Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гомилице народа што бежаше, виђаху се као сенке у даљној даљини. Само једна четица јуначких синова, огрнута у кабанице и опаклије, са гаравим пушкама у руци, даваше отпора маџарским
Гледао сам тамо у даљини подгорачке и сумраковачке планине.... Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци
Гледао сам тамо у даљини подгорачке и сумраковачке планине.... Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци допиру, видиш као неке беле куле — то су стене од кречног камена.
га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе... Па уједанпут врисне... — Шта ти је, Јелице?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Вече се спуштало лагано као смрт. Сутон је оцртавао предмете у даљини. Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...
Станко је нешто разговарао са Сурепом... Дан већ освојио... Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. Сви пренуше. — Шта ли је оно? — упита Станко.
Приђоше дрешити шајке. Вода је хуктала као бесна. Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. И само то; све друго беше мирно као у гробу... Нека тајанственост обавила природу. — А шта ли је оно?...
Тишина као у гробу. Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. Наједанпут чуше се пушке у даљини... Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... — И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Негде у даљини чује се да хукти Воденички точак промукнутим гласом; Дим и пламен ждеру небо које букти, А водено цвеће спава над
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене.
У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју. Доле, испод о
Ноћ је овде међутим бивала све љубичастија; звезде су залазиле; у даљини се дизао мирни и дуги шум, као хујање шуме или хујање воде...
Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства. Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог зеленог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. Ја сам с мамом седео после ручка и пушио. Ћутали смо.
Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. Ја изиђох на улицу. И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда
Ја сам био с Радојем Никлићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ. Већ се хвата мрак. У даљини опазисмо нека кола. Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позна ко је.
Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре. Звоно удари неколико пута. Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо. — Ватра! — рече она. — Ватра! — одроворих ја. Наново ућутасмо.
Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт. Био сам бунован. У врту је било тихо. У даљини пиштао је железнички воз. Мене одједанпут обузе нека туга, неразумљива, нејасна.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше. Тиме се заврши овај доиста буран дан.
пролетеше улицом и зачас нестаде и кола и коња и момака и девојака: и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби зачас у даљини.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и оном заносу који опија и залуђује на највећој даљини.
Још као вереница увидела је да се разилазе и хтела да раскрсти, па тако. Онда је настао рат, одвојили се. И на оној даљини и због оне опасности, а навикла већ на њега, заборавила је све његове мане и сва она понижења, па га чак ватрено, са
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и
А кад сам вечерима кроз онај наш венецијански прозор гледала у пространа поља што се губе у бескрајној даљини и тамо, на хоризонту, састављају с небом, изгледало ми је: као да си та бескрајна даљина ти, да је твоја душа
Африка
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.
њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки час сна.
Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови. Ово је крај за који кажу да је пун лавова.
У даљини се виде крда бивола, слонова или просто крупне дивљачи; толико су контуре замагљене од испарења а пропорције несигурне.
Црвени мравињаци су све ређи и све мањи, али зато све чешће у даљини, по мекој земљи мочвари којом не пролазе стазе, види се покрет животиња.
Река, друга река Африке и само за трећину мања од највеће реке света, појављује се у даљини иза зеленила растиња. Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле
Према мени профил Рабата, од најлепших профила градова које сам видео; у даљини славна кула. Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Улево, у даљини, назирале су се палисаде, и шумица багрења, и у њој село Махала. Сунце је било одскочило и на трави заблиста роса.
Иза њих, у даљини, и он је видео ред јабланова, а затим плаветнило неба, али то је код њега будило само тугу. Сунце је било одскочило,
Нико се није мицао међу њима. Била је толика тишина, да се у даљини чуло једно звоно, ситно, ситно. Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико
Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала непомична, и ред јабланова у даљини, испред плавог неба.
је био подигао и ухватио се за главу, као да га је спопала нека, тешка, главобоља, гледајући пут параде, која се, у даљини, сад опет видела, као нека црвена, права линија.
Павлу се чинило да чак чује, као неку грмљавину, у даљини, Трифунове војнике. Или да их пусте у далеку Росију, или да се врате у Турке. Али неће у јобађе и неће у наполичаре.
врата да затворе, за њом, па је Павле тако спази у светлости јесени, збуњену, поцрвенелу, са залазећим Сунцем у даљини. Као што су често сирочад, и сиромашне рођаке, у богаташкој кући, и она је била неспретна, уплашена и врло послушна.
