Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине. Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена...
СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле? С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам тај глас из даљине, И погледам на пут који оста за мном? Каква је то веза измеђ душе сада, И тих дана што су протекли, кô вода?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: Натüрлисх!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења. То беху кораци сеоског боктера ча-Ниће, који је јављао селу које је доба, и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
хоризонту, састављају с небом, изгледало ми је: као да си та бескрајна даљина ти, да је твоја душа неодељиви део оне даљине. За мене ти си био изгубио сву реалност и да ми се опет повратиш требало ми је...
Африка
Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им
То је музика која нам се са ко зна колико даљине саванске приближује. Ништа простије и узбудљивије од тих звукова који се поступно почињу разликовати један од другог.
Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је изгледало као да допире из даљине. Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи.
Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали
Оне са неколико метара даљине пљују право у очи човеку а онда, када тренутно заслепи, уједају га. Срести пантера, сâм, са двојицом–тројицом
То је најважније средиште овога дела Африке. Око нас црнци који су допешачили из даљине и који такође чекају шалупу. Чекајући, жене перу своје мараме, хладе и перу бокове, а око њих пливају, безбројне рибе
), одлазиш, а не видим више, као некада, стражњицу само твоју из даљине!“ Смејао сам се радосно, на овај пример како се једна иста песничка идеја обзнањује различито у беломе а различито у
Његов гроб је у Куликору, и на овоме нарочити фетишери приносе жртве поклоника који долазе са даљине год више хиљада километара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је виде. С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини.
Да чује њихов смех, весео. Као да га стотине по имену из даљине дозивају. У одјеку је, сад, међутим, чуо само тишину, јутарњу, у којој су кокоти певали, из тих рупа, где су биле
Кровови Грана појавише се, испод тог брдашца, у вечерњој румени. Та варош, која је почела да се помаља из даљине, била је, дакле, ту. Био је то свет у ком је Исакович мислио да се, на путу, сакрије, и склони.
У башти, међутим, испод његовог прозора, била је тишина. Ноћ, која на нас спушта, из неке несхватљиве даљине, са неке непојмљиве висине, неку чудну завесу ваздуха, као од меког, плавог велура.
Све је било у кући заспало. Као и на преноћишту у вароши Раб, из баште се чуо зрик попаца. А из даљине завијање паса. Он, међутим, видео је, и у мрачној ноћи, своју непролазну надежду: звезду Даницу.
Пси су лајали на кола која су се помаљала из даљине, код варошког ђерма, а после дан, два нестајала, у даљину, у шумарке поред друма, све до краја октобра.
У том буктању ваздуха, изнад Кијева, који се из даљине чинио, као да ће изгорети, са својим крововима, кућама, Исакович је, те јесени, сахрањивао сваку наду, са којом је био
Боже! Исакович је тај јаук, тише и гласније, испрва, чуо само кад га чу изблиза, доцније му се чинило да га чује и из даљине, чак и кад се прошапће, а куд год оде, са госпожом Јулијаном, међу те своје сународнике у Подољу, чуо је то: Боже!
Она је ето, на води, а на води камен стоји. Кубета њена виде се, издалека, из веће даљине, него што човек може да замисли, и око да види.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Шаре су од црне вуне и представљају само вертикалне линије и површине са великим звездама од срме. Из даљине чине ванредно укусан ефекат, и за утисак на даљини ефектније су од косовске ношње.
Јако су везани за свој крај и због тога су се ретко на даљине исељавали, него понајвише у Косово, и то око Гатњег и Неродимља.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и птице. Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тад, изненада, из даљине цикну француска труба. Француски краљ, онако успут, хтео је да посети, на неколико часака, нападнути Штрасбург и да
руку тако да му је висила из кола, помисли да све његове куће, сви његови обори, сви његови ћемери сребра, не могу, из даљине, да му спусте на шаку ни толико, колико би осетио једно зрно песка.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се посматра с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду,
док смо се тако премештали с ноге на ногу као кривци, не знајући о чему да разговарамо, она нас је већ гледала из неке даљине, као да више није са нама, својим старим другарима, а онда се попела у вагон, али прозор није никако могао да се
Вукли су га, дакле, за рукаве, а он их је гледао као из неке даљине, а онда је полако, сасвим полако, спустио свој товар на земљу и дуго разгледао полумртвог професора и то место.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од истока, на савијутку ждријела, на једно три пушкомета даљине, помоли се поворка путника, пет пјешака и двојица коњаника за њима.
