у њој крије! Па је л то мишја рупа, или није?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Под степеницама врата од подрума и прозорче с решеткама гвозденим. Под тремом и даље пред кућом, калдрма, све до велике двокрилне капије на свод, лево, до које се види и део зида.

Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко тамо кроз воће, тамо до на крај вароши и даље, даље, у поље, у гору... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу!

Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко тамо кроз воће, тамо до на крај вароши и даље, даље, у поље, у гору... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

што друго ту него да накићене и украшене цвећем увесељавају и наслаждавају очи његове; а разуман и паметан, којега ум даље пролази и не зауставља се при сваком предметку који му у очи пада, о, колико другојачије гледа те прси!

То ти ја једва дочекам, откријем му с подобном повереностију моју жељу да би[х] и сам рад куд даље поћи и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме

рода, да би заисто смертни грех био да и[х] овде не споменем; зашто кад се ово могло случити баш у мојем комшилуку, не даље него у прва два дома, а да шта нејма даље и даље у вилајету.

овде не споменем; зашто кад се ово могло случити баш у мојем комшилуку, не даље него у прва два дома, а да шта нејма даље и даље у вилајету.

не споменем; зашто кад се ово могло случити баш у мојем комшилуку, не даље него у прва два дома, а да шта нејма даље и даље у вилајету.

Моја надежда за поћи у Германију и даље, засад воспети се и утиши, но не искорени. Ја сам већ дугим опипам познао да ваља да се добро чувам да не наумим куд

с широким садом за 50 болни[х], страни[х] или домаћи[х], подаље од града велика зданија за лазарет и око по миља даље други [х]оспитал, зовоми Светога Лазара, за прокажене.

К јесени полазе трговци за Лајпсик, а ја имам близу триста дуката! Ево, дакле, оно желајемо време за Германију и даље. Советују ме моји добри пријатељи да останем јошт годину и да стечем више.

Не, Нипошто, јер се бојим да се не усладим у новце и у спокојство, пак оста[х] ту до гроба. Како сам даље путовао и у пожељена места дошао и што сам ту радио, за ово видите сами, љубими мој, да се [х]оће особито писмо.

[Х]оћеш ли да си читав, иди својим путем, нити и[х] гледај, јер ако диже очи и погледа, већ не оде даље; ту ћеш остати довека.

И ово је већа, него ко мисли, срећа да човек може од једнога узајмити за одужити се другому, и тако даље, док умре и утече, пак онда нек трчи за њим ко сме.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо. Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда.

На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.

Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица послуживаху. Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.

Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране. Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски.

— Учинило ти се, будало. — А, није, кад вам се кунем!... Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. — Он, он — настави Мачак ђацима. — Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека. Ајме мени!

— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.

— Тако! Зар цило цилцато? — Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи — вели Бакоња, па, и не чекајући даље, зажмури, прекрсти руке и рече: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде

— рече мудри кнез, обзирући се. — Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти... Све ћу ти исказати. Ајдемо даље! Ајдемо даље! Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.

— рече мудри кнез, обзирући се. — Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти... Све ћу ти исказати. Ајдемо даље! Ајдемо даље! Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.

Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега не могу и’ извадити... Шта да ти даље говорим, кад сâм знаш! — Ја ти не могу помоћи! — рече Бакоња сјетно.

А на то се Бакоња зацрвење и пође даље. Али, подаље, срете се с једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило. Обоје се збунише.

Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једно два пушкомета човика да тира натоварена коња меника насусрит. Колика је врућина, а он зачалмија главу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не видех нигде толико дивљих крушака као тада око Лепенице. Што смо даље ишли према Београду, свет се купио око нас као овце на солило. Ми смо одувек волели да дижемо буне.

се дале могло само после дугог бављења по канцеларијама српским и аустроугарским, он не би силазио из воза, ишао би даље, свеједно куда, тамо где га нико не познаје.

Нека је здраво и живо, а за то...“ Неколико пута тако, и разговор би се на томе и завршио. Он у себи даље од Тих речи није ишао, јер Адам има његове уши, чело, прст што јаше палац, па и нос му је сличан — танак и некако

Био сам пандур, шпијун, порез наплаћивао, стајао пред Гарашаниновим вратима, До књажевог коњушара догурао, али даље ни макац. А тада наступише и рђаве године за чиновнике. Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Посматрајући их, чинило јој се да трчи заједно с њима. Брзо, брже, још брже! На ливаду, уз планину, низ долину, и још даље: велик је и шарен свет! Да је ветар, појурила би улицама, замрсила гране дрвећа, поскидала људима шешире.

— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача.

Кога све није питао, док није дошао до једне ливаде и ту застао као укопан. Је ли могуће? Протрљао је очи, али и даље је било све исто. Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен.

— махну мали чистач ка старици, али ова се само насмеја: — Шта хоћеш? Тражио си ме... Па, тражи ме и даље... — пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у

— Гладан сам и жедан. Вруће ми је! — Плачко се беспомоћно опружио по земљи. — Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу! — Мора да га има. Где пију остале звери?

»Вероватно сањам!« — помисли и уштину се за мишицу, али огромна Златна краба и даље је стајала пред њим, смејући се: — Зар си заборавио шта желиш? Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака.

— подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ?

Али Сунце му поздрав не узврати. Само се тихо насмеја и оде даље, а талас помисли: »Зар се и рибе смеју?« —па назва добар дан песку на обали, очаран његовим светлуцањем.

— Ја се ничега не плашим! — осмехну се лепотица и хтеде да крене даље, али из младићевих очију избијао је такав сјај да јој се чинило да се купа у светлости, па рече: — И тако је свеједно

не престају да стижу вести о чудотворном резбару који комаде дрвета претвара у цветове и птице оставља их и иде даље. Спорно је само што неке говоре о дечаку, а неке спомињу патуљка, тако да нико није сигуран о коме је, заправо, реч...

— Како се постаје Принц облака? — упитао је ветрове свезналице, а ови су се само насмејали и отхујали даље. Шта је могао друго осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче

— шапну дечак. И, гле чуда! Пред њим се раствори стаклени зид, а Источни ветар зазуја му око ушију. — Даље, још дале полетимо! Појуримо! — певушио је ветар. — Далеко је звезда Бангалора. Далеко су Златна врата.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

без престанка, расипа граничном, готово неприметном линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.

која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.

„Уосталом, ако ни та двојица неће заједно, нека дођу сваки за себе“, погађа се он и даље ни ца ким, без успеха. На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио,

Рано је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса

и камилари, испред Мехмедовог дућана, утабаним цариградским друмом који је водио од тврђаве кроз Стамбол-капију, и даље (доцније, то ће бити Стамболкапијска па Васина улица) и ишли, безбедно, поред турских стражара.

Свитало је, у слеђеном блату, ту где су сада Коларчев универзитет и КапетанМишино здање, и мало даље, према данашњем Студентском тргу, на остацима турског гробља, лежали су мртви устаници, узвици и пуцњеви још су се

које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше да су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој власти; устанак је подигнут против јаничара и крџалија, не и против султана.

Али, то је била само причина Црнога Ђорђа. Изгледало је да се, после, ништа није изменило. И даље је трговао, са добитком: још га је све хтело, али он за то више није марио; у себи, био је пуст.

Као да је нагло дошао до себе и даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту

И даље је препознавао: неко је, ево, протрчао, то су мала, боса стопала, још трапава, а у траговима тих стопала остаје прах ве

Вишњић је отишао, сам, у своју ноћ; Карађорђе је остао у својој. У годинама што су долазиле и даље се скупљао, у њему, тај вишак сазнања који није хтео ни у песму, ни у сан, ни у заборав. Коме да га каже.

Лети, откако је подигнуто ново насеље на старом Дорћолу, до врха Вишњићеве више не допире мирис Дунава али се и даље, повремено, окупљају сени малих трговаца са некадашње Јованове пијаце.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре? Ил' небо можда даље путује, Да моју клетву више не чује; Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује!

И само дотле, до тог камена, До тог бедема Ногом ћеш ступит', можда, поганом; Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са

У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим. А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!

Паско Заде беше алхимичар; даље, Познат питагорист, звездар, морепловац; Ђак славног Ванини. - Пучанин, син шваље, Поста племић умом, а кнезом за

сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне“. Ј.

Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања!

Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре... - Ал' ћути, песмо, даље не говори! Небо и земља спе у томе часу! Само брз Тимок шуми и жубори... В.

Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

ради славе божескога вкуса: кола даља ближа обузимљу, ка шар већи што обузме мањи; стога коло што је које даље јесте више, су више шаровах.

Непостојне њихове надежде! Кад помисле да су их пристигли, онда ће им даље измакнути. Ова њина пишта пријеварна биће сумњом отрована љуто; лаковјерни земаљски сужњеви бич ће страшни сумње

Попа, Васко - КОРА

и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена

ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем

ме стићи ПУТОВАЊЕ Путујем И друм такође путује Друм уздахне Дубоким тамним уздахом За уздисање времена немам Путујем даље Не спотичем се више О уснуло камење на друму Путујем лакши Не заговара ме више Беспослени ветар Као да ме не

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно. Идућих ноћи пратићемо кретање тих покретних звезда у односу на звезде некретнице, које су причвршћене на

Седећи на обали вечног Нила који тече поред Мемфиса, моје жеље вукле су ме даље. Распитивао сам се код лађара, који су поред мене проједравали, докле стиже ток те реке и где су њени извори.