Ене нашег сретиоца! Возе га! Гле, па ни то им није доста. Дадоше му и два пратиоца, боктера, хусара!“ У даљини, заиста, била су се указала кола, која су се приближавала.
Са те чатрње, у ладолежу, Трифун је видео Махалу, под багрењем, а видео је и Темишвар, у даљини, изнад зелених егзерциришта, са његовим баруштинама, торњевима, утврђењима, прозорима, који су се на сунцу сјали и
Изнад тих, барокних, зграда, у даљини, небо је било плаво, ниско, топло, оловно. Егзерциришта су била празна, пожутела, спржена, а трска у води, око
Толики су, пре њега, већ, кренули у Росију, и нестали у снегу, у даљини, као да их је Бог заборавио. А још се толики спремају, да пођу.
Над Дунавом, међутим, још се сјала последња, сребрна, четврт Месеца, преостала на небу. Река се у даљини претварала у светао пут у даљину. Сунце је ипак већ било почело да расипа своје зраке, као муње, на падине у Табану.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На први поглед пада у очи нека спорост у говору и у покретима. Старовлашани се дозивају и разговарају на даљини, чак с једног брда на друго. Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо.
Из даљине чине ванредно укусан ефекат, и за утисак на даљини ефектније су од косовске ношње. Али изблиза показују несавршенију композицију и грубљу израду.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Изгледало је као да је неко потресао кастањете негде у даљини. Понудих се да носим торбу док будемо ходали унаоколо, али то је била идиотска идеја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се нису чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под
Месечина је била осветлила велике куће пред црквом, кровове и зидове, доњи део града, па чак и шуме и брда у даљини, пред трепћућим, дубоким небом. Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша.
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
све шуме у даљини... брда... и облаке... па, уневши се бискупу у лице, прошапута... „тамо аз појду...“ И заплака. ИИИ ДАН И НОЋ,
Брат, тај брат који му се већ три недеље чинио само једна хрпа одора, плетеница, чоха и перја, у даљини, као да и није више био жив. Замишљао га је, хтео је да га замисли крај ове жене, али узалуд; није био ту.
Дисаху, удисаху, погнуте главе, ванредне планине, на којима, у даљини, угледаше снег, не верујући својим очима. Прљави и бедни, прођоше каменита сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке
Као нека сенка пратили су га та жена, која му беше досадила, и та деца, што су била његова, али увек негде у даљини. Вратио се он, не вратио, осећај да је раскинуо са породицом потпуно, знао је да ће му остати на души.
стране реке, чувајући себе за оног другог, оног правог противника, који му је загорчао живот и који га је чекао у даљини, у Шлеској.
А иза њих, у даљини, брда. Пук одахну душом и попада да се испава, после толиких дана непрестаног хода, у топлој, летњој ноћи, пуној
Али кад пројахаше између два брежуљка, изненада, указа им се шумовита, друга страна Рајне, сва обасјана Сунцем, у даљини са силуетом Вормса, под брдима.
белаца, праћена масом гарде, што је поигравала на својим коњима, исуканих сабаља, осврћући се и тражећи да угледа, у даљини, беле и шарене аустријске предстраже. Топови из вароши опалише триста пута, а војска избаци три плотуна.
Несносна жега чињаше се да неће престати. На звезданом небу није било ни једног облачка. Брда, што су се дизала у даљини, спржене траве, воћњаци, све је мирисало од прашине и запаре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Видеће осамљене салаше у даљини, видеће зеца у трку, видеће задружни дом из чијег крова ђикља трава. Вратиће бицикл тамо где га је нашао, па ће ручати
је то било све што је поглед могао обухватити и око досегнути, и још причају они што су пратили професора да су се у даљини видели плавичасти венци неких удаљених планина: нигде ничега — ни човека, ни жене, ни пса, ничег сем сунца и неба које
Али, што су брже ишли, она љубичаста брда у даљини све су се више удаљавала, а камено поље као да није имало краја ни почетка.
какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим брдима у даљини.
), деветка (не зна да корача), осамнаест (кратке ноге) ... најзад, двадесет и пет! Сунце мамино! Угледала је у даљини, међу белим келнерским блузама, како излази из полутаме, види њену светлу косу и зна: само њих две дишу истим ритмом,
Милићевић, Вук - Беспуће
неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене јелове смоле.
грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје у даљини сијао се један срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови
Виде се разваљени плотови, густе и збијене живице, огрезле у зеленило. Иза куће одсијева благо Уна у даљини. Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду.
Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку. У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.
шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила се она једнака, мирна, сива боја која даје свему прљав изглед.
А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама. Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни. Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети пустош и мртвило око себе као некада,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таквог познаника какав беше господин Павле.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Цвета се крстила, дрхтала, слушала у даљини како жубори река, шуштање лишћа, коње како спутани пасу, ударце мотике... Слушала је, стрепила, а ништа није могла да
Тргох се и погледах небу. Оно чисто и плаво. У даљини преко ограде зелене се баште и винорпади. У чистом и сувом ваздуху кликће шева и ластавица.
У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање. Мита се беше загледао, као занео.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(4—5. ИИИ 1992) РИМСКА ЕЛЕГИЈА Шта ли смо овде некад оставили у залог, Кад нас толико мами повратак? У даљини Јужно од срца мора да остао је део Основне извесности по којој равнамо се Кад сводимо рачуне, проверавамо меру Смисла
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Једне ноћи пуне таме из Кумове сјајне Сламе украо је драгуљ леп, окитио њиме реп. У даљини, на Нептуну, потпалиле пчеле буну, а баш им је у рачуну.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од
СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста. У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
„повечерје“... Морало се раније лећи. Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када су војници устали. У даљини негде крекетале су жабе, а зричак је и дале безбрижно зрикао и подсећао на она времена када се лешкарило на трави,
А он сада мисли вероватно на своју жену и дете. Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири. У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави.
У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали. Преко зелених и напуштених пашњака, тамо, у даљини, у плавкастој измаглици, нагло се уздизао Цер, као неки вечити, будни стражар над овом равницом.
На једном пропланку појавише се коњовоци са коњима: један, два, три... има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба.
Коњи су вруштали зоб, а људима је вода ударала на уста гледајући како коњи халапљиво једу. У даљини се повремено чују пушке. Нагађамо где смо отприлике сада.
Маршовала је батерија лагано, без журбе, док се у даљини, преко Дрине, видела растројена, растурена и десеткована војска аустријска.
Буновни сељаци, онако у кошуљама, гледају преко плотова. Рекоше нам да се село зове Узеће. Тада баш, негде десно и у даљини, одјекнуше потмуло пуцњи топова. Певци закукурикаше. Била је поноћ... Маршујемо цео дан И ову ноћ.
У даљини се чују пуцњи, све чешће и брже. Свакако су наишла непријатељска појачања те су наши застали. Подне превалило.
Мирна сремска равница преливала се у зрацима сунца на заласку и губила се у даљини међу плавкастим брежуљцима Фрушке горе... Нигде ниједног непријатељског војника... Откуда онда овај лом!...
Зауставише се на самој обали. Неко им наређује да се ту журно укопавају. У даљини, према Фрушкој гори, зачуше се пуцњи. Сви оставили посао и слушају... Обала је поседнута аустријским војницима...
Гађали смо непријатељске колоне, које су се кретале у даљини, иза села. Наш пркос као да је доводио до беса командира противничке батерије, која нас је одмах засипала читавим
— Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу. У даљини негде одјекује потмула топовска паљба, од које други сада гину и леже исто онако мртви...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изнад села се, тамо у даљини, подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нисмо знали а имали смо чедо у даљини. Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли. Све осмехе који су од бола свисли, сачуваће зрак негде у даљини.
Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли. Све осмехе који су од бола свисли, сачуваће зрак негде у даљини. О ничег нек те није жао. Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој.
Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби. Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно. КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо.
На броду је тихо. Мрак је раширио море у бескрај, звезде трепере, трепере и светионици у даљини. Овде брзо пада ноћ. Тад, изненада: месец. Црвен, и огроман, као велики балон, надуван, котрља се по обронку брда.
Барке су се судариле и притегле као да извлачимо дављеника. Нови сада светли у даљини. Острва се црне. Уоколо је пустош мора. Под светлошћу једне лампе, рибари раде. Ћути се и стење.
Многи међу њима неће се вратити више, никада. У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми.
Он је дуго, и благо, описивао тај крај на Уралу. Осетих тако сву ту белу, неизмерну тишину, тамо у даљини. Полако сам се насмехнуо. Где све тај човек није био! Сећам се да ми је причао и о некој жени.
Први пут приметих неку огромну промену у свету. На другој страни тунела, чекао нас је други воз. Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит.