Крупна рогата стока, разријеђена, захвата велике просторе; бјелоруна стада, збијена, из даљине се чине као преостале површи снијега; ергеле коња и мазага црне се на окупу; неукротљива козјач растрка се наобит око
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Јуначки свијет Малигина делије) Све је то виђено из даљине, у перспективи изгубљеног раја: време, људи, тајна значења, везе.
и данас, свеједно да лије заодевамо религијом, или интуитивном спознајом, она је таква, кад је истински жива: Даљине су звале тајанственим шапатом, који само дјеца могу да чују.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ Стојећи на корак даљине од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким ко се налази чак у дну зелене
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Лептир у срцу. И осећаш да си И одступницу предао у залог Одсутној некој милости. На траси Што увире у обзор, сјај даљине Већ руби невид, и облак прашине За коњаником који носи налог. Пурпурне крпе лепршаве зором!
макну се у гробу — А можда је то била она Ана; И звук и слика, мало асинхроно На позадини августовског злата; Глас из даљине, као ситно звоно, Зуј бумбара у чашки суноврата; Покрет тек уобличен, а већ плине Ко кварна светлост, ко
5 Да ли осећаш ово убрзање: То простори се сабиру у нама Ко мед у саће; даљине се тање Као фолија: иза ње је тама И врв од звезда незнаних, постање Несагледаног, црно усијање — А с ове стране
милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И онда, сасвим оригинално, док он лежи као укочен са парафинском сузом у оку, из даљине дофуравају лагано слова К Р А Ј — што полаганије могу, мислим! Страшан фазон.
Из даљине, тамо од Тријумфалне капије, најпре сасвим мало, а онда све већа и већа слова ФИН, ФИНЕ, ТХЕ ЕНД, КОНЕЦ! Грицкамо семен
Ако не верујете, покушајте и сами. Замолите неког да вам опали ћорак с даљине од три метара и бићете укокани док кажете —бритва! Мртви мртвицијати, мислим, као Рамзес ИИИ или неко њему сличан.
је данас у три по подне престао да ме боли зуб, јер џоњам на перону број шест и чекам свог Мишелина који већ тутњи из даљине, а с њим се завршава овај мој роман, а почиње неки други, нов новцијат, још неразрезан!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба. Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба.
Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас. Морем сланим, у даљине, мирним ходом, путовȏ је деда бродом.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама. Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж. Поред свега тога, називам опет, по навици, то ноћним ћутањем и тишином.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе — И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Опет се чује једно отегнуто нееееее, мало строжије изговорено из мало веће даљине. Сувише се брзо навикавате да будете неко други.
бели од зоре беље има дугачке плетенице под којима се превија Ибар чија су то леђа гледам кроз дурбин видим видовите даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не
урезана у стену једва је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим прстима остајеш у већини међу многима сам из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А звоно се и даље јогунасто клатило, и ја отворих очи. Звони... звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве. Откуда у ово глуво доба?... Придигох се.
А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали. Али нешто се догађало. Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј!
Гледали смо на десну страну, у ноћ, одакле је допирао топот коњских копита. Онда се нареди да војници скину капе. Из даљине се зачу дрхтав глас: — Благословен Бог наш всегда ниње и присно...
Нарочито кад по доласку у бивак треба чистити оруђа од прашине, или када однекуда из даљине треба на леђима носити сламу за простирку људи и стоке. Или када командир врши преглед коња...
С времена на време дају се застанци и људи поседају. Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се кроз ноћ.
— Прекините паљбу, побисте наше! — излете из кукуруза један пешак. — Ура, ура! — разлежу се повици наших пешака из даљине, и батерије замукоше. Не чује се више ни пушчана паљба. Ветар растера прашину и сунце грану. Људи се усправили.
Ето... једва извукох читаву главу. Његово причање прекиде поново неко кркљање на оној обали... Из даљине, јурила је ка обали она наша батерија, остављајући за собом облак прашине.