Ту, испод тога зида, простирала се варош покојника, а мало даље према југу видели су се опет многи храмови, и долински котао са гробовима фараона.

Но ја, тек што сам угледао сву ту лепоту, појурих као без душе даље. У својим недрима носио сам писмо које је требало да ми отвори капију мојих жеља.

Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог који је лежао даље низводно. Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица.

И он уздахну дубоко да покаже колико има смисла за сликарску уметност. „Е, сада пођимо даље!“, рече он својим пратиоцима. „Идите и јавите то нашем Ескулапу!

Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећину друге корпе, пође даље, на сточну пијацу.

Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс. „Сада долази на ред најважније: јагње!

Погружен стајаше Милон пред њим и ћуташе, јер је добро знао да треба пустити да се прво извиче. А номофилакс урлаше даље: „Зар ти није, несретниче, познато ко сам ја?

Хипократес је слушао пажљиво, а Демокритос је тумачио даље. „И сам ваздух, колико год да нам изгледа прозиран састављен је из ситних делића.

„Такав један делић не може се даље расчланити нити расећи у још ситније; зато га зовем атомом. Ти атоми су, као што ти је пример са овом соли доказао,

Али га нестрпљење и радозналост потераше даље и он крочи брзим кораком напоље и нађе се под ведрим небом. Ту застаде као прикован.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

супрузи нудили се вином, ми смо ћутећи слушали како киша пљуска у прозор и како ритмично лупа воз одмичући све даље и даље.

супрузи нудили се вином, ми смо ћутећи слушали како киша пљуска у прозор и како ритмично лупа воз одмичући све даље и даље.

Ја сам поломио зубе шкрипећи, сад хоћу другом да поломим ребра. Ето такав сам, бесан, сагоревам, не могу даље да гледам шта се ради на наше очи. Живиш ли ти у Београду, прикане? Имаш ли очи? Руку немаш, знам.

А даље на хоризонту, над великом плавом планином, један усамљени бео облак, као огромна овца од снега, распадао се постепено и

“ Ја сам већ деградиран, ја сам понижен до животиње, ја сам осуђен, не могу ме даље од жица, зар не? А ја сам рекао... али ево читај оптужни рапорт и кажи сам.

“ Ја не говорим о изванредним природама... И, ево, како је даље навео моје речи, ево шта сам још казао: „И да не смем говорити када се без потребе наређују крвави јуриши и напади што

што је твоја, уосталом, дешавају се свуда, свакога дана, свакога часа, на целом фронту, где сви протестују али сви и даље, као и пре тога, са пуно савести и самопожртвовања врше службу, носе своје крстове. Он одмахну руком И дубоко уздахну.

стоје непомични као крстаче, јако постиђени, са црвеним образима, и ошамућени гледају сваки у свом правцу, он прелази даље. На реду је пети.

— Како велиш? — ... Ранац тај да скинеш... — па показује на грбу. И грбавко се присећа, па црвенећи иде даље и гунђа.

— Може, може, гос' ђенерале. — Мора се... — Ето гега се. А кад ђенерал поизмакне: — Бог'ме даље се не би могло! — Како си сад сладак! — Ја, к'и мед. — Сиђи, дошо, с коња да видиш како је. — Опрем', рођо...

— Како си сад сладак! — Ја, к'и мед. — Сиђи, дошо, с коња да видиш како је. — Опрем', рођо... и тако, што даље ђенерал све искреније.

А зашто жаба нема реп? Али сад је пуковник мало умирен тишином, трепће задовољније и шмиче, само му је лице и даље званично-озбиљно, јер зна да га погледају са разних страна реконвалесценти, којима је ускратио једино задовољство да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

с назнаком трајања путовања Ливерпоол—Qуебец 7 дана, Марсеилле—Батавиа 22 дана, Хамбург—Сан Францисцо 102 дана, и тако даље. Небројено сати провео сам испет на прсте пред тим картама.

Не знам да ли се на тим путовањима и даље смртно заљубљивао или није, али знам да се није нашао код куће кад сам се ја родио, и да ме никад није видио, јер је

А ја сам остао у крилу мајци, која је и даље остала у њега смртно заљубљена. Готово га никад није спомињала и обарала је очи кад би га други споменули, али се

путовао са својим лађама — Ливерпоол—Qуебец 7 дана, Марсеилле —Батавиа 22 дана, Хамбург—Сан Францисцо 102 дана; и још даље, даље, у ко зна какве његове нереалне, фантастичне крајеве! ...

са својим лађама — Ливерпоол—Qуебец 7 дана, Марсеилле —Батавиа 22 дана, Хамбург—Сан Францисцо 102 дана; и још даље, даље, у ко зна какве његове нереалне, фантастичне крајеве! ...

на ланцу сата пала на врх фризуре над челом некаква ситна пахуљица, и како је он неопазице подноси, излажући даље своје разлоге с неумањеном озбиљношћу.

А ја сам бројао испатке и покушавао да им погодим даље смјене. Знао сам да му жена болује од рака у утроби и да ће ускоро умријети.

То је, најзад, и сасвим природно. Све друго и даље траје. И, најчешће, сасвим непомућено и непоремећено траје. Али ако ја затворим очи, одједном нестаје све.

постепено малаксавао, замирао, блиједио, оклијевао малко на граници чујног и нечујног, и настојао сам да га слиједим и даље, у нечујном дијелу његова живота.

И зато, увијек даље! А у моме случају, мислим да је веома самилосно дошла та вањска, случајна несрећа која ми је повриједила руку и

И мада је све друге тај догађај оставио у увјерењу да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело

час, у час кад сам био допро до крајњих граница мојих могућности и када ни без тога не бих био крочио ни за стопу даље, у час кад је неминовно морало да отпочне срозавање. Милостив удес!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.

Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље. Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... Мислио је о оној увреди.

Марко се само чудио и вртео главом. — Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком.

Тако пролажаху дани... Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао. Имања, може се рећи, и не имађаше.

— Мак' се отале, бабо, Док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље.

Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље. Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.

Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу...

»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен. Али само док се докопам пушке и добра оружја.

— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље. И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. Сретен пође уз њу.

Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом. Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.

његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље. Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.

Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости. Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом свађају, па им приступи и запита их: — Што се ви,

Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље. Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао

А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата.

— Па хоћеш ли још служити? — пита враг. — Хећy, — рече старац — него ме плати, па да идем даље. Потом га враг пита: — Шта иштеш за плату? Колико ћеш новаца?

И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати

Он их пробуди, а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јеп

Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се! А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи.

Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер — веле — може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли

једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер — веле — може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити“, па тако ту и остану.

Он ватру наложи, а сунце огране и сване се; онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду.

А цар га стане сјетовати: — Немој — вели — даље да идеш, ја ћy ти за БашЧелика казати: оног истог дана хад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада

Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На, —

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И бесно пође све дубље и даље, Незнано куда за инстинктом грозним. Док су одјеци, што ход његов шаље, Вукли се за њим по сатима позним.

Једна стара радост! Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал' страх даље иде, нагло, као вали Једне моћне снаге што је зваху робом.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Убрзо сам открио да је моја најбоља утеха била да једноставно идем даље у својим визијама стичући утиске све време, па сам тако почео да путујем, наравно - у својој машти.

у човека запањујуће снаге и жилавости, човека који може да ради тридесет и осам година, скоро без дана одмора, а да и даље остане телесно и духовно крепак и свеж. Тако је било са мном.

Инжењер је имао неколико примедаба али је после свега захтевао да се сијалица стави два инча даље од места које сам ја одредио и тек после тога је рад настављен.

обавеза и коначно дође; следила је расправа од два сата и онда је он одлучио да сијалицу треба померити два инча даље.

Фотографија овог предајника појавила се у часопису ”Електрицал Ревиеw” новембра 1898. године. Да бих могао даље да напредујем у овом правцу, морао сам да изађем из лабораторије и пошто сам окончао припреме за подизање станице за

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Од када се памти, идворски Срби су се сматрали браћом Срба у Србији, који су се налазили само на неколико пушкомета даље од Идвора, на јужној страни Дунава. Ведрих дана из Идвора се јасно може видети Авала, планина у близини Београда.

На интервенцију Словенца Коса и проте Живковића некако се ствар изгладила и мени је дозвољено да и даље останем у Панчеву. Првог маја исте године наша школа прослављала је Мајски дан.

То после подне, на изненађење свих, ја сам све одржавао у погону. Међутим, нису ми допустили да и даље наставим овај посао јер је за то била потребна нарочита дозвола.

Тај човек никада није престајао да ме бодри и да ми предсказује нове успехе, наравно, ако се и даље будем трудио. Зато ме је много подсећао на моју мајку. Џим је био обичан ложач и машиниста за парне машине и котлове.

У први мах ми се учинило као да је тај старац сишао са оне велике слике. Погледах горе и видех да се на слици и даље налази човек за кога сам мислио да је сишао са ње.

Џим ми рече да Фред није толико стар како изгледа и да је тек претурио тридесету. Он је, како даље рече Џим, пре неких дванаест година имао исте планове и замисли као и ја и био моје памети.

два су разлога зашто сам ту и даље остао. Прво, што су сви радници сваке вечери одлазили у позориште или на игранке, па је тако цео спрат припадао мени.