Велике, мраморне вазе, на којима се витлају богови и баханткиње, и цветају тирзоси, ређају се у даљини као гранитно камење којим се означава међа на земљи.
Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.
Велике жене уседеличког стаса, са огромним, белим платнима око главе, као једра кад се, у даљини, смање и надују, пролазе доле, по каменитим, звонким улицама; обуће им, дрвене, дугуљасте, неотесане, сећају малих,
То сам дошао да видим. Дрвеће је овде све ређе а, у даљини, има још само љубичастих, обрстених од ветра, жбунова. Земља се овде разголитила мору.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Хумови, горе у даљини, стене— Сав је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — Ветрић и дале пири с плавих планина које се виде тамо у даљини, а небо ћути. „Кажи ми, ти мили ветре што дуваш од тих плавих гора, јесу ли то горе домовине моје?
Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То ме малко текну ... дође ми, управо појави се у даљини једна мисао нејасна, неодређена: »да није то ?...« али је ја одагнах и почех да смишљам ко би то могао бити.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји? — То локомотива спава.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
После тродневног путовања, пред вече, угледали смо у даљини дугу тамну силуету најближега од Азорских острва, која се губила у реткој плавичастој измаглици и коју смо, због
Ускоро за тим могла се са палубе брода у даљини сагледати непрегледна мрко жута равница, з а коју смо, кад смо пре шест година овуда први пут наишли, гледајући је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре у даљини, К’о с плаве равни океана, Велики осмех сунца чини. Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У
Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било. И крај већ ту је!
Јесен... Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој. Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете.
По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно... Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ИX Старац Ловћен, зими неприступан ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и бјеше пун живота и весеља.
По његовијем пространим хладовинама, што се у даљини чине као мале црне пјеге, под сјеновитијем китама букава, борова и витијех јела, разлијегала се свирка и пјеванија.
није у ономе часу заноса шљубио усне к њеним уснама, докле је није привио на своје срце, назираше блаженство у далекој даљини, као кроз копрену.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици“, да
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све је било као и увек: блиставо небо, бубице у ископаном златастом песку, лако шушкање ветра у даљини. Једино неном сјајнооком ни трага, ни гласа. »Каква је ово шала?« помисли лепотица рођења из Каменог јајета.
Око њега била су пола налик на она која је оставио, исте куће, исти луди. Једино врх Снежне горе који се беласао у даљини био му је непознат. Зачуди га што нико не зна шта се на томе врху налази. — Многи су покушали да се попну и сазнају!
А онда дођи по њега! — патуљак се насмеја, али тако тихо да се дечаку учини да је ветар прошао кроз траве или негде у даљини зажуборио поток. — Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Туђа рака ледена је рака, Туђа земља никад није лака, У даљини мучно ли се лешка, Туђина је и мртвацу тешка. Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те!
Но ако сад их спазиш у даљини Гдје јуре с мржњом и кликтањем својим Пусти да и ја прије спазим самрт Нег' туђи пољуб на уснама твојим! Ј.
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак и пене...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Грађа васионе, њен став, живот природе и његов смисао остали су нашим филозофима у недокучивој даљини“. „Па где да тражимо одговоре на сва та питања?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на таман звоник усред успаваног села и беличасте, разбацане кућице што сневаху на месечини, кад најзад, чусмо у даљини писак.
тамо преко препречних жица, крстина, непријатељских ровова, укопаних међу шиљасте и оштре карпе, усред кршева, тамо у даљини и у зориној светлости преко бескрајних таласастих масива, оцртавали су се огранци Бабуне, плавила се Отаџбина.
цере, дувају у смрзнуте песнице и сецују, а крупан снег пада те цврче пахуљице по ватрама, алачу оџе са џамија, док у даљини потмуло грме тешки топови, и зјапе под шатором раскопчане чакшире Ресимићеве.
Тако је и било. Легао сам на траву док је око мене мирисало, па сам гледао плаве планине у даљини и ћувике са воћњацима што су крили беле кућице са црвеним крововима.
Густа и одвратна магла понова притисну. Потмуло, у даљини, грмеле су хаубице. ЧАСТ У великој и угодној соби Есад-пашиног конака у Тирани, поред камина где је буктала велика
Ја предложих да се и ми кренемо тако, па да идемо све до наврх брда, одакле се у великој даљини има поглед на један од најпитомијих и најсликовитијих предела наше домовине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
више занима пејзаж, а све мање људи у њему; све више стабло, или памучаст облак, или боја неба, или плави обрис брда у даљини, а све мање човјек. Ваљда смо једно другом већ све рекли. Осјећам поуздано да ће сутра опет бити сунчан и ведар дан.