Гађала је непријатељска батерија с повећањем даљине и талас челика се постепено приближавао. Осећамо неку ломљаву на осматрачници команданта дивизиона.
Ћарлија јесењи поветарац носећи из даљине шум покрета од народа, који бежи пред навалом непријатеља. А села, њиве и ливаде букте у пламену и дим обавија
У интервалима пуцњева, чује се из даљине тутањ непријатељске артиљерије. Једна њихова батерија у галопу наступа друмом, дижући као вихор облаке прашине, па
А из даљине допиру потмули пуцњи стражара, на које је уво наше навикло исто онако као на откуцаје часовника. Ова необична тишина
за људе, те подизање штала за коње, па паркирање топова и кара, довлачење грађе и дрва за огрев са четири часа даљине. Онда бескрајни спискови у не знам колико примерака о погинулим и рањеним, о утрошку муниције...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све. Не жалим ни тебе ни себе ја, и смешим се на даљине. Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине.
На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке. Оне лове у водама даљим од обала. Оне ближе задржане су за
И погнух главу. Воз је пошао и затутњао. Успављивало ме је то да је све сад тако необично, и живот, и те огромне даљине у њему. Куд све нису стигли наши боли, шта све нисмо, у туђини, уморни, помиловали!
У једном вагону су певали. Негде је плакало једно дете. Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине. Пређе ме јутарња језа. Видео сам још Месец, сјајан, па се и нехотице осмехнух. Он је свуд исти, јер је мртвац.
по зидовима, као онај што га Алпи разастиру малим, каменитим градићима на ушћу Пијаве, па од Снега брда, што из даљине бели, пред зору затрепери.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, кад сунце за планине зађе, Прошлост се враћа из даљине сиве, Кад се Назарет у сутону нађе И старе приче, легенде оживе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Њему дође необично мило ово једначито звецкање у разним тоновима, које се још из даљине сливаше у један одмерени такт: трес... трес — трес...
Медведника, док га, слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред овако исто лежао, а из даљине се чуло ово исто заносно једначито звецкање: трес — трес... трес — трес...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу: Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« — Слава борцима! — додаде Срета.
Чуло се за ово бурно весеље надалеко! И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај реке.
) Над реком, у клинастом поретку, јато пролеће, У углу неба скупљају се облаци, И човек, загледан у даљине, поља и шуме Све види, а ништа не разуме. Неписмени усамљеник, надомак сунчаног захода.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
са места где су се одронили; 4˚ песак са пешчаних обала и песковитих равница бива ветром ношен кроз ваздух на велике даљине; крупније честице падају ближе обалама, а ситније ветар носи далеко, док се и оне не сталоже по пучини; 5˚ ситан
Кад прост радиостезиски штапић, или клатно, може да из велике даљине осети оно што је за чула обичног смртника неосетно, и то помоћу тајанствених, за та чула неприметних радијација за
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али као никада до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити? Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јурнух напоље, пун јада. Варница маса из локомотиве Прелеће. Чађ и дим на лице пада, Као на душу. У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, К’о ни век златан пропале Ниниве.
Што засипа живот мраком који пада; Ал’ њима се опет окрећу све главе Погнуте под јармом наше судбе прâве, Кад с даљине плаве Сунца наших снóва у јесен се јâве.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сваки се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како и Црногорке иду у дрва на два пушкомета даљине, а камоли неће они, војници, да прегазе то мало намета, да виде свога Господара о новоме љету!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не кољи се без ножа:: све даде, што имаде!“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш, восија мирови свијет разума; в небо звијездам служашчи
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Капци су свакојаке боје и распадају се од старости. Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми.
Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто.
Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.
“ Није веровао својим ушима. Било му је толико жао себе да смалакса у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се загледа у жену која је тада имала исто овако сурово лице и немилосрдне очи.
Сад ми је човек јавио. Аћим подигао буну! — дрма му раме Ика. Ђорђе једва подиже главу, гледа га из даљине, празно. — Јесте. Човек из власти ме известио да је Аћим подигао буну. — Ако. И ја дижем буну... Цигани, овамо!