Осећао сам да ће доћи до кризе, што се и догодило. Винтроп је одједном одбио да и даље ради уколико се његов програм рада из темеља не измени, како би могао да одлази до Тениског клуба, до Рокевеј ловачког

Једна је омогућавала даље студирање природних, а друга друштвених наука и свака је износила пет стотина долара годишње.

Без обзира коју изаберем, имао бих обезбеђене даље три године студија на Колеџу. Био сам склон да одем на друштвене науке и наставим рад са Мериемом, идолом свих

Када сам се нашао на палуби брода којије требало да ме превезе у Европу на даље студије, и посматрао ону ужурбаност око напуштања закрчене Њујоршке луке, размишљао сам о оном дану пре девет година

”Ако наставите својом методом и даље, бојим се да Вас мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас

Ћипико, Иво - Приповетке

Они су из друштва изостали, не хтевши с њим даље ићи, били су морем и бесаницом уморени. Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају...

Одједном застану. Уочише мало даље пред собом провалу светлости и дима што је сукљао из једне куће тик до мора. Часом им се пред очи представи домаће

— Али шта се огризаш кад те се не тиче?— навлаш ће окосито младић, посмехујући се. Други се стали церити и даље задиркивати док жупан не одсече: — Вечерас ћете се шалити колико вас је воља; сада пригни шију и купи!

— усрне пред тројицу младе, насмејане господе. Они је погледаше као у чуду и пођоше даље. — Удијели дарак! — понавља Цвета и пружа руку према времешноме човеку. Господин стаде пред њу и озбиљно је посматра.

Тако, у двоумици што да уради, иде даље и мисли: „Доћи ће и за то згода!” Још му је пред очима мали комад цесте, па да заокрене пријечицом, и, сигурно,изићи

Зар на свијету има ишта јачега и вриједнијега мимо њих? А браћа окупљају живину и наредни су да даље крену. Они тек што су границу прешли, осјетише се лакши: младост их носи.

А вријеме пролази. Тога се сјетише кад негдје даље уминуше корачаји војника који су у марширању пролазили поред тамнице; те корачаје они су у памети бесвјесно пратили;

А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао је далеко води, и хтјела би даље да пожури. И опет гледа у сунце, али оно је још далеко, мада су већ врхови планина у пламену; прилази, али полако, док

вију се галебови, а крик им се мијеша са шумом мора и хуком затресених грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена живота и замире.

Туђа жена на италијанскоме језику прича јој своју несрећу. Умрло јој дијете у путу, а она иде даље, да у туђему свијету потражи свога човјека.

Искрено се гледају и траже ријечи да се боље разумију. А силан брод са чељади једне читаве вароши плови даље у дубокоме мору и свијетломе простору, испуњену плаветнилом неба и мора.

Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

да ли се опис даје са становишта њених припадника, дакле изнутра, или са становишта припадника неке друге, ближе или даље културе, дакле споља. Наша, српска култура, припада балканској, односно балканска се култура појављује и као српска.

Још је занимљивији случај Момчила Настасијевића. Он је отишао много даље: код њега се временски ток потпуно затвара, готово да прераста у митолику безвременост.

седамдесет седмом ногом кад покреће тридесет трећу, она се замислила и стала зачуђена и збуњена, није могла ни макац даље.

Она иде и даље: до идиома, фразеологизама, свих говорних клишеа почев од кратке изреке. А мораће се зауставити на тропима, текстовима

какво место и значај у усменоме песништву има такозвана колективна цензура: све што сам певач као индивидуа створи даље се преноси од уста до уста и с поколења на поколење, а задржава се и памти само оно што колектив може прихватити.

“ И даље: „Убрзах корак до првих трговина чији су спољни зидови били у огледалима. Погледам се. Гле, све је на мени измењено,

И управо се они повремено, и што даље то чешће, као густа потка уводе у неколико најбољих песама насталих између 1923. и 1927.

града: Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И свим тим, моја, протече љубав све даље.

њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И свим тим, моја, протече љубав све даље.

Управо зато што је запео што даље не може ићи, он почиње да разгледа стих у целини. И тада и примећује да стих има једнаке крајеве, па га може и уназад

сенке које не (3) Могу да се слегну не могу да лег (4) Ну у белу (5) Ову светлост уморну без сјаја (6) Даље се не сећам Не (7) Не речи се моје не (8) Сећају не („Сазвучја“) Готово да су сви односи између језичких

Пут је наслућен и показан; на другим је песницима, па и тумачима поезије, да тим путем иду даље и сигурније. Душан Матић је свакако слутио, а и знао, да својом на изглед лаком и необавезном игром у језику покаткад

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Живи били па видели. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући. Уосталом, још данас ћеш ти сама доћи к мени и молити ме да те спасем те битанге. 'Ајде видећеш!

– Пази да не наиђе, иначе одосмо у мандарине и ја и ти! АНКА: Ју, ју, ју, ју!... (Обзире се.) РАКА (чита даље:) „У његову жену, једну одвратну бабу, заљубио се Ни-ни-ко”. АНКА: Ко је то? РАКА: Не знам, неки Кинез... дакле...

(Чита.) „...заљубио се Ни-ни-ко, секретар министарства спољних послова!... АНКА: А, сад знам ко је. Читај, молим те, даље!

” ДАРА: 'Ајде, 'ајде, носи те ђаво! РАКА: Ама, није, хтео сам да кажем министров. ДАРА: Боље иди па купуј и даље новине, кад ти је мајка тако наредила. РАКА: Право кажеш! (Анки.) 'Ајде, А-ки-ка! (Оде.

ДАРА: То би било ужасно! ЧЕДА: Ако хоћеш, искрено да ти кажем, ја мислим напротив, то би било добро, јер што даље, она би у све веће глупости падала.

Нек иде бестрага! Ено му његове Никарагуе, па нека се тамо жени! ВАСА (чита даље): „Како је данашњим написом у новинама изложен подсмеху мој трговачки углед, па можда доведен у питање и сам мој

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Када је Тодорин и Магдин одлазак на гробље упослио као асоцијативни подстицај за даље временско пребацивање по дубини јунакињиног памћења, Станковић и овде спонтано бира нарочито душевно и телесно стање:

и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би јој горела, мишићи играли, чело, руке, све било у зноју.

Цела родбина из ње је произишла “. 32 И даље све са истом поступношћу, све док се поново не дође до оца и мајке главне јунакиње, и не започне прича о њеној судбини.

34 Приповедање даље тече углавном једнолико. Али има још једна, при томе заиста ситна појединост, која свеједно завређује пажњу.

коме се говори (ти) и на кога се упућује изван говорног чина (он) израстао је у примарни троделан образац „најближе - даље - најдаље” који је широко преношен на време (сада, тада, онда), на простор (овде, ту, онде), на припадање (мој, твој,

половине повезао тако што је Софкину потенцијалну тачку гледишта из друге пренео и у прву половину (именујући и даље претке као њене), и то је морало да изазове извесно „искривљавање” које је Бранко Лазаревић тачно осетио, а ми смо га

Па и кад је капију отворила, једним крајичком гледа на дошљака а другим и даље на мајку. У другом делу описа, који је наведен, то се не види, али се зато види у првом, који сада дајемо заједно са

Помоћу њега се, даље, може реконструисати модел кућног (у ширем значењу домаћег, породичног) простора, који очигледно чини језгро

пред којим смо се малочас зауставили, кад на улици Тодора са женама „губи се испред Софкиних очију”, а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног

ко именује, чак непосредно; јер, да ли ће бити они или ови, потпуно зависи од удаљености тела говорниковога (првима је даље, другима је ближе). А видећемо да може зависити чак и од положаја тога тела.

јер је њему ближе него саговорнику; то је пак оно што је између њих, ако већ није ближе саговорнику; а што је још даље од то именује се као оно.

јунакињина чула постала осетљива за простор у коме јој се тело налази: и испред њега, сасвим блиско, па онда нешто даље; и иза њега, по целој дубини цркве, до самих врата; и са обе стране, по ширини; и изнад њега, по висини, која

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Уз његову главу, која више никому не треба, отиде и оно што је народу наменио као да је проклето. Остаће и даље црква непокривена, а школе у подрумима. Вај!... Њему удари пламен уз образ, па брзо трже пиштољ и опали на најближега.

“ па позвао сејмене и одмах отишао уз планину. Ни данас се не зна шта је с њиме даље било... НАША ЗАГОНЕТКА Гласити првак из Ораховца, крај Призрена, Хамза Вукашиновић, бејаше по свршеној берби

Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време. Даље, старина је оставила правило да прваци код Шедрвана одлучују почетак и завршетак бербе: према години од пет до

Вујана нареди да жалосна поворка крене. Арнаути поустајаше и поникоше да је с пажњом пропусте, јер даље обичај не допушта да се иде. Друга је вера.

Поклао их за тили часак као јагњад, па свикао жене из села, те их брзо затрпали по потоцима. А затим пошао даље да тражи још оваких згода.

Ова ваља нама, ова млађа. Ето баш за овога агу ћемо да је венчамо...“ Не може да се сети шта је даље било. Окренула му се општина око главе, они Анадолци, све.

И тако даље што је потом било. Све излази пред очи. Још једном проклињем Косово, још једном му овако са седла шаљем млаз крваве

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето,

“ Тражи море, па га нађе, Тресну, смрви чврсте броде, Па уздахну урнебесно, Насмеја се — даље оде. Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега.

Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи. Знам, не пркоси, — Ал’ свој тако кратак живот У гроб уноси.

Поток тече даље, даље.. Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај. А под кровом наше среће Беше момче, живи

Поток тече даље, даље.. Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај. А под кровом наше среће Беше момче, живи плам.

С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут! Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор.

И зато се песник сад сећа тебека... Ја не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем.

„Дај ми само мрве оне Што са стола падну твога!“ А богатиш има тога, Ал’ је срца каменога. Нећу даље... грози ми се, Задршће ми душа жива — Кад се сетим да и данас Овде, онде тако бива.

Нећу даље... грози ми се, Задршће ми душа жива — Кад се сетим да и данас Овде, онде тако бива. Нећу даље: знамо причу Што је Христос људ’ма дао; Знамо, знамо, богаташ се: Али касно, покајао.

Сутра ће нас бол савладат’, Шаптаћемо: „У гробу је!“ Немој, туго, овде стати, — Ређаш дане, ређај даље! Прекосутра сневаћемо Да нам с неба поздрав шаље.

Подигô сам млађано срдашце, Да га плахи не погазе људи; Пођох даље, тражећи му госу, Да га вратим у рођене груди. Питао сам и тамо и амо: Ко изгуби тај адиђар мали? „Шта, адиђар?

Теби не би мио био бифтек, што нам с гóре дат, — Боље остај жедан нег’ да пијеш кисô маџарат. Зато терај даље, даље, обилази сваки кут, — Шетај двеста, шетај триста, само немој тисућ пут, Шта ја рекох? Сад поричем!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Коми фо, Анчицема, да купиш карте, то ћемо и ми играти. — Како се даље унтерлондрују? АНЧА: Ударају у фортепијано. ФЕМА: О, то је давно у моди. Штогод ново, по новом журналу.

Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би на твоје пољупце заборавио? Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу. ЕВИЦА: Ах, боже!

ФЕМА: Лес ноблес, лес модес. МИТАР: Опет почињеш? Кажи ти нама, остајеш ли ти и даље тако покондирена и луда, или ћеш бити као ми? ФЕМА: Ноблес кон нит бити паор. МИТАР: Е, кад кон нит, а оно збогом!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је време да праснемо у смех Мокрећи на своје ране и њихов сјај Од

Краков, Станислав - КРИЛА

Тада би пљачкали и силовали. Редови су ипак остајали мирни, само је и даље звонио одјек оног такта: — Један, два...

Град је растао као из бајке. су један секунд у читаву вечност. Жиц тезале, а лака крилца покретала. Аеро падао и даље, само је сад пад био блажи, клизав. Постепено се реп спуштао. Један потрес затресао је поплашен тице од платна и жица.

Чуо се пригушени говор. Примане су заповести. Тихи се гласови укрштали и сударали. Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ.

Сад ће нас напред... Али они ипак нису пошли напред. Тишина је и даље владала на положају, само мало после поче непријатељска артиљерија да грми. Погледи се поново сретали.

Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле. Али је он и даље живео. Доктор Сурден је прошао кроз бараку, погледао онога који није хтео да умре, иако су лекари то предсказали, и

И Душко је одједном осетио тугу као да лежи крај нечијег мртвачкога одра. А пуковник је и даље говорио, а највише о својим болестима. Шта их је он само имао.

Сутра су требале да приме рањенике. Прозор је био затворен и никога у соби није било. Душко је дрхтао и даље. Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је... Није се први пут та сенка јавила крај њега.

Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме. Опет је настао мрак у коме је и даље онај кркљао из грла. И он се хтео да пита: — Зашто се људи убијају... али се нешто збркало у њему.

— Јесам ли рекао да је луд, питао је војник извлачећи се из полусрушеног заклона. Ипак се гребен и даље весело руменио на сунцу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

Сви су се они стапали све више у опште бисерно и угушено плавило овдашњих птица, неба и даље пучине. Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу, чија су се

Прва велика зграда у близини, даље од мора, је „Гранд Хотел“, за чијим су столовима искупљени сви белци Конакрија, Има их десет–петнаест за двадесет до

чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се

Мало даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грозн

Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао. Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама.

он одмах удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао. Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима.

Један од мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом

Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као

косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а мене наговорио да продужим даље у грознице, у змије и у саване!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Та Смедерево!... Децо, каж’те ми! РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале. СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали!

Ал’ шта ћеш под ноћ с овим дететом? СТАНА: Ваљда ћу доспет до Смедерева? ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима...

Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог шибља издижу Кô

СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт... (Гласно.) Сад збогом, људи! И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље!

(Гласно.) Сад збогом, људи! И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана.

Већ лепо иди, У мојој кући нећ ћеш конака. А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину?

(Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!... Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави дима шарају; То је колиба... О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви!

) Па, Колебане, шта Главаш вели? Мисли ли данас моју послушат?... КОЛЕБАН: Не рече ништ’, Нит’ сам га хтео даље питати, Да не бих какву сумњу будио.

Ја ћу је мојим ножем срубити! ДРУГИ ТУРЧИН: Не дам је теби. Од мене ће је паша тражити! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Даље одавде, сви! Од моје пушке паде Станоје, Мој ће му ханџар главу рубити!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У Књажевцу се тај друм дели: један крак иде у северозападном правцу на Зајечар, Неготину па даље низ Дунав, а други окреће јужним правцем и иде тако до варошице Алексиначке Бање; ту прође кроз бањски кланац, па се

Ово је ради бољега разумевања ствари, а сад да наставим даље причање о Хрватовићу. Кад је Хрватовић био сузбијен од Грамаде, он се друмом, који мало час споменух, повукао

који мало час споменух, повукао Књажевцу, а кад је 25 јула и Књажевац морао напустити, он се истим друмом повуче даље Алексиначкој Бањи, и ту се заустави у Бањској клисури, да у згодном теснацу (кроз који, као што већ споменух пролази

Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок преко Лукова до Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који

бока алексиначких и делиградских положаја и старати се да их освоје и ту да сиђу у моравску долину и њоме окрену даље на Параћин и Ћуприју, или ће, ако освоје Луково и Бању, обићи алексиначке и делиградске положаје, па це упутити правце

би пред собом тврде алексиначке и делиградске положаје, а ако би ударили левом обалом Мораве од Суповца па на Тешицу и даље низ, Мораву, не би имали да савлађују тако велике сметње, као на децној обали.

у мирно доба за време логоровања неки шанчеви, али то је само једна линија и кад би она била пробијена, Турци не би даље наишли ни на каква утврђена, ако се не би на брзу руку у време саме борбе подигла. Ето дакле како сад стоје ствари.

Ђенерал рече војсци неколико одушевљавајућих речи, па онда пођосмо даље. Грмљава топова и праска пушака бивала је све јаснија. Дан је био диван и свеж.

— И онда још дода: Еј, кад ти постанеш ђенерал онда ће се моја левча пребити, јеси ли чуо? — и тера даље. За десетак корака точак излети и возар се закопрца на калдрми: — Гле, истина се пребила!

— Не ругај це вери, безбожниче — рече кроз нос попа, па оде даље. — Па како ће твоја молитва помоћи војсци, кад ни мојој левчи не може да помогне.

Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело. А y моравској долини села су честа; и сва та села на левој обали Мораве, од

Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело. А y моравској долини села су честа; и сва та села на левој обали Мораве, од наше

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ И Све што даље време хити, Све се већма прошлост грли, Све се већма моји мртви Мени чине неумрли.

“ ВИИ Сунце с’ роди, па завири У поноре мојих груди; Ужасне се, па ме мане, Пође даље путем својим. Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То се зове дан.

“ XXИ Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Отуд даље — кô да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину, Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето

“ Тражи море, па га нађе. Тресну, смрви беле броде; Па уздахну урнебесно, — Насмеја се — даље оде. Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега.

XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје, Да с’ гробови даље виде. Нека ради ко шта хоће, Слободно је, свак по своме, А ја мртве моје дижем, Па у срцу носим своме.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

За време рата између човека и машине од челика не прави се разлика. Долиј мотору бензина, и терај даље. Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо. Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо.

Долиј мотору бензина, и терај даље. Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо. Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ.

Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се. Пред нама груну разорна граната.

Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара. Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо. Одједном грунуо је сложан плотун из бугарских ровова. Следио сам се.

Следио сам се. Али одмах сам се прибрао и учинио: — Пст!... Не одговарај!... Пренеси даље! — наређивао сам полако. Мускули су били набрекли. Пушке напете. „Уре, уре, уре!“ — проламало се из бугарских ровова.

„Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари. — Само кад се појаве, пуцати! Пренеси даље! — говорио сам полако. Настало је напето ишчекивање. У мени је навирало неко зверско расположење.

Командант је био отишао пре нас, и како стигосмо, он нареди да наш трећи батаљон изиђе још даље напред. Ја сам био у првом батаљону, те нама нареди да останемо као резерва.

Упутили смо даље људе да донесу артиљеријску муницију и још истога дана, пред вече, грунуше наши рововци. Петнаестог септембра увече

— „Комисија“ је примила ваша опажања к знању и управљању — вели шалећи се капетан Радојчић. — Да видимо сад даље. Такво је, дакле, стање било петнаестог и између петнаестог и шеснаестог. Аја.