* Самоћа, и пучина ноћи преда мном. Ничега нема. Ни љескања варљивог свијетла у даљини ни лепета каквог бијелог крила. Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за будући престо. На том месту
Зар не чу ветар да о прозор бије, С њим моја слутња, моја чежња, нада, Страх у даљини? Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није?
ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ Ево данас умор пао на ме. У очима поглед заборава, Моја свест ми, у даљини таме, И дух, к'о цвет у јесени, спава, И дух спава. Ја не појмим сада Да л' је било живота, и када?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Имао сам увек изванредан вид и слух. Јасно сам могао да разаберем предмете у даљини онда када други нису могли да виде ни њихове обрисе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У току разговора пред нама се у даљини указа један велики црквени торањ. Они ми рекоше да је то Карловачка катедрала, а да се поред ње налази и палата његове
То је немогуће, помислих у себи, гледајући кроз прозор купеа како се универзитетске зграде лагано губе у даљини и када ми, у исто време, постаде јасно да ме овај воз води натраг у Бауери.
ИДВОРУ ПОСЛЕ ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА Било је лепо јунско поподне када сам са крова брода “Држава Флорида” посматрао како се у даљини губи ниска обала Лонг Ајленда.
Виногради, летње небо изнад њих, река Тамиш у даљини, где сам учио да пливам и роним, свеје било исто као некад. А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору.
Виногради, летње небо изнад њих, река Тамиш у даљини, где сам учио да пливам и роним, свеје било исто као некад. А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору.
Ти ниси далеко од врха и сада се не смеш заустављати или враћати назад, као што ниси ни онда када си у даљини угледао врх Титлиса и осећао се сувише уморан да се на њега попнеш.
Ћипико, Иво - Приповетке
се мијеша са шумом мора и хуком затресених грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена живота и замире. И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се од снијега.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
] блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља ...све шуме у даљини ... брда ... и облаке ... па, уневши се бискупу у лице, прошапута .... 'тамо аз појду' ... и заплака“.
чак и у часу кад предводи јуриш преко Рајне, не помишља ништа и не тражи ништа него да погледом обухвати шуме у даљини и звездано небо над собом.
још занимљивији: „Видећи, по широким, празним пољанама, до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину у којој се нашао”.
Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се ниси чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под
над главама људи све док ови нису дошли до подножја брда, дакле исто онако као што за наше око линија видокруга у даљини пада све до подножја, тј. све док се не изједначи с висином тла.
и помињање ветра) и визуелног утиска који око даје кад се такође при кретању посматрају снопови сунчевог светла у даљини. Синестезија је производ динамизованог опажања, када се субјект опажања и предмет опажања присније прожимају.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод. У том зиду чувам своју гордост, певам из те зазиданости лепше но на слободи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан... рањен сам на њему, на јуришу, — мислио је рањени ађутант и био је срећан.
Петровић, Растко - АФРИКА
То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.
њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки час сна.
Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови. Ово је крај за који кажу да је пун лавова.
У даљини се виде крда бивола, слонова или просто крупне дивљачи; толико су контуре замагљене од испарења а пропорције несигурне.
Црвени мравињаци су све ређи и све мањи, али зато све чешће у даљини, по мекој земљи мочвари којом не пролазе стазе, види се покрет животиња.
Река, друга река Африке и само за трећину мања од највеће реке света, појављује се у даљини иза зеленила растиња. Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле
Према мени профил Рабата, од најлепших профила градова које сам видео; у даљини славна кула. Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
по шумарцима више нас скакутале су и цвркутале тичице, стресајући на нас свежу росу с гранчица; сумрак се разбијао, у даљини су се све јасније и јасније паспознавали предмети.
Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка. Одједном крај шуматовачке косе у даљини указа се у виноградима једно одељење коњице, па се као вијор устреми нашем шанцу, витлајући сабље у зраку.