Ко је пуцао? На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло. Опет је мрак. Из даљине чује гласове и вику, муклу и искидану као да запомажу луди затрпани земљом. И Симку чује. Истерао је из куће. Није.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вук је слушао друкчије, из даљине коју Вишњић није препознавао а односи између њега и песме били су необични: није песма хватала Вука, него је Вук
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и жара. Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
свјетовима; ал' се виде зраком облачени, како морски велики острови кад их зима снијегом обуче, те их пловац из даљине гледа.
Попа, Васко - КОРА
благодатна опсена У ОСМЕХУ У углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“. Питагора ућута, размишљајући нешто, па онда запита: „Који од вас је пешке превалио
Зато Аристархос помери у својим мислима те звезде у све веће и веће даљине. При том му сину кроз главу нова једна мисао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
буновна и натмурена излазила лењо из пасивног заклона, наредник је псовао и претио, један поранио авион зујао је из даљине; а тамо преко препречних жица, крстина, непријатељских ровова, укопаних међу шиљасте и оштре карпе, усред кршева, тамо
су служиле за шетњу у слободним часовима и које су официри, у бескрајним тренуцима очајања, са мутним погледом у плаве даљине и сновима о слоболи. временом угазили шетајући се горе-доле.
Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у пробуђену
била су дупла, па се на махове и једва могло чути испрекидано, али језиво јечање које је допирало као из врло велике даљине или као из неке страховите дубине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поплавио би ме паничан осјећај. — Мама! Мама! — повикао бих усплахирен, као да је дозивљем из велике даљине у коју се измакла, нагло јој устајући из крила.
ИX Данас је тмуран дан. Ноћас сам осјетио како се мијења вријеме. Негдје из велике даљине надолазило је нешто мутно и склупчано, пролијетало мимо мој притворен прозор, налијетало на крошње дрвећа и носило се
је помишљао на жену и на своје двоје дјеце, са жаљењем што их осјећа тако изблиједјело, кроз копрену проријетке сиве даљине, одијељене хладним стаклом бешћутности. Па је одлазио. Каткад, можда, понешто смирен, неизвјесно утјешен.
Чежњиво сам се освртао за њим, до обамрлости вратних жила. Видио сам га у дну разреда, у маглици даљине, као на другом континенту: чврсто визуелно дошао ми је умањен.
Дознавао сам, из сугурне даљине, круте појединости догађаја. Оне су се у мени преображавале у виђену и доживљену стварност.
И можда је тај његов осмијех из даљине угоднији него само његово непосредно остварење. Полусвијест. Танана млијечна опна над површином свјеснога, на којој
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' бегају звезде; остављају боје Места и даљине и визију јаве; И сад тако живе као биће моје, Невино везане за сан моје главе. Ал' бегају звезде, остављају боје.
Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се креће — Разлива се у опело. Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У току две или три следеће године конструисао сам известан број аутоматских механизама, којима се управљало из даљине и приказивао их посетиоцима у својој лабораторији. Међутим, 1896.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Први насељеници старог села живели су у малим земуницама које непријатељ није могао распознати из даљине. Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору.
Ваши је тако нешто пробао и није успео. Покојни Пикернел, главни инжењер одсека за пренос сигнала на велике даљине Америчке телефонске и телеграфске компаније, исто то је пробао, и није успео.
Класична једноставност облика ове грађевине и снежно бели мрамор који прекрива фасаду, из даљине даје утисак старог грчког храма.
Ћипико, Иво - Приповетке
се код увијек зеленога бора самца што се у пучини затона огледа и вјечито над њом бруји, као тајанствена пјесма из даљине.... А сунце јој полако у сусрет долази и захвата својим увијек топлим зракама.
Путем не сретају чељади, а и уоколо све је мирно, само што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А када отпрати мајку до капије, Софка ће се опет попети и са прозора, из даљине, укосо: пратити групу жена које одлазе на гробље, све док не замакну за угао.
Има, међутим, једна звезда која из даљине томе залуталом, и обезглављеном, народу баца нешто мало химеричног светла. Наиме, Милош Црњански је - да и то најзад
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ситне вале задњи зраци сунца злате Кô поздрави из даљине непознате. И галеби хрле гнезду још за вида — Гнезда су им у пукоту стена, хрида.
Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у свој завичај. Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам.
Остварена ј’ мисô твоја, Мисô дивна и голема: Међу нама биће везе, А даљине нема, нема. Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика — Електрика наших срцâ — И без
Кад си печена, већ из даљине Мирис те јавља нашему носу, Ал’ кад од тебе паприкаш створе, Тад’ ловор плива по твојем сосу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им
То је музика која нам се са ко зна колико даљине саванске приближује. Ништа простије и узбудљивије од тих звукова који се поступно почињу разликовати један од другог.
Када су већ били сасвим близу, њихова песма била је још увек толико тиха и проста, да је изгледало као да допире из даљине. Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи.
Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали
Оне са неколико метара даљине пљују право у очи човеку а онда, када тренутно заслепи, уједају га. Срести пантера, сâм, са двојицом–тројицом
То је најважније средиште овога дела Африке. Око нас црнци који су допешачили из даљине и који такође чекају шалупу. Чекајући, жене перу своје мараме, хладе и перу бокове, а око њих пливају, безбројне рибе
), одлазиш, а не видим више, као некада, стражњицу само твоју из даљине!“ Смејао сам се радосно, на овај пример како се једна иста песничка идеја обзнањује различито у беломе а различито у
Његов гроб је у Куликору, и на овоме нарочити фетишери приносе жртве поклоника који долазе са даљине год више хиљада километара.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола, жагор људских гласова — сва је прилика да ћемо сутра бити
— Боме ладно, господине. У томе се зачу из даљине укање сове; глас се понови трипут и чудно се разлегао по ноћној тишини.
ду... удари и прште на петнаест корака пред нама. Тек она прште, из даљине се зачу како гуди друга, трећа, четврта... Страхобно звиждање бива све јаче и оштрије, све ближе и страшније...
Сад се зачу из даљине како хучи и наша граната. Она прејури високо преко наших глава, а ми је поздрависмо са бурним »ура,« праћеним живом
официра, то сам Алах зна, али ја сам добро мислио. Официр одведе батаљон а ја се вратих натраг. Из даљине сам се освртао и видех да ствар одмах окрете на боље — наши су потискивали Турке.
Стојећи на једном брежуљку, гледао сам кроз сумрак како из даљине из мрака ничу гомилице, чете, батаљони — сви ћутљиви и грдно изморени.
Како дође рат? — Не знам, ја сам после дао оставку — рече отац М. — и додаде већ из даљине: — Би ево ово — показујући руком на гранату која је гудила ваздухом.1) XІВ Алексинац 18 авг. у среду вече, 1876 год.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Овде на Солуну називају нас Добровољачки, или Вуков одред. Маршевали смо без предаха. Још из даљине чули смо грмљавину топова, која је допирала однекуда са кајмакчаланског масива...
Али паљба се преноси, час лево, онда десно. Затим оспе у правцу куда ми идемо, или закркља на целој линији. Из даљине као да допире неки жагор, док у једноме моменту не зачусмо јасно нечије: „Уре, уре!“ Застали смо.
Прича о неким нишанским тачкама које нишанџије не могу да виде. — Око топова не види се ни на један метар даљине... Ја не смем да дејствујем, јер можемо лако побити наше — говорио је командант артиљерије.
У ушима ми још бруји: „По сваку цену!“ О моме животу овде, у рову, у блату, решава се на стотину километара даљине, и довољан је један миг па да сви, без икаквог стварног повода, изгинемо.
Ноћ се спуштала лагано. Чини ми се, много спорије него других дана. Још увек видим једно танко стабло на сто метара даљине и мислим, када њега изгубим из вида, онда се можемо дићи.
А овоме издаје заповест дивизија са петнаестог километра даљине. Дивизији армија, бог би свети знао откуда. „Доказивао сам команданту пука како ћемо бесциљно погубити људе.
Капетану „Фикусу“ тресе се подваљак од смеха. Смеју се и девојке. А и онај дечак који продаје кикирики. Из даљине зачу се музика. Сви се окрећу на ту страну, нагињу и пропињу на прсте. Гласни повици допиру. Чује се: „Живели!“...