Светислав поче: — Освануо је шеснаести стептембар. Пред нама се указаше бугарски ровови. Заиста нису били даље од педесет, шездесет метара. Укопали су се на исти начин као и ми.

— Узели смо сигналне барјачиће. А место плеха исекли смо неколико кутија конзерви. У заповести је даље био изложен план нашега напада. У првом борбеном реду биће први батаљон.

— Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље. Предраг настави: — И лево и десно праштале су пушке и чули се јуришни поклици.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

јасније него и из многих Бранкових рођених стихова, видети шта је он све смео а шта морао одгурнути да би могао ићи даље, колики већ знатан резултат мимоићи а којих се све испитаних путева поетских функционисања одрећи.

све до Бранка самог, у неким његовим недовршеним и тек после његове смрти штампаним рукописима па, право говорећи, и даље, много даље, све до дана данашњег.

самог, у неким његовим недовршеним и тек после његове смрти штампаним рукописима па, право говорећи, и даље, много даље, све до дана данашњег.

Нисам, даље, хтео правити ни искључиву антологију лирике. Пре свега, нисам смео не унети у овакву књигу дидактичну поезију Мушицког

Потом сам основицу поетских текстова проширивао и даље: узео сам у обзир и баладу, и песничку приповетку, тако карактеристичне по то време; унео сам и прегршт сатиричних

Идем даље! Ов'лико сад с пута мога чујте, И гди сам год, возљубљени, ви ми ту здравствујте! Око 1807. Павле Соларић

Тако се природа обрће вечно, сама једнака, Све на земљи што је мени подлаже скорој... Даље, душе, даље! Гле како Дунав струји огромно, Купећ капљице, там’ у море сиње носи.

Тако се природа обрће вечно, сама једнака, Све на земљи што је мени подлаже скорој... Даље, душе, даље! Гле како Дунав струји огромно, Купећ капљице, там’ у море сиње носи.

Све може храброст вољом са божијом здружена крепко. Данашњи дан ће одсудити снагу ти мишце и духа. Даље ће т’ Мајка Анђелија тамо упутити млада, Гдино вам браћа под праведним скиптром уживају срећу.

” Узабраће, можда, још и који цвет, Па одморан ићи све даље у свет. А кад падне вече и вечерњи мир, Зашумиће јаблан, протећи ће вир.

Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш. Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид.

Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о место. Даље идеш, у лугу кроз грање бели се нешто; Несташно ту се момче с младом девојком сигра.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па, вечно жељан тога призора, Крвавом бојом жели спитосат Зрцало сјајно неба звезданог... Ал’ даље! (Чита.) „То је порука, Којом Бајазит, скоро свемоћан, Венецију ти тресе свирепо...“ Ох, Венецијо! Што нисам муж?

ДРУГА ПОЈАВА У врту пред кнежевим двором. Капетани: Ђурашко, Бошко и Богдан, а мало даље Вујо перјаник прислонио се, замишљен, уз дворска врата.

ЈЕЛИСАВЕТА: Та још си млад. КАП. ЂУРАШКО: Кад тако кажеш — ја ћу живети. ЈЕЛИСАВЕТА: Живи! Али сад даље, одлази! Јер тако ми се чини, Ђурашко, Да са Станишом Ђурђе долази. (Капетан Ђурашко одлази.

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми! Заборавићу крви источник! Заборавићу млеко мајчино! Заборавићу бега Ивана! Заборавићу свезу

] ЧЕТВРТИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Ноћ. С једне стране мрко црногорско стење, на другој се види полумесец: Станиша сâм, а тамо даље Бошко, Богдан, Станојло, Мира и остали бегунци. СТАНИША (ударајући ножницом од сабље у стену): Отачаство камен!...

Са таком свирком громко праћени Младенци пусти даље летеше, Док нису ногом своје мрзости Од Црних Гора гробље створили И на том гробљу крст оборили...

Ах, бабо! бабо! БОГДАН: Ах, оче! (Хоће да га пољуби у руку. Радош га отисне.) РАДОШ: Одлази даље, срамна неверо! Даље, подсмеху моје старости! Даље!

Ах, бабо! бабо! БОГДАН: Ах, оче! (Хоће да га пољуби у руку. Радош га отисне.) РАДОШ: Одлази даље, срамна неверо! Даље, подсмеху моје старости! Даље!

(Хоће да га пољуби у руку. Радош га отисне.) РАДОШ: Одлази даље, срамна неверо! Даље, подсмеху моје старости! Даље! Ил’ ево кажи гласом покајним Да ћеш се стидет срамне издаје И вратит себе своме оташтву...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, жено, не! Немој уздахнут више никада, Та крвав ти је сваки уздисај! Па ако и даље тако уздишеш, У крви ће ми престо запливат... ЈЕЛИСАВЕТА: А ја ћу плакати.

Па шта ћеш даље са тим сузама... Мало л’ је жртви?... Искажи жељу, клетво небеска, Децу и старце — све да прогоним!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Умир’ се, чедо, И заборави Санова лажних грозне призоре — Почини, иди, сневај и даље — Још може мајка санка поноћног Најлепше своје чедо послати Да ти са својом нежном ручицом Уображења страшне

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Зар није тако, брате Крстане? — Тако је, брате, тако... И блентави је Крстан и даље нешто мумлао. претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек.

— Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад било, а какав је земан настô тешко да и' и буде, — дочека неко

Давид: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву кукуруза. Тужим га и тужићу га што се даље и теже море! Судац: О-хо, људи, људи! Што још човјек неће доживјети у овој будаластој Босни! Јазавца тужити!

„Добро, каже, ама јеси ли ти средио у глави како ћеш тог јолпаза тужити?“ „Јесам. Тужићу га што се даље и теже море.“ „У који мислиш суд?“ „Па ја млим, жено, у окружни, јер је штета велика.“ „Ето, Бог те не убио!

Давид: Крсног ми имена, не смијем. Не смијем, људи! Још ви не знате што су наше газде. Паметни сте, учевни сте да се даље не мере, али... Судац (још живље): Кажи, не бој се ништа! Давид: Ама, казаћу, па нек иде глава!...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И не видиш ништа и корачаш даље Плачући што небо само сумор шаље. О, мислиш ли, можда, постоји Лепота Далека и чудна, непојамна ником?

Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока. Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела!

О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем

Опраштајте зато наше речи грубе. Опраштајте клетве и пирујте даље. Хвала вам, што наше освежисте трубе, Нама које ветар у ваш кутак шаље.

Зима је царски вео пољем плела. Река се мрзне, али покушава, Све чари које даље југу броде И раскош зиме да у себи сточи.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изгубио и писмоношу и управника поште и... АНЂА (чита даље): „Поступићу тачно по упутствима која си ми у њему изложила”. ЈЕРОТИЈЕ: Дивота! Твоја ћерка шаље упутства!

АНЂА (чита даље): „Једва чекам срећан час да притиснем...” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на

Будибокснама! (Чита опет.) „Плава риба, кљукана династија”. (Тргне се.) Ама, господине Вићо, шта је ово? (Чита даље.) „Локомотива, округ, трт, трт, трт”... (Погледа у Вићу па наставља.

Тада већ ни отац ни мајка неће имати где...” (Престане читати.) Ово даље те се не тиче! Ето, сад знаш! Јеси разумела?

(Чита.) „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”... (Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...

(Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...Тачан опис овог сумњивог лица непознат је властима! Једино се зна да је то млад човек.

Зашто? Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда... 'ајд', читај даље! ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу до сада уоченоме, у томе се срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом

ЈЕРОТИЈЕ: Млад? ...Је л' знаш сигурно да је млад? АЛЕКСА: Па јесте, млад је! ЈЕРОТИЈЕ: Добро, онда даље... (Чиновницима.) Па припитајте га и ви штогод; ја већ не умем да се сетим шта још да питам.

БОКА: Ал' ја се нисам бранио. КАПЕТАН: А ти што ниси, брајко! Ко ти је крив, што се ниси бранио! Читај, читај само даље!... ВИЋА (чита): „Ив признања окривљенога излази да је он нихилиста, у вези са највећим иноземским револуционарима...

(Жики.) Је л' мора, господин-Жико, да се чита писмо? ЖИКА: Па оно, мора! ЂОКА: Боље, немојте читати даље. КАПЕТАН: Ти да ћутиш, јеси ли чуо! (Милисаву.) Је л' и ти, господине Милисаве, велиш да се мора читати?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Промена у језику одговарала је промењеној културној политици: и даље је у српској култури главну реч водила српска црква, али сад с изразитом оријентацијом к Русији.

Утицај свештенства у српском друштву и даље је опада, а на тлу Аустрије напредак просвете ширио је круг заинтересованих за демократизацију културе.

Правцем који су они означили ишло се и даље. Каснији развој је доносио и све већу стилску диверсификацију. Разиграна машта појединих писаца водила их је у

представља посебан књижевни систем, и што се тиче типологије, и поетике, и књижевних жанрова, тај систем је наставак и даље развијање старословенског наслеђа, створеног за новохристијанизоване Словене на рановизантијским узорима, а на светом

Па ипак, и у таквим приликама оскудно књижевно стварање и даље је окренуто идеалним јунацима онога типа које је остварила средњевековна књижевна продукција.