Они се расуше косама. Ми коњаници хтедоцмо це вратити друмом, али кад опазисмо у даљини једно појаче турско коњичко одељење где нам се у касу приближује, спремно да нас нападне и гони, ми нађосмо за
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Чуј ме лане, моје мило цвеће, Јер ми други веровати неће. У даљини, магловитој тмини, Старих доба у мутном облаку, Давних лета пепељастом зраку — У давнини, тако ми се чини, Живели
Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô. XXXВИ Тамо, тамо у даљини, У даљини, у дубљини, Видиш оне тамне слике, Дивље створе и облике?
Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô. XXXВИ Тамо, тамо у даљини, У даљини, у дубљини, Видиш оне тамне слике, Дивље створе и облике?
? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана? Ти си мртва, мој животе, Отишла си с овог света, Тој даљини нема мере — Па зар и то да нам смета!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сећам се, дан је био ведар, сунчан, топал. Људи већ почели да посустају. Никад застанка... У даљини, изнад Чегањских планина, према плавом хоризонту видела се сива измаглица од прашине и дима.
Осматрао сам непрекидно и ја... Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара. Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо.
У коју ли категорију ја долазим... — паде ми на памет. Али моје су мисли сада немирне и никако да се приберем. У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта.
Ракетла се спуштала лагано, толико споро да је изгледало као да се и не помера. Али негде у даљини опажам и црвену светлост. Они тамо траже помоћ артиљерије. Стигли смо у главни ров.
Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој.
Сви смо се притајили... У даљини одјекнуше неколико пуцњева, које у обичним приликама и не чујемо, јер се наше уво на то толико навикло, као на
Онда су ми рекли да у њиховој станици могу добити храну и преноћиште, и да ћу тек сутра кренути лађом за Крф. У даљини видео се Крф. А пред њим мање острво, сигурно Видо, или како се то већ одомаћило: Острво Смрти...
То су биле последње резерве воде. ОД сада ћемо са неспокојством посматрати само термометар на мотору. У даљини пред нама указа се огромна планинска греда, обасјана сунцем. — Ено га Кајмакчалан! — показа нам наш вођа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Вујо! — очајно, силно јаукну и паде крај малог, с кога бијаху вјетрови снијег разнијели. Негдје у даљини, са планинских овршака, разлијегало се по узнемиреној зимској ноћи студено вијање гладних вукова, мијешајући се са
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1910) ВРАНЕ Гледао сам дуго како лете вране. Црне као младост кад у неврат тоне. У даљини запад каткад блеском плане, А над њиме сиви облаци се гоне. Без крика, без циља летеле су вране.
Сањао сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе клизи, Докле у даљини по стењу и низи У сутону плавом зрео живот цвета.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век. И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу. 4 Блажен у теби да занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хуји у даљини Морава, набрекла од вода што су се сјуриле с кишних падина у току задња три дана. Уморан и растројен идем од једног до
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава. Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте.
Да, и сад често у немој тишини, Кад месец светли у плавој даљини Царица вила са дна се извија, На таласима санано се нија. А ветрић пирка и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали.
Чуј! у даљини тавној кимвали сладосно звоне, И смех се разлеже њихов и трубе њихове јече. У славу сутрашњег дана, о громовниче Кроне,
1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од
пастир своје стадо гони, Као млади фаон по росноме цвећу; С Акропола тврдог узвици се хоре, И јутарња стража кличе у даљини; Даљни исток пламти као рујно море, Да позлати главу царици, Атини. Све радошћу дише.
“ 1887. ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ О звезде на висини. Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути...
Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Река савија у десно, градић се губи у даљини и тами; и моје мисли беже у недоглед. Ја сам каткад, на крилима своје уобразиље предузимао далека лутовања у
Мало доцније разрогачио сам своје очи па их добро протрљао. То не беше сан већ јава: видео сам у даљини силуету Акрополе. На станици срдачан дочек, у вароши гостопримство код Грка и у нашем посланству.
Када смо се у нашем детињству, пасући траву, попели на овај или онај брежуљак тога краја, видели смо у даљини поносну краљевску престоницу Пергамон. Она је лежала на врхунцу једног брега и имала дивне грађевине.
Заиста, при тој даљини, а према трећем Кеплеровом закону, таква планета морала би се померати толико споро по небеској кугли, између звезда
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Нисмо! — одговарамо ми једногласно. — Е, врло добро! Замислите, дакле, море и замислите на великој даљини лађу која се још не види. Јесте ли замислили море? — Јесмо! — одговарамо, а бог ће свети знати како смо га замислили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али ходајући по њој, видимо мале брежуљке, ониске висоравни, као оно наборана вода на лаком ветру. У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана... Косово поље...