Вест о овом лумперају усред бела дана допрла је и до реконвалесцентног логора. Официри посматрају из даљине и не усуђују се да приђу, пошто „снаге нису уравнотежене“. Неки магарац, везан за дрво, поче да њаче.
И тако су налетели на прву улицу. Народ, чувши топот коња из даљине, склањао се с пута и бежао застрашено иза капија. Гомила се сручила на пијацу.
— Бугари. Све се то одиграло тако брзо да ја још нисам био потпуно свестан А гађали су нас са три стотине метара даљине. Забринуо сам се за Грују. — Ми чусмо кад припуцаше пушке, и угледасмо двојицу горе код камена. Али наиђе магла.
Наши шрапнели треба да експлодирају негде на средини, дакле ту, испред саме наше објавнице. А пољска батерија гађа са даљине од хиљаду две стотине метара...
Стајао сам наслоњен уз вертикални усек и гледао кроз челичну плочу избушену ситним рупицама. Из даљине допреше пуцњи и одмах се над главама нашим усковитла ваздух, оштро цикну и пред нама праснуше шрапнели.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла.
Давид викну један мален човјек, готово прирастô за земљу. — Ама, јеси ли ти то, Давиде? Из даљине рекô би чојек да си прави мустапез. Ама, крсног ти имена, ђе набави мустапеску ођећу? О, људи, људи!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Ђурђевдана и Спасовдана доводе овде болеснике, често из велике даљине. изабере се потпун јасенак и обележи пешкиром, као знак да је заузет.
Ћипико, Иво - Пауци
“ Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама. Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и...
чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих. Каже да су то ваљда неки путници који никада раније нису долазили у
и крволочно како жену ваља гледати, него се устезао и снебивао, смеран као младица прво вече, миловао је кришом из даљине својим питомим оком, занет, занет и занет.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, за мртве ко да мари? Само гавран ту шестари; Ал' се и он брзо вине, И губи се у даљине . . . Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882.
1886. ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја.
И једнолико, сред тишине, Удвајајући ноћи крас, 3агрми песма из даљине И тамбурине звучни глас; Душа ми чудне снове снева, И ове песме сва је плен... Одакле иде? Ко је пева?
С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве. Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај? Куд ми сетни поглед у даљине блуди?
Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај? Куд ми сетни поглед у даљине блуди? И чега се тиче горки уздах тај? Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна?
И ја сањам опустеле дворе, Где детињство сахрањено спава, Где спокојно Арављанско море У даљине неме ишчезава. Тамо мирта у вечери касне Слатким шŷмом о љубави збори Песма грми уз сантуре гласне, И усклик се по
Тавни вео ноћи или светлост Феба, Звук који се хори из празне даљине, Одсев је истине, којој наћи треба Правога имена, потпуне целине.
У њеноме они такту чују звекет из даљине И топовску страшну паљбу и шкрипање гиљотине. Пусти, дакле, мене првог, да заузмем боље место, Јер сам певô о слободи
Као тамјан што се диже са олтара у висине, Моја тужна, чудна песма хорила се из даљине, Хорила се тако болно, молила се тако чедно, Да је често умекшала победничко срце ледно.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић
По улицама пустим купе се и блуде псине, И тигар суморно риче и шакал из даљине. Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
које наш народ назива Влашићима, ја онако са висине гледам на нашу бедну Земљу кроз духовни доглед који савлађује све даљине.
Кад са ње падне последњи вео, онда ћемо, обухватајући духовним оком целу васиону поћи у бескрајне даљине. То је мој програм за наше путовање. Ја већ сада чиним потребне припреме.
- прочитао. Ја видим, драга пријатељице, Ваш упитни поглед, чујем, поред све даљине која нас дели, шта више, и Ваше питање: „Реците ми али сасвим искрено - да ли се из звезда може судбина прочитати?
То је име давно застарело. И оне се крећу по васиони; но, због њихове огромне даљине, то кретање не изазива промену распореда у којем се оне показују нашем ненаоружаном оку.
Еберл је измерио на терену даљине свих тих надирања и претставио их, у њиховој узастопности и замаху, графичким дијаграмом.