в. У монашкој литератури, која и даље преовлађује, издвајају се дела на народном језику у која спада путопис у Свету земље Јеротеја Рачанина из 1721, као и

Доситеј је зачетник нове српске књижевности, с огромним утицајем како на наредне генерације писаца тако и на њене даље токове, све до данас. У последњим деценијама 18. и првим деценијама 19. в.

Највише му дугује највећи српски песник П. П. Његош. Главно поприште културног живота остало је и даље на северу, у данашњој Војводини и у српским насеобинама у Мађарској и Румунији.

Горски вијенац почиње као песничка визија, наставља се као политичко-историјска драма, прелази даље у венац епских слика из народног живота, а завршава се призорима заснованим на паралелизму историјских збивања и

Аустро-Угарске (Војводина, Босна, Херцеговина и српски крајеви у Хрватској) немачки су културни и књижевни утицај и даље осећао. У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај.

У књижевним иновацијама даље је ишао Растко Петровић (1898-1949). У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о

Приповедање у роману тече паралелно у садашњости и српској културној прошлости, од краја 18. в. па даље. Али суштина није у паралелизму и поређењу двеју стварности, него у трагању за дубљим историјским током, за живим

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô; Али једно срце, друго судба жели: Ја по судби морам, што она придели. Видиш оно стење што се небу пење?

Не чује се тица, баш никаква гласа, До вечите хуке безбожних таласа... Не знам даље стазе, не знам даљег пута, У ’вакој се гори најлакше залута. [. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре? Ил’ небо, можда, даље путује, Да моју клетву више не чује? Па звезде плачу, небо тугује, Последњи пут се с земљом рукује...

И само дотле, до тог камена, До тог бедема — Ногом ћеш ступит, можда, поганом. Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти

“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша. Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало. На слави, имендану и даље била вечера,

На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало. На слави, имендану и даље била вечера, гозба. Али не као пре.

На слави, имендану и даље била вечера, гозба. Али не као пре. Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу

Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.

Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.

Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих

Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује. А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. То је за Младена било најтеже и најгоре.

И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста,

песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље. Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.

Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији. Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.

не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.

Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца. Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање. Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

такође и утук против демона сна (и смрти) у песми о Гилгамешу, XИ, в. даље ѕ. в. Пшеница. Још у неким случајевима доводи се к. у везу са култом мртвих и предака: полаженик (који је предак, упор.

и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио да му се сестра растргне коњима на репове. Даље се каже да је из крви невино убијене сестре никло с. и босиље (Вук, Пјесме, ИИ, 5. Упор. и ТРЂ, ННЖ, 5, 9).

се после дају сиротињи (СЕЗ, 16, 254), гомиле дрва које се на Беле покладе пале да би се мртви огрејали (СЕЗ, 19, 30). Даље, т.

бијелу народну ношњу, расплету косе, у прегаче ставе убрано цвијеће и пјевајући прођу кроз поља бацајући било што даље од себе. При томе опходу настоје да прођу преко три моста или преко три крижања, јер ће тада било боље дјеловати.

) и продужи даље (СЕЗ, 70, 1958, 389). К. се на Пресвету (први дан Духова) уплиће у венце у цркви и затим употребљава за лечење

Ћипико, Иво - Пауци

Газда чита и даље и чини се невјешт. — Немам чиме утрнути божићне свијеће, се исти плачљиви глас. — А што? Немам чиме ни купити је ....

И погледа на Цвијету, која се наднијела над пламен од ватре да јој се боље види плести чарапу. Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте. Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама.

— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином. И наручује даље, и пије преко мјере, управо вино вином гаси.

Удараш у образ мени и Ради .... Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено! ... Раде примиче свакога дана... Оно је моје дијете!

—Видиш, кад је човјек сам, може са собом да разговара... Разговорна је ова пећина! Слушај даље као да нешто јеца... Дубоко је то доље. Ти се страшиш? Не будали: са мном си!... Вода је то: протиче ....

—хоћу. —Вјенчај се .... покори се попу... није вајде даље завлачити... — Не браним ја, — насмија се Раде, па, уозбиљивши се, настави: — Не знаш ти , оче ,..

Хтједе да се поврати, али радомилост да их по дану види превлада, и крене даље. Био је кроз оно два мјесеца, у друштву, три пута овдје, у овој улици.

Путем сунце жеже. По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и даље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола. —Данас бих био и ја жео, — вели Војкан, —— вријеме је...

—Ја бих из твоје руке пио, па да је отров, — вели Илија, — брат си ми! Петар улије за се литру и сједе даље од брата. — Што се срдиш? — опет ће Илија. Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је... Могли смо као браћа...

„То је доратова стопа” , помисли, „рекао бих да му се није журило, судећи по бацању стопа у снијегу”. Идући даље, опазивши људске стопе, устави се на савијутку, прама чопорку кућа што с лијева леже у снијегу.

Ја пожурих и у томе изгубих Илију... Срећом, набасах на шипражје, а видим: не може се даље, — ко ће сили одолети? па се заклоних ту, чучим огрнут и тако дочеках зору... И ево ме сада овдје...

Раде се нагло диже. —Куда ћеш? — упита старјешина. —Идем . —Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље. Идући узбрдицом, сам, у пустоши слути у себи зло по оца.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.

Јелена је, иначе, и даље остала да чека. То смо знали већ сутрадан пошто смо у јендеку, у близини манастира, пронашли сиротог врача Јевђенија

којих разлога сви одреда прибојавали, остајао је жив, додуше и сам везан за постељу, али, изгледа, далеко од смрти, даље него икад.

За мене је Лаушево наређење било јасно: рекао ми је да их по сваку цену доведем на Кулу и мене се даље око тога ништа не тиче. Тако сам и поступио.

Трајало је то читаве две године. Опоравио се, ојачао, повратио пређашњу снагу, али је и даље остао тмуран и горак, раздражљив и жесток.

Она је устала, лагано, и даље без трага узбуђења на лицу, пришла прозору и наслонила се на ивицу зида. Била ми је окренута леђима. Гледао сам је.

Али ништа. Она је и даље била мирна, као стуб, витка, красна, прелепа у својој уздржаности. Нисам могао да издржим ту тишину па сам наставио да

к себи ту несрећну жену, утоли у њој глад и пожуду, или је бар управи ка другом мушкарцу, али молим те, Свевишњи, само даље од њега, Доротеја, твога слуге.

Оно што се у одаји даље дешавало, нисам видео. Нисам чуо никакав шум. Ипак знам да се бацила на кревет, зарила лице у јастук и бризнула у плач.

Нисмо показали чиме располажемо, код наших напријатеља остала је и даље нерешена загонетка: ко смо ми, какви смо, шта намеравамо. Разбојника је као плеве.

А шта даље? Глас, а не Брзан, избациће нас одавде. Кад сам му то рекао, он се разјарио. Ти си, вели, крив што ничега овде нема

Видим Дадару како поново покушава кад му прва стрела не успева да допре до Доротеја. Видим и овога и даље мирног и спокојног.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја Ја блудим даље... Ал' куда? и камо? Нит разум каже, нити срце зна!

натраг зове, Спокојно оне зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад Не чују оне више тад; И само тужна успомена Остаје даље за времена. 1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме.

Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!... Мило дете, Тим нећу да вас морим сад, Ја волим кад се насмејете, И мене онда мине јад.

Музо, хајдемо њојзи, јер то је сестрица твоја. 1888. ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ Равна шајкаша поља, остајте збогом и даље, Растанка нашег куца последњи, ево, час... Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље: Небо нек чува вас!

1892. КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК Ученик Честити Клеоне, кренимо се даље! Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у јутарњој тами.

И анђео његов тако попадија одсад биће, Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће. А наш бедни стихотворац? Још ће даље шому пити, Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити.

И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал... 1883. ПЕЋИНА НА РУДНИКУ Трипут црни гавран загракта и прну Над мрачним кулама Островице

У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим. А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!

5. Слева крај друма што Лозници иде, Но даље од ње, а Зворнику ближе, Одакле села босанска се виде Изјерен мало, крст се један диже.

“ И даље нисам прочитати могô, Јер слова беху истрвена много. 8. Сури споменик старих поколења Над сниском хумком угажена гро

“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија.

“ Но сузе малога бага Тронуше доброга кмета, те говор прекину даље, И малог Амора онда с краваром кметици шаље. „Ал' прво накричи, овај, да мале чакшире справи, Јер, вели, свињар ми

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Желите - а то је за мене заповест - да у писмима наставим моја расматрања и причања. Ви ћете и даље пажљиво слушати и запиткивати ме, као и летос.

Још даље у временској позадини назирем војске Лаудонове, Принца Евгенија, Максимилијана Баварског, Сибињанин Јанка, јаничаре Ћуп

Сви су се они овде борили; а још даље, у прошлости, таласало се овде Панонско море, и праћакали се, ваљда баш на овом месту, морски пси, китови и делфини.

Излазећи из кола мал’ што не падох у наручје једном чичерону. Ја му захвалих на свесрдном дочеку и хтедох поћи даље. Ал’ га се не могох отарасити догод му не запретих шамаром. Шта тај дрипац све не уображава!

Она зграда са високим портиком, то је астрономска опсерваторија; мало даље стоје зграде са становима научника и просторијама за њихове састанке. Ово овде је славна библиотека.

“ Он седе поново на клупу, осећајући да су му ноге утрнуле од узбуђења, прибра се и поче даље да размишља. „Да, оне су паралелне!