Преморени коњи стењали под амовима. Стражари су мрзовољно зурили у ноћ... У селу је кукурикао петао. А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно. Неколико живота мање.
Неки су се поздрављали. Други су се колебали. Многи су били очајни и збуњени. Негде у даљини засвира труба. Чује се неки гласан жагор као узвици. Поред нас су журно промицале неке тамне прилике и замицале у ноћ.
— Није да се прича, него је тако наређено! — рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских...
Простор је засићен гаром и чађи, што миле по земљи. Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима... У даљини горе неки магацини... Из су седне батерије склањају брзо коње, да би их заштитили од дима и ватре.
Али нигде их не беше, па ни коња њихових. Мој коњ је само стајао везан... Сиђох до пута, и тада угледах у даљини како се на коњима беласају џакови брашна. — Кад настаде она гужва — прича поднаредник Груја — ми утрчасмо у магацин.
Осећа се однекуда и дах лимуновог цвета... Са мора допире лаки шум таласа. У даљини цвиле шакали. Агаве вечито укочене и троме. И међу њима стражар из неког шумадијског села.
Поворка људи, жена, деце и војника ишла је лагано певајући побожне песме. У даљини негде, звоно је стално одјекивало, док су таласи на обали шумели.
Изгледа нам да се и оне друге лађе крећу. Тамна силуета обале истопи се у мрачној ноћи. Негде у даљини засветлеше фарови аутомобила, али одмах их нестаде. Светлост се на броду наједном угаси.
У почетку на прежемо вид, да бисмо се свикли на помрчину. Звезде сада јаче засијаше. Ветар на крову поче да дува. У даљини угледасмо безброј треперавих искрица и сетисмо се да је то варош Крф.
— Капларске паре тај има — додаје Коста „Турчин“. у неко доба тек угледасмо у даљини силуете наших торпиљера. Опет сви оживеше.
Одоше некуд десно. Однекуда наиђе један мали бродић, онда још један торпиљер... У даљини с леве стране назиремо обалу застрвену сивкастом измаглицом дана.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Скоро стално видим у пројекцији, у даљини, догађаје који ће ме захватити. Расту све више што су ми ближе, и најзад сам органски детаљ само у њима: али колико?
њен стас, У болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у даљини, њен ход!
не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са запада, Само ми кане која суза, учини ли ми се у даљини њен стас.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— говорио је, и уместо да следи Сунце пратио лет вилин-коњица и пролажење ветра кроз траву. Три брда у даљини, као три прозрачна мехура сапунице, привлачила су га више од свега.
Али, свеједно: ма камо да се окренула Капљици се чинило да се, блеђи од корала, у даљини њише њен Цвет. — Пусти ме, моћни Царе, да се вратим пустињском Цвету! — рече Капљица, али Цар одречно одмахну главом.
Чини се да се црвена линија макова пола и плава ивица неба мешају у даљини као да је дуга сишла на земљу, а на високим, сребрнастим стабљикама играчице у црвеним сукњама трепере ли трепере:
Напреже Варалица слух и схвати: свађају се некакве женетине. Напреже очи и виде: у даљини уз котлић седе вештице и ватру потпирују, вичу, једна другој очи да извади. — Нема га! Зашто си га пустила да оде?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Шта да радим? (Полицаји који полази): Чекај ти. (Томи): Збогом, хаџи! (Одлази.) Граја се већ сасвим изгубила у даљини. Вече пада.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. НОЋ У ТРПЊУ Трпањ ћути. Пред њим лежи вода плава. У даљини с лађе латерна се жари. У обручу спила, кô саме утвари Што из мора стреме, мали затон спава.
Газела прислушкује. И скаче радосни скок; А у даљини се чује Свештене реке ток. Под палму ту ћемо пасти На ћилим мирисан, И пити љубавне сласти И блажен сневати сан.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— О, па ово није баш тако страшно. Само се земља мало затресла. И планина у даљини поскочила је увис и опет пала натраг, а није се разбила! Како ли је дивна ствар скакање, знају дјечаци шта је добро!
Губећи дах, пожурише у правцу школе. Одједном, негдје у даљини, одјекну потмула тутњава од које задрхта земља. Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: —
Сједили су на падини гола брдашца и нечим се играли, кад се у даљини, отуд од планине, зачу необично зврјање. — Авиони! — повика Стриц па скочи на ноге и узе погледом претраживати небо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре“.