Иначе их не би могли тако брзо изгрицкати Сунчеви зраци, који су на Марсу, због његове даљине од Сунца, слабији него што су овде на Земљи.
Али ти дани неће бити као они на Земљи; спочетка још топли, они ће брзо захладнети, због велике даљине Сунца. За кратко време покриће се млади Јупитрови континенти снегом и ледом, а његова мора смрзнуће се до свога дна.
Од танког, скоро невидљивог конца. Ево, ја га већ испредам и правим на њему значке на којима ћемо читати преваљене даљине.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Овамо, Ташано, отров овај пиј! ТАШАНА (се одупире да узме отров). Из даљине се чују пушке и халабука. Улази један братственик. БРАТСТВЕНИК Младене, побеже нам Сарош.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Видећеш, рецимо, дим кад се лађа дими, али шта ћеш да видиш ако се лађа не дими? 'Ајде реци ти мени, кад се тако из даљине лађа приближава а не дими се, чиме ће се прво јавити? — Звиждањем! — одговара Милан још увек поуздано.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант заћута. Однекуд из даљине допреше узвици: „Живео, живео, живео!“ Строј као да се ускомеша. Командант викну: — Не!
— А, нема, друже, више: „Држ десно!“ — дира их један пешак, који је поносно забацио пушку преко рамена. Из даљине запажамо како колона скреће налево и већ први замичу узбрдо. Ми се примичемо лагано. Затим застајемо. Опет крећемо.
Али са неких коња спада самар. Иако је хладан ваздух, људи се презнојавају и уз псовку везују сандуке конопцима. Из даљине, однекуд са планине, допиру неки гласови, а мало затим чујемо: — Десет минута застанак. Пренеси даље!
Из даљине допиру неки гласови. Сигурно се преноси заповест. Напрежемо слух. — Ко се где затекао, нека ту преноћи. Пренеси даље.
То им је једина храна за цео дан. Команда се преноси релејима. Неко из даљине наређује да се припремимо за покрет. Пред собом видимо само планинске врхове покривене снегом.
и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје... Из даљине допре јецај детета, као последњи вапај за мајком. Људи корачају, сагибајући се од убода грања и шиљастих ивица.
Још из даљине угледасмо како нам жури у сусрет неки официр. Познадох Луку. Командант дивизиона махао је руком и показивао на једну
Пред очима ми заиграше људи и предмети, и ја клонух... Као из даљине допирао је нечији глас: „А јаој, браћо, моја нога!“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Топографски радници врло љубљени, врло блиски, Да сте богати не бисте карте градили, Одлазили бисте у даљине, простора гладни; Ни да сам моћан не бих песме писао, Рђаве можда рђаве. Где бисмо били?
Та у даљине бисмо одлазили, простора гладни, Увек јежни пољана, још гладни, још млади, још јадни. Прадедови наши Словени, крволочн
ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована.
Попнем ли се на планински врх рођења, да сагледам даљине Или руку неку нестварну кад се појави и узбере Наш сан, кога је река требало тек да полази, Међ одблесцима чуда мисао
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и
Иза њих примећују се виногради кроз чију средину води широк, прав песковит друм. Из даљине чује се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола покривена арњевима и искићена пешкирима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ку-ку! Из тајанствена сумрака букове шуме, из даљине, одазва јој се сличан глас: — Ку-ку! Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког пажљивијег
— Гледај добро преда се, еј! Тек што је то изговорио и почео да се смије, кад из дубине ходника, из неодређене даљине, као неки одговор на његове ријечи, доприје једно танко, подземно: — Еј! Два мала истраживача скаменише се у мјесту.
Час је разгледала небо, а час ослушкивала мукло громињање из даљине. — Шта је оно? — испитивали су ђаци збијајући се око ње. — Не знам, дјецо.
— питао се пољар Лијан провлачећи се кроз високе кукурузе. Као да даје одговор на то његово питање, из даљине поче да одлијеже потмула тутњава.
Мисле да је то средиште устанка у читавом томе крају и да се негдје у њему налази штаб партизанског одреда. Из даљине се чује потмуло брујање. Мачак први скаче на ноге. — Авион! Хука мотора све је гласнија.