Прелиставајмо историју даље! ...Јулиус Цезар искрцао се, у потери за својим побеђеним противником, Помпејем Великим, са својом малом али

Неки су мислили да се треба на томе првом акту зауставити, па задржати до даље одлуке Јулијански календар, који би се у својим датумима разишао од Грегоријанског тек 2100-те године; неки су опет,

Они који у сали остадоше не могоше видети шта се даље дешава, него чуше само урнебесну вику, претње и псовке и, у тој помамној бури, изнемогли глас врховног поглавара

док не стигнете до места где се Драва улева у њега и савија његов ток од запада ка истоку; пођите Дунавом још мало даље, док, после једре окуке, не потече једно кратко парче реке од севера ка југу. Ту, на његовој десној обали, лежи Даљ.

Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне. Па ко би могао веровати још у ону кристалну сферу!

Она се и даље креће и окреће, па ево, баш због тога, уздигао се Месец над Дунавом. Блага месечина облива мој стари врт, а у његову

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

У овом периоду значајније се развија и оригинална књижевост за децу (и даље су, наравно, присутни преводи и прераде, што можемо закључити и из познатих Змајевих песама-обрада: „Лењи Гаша“, „Пура

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Улази Сарош. САРОШ (не сме даље да крочи): Добро јутро! Смем ли? ТАШАНА Море, улази! САРОШ (несигурним кораком корача).

САРОШ (несигурним кораком корача). ТАШАНА (показује му на миндерлук): Седи. САРОШ Зар и да седнем? (Бојажљиво, даље од Ташане, полу седајући клече.) ТАШАНА Шта је? Јеси се испавао, одморио? Шта је то ноћас било? Опет твоје.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тачно је осетио мајстор Коста моћ шора, и да не може ни од даље од шора. Не само да је у њему остао, него је, некако кад му би четрдесет година, у том шору и кућу купио.

” То је говорио тако као да нешто зна што они не знају. Али га нико даље ништа не пита. Кад у једној породици почне да не ваља, ћутањем се бар одлаже оно што ће и тако доћи.

И тако даље. И данас је над гробом госпа Нолиним чувена игра сенки. То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и

Бошко се после смрти детиње променио према жени и кући. Био је додуше и даље човек који зна зарадити — ванредно вешто је посредовао у трговачким пословима —, који уме прилично почувати оно мало

У варошици се причало даље: да јој је отац кријумчар, па робијаш; а после, кад се боље открила природа странкиње, да јој је мати вештица.

Али је ту домаћа сплетка око „интимног” догађаја једне богаташке куће прекинута, и Љуба је и даље успремао авлију и радио башту, и није марио за своју сенку, утолико више што се старац више није сунчао.

Нола Лазарићка, што даље, све је више била Нола Перчинова. Узела је у администрацију све велико и разноврсно имање свога мужа, земље, људе,

Јулица ми рече и нешто горе. Оно што за те крајцаре купи, наравно ситнице којекакве, даље продаје... Не ваља то... А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на

— Сирота госпа Нола! морала је у великој невољи и даље плести и слагати човечно и скандалозно. Да развод брака успе брзо и просто, дала је веће прилоге обема црквама у

као да јуче ништа није говорила, госпа Нола позва Швабу у своју собу, да с њим поразговара о томе шта ће учити даље, и где би највише волео да се школује. Дочекала га је раширених руку.

објасни да је то школа у којој би он постао инжењер, и да и то дуго траје и доста кошта, и да је још Белгија много даље и од Граца и од Беча. — Е, сад ми је јасно. Шта је инжењер, знам. Добро.

— Људи се и даље бунили и скопо претили. Паланка има од времена на време потреузрујавања и јуначког става; и кад почне нешто бранити,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

признати морам да ја са жалоснима плачем, а с веселима певам, ил’ ми се оће ил’ неће, па ко зна боље, широко му поље. Даље мојим г.

— »Оћеш ли допустити да те донде отпратим?« Роксанда ништа не одговори, и наш учтиви путник узме је под руку и пође даље.

зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље стари рукопис превртати, који придодаје да се наш млади путник с Роксандом венчао (опет мало изгрижено), да се

»Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос! Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо. Ви нас поштено с огрижајима поранисте. Све крпеж и огрижај.

За кратко време Роман течно научи читати, и свештеник размишљавати стане шта ће даље с њим почети. Похвално је поведеније они који своје дете јошт из млади ноктију с оним упознавати паште се, које ће им

Видиће се међутим даље да је наш Роман, где гођ је нужно било, новаца имао; премда ја нисам никада дукат у мојој руци видио. — »Како то?

Он не узможе даље трпити нападеније вооружани; тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју,

Пређе него што даље чудеса овог витеза видимо, по заповести Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду,

што ме је Меркур при самом помислу у тајнопуну ову палату ући за уво повукао, и опоменуо да се не шалим ако мислим и даље купуса јести (купус је моје најпријатније јело).

младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге, гди придода да је исти младић неописане лепоте.

Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња.

Ако сте, дакле, ради и даље читати, то преправите другу форинту за сљедујушчу част. — Онима пак који су љубопитни видити шта се даље збило, за

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— А јеси ли бар искупио људске болове? — Не, болови су и даље остали међу људима, јер, веле, живот је бол и без бола нема живота. — А јеси ли бар познао и видео живот тај?

узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

Гледај, молим те: очево чело, теткин нос, теча-Симине уши, ујнина уста, и тако редом даље. И у том се погледу тако далеко ишло да сам, слушајући свакодневно то па то, почео најзад стицати уверење да сам ја у

“ Вама се већ преврће у стомаку, али из обзира према младој мами или најстаријој сестри ви и даље правите љубазно лице, милујете малу наказу по косици и одговарате јој: „Јесте, јесте, душо, видео сам, врло лепе пипе,

Под тако тешком артилеријском ватром посрнула би и свака друга, много искуснија војска. Ја не знам шта је даље било, сећам се само да сам чуо ударац мотке о леђа министра просвете и чуо његово очајно: „јаој!“.

Он вречи као јаре, прште му варнице из образа, али ја, свестан своје министарске неодговорности, бријем и даље. Па онда, сањао сам као даље, како сам ја митрополит па ухватио проту за браду и псујем му сто богова, као да сам

Па онда, сањао сам као даље, како сам ја митрополит па ухватио проту за браду и псујем му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда

и на основу самога закона школског мора једном напустити тај разред, он је остајао доследан своме мишљењу и упорно и даље одлазио у исти разред.

бивало је и мртвих, који су успут остајали; али ми остали, које је некако мимоишло смртоносно тане, надирали смо даље предосећајући да што ближе победи тим ближе све већој и већој опасности.

Терао сам и даље у томе одушевљењу: загрлио сам и пољубио комшију бакалина; па сам загрлио и пољубио и једну удовицу, мајкину

— Да, да! — тврдим ја, сав усхићен што ме се професор тако добро сећа. — Ја тада рекох теби, ако будеш био и даље тако немарљив и небрижљив, да ћу те казнити.

А једна мисао изведена и исказана, то је реченица. Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Одмицали смо споро, да се не би још издалека чуо шум. Од непријатељског ескадрона нисмо даље него три стотине метара. Чини ми се, видим тамо и неку ватру. Куће се притајиле. Онај пас залаја.

Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће. Пред зору смо прешли неку реку. Око подне задржасмо се на багрданским положајима.

Бугари су на југу пресекли главну пругу и претила је опасност да нам запрече даље одступање. Притешњени са свих страна, додирујемо се готово леђима са трупама на бугарском фронту, онда се заједно

А ту су стали као замрзли, очајни због даље неизвесности. Први пут војници су застали неодлучни. Видели су они да отаџбини нема спаса.

Пред Јанковом клисуром стало се, и ни маћи. Кроз клисуру, а и даље, комора се заглавила: стока попадала, кола се поломила.

На једним колима сломљен точак, војници истоварили сандуке и неке казане и подупиру кола одсеченим стаблом. Мало даље наиђосмо на ватру. Коморџије простиру сламу да прилегну.

Преко влажног одела слагао се сув снег. Шињели се на нама замрзли, па изгледају као да су од блеха направљени. Даље се није могло. На самом превоју застадосмо, док кијамет мине.

Њима је најтеже. Кућа им је пропала, даље немају куд, а овде никога не познају. На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на

Паде Петар са затварачем. Ми се дигосмо. Један дохвати затварач. Приђох Петру. Али он је издисао... Мало даље на друму лежи поднаредник Жика, јечи, а и коњ поред њега рањен, и већ се тресе.... Запали су у сноп митраљеза.

У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана... Косово поље... Сузама је заливено, песмама је опевано.

— Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин.

Размештали смо се поред ватри. Бескрајно небо је жмиркаво треперило, док су кола коморџијска и даље шкрипала. Људи покривени преко главе шињелима и шаторским крилима лежали су крај утуљених угарака.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље. Жудње ми чуче обалама ко вредне праље, Кад се из села небу диже високи танки дим; Док се очима зеленим, чудни херувим

Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље...

И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље... А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи

Ја ћу сад да говорим даље о једној потреби као што је јести, нпр., и то много јести: више но што је потребно да човек одржи себе у животу, више

не би те могућност смрти ужасавала, нити би писао из користољубља - да одгураш ма и успомену на себе што је могуће даље преко гроба! Сада пак покушавам да мислим друкчије. Најпре, шта Шта?

Нити опази кад река избаци тело на обалу И ван живота настави своје течење: Нити јој поглед у стању пратити даље Линију њену успалу: Већ тихо клоне с њоме општење Баш на граници самој разума.

мене једина реч, Једино име коме одазива ми се дух, У свим правцима тада закорача мој лик А шум корака тих не схвати даље слух.

Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав све даље.

и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав све даље.

толико дана већ како напуштају ме ствари, И моја приврженост, за њих, са њима да одлази, Само дубоко плави круг све даље што се шири, И какав бледи одблес даљином што пролази!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Толико је о томе мислила да се једнога дана откинула од дна и с таласима кренула у висину. Шта је с њом даље било ни рак-самац не зна да каже, иако сваке вечери излази на обалу. Корална грана нестрпљиво одмахну главом.

Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље. Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки...

— Не кидај ме, не убијај! — јауче купина, али Ведран ни главу не окреће, већ искидавши је крете даље. Баш је будала! Своје златно јајашце оставио да по планинчини врат ломи! И ко зна колико дуго!

Као ветрић су јој кроз прсте промицали, лепршали даље, нестајали. Још је једна једина чахура од читавог снопа била неотворена, а онда се и она распукну и три пара светлих

Међу њима, у школи или на игралишту, осећао се као међу некаквим суровим џиновима. Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу. Тамо му се сви ругају, ћушкају га и смеју му се. — Нисам ја за школу, мајко!

И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука. Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме.

Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо. Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу

Крилати Белко поче и од сопствене сенке да бежи, у траве, све дубље, и све даље. Тако и на речну обалу изби. — Гле, какво сребрно чудо!

»Ово ти је, будало, крај!« помисли али га сенка орла прелете. Једва корак даље од стене стрмоглави се орлушина и рече људским гласом: — Не грчи се, дужник сам ти!

Сви као један, узели су метле и лопате у шаке, али ђубре је и даље расло, ругајући се свим њиховим напорима. Затворени у куће дечаци су с тугом гледали бивша игралишта, али најтужније

Али, била је устрајна. — Да почнемо, да почнемо! — понављала је. — Важно је почети, даље иде и само... — наваљивала је метлица, све док дечак није с њом изашао на улицу и почео да чисти.

Каса свечано утону у ћутање. Шта и да каже о сјају царског двора столицама и лонцима који даље од сиротињске куће нису макли?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу... Јер... — Ах, мој брат никад срећу да не види што ме одоми, ожени...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ми пут свој знамо, пут богочовјека, И силни, као планинска ријека, Сви ћемо поћи преко оштра камâ! Све тако даље, тамо, до Голготе, И кад нам мушке узмете животе, Гробови наши бориће се с вама! 1907.

Но она све даље корача, и само Каткад суху руку стави изнад чела, Па погледа брегу, где, из храшћа тамо, Са планулим крстом вири

Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. 1908. ПУТНИК Не могу даље! Овдје ћу стати, Гора ће мени покоја дати. Гора је вазда примала оне Што љуто пате и што их гоне.

Ту се уз слатке звуке Маглено коло вило. Вило се тамо и амо. Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони.

Но наједанпут ја се сам нађох, у чуду Како је нагло нестало гомила свију; и даље ступам, и хитам, и идем само Кроз заплет соба што чудновато се вију.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У Илијади богови су одлучили да Троја буде разорена, али су и даље једни помагали Тројанцима а други Грцима. Код Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу донео је „наш“ бог у

одлучили у четвртом певању, али та је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали Ахејцима а други Тројанцима; у таквој ситуацији, разуме се, борба

Он је у стању да љуљне топузину од шездесет и шест ока, у стању је да омахује око себе коње држећи их за реп, и тако даље. Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник? Очигледно, према човеку чаша и погача.

постепено населили аустријско-турску границу од Лике до Баната, такозвану Војну границу, и својим грудима спречили даље турско надирање у Европу.

у шуми или код јатака, него код својих кућа, у кругу својих породица (у Сењу, Задру и другде), одакле су предузимали даље или ближе походе на Турке.

Он је настајао, развијао се и изумирао паралелно са развићем, процватом и распадањем феудализма. Његово даље одржавање, жилавост његове традиције условљени су степеном очуваности елемената феудализма у другим историјским

Мало даље (на страни 318), посматрајући живот јуначке поезије у широком распону од гентилног друштва до краја феудализма, Зоговић

Кад Кајица разумео речи, он отима камен од Маџара да белегу своју посведочи; кад се баци Кајица војвода, од белега даље одбацио.

Ману сабљом, ос’јече им главе, обојицу тури у Бојану, па он бјега даље унапредак. Ђерају га пјешци и коњици, коњици га мало назираху, а пјешци га ни чут не могаху.

пјесме по Сријему и по Бачкој и по Банату горе пјевају него по Србији, а и по Србији око Саве и око Дунава горе него даље унутра, особито к Босни и к Ерцеговини.

Тако и к западу од Сријема што се гођ даље иде преко Славоније к Рватској и к Далмацији, све су пјесме јуначке у народу више у обичају.

“ И највише их „спјевавају“ — каже Вук даље — „људи средовјечни и старци. По реченим мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири

— Ма шта ти то гунђаш? — упита га Јованче, његов друг из клупе. — Ништа. Наш се учитељ зове „господин Паприка“Јави даље. Јованче стаде да се смије кришом, у шаку, па гурну друга испред себе: — Перо, овај се учитељ зове господин Паприка.

Јављај даље. Кад је вијест о надимку „Паприка“стигла негдје до средине разреда, нови учитељ примијети како се ђаци сашаптавају,

То је неко од познатих. — Еј, покажи се, немој нас плашити. Прсти на ногама опет обијесно поиграше. Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође према жбуну.

— Сијевај, Сивче! — гласније рече Стриц и размахну прутом. Звекну старудија. Сивац је и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми још одозго

! Како си то извео, дедер? Како је магарац и даље мирно стајао и ћутао, Стриц узе да гунђа у великој неприлици: — Добио сам по леђима, грана је ту, преломљена, а Сивац

Пјесник тек што га омириса, већ се намршти. — Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам. Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега.

— Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам. Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега. Неискусни Николица донио је отровну бунику и љековито велебиље, оно од кога се козама рашире зјенице.

— јекну Јованчетов глас крај самог његовог ува и лампа поново сину. — Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине.

— Да имамо какве љестве, па се спустимо у језеро, могли бисмо да засучемо ногавице па кроз воду даље — рече Јованче. — Богами, ја се не бих усудио — прошапута Мачак. — Нарочито не бих без резервног уметка за лампу.

— Тога се нисам ни сјетио, мајсторе — рече Јованче и стресе се од језе. Како се више није могло даље, морали су опет натраг, у велику дворану.

Испитивали су и даље неравне зидове све док, на супротном крају од пролаза за језеро, не открише нови ходник нешто нижи и тјешњи од онога

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.

Од Мојсеја боговидца тај адет је био узакоњен Израиљем, у суботу и на празднике им даље не ходити кроме толико ножних ступала, те та гора Јерусалимљаном суботна шећња бијаше.

Пак учинише мећу се договор да се раздвоје. Рекоше: нашто је толика силесија под једним градом? Нек се даље земља узима и придобија се вилајет (како ће их сад Бог ту смести да заглаве).

Та злоба, инат и пркос непромотравање од носа на даље много му мунитвом људске зглавке растреса, немири и обашка их раздваја.

А да је и која жена, него једна хавет и угурсуз, не опраничина! А еда то што гледа даље од носа? И има ли целу памет у своме мозгу печећи се што није: јазавац да буде вук и миш мачак, те не хвали Бога у

Колико се придостизује толико још оно то и даље у несвид одмиче; а све мами поводом за собом желиоца рада стигнућу са смишљивањем.

Задржаван крадући се измуза то даље стижући и опет сустајући, гдегде ка с одмором да постаје с много мисли. Пажећи памет своју да не полуди терајући никим

Страх је и гледати што собом чини. Ал' каде ако колико дигне се у вис и хукне разливано се на стране, свога му хатара даље прелазити не може: докле му је Бог место уредио дотле и долази — не даље.

хукне разливано се на стране, свога му хатара даље прелазити не може: докле му је Бог место уредио дотле и долази — не даље. Хукне у крај, лак се запенуши и враћа се у своје пучине натраг; задржава га песак те забрањује у поља се разливати.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

ПОЗНАТИХ РЕЧИ 127 ЗОНА ЗАМФИРОВА ГЛАВА ПРВА У којој је описана јегна дирљива сцена између калфе Коте и шегрта Поте, даље, кућа хаџи Замфира чорбаџије, а тако исто и слика јунакиње ове приповетке.

што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.

У њој је гаље испричан један моралан удар који је задесио Мана — заједно с последицама његовим. У овој глави је, даље, и решење фамилијарног већа које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.

Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку“, ови ликовали и ширили даље тај глас. Мане је био као луд неколико дана.

А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!

Хаџи Замфир није дао да се даље школује. Кад би му споменули „више школе“, и да би добро било да је — кад му је већ бог дао свега доста — пошље у

“ па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!“ А побратим Пајица му

Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо! Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана. Мане стоји, не игра, гледа играче.

И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.

Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући

„Гигану“ названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшијској

— Мори, кој не пита бричи ли се владика. Ја си с домаћицу зборим! — вели им дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...